fbpx
BBC vesti

Korona virus i društvene igre: Kada večernje izlaske zamene figure i kockice

Društvene igre

Igor Srećković
S leve stane deo Igorove kolekcije, dok desno Milena, Aleksandar i Stefan igraju Misterijum

Sat je odavno zašao iza ponoći.

Milica je u ulozi vođe igre.

Dok peščani sat polako curi i najavljuje kraj partije, ekipa je na korak od pobede.

Izvlači poslednje karte kojima će pokušati da navede Milenu, Stefana, Igora i Nemanju da pogode misterioznog ubicu, mesto i predmet kojim je zločin izvršen.

Žetoni su postavljeni na odgovarajuće boje, igrači ih okreću – to je broj 6.

Vrisak se prolomio – svi su pobedili!

Ovako izgleda kada se nađu nekoliko prijatelja i uz društvene igre provedu jedno zimsko veče u Beogradu.

„Ovo su nam najlepša okupljanja u poslednjih pet, šest godina”, govori Milena Jojić za BBC na srpskom, jedan od igračica, u čijem stanu se družina barem dva puta mesečno okupi ne bi li odigrala neku partiju.

Iako su se i ranije okupljali tim povodom, od kada je zahladnelo i odlazak do kafića vikendom uveče postao rizičan zbog epidemije korona virusa ili onemogućen zbog postojećih mera, druženje uz ove igre, kao jedan od retkih preostalih vidova zabave, postalo je učestalije.

Društvena igra Zombisajd

Igor Srećković
Društvena igra Zombisajd

Od zajedničkog četa, do punog stola karata i figurica

Sve počinje u zajedničkoj grupi na Viber aplikaciji.

Prijatelji demokratski odluče uz koju će društvenu igru provesti veče, dok je na Igoru da odabranu igru iz bogatog arsenala donese na „mesto gejmerskog zločina”.

Mesto okupljanja je kuća u kojoj kao podstanari žive Stefan i Milena.

„Moj dečko i ja smo se žrtvovali da ne izađemo iz naša četiri zida i da svi dođu kod nas”, osmehujući se govori Milena.

Za to vreme, njen dečko Stefan vrši poslednje pripreme pred početak maratonske igračke večeri, vadeći kokice iz mikrotalasne rerne.

U normalnim okolnostima, kada nije zabranjeno okupljanje više od petoro ljudi u zatvorenom prostoru, prvi uglavnom pristigu Igor i Ana, zatim Aleksandar, a posle par sati i Milica i Nemanja, koji stalno kasne.

Iako su igrali u drugim stanovima, kaže da su se još tokom vanrednog stanja i zabrane kretanja opredelili za njihovu kuću sa dvorištem.

„Jeste da je njihov prostor definitivno najveći, ali nije samo zbog toga, prosto su krenuli učestalo da zovu ljude tokom korone, pa smo i emotivno povezali igranje sa prostorom”, objašnjava Milica Milošević, master andragoškinja, dok joj ruka hita ka zdeli sa čipsom.

Veče uglavnom počne tako što Igor, koji ima više od 20 društvenih igara različitih žanrova, kao najiskusniji, upozna ostatak ekipe sa pravilima.

„Neko je slušao i ukapirao sva pravila, neko pola, a neko ne zna ništa, ali mi ipak krenemo”, govori Igor Srećković, 28-godišnji komunikolog, koji se u društvene igre zaljubio 2013. godine gledajući emisiju na Jutjubu.

Milenin dečko, Stefan Vučićević kaže da se nikada nije desilo da krenu sa igrom u dogovoreno vreme, već paket večernjeg druženja podrazumeva nekoliko etapa.

„Evo i sada smo se okupili pre tri sata, ali to je poenta – ne ide prvo igra, nego zezanje, druženje, razgovor, kao u diskoteci – ne izlaziš odmah na plesni podijum”, kaže 29-godišnji Stefan dok naslonjen na TA peć, gustira piće.

Društvena igra Misterijum i mačka

Milica Milošević
Na nekom od ranijih okupljanja, ekipi se pridružila mačka Cicka i dok Igor objašnjava Ani pravila Misterijuma, ona u Stefanovom krilu očekuje početak partije

Šala, komika i igranje

Pripreme za višečasovnu sagu mogu da počnu.

U velikoj dnevnoj sobi, na krajevima dva spojena stola stoje grickalice i piće, dok su po sredini poređane živopisne kartice, plastične raznobojne figurice, kartonske mape i sličice.

Arham horor (Arkham Horror), Trepvords (Trapwords), Zombisajd (Zombicide) i Jednorozi (Kill The Unicorns), samo su neke od igara koje su na meniju.

Ipak, odluka je ranije pala na Misterijum – igru na tragu starijeg Klueda (Cluedo) i novijeg Diksita (Dixit).

U ovoj kooperativnoj, timskoj igri cilj je da „duh”, odnosno moderator igre, odabranim kartama navede ostale igrače da otkriju ko, gde i kojim predmetom je počinio ubistvo.

Prvi potezi donose prve peripetije.

„Kada mi padnu loše karte koje treba da dam ostalima, krene frustracija jer nemaju pojma šta im pokazujem. A onda kreće prepucavanje”, energično opisuje Igor prethodne situacije sa Misterijumom.

Dodaje i da su mnogo puta nespretnim potezima stigli do pobede, a poslednja dva okupljanja je Milica, kojoj je igra bila potpuno nepoznata, uspela da tim skupa dovede do kraja igrice.

„Taj dan mi je bio nešto bezveze, a onda smo se našli i zahvaljujući meni, koja sam bila prvi put gejm-master, pobedili igru i bilo mi je lepo”, priseća se Milica nestrpljivo priželjkujući novu partiju.

Komičnih situacija je, kažu, bilo pregršt.

Jednom prilikom je Miličina sestra Marija zaspala dok su ostali igrali Klask – igru nalik stonom fudbalu, a njeno naprasno buđenje usled radovanja pobednika, Igor je snimio mobilnim telefonom.

„Nastao je i mim za našu Viber grupu”, osmehujući se dodaje Milica, dok na mobilnom telefonu pokazuje Marijin zabezeknuti izraz lica sa profilne slike grupe.

Marija je u međuvremenu otišla u Nemačku na master studije, pa im je zbog toga padalo na pamet da je prilikom nekog okupljanja pozovu da se pridruži preko video poziva.

Prilikom odlaska sestri Milici je ostavila Trepvords – igru asocijacija gde je potrebno pogoditi izvučeni pojam, a da se ne pomenu reči koje je suprotni tim napisao.

U dva navrata se desilo da ženski tim igra protiv muškog i oba puta su pobedile devojke.

Zašto su im društvene igre važne?

Pre svega jer im daju povod za druženje.

Ana Obradović, Igorova devojka, kaže da joj je to i te kako bitan faktor.

„Meni ova okupljanja mnogo znače, s obzirom na to da su mi kontakti smanjeni drastično jer moj život pre korone je bio sačinjen od izlazaka – na svirke svake subote sa drugaricom.

„I pogotovo sada kada je hladnije vreme, nema neke alternative.

„U toku leta si mogao napolje da se vidiš sa nekim, da sedneš negde na otvorenom prostoru, a sad dolazimo u fazu da smo prinuđeni da budemo učaureni u kućama”, objašnjava Ana, master dizajnerka.

Ona smatra da fizički kontakt, naspram svakodnevne virutuelne komunikacije znači mnogo i na „psihičkom niovu”.

Stefan kaže da su njihova okupljanja zamena za noćne izlaske u klub vikendom.

„Kada izlaziš gledaš da ideš na nova mesta, da vidiš druge stvari i druge ljude, a sad ti je ovo zamena – da menjaš svake nedelje drugu igricu”, objašnjava on.

Milena dodaje da im zbog epidemioloških mera ionako jedino preostaje druženje u propisanom broju kod kuće.

„Tako da je ovo na neki način izlazak i druženje bez izlaska u grad, a i dosta je jeftinije”, smatra Milena, diplomirana dizajnerka enterijera i nameštaja.

Sa druge strane, Igor koji se zasitio izlazaka i onlajn igranja društvenih igara putem diskord platgorme kaže da je uživo „veće uzbuđenje”.

„Veća je društvena aktivnost, proradi ti mašta kada vidiš te minijaturne figurice, adrenalin kada baciš kockicu…”, dodaje.

Milica kaže da ih trenutna situacija, kada se viđaju mnogo manje nego ranije, na neki način zbližava i da stoga večeri koje provode zajedno „prisnije” i imaju „veći značaj”.

„Meni, a verujem i ostalima, ova okupljanja znače – da oni vide da sam ja u redu, kao i ja da su oni mentalno i fizički dobro”, dodaje Milica.

Šta je sa klubovima?

Klubovi društvenih igara se zatvaraju širom Srbije, a tek poneki trenutno rade samo kao prodavnice.

„Dok se ne ukaže bolja epidemiološka situacija, prinuđeni smo da zatvorimo i prebacimo se na onlajn prodaju i dostavu igara”, govori za BBC na srpskom Boris Stojković iz kluba Ravnica, naslednikom poznatog kluba C22.

Klub je nesmetano radio svega nekoliko meseci od otvaranja septembra 2019. godine, a poslednji put je zatvoren sredinom novembra.

Kaže da su prinuđeni na takav potez jer ljubitelji društvenih igara kod njih dolaze posle škole, fakulteta i posla zbog čega je početak radnog vremena bio od 17 sati.

Ipak, Boris kaže da se prodaja igara povećala do „100-200 odsto”, što održava klub i obezbeđuje novac za kiriju i troškove.

Najviše se prodaju, dodaje, porodične igre.

„Najprodavanija igra je Katan (Catan), zato što je prevedena na srpski jezik i omogućava da se lakše nauče pravila, druga je Tiket tu rajd (Ticket To Ride), a onda idu neke ,parti igrice’, poput Eksplodirajućih mačića”, nabraja Boris.

Na zahtev igrača, uveli su i mogućnost iznajmljivanja.

„Ionako naše igre stoje na policama i skupljaju prašinu, pa smo se odlučili da omogućimo ljudima da ih iznajme na tri, četiri do nedelju dana i igraju se”, dodaje.

Redovno im se javljaju ljudi i pitaju kada će ponovo da otvore klub.

„Svi su željni nekog druženja i svima je preko glave da budu zatvoreni kod kuće i da nemaju šta da rade”, smatra Boris.

Katan

Getty Images
Katan – jedna od najpopularnijih društvenih igara 21. veka.

Nove igre, novi dvoboji, novi načini poslovanja

Industrija društvenih igara (board game) je tokom epidemije postala bogatija za još jednu igru.

Četiri sestre iz Nemačke su za vreme prvog karantina osmislile društvenu igru, koju sada prodaju u hiljadama primeraka, i dale joj ime po virusu – Korona.

Maksimalni broj igrača je takođe četiri, a pobednik je onaj koji prvi dopremi sve namirnice sa liste starijem komšiji koji se čuva od zaraze ne izlazeći iz kuće.

„Što se tiče novih igara, pandemija nije smetala industriji”, govori za BBC na srpskom Filip Baljkas iz kluba ljubitelja društvenih igara Astal.

Kaže da je bilo velikih kašnjenja sa štampom igara, jer fabrike u Kini nisu dugo radile, i distribucijom, konkretno u Nemačkoj gde manji broj ljudi radi u magacinima.

„Mi smo sada, u drugoj polovini ove godine, izbacili šest igara, od kojih nisu sve nove igra, ali smo ih ,lokalizovali’, odnosno po zvaničnoj licenci preveli na srpski jezik”, dodaje Filip iz Astala.

Oni su „lokalizovali” igre Katan, Tiket tu rajd, Azul i mnoge druge, a odnedavno i Teraformiranje Marsa (Terraforming Mars), za koji Filip kaže da je jedan od najvećih projekata firme.

Ne sluteći da će to biti dobar potez, krajem oktobra u novom tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi, ujedinjeni beogradski klub Astal i novosadski Miplom, otvorili su istoimenu prodavnicu društvenih igara.

Filip kaže da im je to bio „finansijski spas” jer klub takođe ne radi od sredine novembra.

Dodaje da je malo veća potražnja nego inače za igrama od dva do pet igrača.


Hana Ćelap iz Beograda, upravo sa dečkom najviše igra, i u tim dvobojima redovno pobeđuje.

U poslednje dve godine sam se vratila društvenim igrama.

Igram ih i od kad je počela pandemija, s tim što se sada ne okupljam sa ekipom, nego dečko i ja igramo udvoje.

Zabavno je i dalje, zato što uglavnom pobeđujem u Splendoru.

Međutim, ne možemo udvoje da igramo neke stvari poput Pandemik”, Tiket tu rajd” i druge.

Išli smo ranije ponekad i u Ravnicu i Astal, ali ništa od svega toga dok se malo ne smiri situacija.

Moglo bi se reći da mi nedostaje druženje uz tablu i kockice.

Splendor

BBC
Igra Splendor u kojoj Hana svake večeri pobeđuje dečka

Kao i mnogi, i Filip se sa prijateljima redovno igra, kako uživo, tako i preko onlajn platforme diskord.

„Mi smatramo da su društvene igre najbolja zabava uvek, a sad tokom pandemije i karantina, kad su nam opcije skraćene, onda su definitivno najbolja zabava”, zaključuje.

Šta kažu stučnjaci?

Klinički psiholog i profesorka na Fakultetu političkih nauka Tamara Džamonja Ignjatović, jedna od prvih stvari koju je uradila tokom prolećnjeg karantina – kupila je društvenu igru Diksit.

„Da se malo okupimo u porodici i kad već ne idemo nigde da bar imamo zajedničko strukturisano vreme, umesto da gledamo u televizor i da je svako u svojoj sobi”, kroz osmeh priča profesorka.

Ona smatra da je ovakav vid zabave i zamena za izlaske „značajan i blagotvoran”, ali napominje da je, kao i u svakom drugom zatvorenom prostoru, i okupljanje kod nekog prijatelja kući rizično.

„Ali bi ljudi mogli da smanje s jedne strane rizik, ako bi nosili maske i držali se distance, vetrili taj prostor i slično, a kompenzovali ono što stvarno gube sada u nedostatku prave komunikacije koja je sve više onlajn”, smatra Džamonja Ignjatović.

Profesorka kaže da bi druženje uz društvene igre ohrabrila, ali uz poštovanje svih propisanih mere.

„Potreba za ljudima uživo je nešto što nam sada, čini mi se, sve više i više nedostaje i to je sjajno što su mladi našli taj kanal, ali svakako moraju i tada da vode računa o koroni i da se čuvaju”, zaključuje Džamonja Ignjatović.

Društvene igre i korona

Prijatelji kažu da imaju poverenja jedni u druge i da se ne plaše da će se zaraziti korona virusom prilikom okupljanja, jer, pre svega, „svi rade od kuće, stalno nose maske i poštuju propisane mere”.

Do sada im se uvek dešavalo da se okupe u propisanoj brojci od petoro, ali bi, kažu, ukoliko bi se javilo više ljudi, preko video poziva uključili ostale prijatelje.

„Savesni smo i ne izlažemo se riziku zbog nekih suludih ideja i teorija, prosto smo svi normalni, pametni i čuvamo se, te baš zbog toga smatram da možemo da se okupimo ovako”, kaže Igor.

„Čuvamo se i jasno nam je da to nije jednostavna stvar, a takođe se čujemo redovno, pa i na taj način znam da se svi brinemo”, dodaje Milica.

Milena traži od Stefana da priloži dokaz ove tvrdnje u vidu flašice alkohola, koja njemu trenutno služi da dezinfikuje limenku pre otvaranja.

„Odgovorni smo jedni prema drugima, a prvo prema sebi samima – čuvamo se noseći maske, kad uđemo u kuću dezinfikujemo sve, unosimo vitamine da bi imuni sistem mogao da se izbori sa tim – jednostavno radimo sve što je u našoj moći”, dodaje ona.

Društvena igra Misterijum

Igor Srečković
Milena vodi igru, dok Aleksandar i Milica proveravaju da li je sve spremno

U nove pobede s društvenim igrama

Mlada ekipa „društvenih gejmera”, planira da nastavi da se tokom zime okuplja uz ove igrice.

„Mi smo ovo dosta ranije radili, ali mislim da je sada dalo potpunu čar i svakako ćemo da nastavimo ovako”, kaže Milica.

Dodaje da joj je bitno da prijatelje vidi i uživo jer preko telefona, prilikom dopisivanja ili razgovora, „ne možeš uvek da uočiš da neko ima problema jer je i sama situacija oko korona virusa izuzetno teška”.

„Ovako vidiš ljude, budeš sa njima, nađeš se oko neke lepe stvari da se relaksiraš i da ti prođe vreme super kvalitetno sa ljudima koje voliš.”

Stefan kaže da tako „unose malo novine u monotoniju”.

„Korona nas je ograničila, ali nas je i navela da postanemo kreativni kako da se družimo”, zaključuje Milena.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button