fbpx
Društvene mrežeWeb vesti

Generacija Z ima problem sa dezinformacijama!

TikTok, društvena platforma na kojoj korisnici kreiraju video zapise od 15 do 60 sekundi, bila je četvrta po veličini preuzimanih aplikacija u 2019. godini. Naročito je popularna među generacijom Z, gde spadaju osobe rođene od 1997. do 2012. godine. Nazivaju ih i Zoomerima, a ono što rade jeste da izazivaju jedni druge koreografijama, lip sync-uju, prave komične skečeve, a i drže časove slenga.  Zajedno sa TikTok-om, aplikacije poput YouTube-a, Instagram-a i Snapchat-a potpuno preokupiraju vreme generacije Z.

Međutim, ove platforme takođe su izvor vesti i informacija ove generacije. Izveštaj Reuters instituta sa Oksfordskog univerziteta iz 2019. godine otkrio je da mladi ljudi u velikoj meri konzumiraju vesti pasivno ili da bi popunili vreme skrolujući društvenim mrežama. Ljudi ispod 35 godina takođe imaju tendenciju da vesti smatraju izvorom zabave, pokazalo je ovo istraživanje.

Na nesreću, na ovim platformama ljudi se često dezinformišu. Oni šire političke zavere i lažne informacije o klimatskim promenama, verovanjima o ravnoj zemlji i propagandi protiv vakcinacije. Nije iznenađujuće što su teorije zavere o koronavirusu pronašle dom upravo u aplikacijama društvenih mreža.

Generacija Z ima problem sa dezinformacijama!

Iznenađujuća činjenica je da generacija Z takođe ima poteškoće da proceni istinitost jedne vesti, baš kao i oni stariji. Zato će novinske agencije možda morati da preispitaju svoje strategije kada je reč o suzbijanju dezinformacija usmerenih ka generaciji Z. Od ključne je važnosti podržati veštine medijske i digitalne pismenosti ove generacije i pomoći im da nauče da prepoznaju kvalitetne informacije iz pouzdanih izvora i odvoje lažne od istinitih.

Problem nisu samo same dezinformacije. Jer, kako se ispostavilo, iako oni tečno koriste društvene mreže, imaju dosta problema sa razlikovanjem činjenica od fikcije.

Uprkos poznavanju internet medija, 82% srednjoškolaca koji su odgovorili na anketu Univerziteta Stanford nije umelo da napravi razliku između oglasa i vesti. Istraživanje rađeno 2015.  godine takođe je otkrilo da je preko 30% anketiranih srednjoškolaca smatralo da je lažna vest verodostojnija od stvarne.

Istraživači su pokazali više od 3.000 američkih srednjoškolaca video snimak na Facebooku na kojem ruski izborni radnici tajno utovaruju glasačke listiće u kante. Natpis je pogrešno identifikovao ove radnike kao demokrate tokom izbora 2016. godine. Preko polovine ispitanika poverovalo je natpisu. Složili su se da su fotografije „snažni dokaz prevare birača“ tokom demokratskih predizbora 2016. godine.

Ali Zoomeri nisu sami u ovome. Studija Pev-a otkrila je da skoro 90% odraslih ljudi u SAD-u smatra da su lažne vesti ili izazvale neku ili veliku zabunu tokom izbora 2016. godine. Gotovo četvrtina odraslih Amerikanaca priznala je da je tokom izbora delila lažne vesti, bilo da su to tada shvatili ili ne.

„Problem pismenosti digitalnih medija zaista je višegeneracijski“, rekla je Kati Biron, urednica i voditeljka programa MediaVise, inicijative za proveru činjenica iz Instituta Pointer. „Tinejdžeri provode mnogo vremena na mreži, prema nekim procenama i više od 4 sata dnevno svaki dan’’, dodala je ona.

To što su ljudi aktivni na mreži ne znači da znaju kako da rukovode digitalnim informacijama. Za svakoga ko vozi auto sa menjačem, menjanje brzina ne zahteva nikakvo razmišljanje, to je automatski. Ali ne mogu svi koji mogu da menjaju brzine takođe da poprave pokvareni menjač. Ukratko, nečija sposobnost da koristi alat ili tehnologiju ne znači da razume kako to funkcioniše.

Izvor: Gen Z has a misinformation problem – Digital Content Next

Back to top button