fbpx
BBC vesti

Korona virus i vakcinija: Zašto države obustavljaju upotrebu Astrazeneka vakcine

A man holding the Oxford vaccine

PA Media

Jedan broj zemalja odlučio je da obustavi upotrebu Oksford-Astrazenekine vakcine iz predostrožnosti, nakon izveštaja da su neki ljudi dobili krvne ugruške po vakcinaciji.

Ali da li se tu radi o slučaju prekomerne opreznosti?

Da li su ove vlade propustile da sagledaju širu sliku?

Odluka je doneta na osnovu principa predostrožnosti – opšte poznatog pristupa u nauci i medicini koji ističe potrebu da se zastane i revidira kad su dokazi neizvesni.

Ali dok je u toku ubrzana pandemija – kada svaka odluka sa sobom povlači krupne posledice – to je pristup koji ponekad može da donese više štete nego koristi.

Uzrok ili slučajnost?

Podaci koje je iznela Astrazeneka pokazuju da je bilo 37 slučajeva krvnih ugrušaka među 17 miliona osoba širom Evrope vakcinisanih ovom vakcinom.

Ali ključno pitanje koje treba da se postavi jeste da li je to bio uzrok ili slučajnost?

Da li bi se ti ugrušci svakako desili?

Neželjene reakcija kao što su krvni ugrušci pomno se prate, kako bi regulatori mogli da procene dešavaju li se češće nego što bi smelo.

Trideset sedam slučajeva je ispod nivoa koji biste očekivali.

Štaviše, ne postoji dobro biološko objašnjenje zašto bi ova vakcina izazvala javljanje krvnog ugruška.

Zbog toga su Svetska zdravstvena organizacija(SZO) i svi evropski i britanski regulatori lekova izjavili da ne postoji veza između krvnih ugrušaka i ove vakcine.

A zbog toga su i mnogi stručnjaci za vakcine doveli u pitanje ovaj potez.

vakcinacija

BBC

Profesor Adam Fin, član radne grupe SZO-a za vakcine protiv Kovida, kaže da je obustavljanje vakcinacije na ovaj način „izuzetno neželjen” potez koji bi mogao da podrije čitav proces vakcinacije i košta nas života.

„Doneti pravu odluku u situacijama kao što je ova nije lako, ali sigurna ruka za upravljačem verovatno je ono što nam je najviše potrebno.”

Da li Evropa ima problem s ovom vakcinom?

Ovo nije prvi put da evropske zemlje izražavaju podozrenje prema Astrazenekinoj vakcini.

Princip predostrožnosti primenjen je u Nemačkoj, Francuskoj i u drugom zemljama kad isprva nisu preporučile ovu vakcinu starijima od 65 godina.

Francuski predsednik Emanuel Makron čak ju je nazvao „kvazi-efikasnom”.

Ta odluka je sada preinačena, ali ne pre nego što je narušila opšte poverenje u vakcinu.

Nemačka i Francuska imaju zalihe vakcine koje propadaju, pošto su obe zemlje iskoristile manje od polovine dosadašnjih zaliha.

A to preti da ima smrtonosne posledice.

Francuska, Nemačka i druge velike evropske zemlje sve trenutno imaju veću stopu zaražavanja od Velike Britanije, i mogu da očekuju da će stvari poći po zlu pre nego što pođu po dobru.

Sve više vakcina protiv korona virusa se distribuira svakog dana.
The British Broadcasting Corporation

Ako se danas osvrnete na odluku u vezi sa starijima od 65 godina, možete da vidite na koji način je ona doneta.

Način na koji su testovi bili organizovani značio je da su dokazi o njenoj upotrebi u starijim starosnim grupama bili ograničeni.

Organizatori su želeli da regrutuju mlađe odrasle osobe u prvobitnim fazama ispitivanja iz bezbednosnih razloga, tako da kad je došlo na red da regulatori procene stopu infekcija podaci još nisu bili spremni za starije.

Ali su zato postojali dokazi iz krvnih uzoraka da je vakcina pokrenula snažnu imunu reakciju u starijim starosnim grupama.

Tako da nije postojao opravdan razlog zašto vakcina ne bi funkcionisala u starijim starosnim grupama – samo nije prošlo dovoljno vremena da se sakupi dovoljno dokaza u stvarnom svetu.

A tu je i problem tumačenja rezultata. Nije bilo dovoljno doslednosti među različitim lokacijama korišćenim tokom testiranja, što je praktično značilo da su postojala četiri različita testiranja u okviru jednog velikog.

Protokoli i praksa koji su sledili varirali su na svakoj od njih, uključujući i korišćenje pola doze na jednoj.

To je stvorilo donekle haotičan set podataka za tumačenje.

korona virus, podaci o zaraženima

BBC

Zašto je hrabro donošenje odluka najbolje

Velika Britanija je odlučila da ignoriše sve to i načini hrabri korak napred – i za svega nekoliko meseci mogla da se pohvali „spektakularnim” rezultatima u smanjenim nivoima ozbiljne bolesti kod starijih od 80 godina.

Ovakav pragmatični pristup donošenju odluka doveo je i do toga da Velika Britanija isto tako preporuči i do tri meseca pauze između dve doze.

To je izazvalo veliku kontroverzu kad je prvi put saopšteno krajem decembra.

Fajzerova vakcina nije testirana na ovaj način tokom probnog perioda – interval kod nje je bio tri nedelje.

Ali, još jednom, odsustvo dokaza nije značilo da potez neće raditi ili da nije zasnovan na logici.

Testiranje Astrazeneke imalo je duže intervale kod nekih učesnika, što se činilo da ju je učinilo još efikasnijom, dok je Modernina vakcina, koja je po tipu sličnija Fajzerovoj, takođe sugerisala da bi to moglo da funkcioniše.

Takođe je opšte poznato da kod vakcina od dve doze većinu zaštite čini prva doza, dok je druga samo pojačava i više pruža dugotrajnu zaštitu.

Sa slučajevima koji su u to vreme rasli, Britaniji je bilo jasno da je korist od maksimizovanja dostupnih zaliha vakcine kako bi pružile bilo kakvu zaštitu većem broju ljudi logična čak i ako dokazi sa testiranja to nisu direktno potkrepljivali.

Kineska vakcina – šta znamo i koliko je efikasna
The British Broadcasting Corporation

Profesor ser Dejvid Spigholter, ekspert za razumevanje rizika sa Univerziteta u Kembridžu, kaže da to pokazuje da ponekad morate da budete hrabri prilikom donošenja odluka.

„Princip predostrožnosti može da bude razuman način da donosite odluke kad se suočavate sa naučnom neizvesnošću.”

„To favorizuje nedelovanje kao način smanjenja rizika.

„Ali problem je što ovo nisu normalna vremena i nedelovanje može da bude rizičnije od delovanja.”

Ono što je potrebno u situacijama kao što je ova, prema rečima ser Dejvida, jeste izračunati šta je verovatnije na tasu verovatnosti.

To zahteva proučavanje i posrednih i neposrednih dokaza, kao i konteksta u kom se te odluke donose.

„Donošenje odluka kad postoji tolika neizvesnost neverovatno je teško, ali ponekad može biti štetnije čekati izvesnost.

Nevakcinisanje ljudi će koštati života.”


Pogledajte video o reakcijama na vakcinu

Koliko traju neželjena dejstva vakcinacije
The British Broadcasting Corporation
korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button