fbpx
BBC vesti

Korona virus i vakcinija: Zašto države obustavljaju upotrebu Astrazeneka vakcine i šta kažu na Balkanu

A man holding the Oxford vaccine

PA Media

Jedan broj zemalja odlučio je da obustavi upotrebu Oksford-Astrazenekine vakcine iz predostrožnosti, nakon izveštaja da su neki ljudi dobili krvne ugruške po vakcinaciji.

Ali da li se tu radi o slučaju prekomerne opreznosti?

Da li su ove vlade propustile da sagledaju širu sliku?

Odluka je doneta na osnovu principa predostrožnosti – opšte poznatog pristupa u nauci i medicini koji ističe potrebu da se zastane i revidira kad su dokazi neizvesni.

Ali dok je u toku ubrzana pandemija – kada svaka odluka sa sobom povlači krupne posledice – to je pristup koji ponekad može da donese više štete nego koristi.

Uzrok ili slučajnost?

Podaci koje je iznela Astrazeneka pokazuju da je bilo 37 slučajeva krvnih ugrušaka među 17 miliona osoba širom Evrope vakcinisanih ovom vakcinom.

Ali ključno pitanje koje treba da se postavi jeste da li je to bio uzrok ili slučajnost?

Da li bi se ti ugrušci svakako desili?

Neželjene reakcija kao što su krvni ugrušci pomno se prate, kako bi regulatori mogli da procene dešavaju li se češće nego što bi smelo.

Trideset sedam slučajeva je ispod nivoa koji biste očekivali.

Štaviše, ne postoji dobro biološko objašnjenje zašto bi ova vakcina izazvala javljanje krvnog ugruška.

Zbog toga su Svetska zdravstvena organizacija(SZO) i svi evropski i britanski regulatori lekova izjavili da ne postoji veza između krvnih ugrušaka i ove vakcine.

A zbog toga su i mnogi stručnjaci za vakcine doveli u pitanje ovaj potez.

vakcinacija

BBC

Profesor Adam Fin, član radne grupe SZO-a za vakcine protiv Kovida, kaže da je obustavljanje vakcinacije na ovaj način „izuzetno neželjen” potez koji bi mogao da podrije čitav proces vakcinacije i košta nas života.

„Doneti pravu odluku u situacijama kao što je ova nije lako, ali sigurna ruka za upravljačem verovatno je ono što nam je najviše potrebno.”

Šta se dešava u Srbiji?

Za razliku od država EU, Srbija za sada ne odustaje od upotrebe oksfordske vakcine.

„To je fantastična vakcina, potpuno bezbedna, kao i sve druge.

„Molim ljude da budu sigurni da je to dobra vakcina, da veruju Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Mi smo uvereni u potpunu sigurnost te vakcine”, rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Među onima koji su primili Astrazeneku je i Predrag Živić iz Knjaževca koji je pre dve nedelje dobio prvu dozu.

„Nisam uznemiren.

„Mislim da još uvek nemamo dovoljno informacija i nadam se da ćemo uskoro saznati više”, kaže on za BBC na srpskom.

Iz Agencije za lekove Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC redakcije o tome da li i na koji način ispituju da li je bilo slučajeva zgrušavanja krvi.

„Nisami imala nikakvih problema problema posle vakcinacije, jedino sam osećala umor i mali bol u ramenu u koje sam primila vakcinu”, kaže Branka Glavonjić iz Beograda.

Branka kaže da ne prati vesti jer sama nije imala nikakvih neželjenih dejstava posle vakcinacije.

„Nisam se uopšte raspitivala o AstraZeneka vakcini, jer slepo verujem srpskom zdravstvenom sistemu.

„Lično mislim da se trenutno vodi marketinški rat u farmaceutskoj industriji i da se zato plasiraju različite informacije”, kaže ona.

Međutim, vesti o bezbednosti AstraZeneka vakcine uznemirile su tridesetčetvrodogodišnju Sanju Minić iz Beograda.

„Kako imam trombofiliju, povećanu sklonost ka nastanku krvnog ugruška ili tromba, na internetu sam proverila da li je to stanje negde navedeno kao kontraindikacija za bilo koju vakcinu i nisam nigde naišla na takav podatak”, priča Sanja.

Sanja je na lekarskom pregledu pre imunizacije obavestila doktorku o stanju.

„Ni ona nije bila sigurna da li je to stanje negde navedeno kao kontraindikacija, ali posle provere u brošuri AZ cepiva ustanovila je da nije”, kaže Sanja koja je posle konsultacije sa doktorkom primila vakcinu.

Imala je, kaže, blage nuspojave, koje su prošle posle dva dana, a ona je tada prestala da razmišlja o vakcinaciji.

Sve dok se nisu pojavile vesti o bezbednosti AstraZeneka vakcine.

„Tek kada se udubite u sitna slova, vidi se da nigde nije utvrđeno da je vakcina bila uzrok, ali od načina na koju su mnogi mediji preneli te vesti mi je anksioznost skočila na maksimum”, kaže Sanja.

Ovu vakcinu primio je i osnivač grupe Veliki prezir Vladimir Kolarić.

On kaže da se nije previše udubljivao, već analize vakcina ostavlja naučnicima.

„Sve što treba da znam je da su to odobrili i napravili ljudi koji se time bave – naučnici.

„I pre svega ljudi, ne gušteri, masoni, satanisti, vanzemaljci, već ljudi. A ljudi su uglavnom okej”, naglašava Kolarić.

Kakva je situacija na Balkanu?

Osim u Srbiji, vakcina AstraZeneka koristi se i u drugim balkanskim zemljama.

Bugarska je prva država koja je zaustavila upotrebu vakcine, a ubrzo joj se pridružila i Slovenija. – obe članice Evropske unije.

Prema dosadašnjim podacima, više od deset evropskih zemalja, među kojima Nemačka, Francuska, Italija i Španija, privremeno su obuistavile davanje vakcine AstraZenaka.

Iako je predsednica slovenačke Savetodavne grupe za epidemiju Mateja Logar izjavila da su u ovoj zemlju zabeležena blaga neželjena dejstva posle imunizacije svim dostupnim vakcinama, ministar zdravlja Janez Poklukar saopštio je da država obustavlja vakcinaciju Astra Zenekom.

Slovenija čeka potvrdu Evropske agencije za lekove o bezbednosti vakcine kako bi nastavila upotrebu, dodao je ministar.

U susednoj Hrvatskoj se nastavlja sa vakcinacijom AstraZeneka vakcinama, rekao je direktor Hrvatskog instituta za javno zdravlje Krunoslav Capak.

Iz Bosne i Hecegovine nema vesti o prestanku korišćenja.

Ministarka inostranih poslova Bisera Turković nedavno je objavila da će u ovu zemlju krajem marta i u aprilu stići oko 100.0000 doza oksfordskog cepiva.

Da li Evropa ima problem s ovom vakcinom?

Ovo nije prvi put da evropske zemlje izražavaju podozrenje prema Astrazenekinoj vakcini.

Princip predostrožnosti primenjen je u Nemačkoj, Francuskoj i u drugom zemljama kad isprva nisu preporučile ovu vakcinu starijima od 65 godina.

Francuski predsednik Emanuel Makron čak ju je nazvao „kvazi-efikasnom”.

Ta odluka je sada preinačena, ali ne pre nego što je narušila opšte poverenje u vakcinu.

Nemačka i Francuska imaju zalihe vakcine koje propadaju, pošto su obe zemlje iskoristile manje od polovine dosadašnjih zaliha.

A to preti da ima smrtonosne posledice.

Francuska, Nemačka i druge velike evropske zemlje sve trenutno imaju veću stopu zaražavanja od Velike Britanije, i mogu da očekuju da će stvari poći po zlu pre nego što pođu po dobru.

Sve više vakcina protiv korona virusa se distribuira svakog dana.
The British Broadcasting Corporation

Ako se danas osvrnete na odluku u vezi sa starijima od 65 godina, možete da vidite na koji način je ona doneta.

Način na koji su testovi bili organizovani značio je da su dokazi o njenoj upotrebi u starijim starosnim grupama bili ograničeni.

Organizatori su želeli da regrutuju mlađe odrasle osobe u prvobitnim fazama ispitivanja iz bezbednosnih razloga, tako da kad je došlo na red da regulatori procene stopu infekcija podaci još nisu bili spremni za starije.

Ali su zato postojali dokazi iz krvnih uzoraka da je vakcina pokrenula snažnu imunu reakciju u starijim starosnim grupama.

Tako da nije postojao opravdan razlog zašto vakcina ne bi funkcionisala u starijim starosnim grupama – samo nije prošlo dovoljno vremena da se sakupi dovoljno dokaza u stvarnom svetu.

A tu je i problem tumačenja rezultata. Nije bilo dovoljno doslednosti među različitim lokacijama korišćenim tokom testiranja, što je praktično značilo da su postojala četiri različita testiranja u okviru jednog velikog.

Protokoli i praksa koji su sledili varirali su na svakoj od njih, uključujući i korišćenje pola doze na jednoj.

To je stvorilo donekle haotičan set podataka za tumačenje.

korona virus, podaci o zaraženima

BBC

Zašto je hrabro donošenje odluka najbolje

Velika Britanija je odlučila da ignoriše sve to i načini hrabri korak napred – i za svega nekoliko meseci mogla da se pohvali „spektakularnim” rezultatima u smanjenim nivoima ozbiljne bolesti kod starijih od 80 godina.

Ovakav pragmatični pristup donošenju odluka doveo je i do toga da Velika Britanija isto tako preporuči i do tri meseca pauze između dve doze.

To je izazvalo veliku kontroverzu kad je prvi put saopšteno krajem decembra.

Fajzerova vakcina nije testirana na ovaj način tokom probnog perioda – interval kod nje je bio tri nedelje.

Ali, još jednom, odsustvo dokaza nije značilo da potez neće raditi ili da nije zasnovan na logici.

Testiranje Astrazeneke imalo je duže intervale kod nekih učesnika, što se činilo da ju je učinilo još efikasnijom, dok je Modernina vakcina, koja je po tipu sličnija Fajzerovoj, takođe sugerisala da bi to moglo da funkcioniše.

Takođe je opšte poznato da kod vakcina od dve doze većinu zaštite čini prva doza, dok je druga samo pojačava i više pruža dugotrajnu zaštitu.

Sa slučajevima koji su u to vreme rasli, Britaniji je bilo jasno da je korist od maksimizovanja dostupnih zaliha vakcine kako bi pružile bilo kakvu zaštitu većem broju ljudi logična čak i ako dokazi sa testiranja to nisu direktno potkrepljivali.

Kineska vakcina – šta znamo i koliko je efikasna
The British Broadcasting Corporation

Profesor ser Dejvid Spigholter, ekspert za razumevanje rizika sa Univerziteta u Kembridžu, kaže da to pokazuje da ponekad morate da budete hrabri prilikom donošenja odluka.

„Princip predostrožnosti može da bude razuman način da donosite odluke kad se suočavate sa naučnom neizvesnošću.”

„To favorizuje nedelovanje kao način smanjenja rizika.

„Ali problem je što ovo nisu normalna vremena i nedelovanje može da bude rizičnije od delovanja.”

Ono što je potrebno u situacijama kao što je ova, prema rečima ser Dejvida, jeste izračunati šta je verovatnije na tasu verovatnosti.

To zahteva proučavanje i posrednih i neposrednih dokaza, kao i konteksta u kom se te odluke donose.

„Donošenje odluka kad postoji tolika neizvesnost neverovatno je teško, ali ponekad može biti štetnije čekati izvesnost.

Nevakcinisanje ljudi će koštati života.”


Pogledajte video o reakcijama na vakcinu

Koliko traju neželjena dejstva vakcinacije
The British Broadcasting Corporation
korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button