Bitcoin (BTC) predstavlja oblik digitalne valute koji je kreiran i održavan elektronski. Niko ga ne kontroliše. Bitcoin nisu štampana verzija novca, poput dolara ili evra već ga proizvode ljudi, sve više preduzeća i računari širom sveta. BTC je pionir sve veće kategorije novca – kriptovalute.

Stvorio ga je softver developer poznatiji kao Satoshi Nakamoto 2009. godine. BTC je prvobitno bio elektronski sistem plaćanja zasnovan na matematičkom dokazu.

• Opasni malware za rudarenje kripto valuta ruši vaš OS onog trenutka kada ga pronađete

Iste godine, James Howwells počeo je da rudari bitcoin. U to vreme bitcoin nije mogao da se nađe u slobodnoj trgovini dolarima, tako da nije imao vrednost, osim za one koji su ga tada prihvatili kao način plaćanja.

Rudarstvo bitcoin-a u to vreme bilo je prilično jednostavno i jeftino, obzirom na to da troškovi rudarstva  zavise od prihoda samih rudara. Tadašnji prihodi su bili smešni, jer bitcoin nije imalo vrednost ni u FIAT valuti, a troškovi rudarstva i poteškoće bili su toliko niski da je svako mogao da ih rudari bilo kojim računarom.

Na taj način, Hovells je uspeo da prikupi 7500 BTC, posebno zato što je u to vreme nagrada za svaki izrudareni blok bila 50 BTC i nije bilo čak potrebno ni da se resursi i dobit dele sa pool-om. Kada je ovaj način zarađivanja novca postalo skuplja aktivnost, Hovells je prestao sa rudarenjem i na kraju prodao delove računara koji je koristio za rudarstvo na eBay-u, pošto se računar u međuvremenu pokvario.

Pametna odluka Hovells-a je bila da zadrži čvrsti disk na kojem su bili sačuvani privatni ključevi adresa na kojima se nalazi BTC. Problem se desio onada kada je 2013. godine, možda zaboravljajući šta je na njemu, slučajno bacio taj hard disk u smeće, izgubivši pristup svim javnim adresama na kojima je držao bitcoin.

Kada se jednom privatni ključevi izgube više ni na koji način se ne mogu povratiti. Uprkos nekoliko pokušaja da ih povrati, Hovell nikada nije uspeo, čak ni nakon što je zatražio pomoć od zajednice bitcon-era. Dakle, njegovi BTC i dalje postoje na Bitcoin bloku, ali niko ih više ne može koristiti, čak ni sam James.

Hovells je napravio ozbiljnu grešku: nije držao privatne ključeve na sigurnom mestu. Nije preporučljivo da ih jednostavno držite na hard disku, jer postoji nekoliko uzroka koji mogu dovesti do gubitka podataka koji se na njemu nalaze.

Privatni ključevi treba da se čuvaju mnogo sigurnije, posebno dugoročno, jer su to samo nizovi teksta koji se jednostavno mogu napisati na papiru i čuvati u sefu. Takođe, oni su neophodni za vraćanje novčanika i oporavak punog pristupa bitcoin-ima uskladištenim na javnim adresama koje generišu, tako da ih treba sigurno čuvati.

• Microsoft više ne prihvata Bitkoin u svom Windows app store-u

Treba imati na umu da se za svaki privatni ključ generiše samo jedna javna adresa, tako da za svaku adresu postoji drugačiji privatni ključ. Svako može da poseduje onoliko javnih adresa koliko želi, pa je neophodno pažljivo čuvati sve privatne ključeve svih javnih adresa na kojima se drže bitcoin-i.

Isto tako, treba imati na umu da mnogi novčanici generišu mnogo privatnih ključeva, a samim tim i mnogo javnih adresa, počev od jednog seed-a  koji se obično sastoji od 12 ili 24 reči, u kom slučaju je dovoljno pažljivo čuvati seed jer je iz njega uvek moguće je vratiti iste identične privatne ključeve pomoću kompatibilnog novčanika.

Izvor: James Howells: the man who threw out 7,500 bitcoin – The Cryptonomist