Digitalni asistent razvijen je u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Da kliknemo sa građanima“, koji sprovode UNICEF, UNDP i FAO uz finansijsku podršku Fonda UN za Ciljeve održivog razvoja, a u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, i Kancelarijom za IT i eUpravu.

Pristup jasnim i pouzdanim informacijama predstavlja prvi korak ka ostvarivanju prava. Digitalni asistent građanima pruža odgovore na pitanja da li ispunjavaju uslove za određeno pravo, koja dokumentacija im je potrebna i na koji način mogu da podnesu zahtev. Svi odgovori zasnovani su na važećim zakonima i podzakonskim aktima Republike Srbije iz oblasti socijalne zaštite. Asistent je dostupan na srpskom jeziku, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.

Razvoj digitalnog asistenta deo je nastojanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da sistem socijalne zaštite bude pristupačniji, efikasniji i više usmeren na potrebe korisnika.

„Najveći izazov za mnoge građane nisu sama prava, već administrativne barijere i nedostatak pravih informacija. ‘Radoslav’ je stvoren da te prepreke ukloni, da građane pripremi za svaki naredni korak i pomogne im da pred nadležne institucije dođu informisani, bez nepotrebnih nedoumica i vraćanja zbog dokumentacije. U vremenu kada su građani izloženi velikom broju neproverenih informacija na različitim platformama, važno je da imaju mesto na kome će dobiti brz, pouzdan i tačan odgovor. ‘Radoslav’ će biti most između građana i institucija, smanjiti gužve ispred šaltera, rasteretiti telefonske linije i omogućiti efikasniju komunikaciju sa ministarstvima i centrima za socijalni rad“, istakla je Milica Đurđević Stamenkovski ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju podržava inicijative koje porodicama olakšavaju pristup informacijama i uslugama namenjenim njihovoj dobrobiti.

„Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je među prvim institucijama koja je prošle godine, odmah po usvajanju Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, na svom sajtu pokrenula digitalnog asistenta kako bi građani na vreme bili u potpunosti informisani i efikasnije ostvarili prava. Danas činimo korak dalje – osim informacija o socijalnim davanjima i korišćenju Alimentacionog fonda, novi asistent daje korisnicima podatke o dečijem dodatku kao važnom vidu podrške najugroženijim porodicama i deci. Ovim poduhvatom pokazujemo da nam je cilj

da tehnologije budu u službi građana, roditelja, dece i porodica, a institucije dostupne u svakom momentu i sa bilo kojeg mesta u Srbiji”, rekla je Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Uvođenje digitalnog asistenta deo je šireg procesa digitalne transformacije javnih usluga u Srbiji, sa ciljem da one budu dostupnije, efikasnije i usmerenije na potrebe građana.

„Digitalni asistent Radoslav već je peti AI asistent na čijem je razvoju radila Kancelarija za IT i eUpravu i predstavlja još jedan važan korak u primeni veštačke inteligencije u javnoj upravi. Namenjen je unapređenju komunikacije građana sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, čije se ključne prednosti ogledaju u stalnoj dostupnosti informacijama, bržem i jednostavnijem pristupu uslugama i personalizovanoj podršci. Posebno je značajno istaći da je ovaj digitalni asistent razvijen na sopstvenoj infrastrukturi Kancelarije za IT i eUpravu u Državnom data centru u Kragujevcu, čime obezbeđujemo visok nivo bezbednosti, pouzdanosti i potpune kontrole nad sistemom. Da građani imaju stvarnu potrebu za ovakvim vidom komunikacije potvrđuje i naš AI digitalni asistent na Portalu eUprava, koji danas obrađuje na više od 45.000 upita mesečno, i taj broj kontinuirano raste“, istakao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu, dr Mihailo Jovanović.

Kao jedan od partnera u razvoju digitalnog asistenta, UNICEF podržava primenu digitalnih inovacija koje pomažu porodicama da lakše dođu do informacija, usluga i podrške koje su im potrebne za ostvarivanje svojih prava.

„Svaka porodica treba da ima pristup informacijama, uslugama i podršci koje su joj potrebne za ostvarivanje prava svoje dece. To je posebno važno za najugroženije porodice, koje se često suočavaju sa dodatnim preprekama u pristupu sistemima podrške. Ovaj asistent pokazuje kako digitalne inovacije mogu da doprinesu tome da sistem socijalne zaštite bude dostupniji, efikasniji i još više usmeren na potrebe korisnika. Naš zajednički cilj je da svako dete i svaka porodica mogu da ostvare prava koja im pripadaju i dobiju podršku onda kada im je najpotrebnija “, rekla je Karol Vinjo, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji.

Digitalni asistent nije zamena za socijalne radnike, već njihov saradnik. Omogućava zaposlenima u centrima za socijalni rad da više vremena posvete složenijim slučajevima koji zahtevaju individualnu procenu i neposrednu podršku. Kada je korisnicima potrebna dodatna pomoć ili obraćanje nadležnim institucijama, digitalni asistent ih upućuje na odgovarajuće službe i stručna lica.

Ova inicijativa predstavlja važan korak ka tome da porodice lakše dođu do informacija, ostvare prava koja im pripadaju i dobiju podršku kada im je najpotrebnija.

The post Srbija dobija digitalnog asistenta za socijalnu zaštitu zasnovanog na veštačkoj inteligenciji appeared first on Social Emotion.

Tokom tri dana, developeri, IT profesionalci, poslovni lideri, konsultanti i Microsoft stručnjaci razmenjivali su znanje, primere iz prakse i iskustva iz realnog poslovnog okruženja kroz gotovo 200 sesija koje je vodilo više od 200 predavača. Konferencija je još jednom potvrdila svoju poziciju jednog od vodećih evropskih community-driven događaja fokusiranih na Microsoft Dynamics 365, Power Platform i budućnost poslovnih tehnologija. Program je obuhvatio šest tematskih celina: Finance & Operations, Business Central, Customer Engagement, Power Platform, 5th Track i prošireni BizTrack program, namenjen rukovodiocima i donosiocima odluka koji žele bolje da usklade tehnološke investicije sa poslovnom strategijom, operativnom efikasnošću i rastom organizacije.

Najvažniji momenti keynote predavanja i evolucija AI-ja

Ovogodišnje keynote predavanje simboličnog naziva Starfleet Keynote, #FortyTwo donelo je viziju budućnosti poslovanja oblikovanu interakcijom između veštačke inteligencije i ljudi. Koristeći analogiju sa Star Trekom, vodeći tehnološki stručnjaci objasnili su kako se AI ekosistem razvijao od jednostavnih personalnih asistenata (Copilot) ka autonomnim strukturama AI agenata, koji transformišu način na koji radimo i poslujemo.

Ana Gligorijevič, CEO i Head of Product kompanije Docentric, u uvodnom obraćanju naglasila je da se danas suočavamo sa sličnim izazovima kao posada Star Treka, jer i sami istražujemo nepoznati univerzum. „U današnjem tehnološkom okruženju težimo izgradnji kompleksnih AI agenata – modernih ekvivalenata komandera Date. Oni će biti izuzetno efikasni i verovatno milionima puta pametniji od nas jer se neprestano razvijaju. To otvara ključno etičko pitanje: šta će ljudi raditi u takvom svetu? Da li ćemo mi posedovati te agente ili će oni postati novi entitet“, izjavila je Gligorijevič. Zaključila je da naša primarna direktiva u suočavanju sa promenama mora biti „ljudi na prvom mestu“.

Kroz prvu globalnu praktičnu demonstraciju OpenClaw Pilot rešenja (Clawpilot unutar M365 okruženja), Georg Glantschnig, Corporate VP Microsoft Dynamics 365 Finance and Operations u Microsoftu, prikazao je kako će izgledati budućnost personalnih AI asistenata u poslovnom okruženju. Njegova sesija pokazala je kako organizacije mogu da kreiraju specijalizovane asistente dodeljivanjem konkretnih veština, poslovnih domena i operativnih pravila poput nabavnih politika i compliance procedura. Jedan od predstavljenih primera bio je „Marvin“, AI asistent za nabavku integrisan u Microsoft Teams, koji može da prati kašnjenja, nadgleda rokove trajanja zaliha, analizira procese nabavke i proaktivno komunicira sa zaposlenima. Demonstracija je pokazala kako AI agenti prevazilaze okvire klasičnih chat interfejsa i postaju operativni digitalni saradnici direktno integrisani u svakodnevne tokove rada.

Jannik Bausager, Principal Group Program Manager u Microsoftu, istakao je impresivan obim i globalni domet Business Central platforme, koja je danas dostupna u 242 zemlje i koristi je više od 55.000 kompanija širom sveta. Takođe je naglasio da kompanije sada mogu da razvijaju prilagođene AI agente direktno unutar Business Central ekosistema, omogućavajući automatizaciju veoma specifičnih operativnih i finansijskih procesa uz zadržavanje agilnosti i lokalne prilagodljivosti.

Dona Sarkar, Chief Troublemaker Microsoft AI u Microsoftu, predstavila je jedan od najzapaženijih koncepata konferencije: Cowork. Dok Copilot funkcioniše kao asistent koji pomaže korisnicima da izvrše pojedinačne zadatke, Cowork fundamentalno menja taj odnos tako što deluje kao orkestrator sposoban da autonomno planira i izvršava čitave radne procese. Korisnici definišu cilj, odobravaju plan, a sistem zatim obavlja posao. Demonstrirani scenariji uključivali su pripremu planova za sastanke sa klijentima, sređivanje inbox-a, lansiranje proizvoda i istraživanje finansijskih podataka kompanija. Sarkar se takođe obratila organizacijama da preispitaju način na koji koriste AI. „Ne trebaju nam samo brži konji“, rekla je, aludirajući na tendenciju da se AI koristi isključivo za ubrzavanje postojećih procesa poput pisanja mejlova, umesto za rešavanje potpuno novih poslovnih problema. Prema njenim rečima, prava vrednost AI-ja leži u prepoznavanju nerešenih izazova kroz dublje razumevanje međuljudskih odnosa, a zatim u strateškoj primeni AI-ja za njihovo rešavanje. Još jedan važan koncept koji je predstavila bio je „Human Context Protocol“, zasnovan na emociji, kogniciji i prisustvu. Kako AI sistemi postaju autonomniji, jedinstveno ljudske osobine poput empatije, procene, emocionalne inteligencije i autentičnih odnosa postaće još vrednije.

Swami Narayana, VP za Customer Experience and Growth u Microsoftu, fokusirao se na ono što je nazvao „novim svetom poslovnih aplikacija“. „Organizacije su pod sve većim pritiskom da ubrzaju implementaciju, a pritom kontinuirano isporučuju inovacije bez ugrožavanja mission-critical sistema. Moderne poslovne platforme moraju postati znatno agilnije kako bi podržale konstantnu transformaciju“, objasnio je Narayana.

Cecilia Flombaum, Business Apps Ecosystem Lead u Microsoftu, govorila je o nastanku onoga što je nazvala „The Frontier Firm“ – organizacija koje u potpunosti prihvataju AI kako bi redefinisale način rešavanja problema, brže se prilagođavale tržišnim promenama i efikasnije podsticale rast. Prema njenim rečima, kompanije koje će predvoditi budućnost neće samo optimizovati postojeće procese, već će iz korena promeniti način poslovanja sa AI-jem ugrađenim u samu srž donošenja odluka i izvršenja.

Navigacija kroz transformaciju

Jednu od najzapaženijih tehničkih sesija održao je Vjekoslav Babić, Business Central Solutions Architect i osnivač kompanije Fortempo, koji je podelio praktične strategije implementacije i pokazao kako kompanije mogu modernizovati poslovanje uz očuvanje fleksibilnosti i skalabilnosti. April Dunnam, Principal Cloud Advocate u Microsoftu, predstavila je primene Power Platform ekosistema u realnim situacijama, sa fokusom na low-code inovacije, optimizaciju procesa i osnaživanje zaposlenih da brže i efikasnije razvijaju rešenja.

Power Platform Advisor Jukka Niiranen govorio je o upravljanju i dugoročnoj strategiji platformi, naglašavajući važnost balansa između inovacija, bezbednosti, skalabilnosti i održivog rasta u enterprise okruženjima.

Tokom panela Don’t Look Up: How AI is redesigning Work, Roles, and Learning, Ana Gligorijevič razgovarala je sa Ilyom Fainbergom (Microsoft), Kurtom Hatlevikom (inspirit365), Jukkom Niiranenom (Niiranen Advisory Oy) i Matevžom Černetom (DragonMind) o širem društvenom uticaju AI-ja, uz priznanje da ubrzana transformacija rada i poslovanja izaziva i uzbuđenje i neizvesnost. Panelisti su naglasili da će organizacije i pojedinci neizbežno iskusiti i pozitivne i negativne posledice tokom ove tranzicije. „Nekoliko puta ćemo pogrešiti. Suočićemo se sa dramatičnim promenama“, bila je jedna od poruka koja se više puta ponavljala tokom diskusije. Kurt Hatlevik otvoreno je govorio o rastućoj zabrinutosti za buduće generacije, postavljajući pitanje kakvi će poslovi postojati u AI ekonomiji i da li bi automatizacija mogla zameniti značajan deo ljudskog rada.

Ukupan ton panela ostao je pragmatičan, a ne alarmantan. Zaključak učesnika bio je da se trenutna tehnološka promena ubrzava neverovatnom brzinom i razvija mnogo dalje od onoga o čemu je industrija govorila pre samo godinu dana, pokazujući izuzetnu dinamiku promena unutar poslovnih aplikacija i AI ekosistema. „Treba da koristimo AI i da ostanemo kritični i promišljeni prema njemu. Transformacija koju donosi je postepena, ali duboka. AI stvara vrednost, a zahtevi stvaraju novac“, zaključio je Hatlevik, naglašavajući da će najuspešnije kompanije biti one koje nauče kako da AI mogućnosti pretvore u merljive rezultate, operativnu efikasnost i nove oblike stvaranja vrednosti.

Širi zaključak koji je proizašao sa DynamicsMinds 2026 jeste da društvo ulazi u period u kojem će se način na koji organizacije stvaraju vrednost iz korena promeniti. Dok će mnogi tradicionalni radni procesi evoluirati ili nestati, očekuje se da će paralelno sa tom transformacijom nastati nove prilike, nove uloge i potpuno novi načini rada.

Pored keynote predavanja i radionica, učesnici su prisustvovali networking događajima, community okupljanjima, panel diskusijama i Microsoft Partner Day aktivnostima fokusiranim na budućnost partnerskog ekosistema i poslovnih aplikacija. Smešten na slovenačkoj jadranskoj obali, DynamicsMinds je još jednom spojio vrhunsko znanje sa snažnim osećajem zajednice, međunarodnim umrežavanjem i saradnjom, dodatno učvrstivši svoju poziciju jednog od najvažnijih evropskih okupljanja Microsoft business applications zajednice.

Više informacija dostupno je na: https://www.dynamicsminds.com/

The post DynamicsMinds 2026: „Ljudi na prvom mestu“ treba da bude primarna direktiva u svetu koji menja veštačka inteligencija appeared first on Social Emotion.

Najveći lanac zdravstvenih usluga na Filipinima, Maxicare Healthcare Corporation, suočio se sa problemom jer je stara mreža u centrali i filijalama bila spora i nepouzdana, a upravljanje kvarovima je bilo teško i dugotrajno. Zbog rasta broja korisnika i razvoja digitalnih servisa, trebalo je brzo, sigurno i moderno rešenje. Huawei je u ovome pomogao tako što je unapredio mrežu koristeći najnoviju Wi-Fi 7 tehnologiju.

The post Digitalizacija unapređuje zdravstvo appeared first on Social Emotion.

U srcu juga Italije, u mestu Padula, mladi su godinama odlazili, a monumentalna Čertosa di San Lorenzo, jedan od najvećih manastirskih kompleksa u Evropi i UNESCO lokalitet, ostajala je simbol propuštenih prilika. Danas se ta slika menja zahvaljujući projektu „Tornanza“ i tehnološkoj podršci kompanije Huawei, istorijski kompleks pretvoren je u savremeni centar znanja, rada i inovacija.

The post Digitalna renesansa manastira appeared first on Social Emotion.

Viši naučni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ivan Medenica, ističe da pomoću ove platforme Zavod prelazi sa fragmentiranih, papirnih i neujednačenih terenskih beležaka na jedinstven digitalni sistem koji podatke čini blagovremenim, proverljivim i direktno upotrebljivim u oblasti zaštite prirode.

„Terenska je ključna jer obezbeđuje standardizaciju poput jedinstvenih šifarnika vrsta, staništa i atributa, kao georeferencirane, odmah upotrebljive podatke za GIS analize i nacionalne, kao i međunarodne izveštaje. Ona omogućava centralizovano upravljanje velikim obimom terenskih podataka sa više programa i projekata”, kaže Medenica.

Dušan Gvozdenović, programer firme koja održava i ažurira aplikaciju Terenska kaže kako je taj proces sada automatizovan.

„Mobilna aplikacija bila je preopterećena kompleksnim formularom za vrste, što je usporavalo rad na terenu. Nedostajala je podrška za specifične podatke o vlažnim staništima prema Ramsar konvenciji, što je bilo ključno za ovaj projekat”, kaže Gvozdenović.

Gvozdenović objašnjava kako modernizovani sistem utiče na brže i kvalitetnije praćenje.

„Kroz automatizovanu obradu podataka i automatsko kreiranje mapa tokom noći, imamo uvid u promene na terenu gotovo u realnom vremenu. To omogućava mnogo brže reagovanje na potencijalne probleme, kao što su rano otkrivanje širenja invazivnih vrsta ili signaliziranje degradacije staništa, jer se promene u nalazima odmah vizualizuju“, kaže Gvozdenović.

Pored toga, kvalitet i konzistentnost podataka obezbeđuju se kombinacijom automatizovanih kontrola i stručne validacije. Osim što olakšava rad naučnicima i istraživačima, unapređena Terenska i informacioni sistem čine tehničku osnovu da Srbija sprovodi obaveze iz međunarodnih konvencija i evropskih direktiva.

„Ključni doprinosi unapređenja odnose se na nacionalni monitoring i izveštavanje po vrstama i staništima na osnovu standardizovanih formulara, definisanje i verifikaciju Emerald i buduće Natura 2000 mreže, kroz podatke o koncentraciji prioritetnih vrsta i staništa, stanju očuvanosti i pritiscima, usklađenost sa EU standardima u planiranju i proceni uticaja, jer podaci iz Terenske postaju osnova za prostorne analize, kao i transparentnost kroz centralizovano čuvanje i mogućnost naknadne revizije procena, kaže Medenica.

Terenska je zamišljena kao dugoročna platforma, čiji se dalji razvoj fokusira na stabilizaciju postojećih funkcionalnosti, njihovu integraciju i proširenje na nove tematske oblasti. U tom kontekstu, Gvozdenović ističe da je sistem dizajniran kao modularna platforma koja omogućava jednostavno dodavanje novih funkcionalnosti.

„Postoji mogućnost da se integrišu planovi upravljanja zaštićenim područjima, monitoring izveštaji i druga dokumentacija, ali to zavisi od Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radi se na integraciji podataka sa sistemom nadležnog ministarstva. Integracija sa drugim sistemima, koja je već u toku osiguraće da podaci o biodiverzitetu postanu neizostavan deo planiranja i upravljanja resursima u Srbiji“, zaključuje Gvozdenović.

Tekst je nastao u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

The post Unapređena digitalna platforma za zaštitu prirode Terenska appeared first on Social Emotion.

The post Tajland postaje centar pametne proizvodnje zahvaljujući Huawei 5G tehnologiji appeared first on Social Emotion.

The post Kako je Huawei uz pomoć AI pretvorio cement u pametan materijal budućnosti appeared first on Social Emotion.

The post Prvi metro sa 5G signalom i u tunelima appeared first on Social Emotion.

The post Veštačka inteligencija zauvek menja letenje avionom appeared first on Social Emotion.

Svaki paket asistivne tehnologije koji su dobili resursni centri sadrži 15 artikala, uključujući tastaturu sa uvećanim tasterima, komunikacione tastere, didaktičke igre i taktilna pomagala. Ovi proizvodi pomažu deci da prevaziđu prepreke u komunikaciji, socijalizaciji i učenju, i da razvijaju svoje potencijale, samostalnost i osećaj pripadnosti zajednici. Nabavljen je i jedan humanoidni robot koji je ustupljen školama na korišćenje. Humanoidni roboti predstavljaju visokotehnološka nastavna sredstva koja nastavnicima omogućavaju da kroz interaktivne metode i savremene pristupe uključe sve učenike, a posebno decu sa smetnjama u razvoju.

U okviru inicijative „Asistivne tehnologije za unapređivanje kvalitetnog inkluzivnog obrazovanja za svako dete”, zaposlenima u resursnim centrima organizovana je dvodnevna obuka kako bi naučili da koriste inovativna rešenja i tehnologije u podršci nastavnicima, roditeljima i deci u redovnim školama. Tokom treninga učili su kako da nastavnike osposobe za korišćenje robota u učionici, planiraju zanimljive obrazovne aktivnosti i razvijaju inkluzivne prakse koje podstiču učenje i socijalnu uključenost sve dece.

„Obrazovanje je temelj jednakih šansi i društva koje veruje u potencijal svakog deteta. Upravo iz tog razloga Intesa fondacija sa ponosom podržava inicijative koje omogućavaju svoj deci da rastu i uče rame uz rame sa svojim vršnjacima. Iako mlada, Intesa fondacija je za godinu i po dana svog rada donirala oko 1,6 miliona evra za različite socijalne inicijative, od čega 380.000 evra za obrazovanje dece i mladih, kao jednu od ključnih oblasti svog rada”, rekla je Marija Savić, upravitelj Intesa fondacije filantropske organizacije.

Uvođenje robota u obrazovni proces kombinuje prednosti tehnologije sa stručnim znanjem nastavnika i doprinosi boljoj motivaciji i rezultatima svih učenika.

„Uz podršku partnera kao što je Intesa fondacija, škole i nastavnici dobijaju resurse da svoju praksu unaprede i prilagode potrebama svakog učenika. Nastavnicima će ove nove tehnologije i digitalni alati pomoći ne samo da prilagode pristup učenicima, već i da podignu motivaciju sve dece u odeljenju”, istakla je Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF-u.

UNICEF i Ministarstvo prosvete već godinama zajedno rade na tome da obrazovni sistem u Srbiji bude što spremniji da odgovori na potrebe sve dece. Kroz razvoj mreže resursnih centara, nastavnici i škole dobijaju ne samo asistivne tehnologije, već i stručnu podršku u svakodnevnom radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrška.

„Ministarstvo prosvete posvećeno je stvaranju obrazovnog sistema u kojem svako dete ima jednake šanse da uči i razvija svoje potencijale. Uvođenje asistivne tehnologije i humanoidnih robota u naše škole ne predstavlja samo korak ka modernizaciji nastave, već i ka društvu koje uvažava različitosti i veruje u sposobnosti svakog deteta. Zajedno sa UNICEF-om, resursnim centrima i partnerima iz poslovnog sektora gradimo obrazovno okruženje u kojem nijedno dete nije isključeno, a svako dete dobija podršku da raste, uči i doprinosi zajednici. Posebno nam je važno da roditelji i nastavnici osete da nisu sami na ovom putu, već da imaju oslonac i podršku države i partnera“, izjavila je prof. dr Snežana Vuković, pomoćnik ministra prosvete.

Asistivna tehnologija i robotika u obrazovanju predstavljaju evoluciju tradicionalnih nastavnih metoda i otvaraju prostor za pravednije i kvalitetnije obrazovanje, u kojem nijedno dete nije isključeno.

Poslovni sektor igra ključnu ulogu u unapređenju dobrobiti dece. Intesa fondacija svojom podrškom i saradnjom sa UNICEF-om potvrđuje da ulaganje u decu, ne samo da utiče na njihovu budućnost, već jača ekonomiju zemlje, doprinosi stabilnosti društva i otvara nove prilike za buduće generacije.

The post Šest resursnih centara u Srbiji dobija asistivnu tehnologiju zahvaljujući partnerstvu UNICEF-a i Intesa fondacije appeared first on Social Emotion.