fbpx
BBC vesti

Korona virus, biznis i bogataši: Milioni ljudi širom sveta postali milioneri tokom pandemije

Mućke

Više od pet miliona ljudi postali su milioneri širom sveta 2020. godine uprkos privrednoj i finansijskoj koji je uzrokovala pandemija korona virusa.

Dok su mnogi siromašni siromašili, broj milionera se povećao za 5,2 miliona na 56,1 milion širom sveta, pokazalo je istraživanje Kredi Svis (Credit Suisse).

U 2020. više od jedan odsto punoletnih širom sveta prvi put su postali milioneri.

Oporavak berzi i skok cena nekretnina pomogli su da se poveća njihovo bogatstvo.

Stvaranje bogatstva izgleda da je „potpuno netaknuto” privrednim nedaćama pandemije, rekli su istraživači.

Etntoni Šoroks, ekonomista i autor izveštaja o globalnom bogatstvu, rekao je da je pandemija imala „akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta”, ali je dodao da je to „uglavnom preokrenuto do kraja juna 2020″.

„Globalno bogatstvo ne samo da je odolelo takvim previranjima, već se u stvari brzo povećavalo u drugoj polovini godine”, rekao je on.

Međutim, razlike u bogatstvu među punoletnima povećale su se 2020. godine, a Šokors je rekao da ako se iz analize uklone povećanja cena imovine, poput povećanja cena kuća, „onda je možda globalno bogatstvo domaćinstava opalo”.

„U nižim opsezima bogatstva, gde su finansijska sredstva manje zastupljena, bogatstvo je uglavnom mirovalo, a u mnogim slučajevima, nazadovalo”, rekao je on.

„Treba očekivati da će se vremenom neki od osnovnih faktora sami ispraviti.

„Na primer, kamatne stope će u nekom trenutku početi ponovo da rastu, a to će sniziti cene imovine.”

Ukupno globalno bogatstvo poraslo je za 7,4 odsto, navodi se u izveštaju.

Od početka 21. veka, broj ljudi sa prihodima između 10.000 i 100.000 američkih dolara više nego se utrostručio – sa 507 miliona u 2000. na 1,7 milijardi sredinom 2020. godine.

Istraživači su rekli da je povećanje odražavalo „rastući prosperitet ekonomija u razvoju, posebno Kine, i širenje srednje klase u svetu u razvoju”.

A photo of an older couple admiring house

Getty Images
Rast cena kuća bio je veliki faktor u povećanju bogatstva ljudi

Nanet Hešler-Fojdherb, glavna direktorka za investicije u Kredi Suis, rekla je: „Ne može se poreći da su akcije koje su vlade i centralne banke preduzele kako bi pomogle pojedincima i preduzećima najviše pogođenih pandemijom i smanjivanje kamatnih stopa, uspešno izbegle globalnu krizu punog obima “.

Dodala je: „Najveći uticaj je, verovatno, imalo to što su centralne banke snizile kamatne stope.

„To je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća procvetale, a to se direktno odražava u našim procenama bogatstva domaćinstva.”

Ali dodala je da su ove intervencije „imale veliku cenu”.

„Javni dug u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) porastao je širom sveta za 20 procentnih poena ili više u mnogim zemljama.

Koji gradovi u svetu su najskuplji za radnike iz inostranstva?

Glavni grad Turkmenistana u centralnoj Aziji proglašen je najskupljim gradom na svetu za inostrane radnike.

Ašhabad, grad sa oko milion stanovnika, našao se na vrhu ove liste prema istraživanjima konsultantske kompanije Merser o troškovima života 2021. godine.

An aerial view of Ashgabat in Turkmenistan

Getty Images
Ašhabad, Turkmenistan

Tako je Ašhabad pretekao prošlogodišnji najskuplji grad – Hongkong, koji se sada na drugom mestu, dok slede glavni gradovi Libana – Bejrut i Japana – Tokio.

U ovom godišnjem izveštaju rangirano je 209 gradova na osnovnu trošova života poput smeštaja, prevoza i hrane.

Iz američke kompanije Merser kažu da su uključili više od 200 raznih roba i usluga za potrebe izveštaja, koji je urađen ne bi li pomogao kompanijama i vladama širom sveta da procene koliko bi trebalo da budu plaćeni zaposleni strani radnici – oni koji žive ili rade van njihove domovine.

Najveći broj gradova koji se našao u prvih 10 prema istraživanju Mersera su poslovna čvorišta gde je privredni rast doveo poskupljenja stanova i ostalih troškova života.

Međutim, Ašhabad visoko pozicioniranje duguje privrednim nedaćama pre nego prosperitetu, što ga čini neobičnim.

Zašto je Ašhabad na vrhu liste?

Žan-Filip Sara iz kompanije Merser rekao je za AFP novinsku agenciju da je „visoka lokalna inflacija” objasnila uspon Ašhabada na prvo sa drugog mesta iz prošlogodišnjeg istraživanja.

Inflacija predstavlja stopu rasta cena roba i usluga tokom vremena.

Poznat po autokratskoj vladi i velikim rezervama gasa, Turkmenistan se suočio sa dugotrajnom privrednom krizom koja je mnoge stanovnike ove zemlje odvela u siromaštvo.

Nekadašnja republika Sovjetskog Saveza je veoma zavisna od izvoza prirodnog gasa u Rusiju.

Prema tome, ekonomska previranja u Turkmenistanu delimično su pospešena niskim cenama gasa.

Globalni pad energetskih cena u 2014. doveo je do rasta inflacije i cena hrane.

U izveštaju Hjuman Rajts Voča iz septembra prošle godine piše da je pandemija Kovida-19 „drastično pogoršala turkmenistansku prehrambenu krizu koja je već postojala”.

„Nestašica subvencionisane hrane, u povoju od 2016, pogoršala se pa su ljudi čekali u redu satima pokušavajući da kupe pristupačne prehrambene proizvode, što se često završavalo odlaskom kući praznih ruku”, rečeno je u izveštaju.

Uprkos tome, turkmenistanska vlada je započela veliko širenje Ašhabada u maju.

Dugogodišnji predsednik zemlje Gurbanguli Berdimuhamedov obećao je da će prestonicu prevoriti u „jedan od najnaprednijih gradova na svetu”.


Zemlja oštrih nejednakosti

Abdudžalil Abdurasulov, BBC njuz

Izveštaj je samo još jedna ilustracija oštrih nejednakosti u Turkmenistanu.

Mnogi stanovnici Ašhabada se bore da priušte čak i osnovne potrepštine kao što je hrana.

Uobičajeno je da ljudi čekaju u redovima ispred prodavnica satima kako bi se domogli hleba ili brašna jer je nestašica hrane i dalje prisutna u zemlji.

Međutim, postoji i drugi Ašhabad – blistava prestonica puna mermernih zgrada.

To je slika koju državna propaganda pokušava da projektuje ne bi li ubedila sve da je Turkmenistan jedna od najnaprednijih zemalja na svetu.

U međuvremenu, strane kompanije moraju da pojačaju ovu sliku ukoliko žele da uđu na tržište.

Energetske gigante privlači jedna od najvećih rezervi gasa na svetu.

Da bi mu pristupili, neki su spremni da slede pisana i nepisana pravila kako poslovati u Turkmenistanu.

To znači da njihovo osoblje plaća visoke cene za gotovo sve – od iznajmljivanja smeštaja do kupovine hrane.


Kako su ostali rangirani u istraživanju?

Beograd se popeo za 20 mesta, pa je sada 163.

Ljubljana je 126. na listi, dok su Zagreb i Sarajevo zauzeli 140. i 186. mesto.

Glavni grad Libana – Bejrut napravio je veliki skok sa 45. mesta od prošle godine na treće mesto u ovogodišnjem istraživanju.

Merser to pripisuje brojnim faktorima, među kojima su „političkih previranja” poslednjih godina i „ozbiljna i obimna ekonomska depresija”.

„Pandemija Kovida-19 i eksplozija u luci Bejrut (2020) pojačali su ekonomske efekte, prourokujući rekordno visoku inflaciju”, navodi Merser.

A view of Zurich

Getty Images
Cirih je svetski centar bankarstva i finansija

Tri švajcarska grada su u prvih deset, a jedan od njih je i Cirih koji se nalazi na petom mestu.

Što se tiče najskupljih kineskih gradova, Šangaj se popeo za jedno mesto, na broj šest, dok je skok na napravio i Peking koji je sada deveti na listi.

Ostrvska grad-država Singaput poznat po procvatu finansijskog sektora, zauzeo je deveto mesto.

U Velikoj Britaniji London se našao na 18. poziciji, što je za jedno mesto bolje od prošle godine, dok je Birmingem 121, što je osam mesta bolji plasman od 2020.

Na začelju liste nalazi se glavni grad Kirgistana – Biškek koji je tako po istraživanju svrstan u najjeftiniji grad za strane radnike.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button