Korona virus i Srbija: Operativni plan vakcinacije i šta znamo dosad
BBC vesti

Korona virus i Srbija: Operativni plan vakcinacije i šta znamo dosad

Vakcina

Reuters

Ako ste među više od 175.000 ljudi koji su se do sada prijavili onlajn za jednu od dostupnih vakcina protiv korona virusa sigurno se pitate – kada ću je dobiti?

„Kada bismo sad imali dva miliona doza na raspolaganju onda bi se simultano radile sve tri planirane faze vakcinacije.

„Dok ne stignu mora da se radi po prioritetima”, kaže za BBC na srpskom Dušan Popadić, profesor imunologije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prema planu Instituta za javno zdravlje „Batut” od 13. januara, imunizacija bi trebalo da bude sprovedena u tri faze u skladu sa dostupnošću vakcina.

Već je počela vakcinacija zdravstvenih radnika i starijih ljudi, a zatim slede ostali, sve u zavisnosti od toga koliko će država nabaviti vakcina i koliki je odziv.

„To je preslikano ono što Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, što je potpuno normalan raspored prioriteta.

„Ako nešto bude ostalo neutrošeno odmah će sledeći prioritet biti imunizovan”, kaže Popadić.

Dodaje da su ovo logični prioriteti kakvi se primenjuju i u zemljama Zapadne Evrope.

Prema rečima zvaničnika, u Srbiju je do sada stiglo oko 25.000 doza vakcina Fajzer/Biontek i 2.400 doza ruske vakcine Sputnjik V.

Vlada Srbije saopštila je 6. januara da je dogovorila uvoz oko dva miliona doza ruske vakcine.

Nije saopšteno kada će stići novi kontigent doza ove vakcine, ali je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je da se u drugoj polovini januara „očekuju mnogo veže doze Sputnjik vakcine”.

U planu „Batuta” su i procene koliko će se procenata ljudi po grupama prihvatiti vakcinaciju – kod zdravstenih radnika očekuje se 80 odsto, ali u državnoj upravi tek 10 odsto.

„Generalno je namera i želja da se vakcinišu svi, ali, nažalost, to nije realno, zato se daju te procene.

„Ako imamo pameti i ljudskosti nadam se da će da se vakciniše više od toga”, dodaje Popadić.

Šta piše u planu „Batuta”?

Đerlek na vakcinaciji

Fonet
Državni sekretar Mirsad Đerlek na vakcinaciji

Navedeno je ko ima mogućnost da se vakciniše u kojoj etapi, a detaljnije možete videti ovde.

U 1a fazi su zdravstveni radnici u kovid ambulantama i bolnicama i zaposleni u domovima za stare i ustanovama socijalne zaštite.

Sledi takozvana 1b faza koja obuhvata starije uzrasne grupe – starije od 65 godina u domovima za stare i ljude starije od 75 godina u opštem stanovništvu, kao i oni starosti između 65 i 74 godine sa višestrukim faktorima rizika.

Time bi bilo obuhvaćeno 10 odsto stanovništva.

Druga grupa takođe obuhvata 10 odsto stanovništva.

Među njima su mlađe osobe sa drugim bolestima ili zdravstvenim stanjem koje predstavlja visok rizik od nastanka teškog oblika bolesti ili smrti, kao i zaposleni u lokalnim samoupravama, policiji, pravosuđu, komunalnim i javnim preduzećima, fakultetima, srednjim školama i predškolskim ustanovama.

Faza tri obuhvata zaposlene u osnovnim školama, one koji rade u sektoru snabdevanja hranom, gorivom, bankama, fabrikama, rudnicima, kao i migrante, beskućnike, ljude koji žive u nehigijenskim uslovima i zatvorenike starije od 50 godina.

Faza tri bi mogla da obuhvati do 30 odsto stanovništva.

Vakcinacija ljudi koji su preležali Kovid-19, može se sprovesti najranije mesec dana posle kliničkog izlečenja ili od pozitivnog rezultata PCR testa kod asimptomaskih osoba, navodi se u podrobnijem objašnjenju.


Pogledajte video: Kako se osećaju lekari u Srbiji koji su primili vakcinu

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.
The British Broadcasting Corporation

Gde će se primati vakcinu?

U domovima zdravlja, domovima za stara lica, što su prva mesta prema prioritetima, ali će biti formirani i posebni punktovi, rekla je direktorka Insituta „Batut” Verica Jovanović.

U državi ima 158 domova zdravlja sa više od 950 vakcinalnih punktova.

U svakom velikom gradu će biti jedan ili više vakcinalnih punktova, da se ne bi stvarale gužve, rekla je ona za RTS.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je planirano 18 punktova za vakcinaciju, a jedan će biti u hali 5 Beogradskog sajma.

U svakoj smeni će biti 30 medicinskih sestara i troje lekara, rekao je Radojičić za plan vakcinisanja u hali sajma.

Kada primite prvu dozu, za drugu dozu se nećete prijavljivati, već će biti napravljeni odgovarajući kalendari.

Posle prve vakcine, biće zakazan termin za 21 dan, za dobijanje druge vakcine na istom mestu.

Šta kažu zvaničnici?

„Treba imati na umu da niko ko se prijavio neće ostati bez vakcine”, rekao je za list Politika Mirsad Đerlek, koji je na čelu Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv Kovida 19.

Ipak, Đerlek napominje da brzina prijavljivanja za imunizaciju putem sajta na koji se od ponedeljka, 11. januara registrovalo više od 110.000 ljudi ne znači da će oni preko reda stići na vakcinaciju.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da se planira nabavka osam miliona vakcina, što znači da će moći da se vakciniše četiri miliona ljudi, dodao je.

„To je mnogo više od našeg prvobitnog plana da vakcinišemo polovinu stanovništva” istakao je Đerlek.

Koliko mladi i zdravi treba da čekaju?

Na pitanje kada će mladi i zdravi ljudi od kojih su se neki već prijavili preko e-Uprave doći na red, Đerlek je odgovorio da to može biti za nekoliko meseci.

„Ako dobijemo doze koje smo dogovorili i ako isporuka ide kako treba, planiramo da kompletnu vakcinaciju obavimo do kraja maja ili polovine juna.

„Tako da mlađi neće čekati godinu dana ili stići na red 2022. godine, već u najgorem slučaju mogu da stignu na red početkom maja”, istakao je Đerlek.


Pogledajte video: Kako vakcine rade

Kako vakcine funkcionišu
The British Broadcasting Corporation

Šta ne znamo?

Iako zvaničnici svakog dana pozivaju ljude da se vakcinišu i redovno dopunjuju pravilnik o imunizaciji i dalje postoje nepoznanice.

„Nije jasno kako će da nadležni da ispitaju potrebe koliko vakcina je potrebno i koliko je ljudi zainteresovano.

„To još nije problem jer vlada nestašica, ali kad ih bude dovoljno na tržištu važno je da se ne ponovi situacija od pre 10 godina sa svinjskim gripom, kada je veliki broj nabavljenih vakcina ostao neiskorišćen”, kaže za BBC Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Ova organizacija je 8. januara premijerki Srbije Ani Brnabić uputila pismo u kom se, između ostalog, traži da Vlada sa podataka o nabavkama lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne lične opreme i drugih sredstava za lečenje tokom pandemije skine oznaku „strogo poverljivo”.

Jedan od takvih podataka su cene vakcina.

BBC je objavio da je cena jedne doze Oksford vakcine oko 3,5 evra dok je Fajzerova približno 16, a vakcine kompanije Moderna 28 evra.

vakcine

BBC

Imunolog Dušan Popadić navodi da „koliko god da koštaju, to je daleko jeftinije nego dan lečenja pacijenta u bolnici ili još više u jedinicama intenzivne nege”.

Na tu računicu treba dodati da pacijenti u bolnici provedu nedelju ili više dana na lečenju, a tu je i gubitak koji se pravi jer ti ljudi ne rade.

Trenutno je u bolnicama u Srbiji 5.500 pacijenata obolelih od Kovida.

„Ušteda koja se dobija vakcinacijom je nemerljiva”, dodaje.

Podsetio je na epidemiju variole vere sedamdesetih godina prošlog veka, kada je bivša Jugoslavija za tri nedelje vakcinisala skoro 18 miliona ljudi.

Ali tada su vakcine bile dostupne, primetio je.

Za takozvani svinjski grip je, kaže Popadić, bilo drugačije, jer je postojala negativna kampanja protiv imunizacije.

„Ne bih bio u koži tih koji nabavljaju sad vakcine, sve koje su stigle su kupljene na tržištu, još nije stigla nijedna iz Kovaks programa”, zaključuje on.

Kovaks je globalna inicijativa čiji je cilj da sve zemlje članice, njih trenutno 189, ravnomerno u istom trenutku dobiju vakcine, kako ne bi samo bogate zemlje to mogle sebi da priušte.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close