Korona virus, kazne i Srbija: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima
BBC vesti

Korona virus, kazne i Srbija: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima

vakcina

PA
Roditelji će morati da plate kaznu od 500 evra ako pošalju nevakcinisano dete u školu

Skupština Srbije izglasala je izmene zakona kojim se predviđaju kazne za kršenje mera zaštite od korona virusa, poput nenošenja maski onda kada je to propisano.

Predviđena je kazna od 5.000 dinara za pojedince koji se ne pridržavaju mera, a 300.000 dinara za pravna lica koja ne preduzmu radnje kojima se obezbeđuje primena tih mera.

„Želimo da ovim odredbama zaštitimo sve odgovorne građane Srbije, koji poštuju sve mere osam meseci, nose maske, ne organizuju proslave i slavlja sa velikim brojem ljudi i tako na najbolji način čuvaju svoje i zdravlje svojih porodica”, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar obrazlažući izmene zakona u Skupštini.

Izmenama Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti ministar dobija ovlašćenje da propiše obaveznu ili preporučenu imunizaciju, kao i mere zaštite i laboratorijsko ispitivanje pri ulasku u zemlju.

Kolike su nove kazne?

Za nepridržavanje mera lične zaštite kazna je 5.000 dinara, a sa 30.000 dinara biće kažnjena osoba odgovorna za primenu lične zaštite od infekcije, ako ne obezbedi neposrednu primenu tih mera.

Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se pravno lice ako ne preduzme aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za primenu tih mera.

Za isti prekršaj preduzetnici će biti kažnjeni sa 150.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom od 50.000 dinara.

Nadzor nad sprovođenjem mera vršiće sanitarna inspekcija i komunalna milicija.

Inspektori će moći da pišu prekršajne naloge, a pripadnici komunalne milicije da nalože da se isprazni prostor u kom je došlo do kršenja mera i zatvore objekat najduže na 72 sata.


Pogledajte video: Vesti iz kompanije Fajzer pružaju nadu

Prva vakcina protiv virusa Kovid-19 može biti dostupna krajem godine.
The British Broadcasting Corporation

Ministar Lončar je rekao u Skupštini da će Vlada moći da ograniči ulazak ljudi iz zemalja sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, odlučuje o otvaranju objekata za karantin i o lečenju u inostranstvu ukoliko su kapaciteti u zemlji popunjeni.

Šta je prethodno promenjeno?

Prethodno su, takođe u jeku pandemije Kovida-19, u Srbiji usvojeni i novi propisi o imunizaciji i zaštiti od zaraznih bolesti. koji su pokrenuli novi talas rasprava i otpora prema obaveznoj, ili „prisilnoj” vakcinaciji, kako je nazivaju protivnici.

Novi Pravilnik o imunizaciji i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva protiv zaraznih bolesti doneli su obaveznu i besplatnu vakcinu protiv gripa za starije od 65 godina i veće kazne za nepoštovanje propisa.

Vakcina protiv varičele biće obavezna za neke kategorije ljudi u posebnom riziku i one koji nisu prethodno stekli imunitet – mada to ne znači da su svi oni obavezni da ih prime, kažu nadležni.

Istovremeno, najniži iznos novčane kazne za kršenje propisa o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti povećan je sa 30.000 na 50.000 dinara.

Nepoverenje u zdravstveni sistem i imunizaciju je u porastu u Srbiji jer izostaje kampanja i jasna komunikacija zdravstvenih institucija i lekara koja bi javnosti pojasnila zašto su vakcine važne i šta ove promene znače, kažu stručnjaci.

U čemu se razlikuju novi propisi od starih i preti li roditeljima oduzimanje dece ako ih ne vakcinišu, kako pojedini strahuju?

Preti li starijima od 65 prekršajna kazna ako ne prime vakcinu protiv gripa?

BBC je zatražio odgovore na ova i druga pitanja od nadležnih institucija i stručnjaka iz oblasti zdravlja i prava.

Šta je novo u novom Pravilniku o imunizaciji

Novina u Pravilniku, koji će važiti od 2021. do 2023. godine, je povećana dostupnost pojedinih vakcina, kažu za BBC iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

„To znači da su proširene određene kategorije stanovništva za koje će biti obezbeđene besplatne vakcine”, objašnjavaju iz Batuta.

U pitanju su grupe koje su ili pod povećanim rizikom za nastanak infekcije, kao što su stariji ljudi i trudnice, ili imaju veću verovatnoću od komplikacija infekcije zbog hronične bolesti, imunodeficijentnog stanja ili primene imunosupresivne terapije.

Novi pravilnik se ne odnosi se na vakcine protiv virusa korona, koja još uvek nije ni proizvedena, već na cepiva iz kalendara obavezne vakcinacije, rečeno je Politici u Ministarstvu zdravlja.

Ministarstvo je za taj list demantovalo spekulacije o tome da će stanovnici Srbije biti primorani da ih dobiju.

Upoređivanjem starog i novog pravilnika, vidi se da drastičnih promena i proširivanja u svim ostalim kategorijama nema mnogo – i do sada su za većinu ovih grupa pod posebnim rizikom važili isti propisi.


Korona virus: Zašto se Kovid-19 tako lako prenosi
The British Broadcasting Corporation

Pažnju javnosti je privukla obavezna vakcinacija protiv gripa za ljude starije od 65 godina – to je i jedina izmena u novom Pravilniku kada je imunizacija protiv gripa u pitanju, navode iz Instituta.

Ovo nije prvi put da je vakcina protiv sezonskog gripa obavezna za starije od 65 – ista situacija je bila i u periodu od 2006. do 2017. To ne znači da će svi stariji od 65 godina morati da idu na vakcinaciju protiv gripa, prenosi dnevnik Politika.

I za trudnice je propisana obavezna imunizacija protiv gripa, ali ni to nije nikakva novina kao što je predstavljeno na pojedinim portalima i stranicama na društvenim mrežama.

Isto je propisano i Pravilnikom koji je na snazi, a trudnice spadaju u rizičnu kategoriju već punih deset godina u Srbiji na osnovu preporuke koja je proistekla iz pandemije gripa 2009, navode iz Batuta.

Ni za zdravstvene radnike nije bilo promena, a kako ističu iz Batuta, „značaj njihove vakcinacije je i u tome što se na taj način štite pacijenti koji su smešteni na odeljenjima visokog rizika u sezoni infekcije virusom gripa”.

Zašto je Pravilnik donet?

Iz Batuta kažu da je Pravilnik donet ranije kako bi se na vreme obezbedila dovoljna količina vakcina.

Napominju da su količine navedene u novom Pravilniku „promenljiva kategorija”, odnosno da se radi o proceni potreba i da „postoji mogućnost njihove revizije ukoliko se za tim ukaže potreba”.

U ovoj sezoni 2019/2020, nabavljeno je i utrošeno oko 300.000 doza vakcine protiv gripa što je na nivou pandemijske 2009. godine, kažu iz Instituta.

Za narednu sezonu, 2020/2021, planirano je oko 380.000 doza.

Prema ovim brojkama, ne može se zaključiti da će država primoravati više od milion i po penzionera i desetine hiljada trudnica i hroničnih bolesnika da se vakcinišu protiv gripa i drugih bolesti ili da u suprotnom plate kazne.

Zašto je u Srbiji vakcinacija dece obavezna, a ne preporučena?

„Pre svega, mnoge zemlje imaju obaveznu vakcinaciju kao i Srbija”, za BBC objašnjava imunolog Srđa Janković.

Iako u nekim zemljama imunizacija nije formalno obavezna, „uobičajeno da se preporuke lekara poštuju isto koliko i obaveze, pa je obuhvat vakcinacijom po pravilu vrlo visok”, kaže Janković.

Zemlje Evropske unije većinom postižu visoku stopu imunizacije, pokazuju i podaci Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, a svaka država propisuje svoj kalendar vakcinacije.

Deca se štite protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti, a to su tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečija paraliza, male boginje, rubele, zauške, virusni hepatitis B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i streptokokom pneumonije.

Baby with measles

Getty Images
Sve je više ljudi koji odbijaju da vakcinišu decu, što je jedan od glavnih uzroka porasta obolelih od malih boginja u svetu

U Srbiji su vakcine besplatne i dobijaju se u Domu zdravlja, dok u nekim državama nisu sve pokrivene zdravstvenim osiguranjem pa ih roditelji plaćaju.

Iako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, „malo gde odluku roditelja da detetu uskrati vakcinaciju ne prate baš nikakve pravne ili društvene posledice”, objašnjava Janković.

Od dodaje i da čak i tamo gde zakonska obaveza ne postoji, dete koje nije uredno vakcinisano – osim usled medicinskih kontraindikacija – nije moguće upisati u državni vrtić ili školu, a u mnogim zemljama ne može se ostvariti ni pravo na roditeljski dodatak i druge beneficije.

U nekim zemljama troškovi lečenja za bolest koja se mogla sprečiti vakcinacijom idu na lični teret, navode iz Instituta Batut.

Zakonska obaveza je samo jedan od mnogih načina na koji se postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, govori Janković.

Naučna saznanja na kojima se baziraju stručne preporuke o vakcinaciji, iza kojih stoji međunarodna naučna zajednica, ne zavise od toga na koje se sve načine postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, dodaje on.

U Srbiji se kroz obaveznu vakcinaciju već dugo postižu odgovarajući rezultati, a ukidanje obaveze u ovom trenutku bi „bez ikakve sumnje imalo štetne, pa i pogubne posledice po obuhvat”, ocenjuje Janković.


Kako je u drugim zemljama

  • U 12 od 27 zemalja EU je barem neka vakcina obavezna, a među njima su i Italija, Francuska, Slovenija, Mađarska, Hrvatska
  • Vakcina protiv malih boginja je obavezna i u Nemačkoj, bez nje nema upisa u školu, a od marta 2020. roditelji koji odbiju da vakcinišu decu mogu dobiti kaznu i do 2.500 evra
  • U Italiji i Francuskoj je broj vakcinisane dece porastao od kako su pooštreni zakoni i uvedena obavezna vakcinacija protiv određenih bolesti, pokazale su dve studije objavljene u medicinskom žurnalu evropskog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti
  • Francuska, zemlja sa najvećim nepoverenjem u vakcine u Evropi, učinila je obaveznim još osam vakcina za decu rođenu posle 2018.
  • Italija je na listu obaveznih dodala još šest vakcina posle velikog širenja malih boginja 2017.
  • U Švedskoj, gde vakcina protiv malih boginja nije obavezna, 2018. je obuhvat vakcinisane dece bio čak 97 odsto
  • U Engleskoj, gde nema zakonske obaveze, stručnjaci upozoravaju da opada stopa rutinskih vakcinacija dece protiv 13 različitih bolesti i hiljade dece su u riziku
  • U Australiji je nevakcinisanoj deci zabranjen upis u školu i vrtiće, ustanovama zaprećena novčana kazna do 5.000 dolara, a roditeljima uskraćen dečiji dodatak

Odbijanje vakcina i kaznena politika u Srbiji

Sprečavanje vakcinacije deteta u Srbiji je prekršaj, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Obavezna vakcinacija dece nije novost – ono što se tokom godina menja jeste visina propisane kazne, a po najnovijoj izmeni ona će iznositi od 50.000 do 150.000 dinara.

Roditelj je po Ustavu dužan da brine o zdravlju i bezbednosti deteta, kaže Mirjana Nikolić, generalna sekretarka Udruženja sudija prekršajnih sudova Srbije.

„To nije ni država ni centar za socijalni rad, već isključivo roditelj”, rekla je Nikolić za BBC na srpskom.

Zato i ne treba zanemariti mišljenje roditelja, bilo da su laici ili ne, već struka treba da ozbiljno razgovara sa njima, dodaje ona.

Sud u Srbiji ne može da naloži vakcinisanje dece, ističe Nikolić, već samo da utvrdi činjenice – da li je dete vakcinisano prema kalendaru ili ne, iz kojih razloga, a zatim i da uđe u odmeravanje sankcija.

Sud može da donese oslobađajuću presudu, opomenu, i u krajnjem slučaju novčanu kaznu.

Oduzimanje dece zbog odbijanja vakcinacije nije moguće, „ni po porodičnom zakonu nema elemenata za to”, za BBC kaže Marina Mijatović, direktorka Pravnog skenera, organizacije koja se bavi medicinskim pravom.

„To se u Srbiji, po mom saznanju, nije desilo”, kaže i Mirjana Nikolić.

Pravnici sa kojima je BBC razgovarao i prošle godine su saglasni da odluka roditelja da ne vakcinišu decu ne može proizvoljno da se smatra zanemarivanjem i da bi svaki slučaj morao da se pojedinačno analizira.

Zašto su vakcine važne i kako rade.
The British Broadcasting Corporation

Šta ako ne vakcinišem dete?

Kada se roditelji ne jave na redovnu imunizaciju u Domu zdravlja, nadležni lekar, ukoliko je potrebno, prijavljuje inspekciji, ali može i da odloži ili oslobodi dete od vakcinacije ukoliko postoje medicinski opravdani razlozi.

Sanitarna inspekcija utvrđuje činjenice i zatim može da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje postupka.

Sudije odmeravaju kazne u skladu sa primanjima, mogućnosti izvršenja i ranijih prekršaja, kaže Nikolić.

„Poenta ovih sankcija nije da se roditelji ekonomski upropaste, već da shvate izvesnost kažnjavanja”, te da sudije donose odluke u najboljem interesu deteta i društva, kaže.

Kada su uvedene novčane kazne, u početku su bile simbolične, kaže Mijatović.

Sudijama u praksi nije bilo prijatno da kažnjavaju roditelje u tim situacijama.

Ukoliko roditelj odbije da plati kaznu, ona može da se konvertuje u zatvorsku, dodaje ona.

Prema dostupnim podacima ovakvih slučajeva nema, uz izuzetak iz 2017. kada je majka odbijala da plati kaznu i nije dolazila na ročišta.

„Bitno je da nemamo povratnike. Ni u jednom od tih predmeta se nije desilo da se neko vrati sa istim prekršajem, odnosno da zdravstvena inspekcija protiv istog okrivljenog podnese zahtev”, kaže Nikolić.

Tokom 2018. i početkom 2019. godine, 119 roditelja koji nisu vakcinisali decu proglašeno je krivim pred Prekršajnim sudom u Beogradu, objavio je Tanjug.

Od toga je u 75 slučajeva izrečena opomena, a u 44 novčane kazne.


Obavezne vakcine i Ustav – sukob propisa

  • Ustavni sud Srbije je u novembru 2017. odbacio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredaba Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jer, kako je navedeno, inicijatori nisu potkrepili svoje tvrdnje, niti su one ustavno pravno utemeljene.
  • Inicijatori su tvrdili da je obavezna vakcinacija „neustavno zadiranje u fizički integritet ljudskog bića, suprotno članu 25. Ustava”.
  • Drugi inicijatori su osporavali obaveznost imunizacije tvrdeći da se vakcinacijom sprovode opiti nad decom.

(Ne)poverenje u zdravstvo – sistemski problem

Kako je sumnja u ispravnost vakcina proteklih decenija počela da raste, sve manje dece ih je primalo, pa je 2017. izbila epidemija malih boginja – za koje se smatralo da su u nekim zemljama Evrope iskorenjene.

Mirjana Nikolić smatra da je najvažnija izgradnja poverenja u zdravstveni sistem, na osnovu činjenica i boljom komunikacijom – uz objašnjavanje mogućih nuspojava roditeljima.

„Nije poenta u sankcijama, mi ne možemo njima da rešimo ovaj problem”, kaže.

Odgovori na brojna pitanja i dileme koje roditelji imaju postoje, kaže imunolog Janković i dodaje da ih je najbolje potražiti od izabranog pedijatra, a po potrebi imunologa ili lekara odgovarajućih specijalnosti.

Najveći strah budi neosnovano dovođenje vakcinacije u vezu sa poremećajima iz spektra autizma, kaže Janković.

„Veoma su rasprostranjena i pogrešna tumačenja sastava vakcine, gde se neretko pominju teški metali i drugi ‘toksini’, ali izvan konteksta u kome se može sagledati da nijedan sastojak vakcina nije toksičan u obliku i dozi u kojima se u vakcinama nalazi”, objašnjava on.

Zato strategija, pre svega medijska, mora da bude potpuno drugačija, ocenjuje i Marina Mijatović.

Ona kaže da u Srbiji godinama imamo problem sa zaraznim bolestima, koji se ne shvatamo ozbiljno jer ga niko adekvatno ne objašnjava.

„Kao što kažu, nama sve to deluje ‘smešno’, kaže Mijatović.

Represivna politika nije dobra jer kod nekih ljudi, kojima nije objašnjeno da je imunizacija važna i da nije opasna, izaziva bes i ljutnju, dodaje ona.

Neki smatraju da su primorani na vakcinaciju ne zbog dobrobiti deteta i društva, već da bi im, ukoliko je odbiju, bio uzet novac putem kazni.

„Bilo bi bolje da postoji više emisija na TV sa nacionalnom frekvencijom, zatim informativni flajeri, posteri i druge mere preko kojih bi ljudi shvatili zašto je vakcinacija dobra za njih ili njihovu decu i roditelje – umesto temperature i mogućih komplikacija od zaraznih bolesti”, objašnjava Mijatović.

Ona smatra da Srbija ima dovoljno novca za zdravstvo, ali se on ne usmerava dobro.

Činjenica da je iz budžeta Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje prebačeno 1,7 milijardi dinara Putevima Srbije krajem 2019. to i pokazuje, kaže ona.


Bezbednost i sastav vakcina u Srbiji

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti
The British Broadcasting Corporation

Šta bi se desilo kada u Srbiji imunizacija dece ne bi bila obavezna?

U Srbiji je prva žrtva morbila posle čak 20 godina bio tridesetogodišnji muškarac – umro je usled komplikacija u decembru 2017. Nije bio vakcinisan.

Ova zarazna bolest je u Srbiji te i sledeće godine odnela 15 života, od više od 6.500 obolelih, a to je je bila posledica pada obuhvata MMR vakcinacijom u godinama koje su joj prethodile a koje je obeležilo odbijanje roditelja da vakcinišu svoju decu, kažu iz Batuta.

U prva tri meseca 2019. godine broj zaraženih u svetu je 300 odsto veći nego u istom periodu 2018.

Potrebno je da 95 odsto dece bude vakcinsano protiv malih boginja kako bi se smatralo da postoji kolektivni imunitet i da osobe koje zbog drugih zdravstvenih problema ne smeju da prime vakcine nisu u riziku od zaraze.

Među ovakvim slučajevima je bila dvogodišnja devojčica iz Srbije koja zbog autoimune bolesti nije mogla da primi MMR vakcinu.

Bila je treće dete koje je za vreme epidemije malih boginja 2018. u Srbiji izgubilo život.

Zahvaljujući dopunskoj vakcinaciji i većem odazivu roditelja koji je usledio, epidemija je suzbijena.

Ali ako bi se obaveza ukinula, morali bismo da očekujemo pad obuhvata stanovništva vakcinacijom.

„A time i potencijalni povratak nekih od najopasnijih zaraznih bolesti u istoriji”, kaže imunolog Janković.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close