Korona virus, krediti i rate: Koliki će vam zajam biti posle pauze
BBC vesti

Korona virus, krediti i rate: Koliki će vam zajam biti posle pauze

Young family struggles with debt

Getty Images

Mira Jovanović je „oberučke” prihvatila pauzu u otplaćivanju kredita za stan tokom korona virusa.

Posle tri meseca, za BBC na srpskom kaže da se priprema za nastavak plaćanja zajma, koji sledi od jula.

Pauzu u otplati kredita – moratorijum – prihvatilo je 94 odsto zaduženika i 92,9 odsto preduzeća u Srbiji, podaci su Udruženja banaka Srbije.

„Kao što su nam se ljudi masovno javljali kada su doneli odluku o moratorijumu u martu, tako nas i sada zovu jer im dosta toga nije jasno”, kaže Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva.

Iako su iz Narodne banke Srbije za vreme vanrednog stanja pisali čak tri objašnjenja kako moratorijum funkcioniše i koliko će ljudi morati da plaćaju za pauzu, iz Efektive napominju da je samo „malom broju ljudi jasno da će moratorijum morati i da plate”, a većini je kažu „gotovo nepoznanica koliko će to biti”.

Ipak, svi treba da znaju da pauza u otplati kredita prestaje posle 90 dana, što za većinu korisnika znači da će rate morati da plaćaju od jula.

Šta je moratorijum na kredit i koliko košta

Moratorijum je zastoj u otplati obaveza, u ovom slučaju kredita ili lizinga.

NBS je donela odluku da sve banke u Srbiji moraju klijentima da omoguće da naredna tri meseca ne plaćaju zaduženja.

Banke neće obračunavati zatezne kamate na dospela potraživanja, a period otplate kredita se produžava za tri meseca.

Pored nekoliko pravila o ovoj pauzi, najvažnija koju platiše treba da znaju jeste da ona nije besplatna i da se kamata ipak plaća i to dupla, nakon isteka 90 dana.

Guvernerka

Narodna banka Srbije
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković donela je odluku o moratorijumu

„U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje ravnomerno na preostali rok dospeća”, navodi se u saopštenju NBS.

To u praksi znači da su klijenti imali tri opcije, a Narodna banka Srbije dala je klijentima nekoliko primera na kojima mogu da pokušaju da izračunaju koliko će na kraju plaćati više zbog tih tri meseca pauze.


Tri opcije za tri meseca

Na primeru kredita od 500.000 dinara na sedam godina sa kamatnom stopom od 9,82 odsto, koji je podignut u februaru 2018. godine, mesečna rata je bila 8.631,85 dinara.

Pored prve opcije, za koju su se odlučili automatski, druge dve su potrošači mogli da dogovore sa bankom:

  1. Ako nisu ništa plaćali tri meseca, mesečna rata će im se povećati za oko 311 dinara, sa 8.320,90 na 8.631,85 dinara. Tako će biti do kraja isplate kredita, odnosno narednih pet godina. Na kraju će za ova tri meseca pauze platiti ukupno oko 18.657 dinara više nego da pauzu nisu pravili. Takođe, kredit će im biti produžen za još tri meseca.
  2. Ako klijenti odluče da nakon isteka moratorijuma isplate sve tri rate odjednom, ništa se ne menja i iznos rate i broj rata do kraja ostaje isti. Ipak, ta jedna rata sa kamatama će ih koštati mnogo više – ukupno 33.283 dinara
  3. Postoji i mogućnost da klijenti isplate uz redovnu ratu i kamatu za prethodna tri meseca, što je iznos od 17.723,90 dinara. Ipak, visina rate će ostati ista kao i pre moratorijuma, ali ono što će se promeniti je broj rata. On će biti produžen za tri meseca.

*Izvor podataka: NBS


novčanice dinari

BBC

Nedostatak novca ili samo sigurnost

Iako joj je plata stizala redovno, Mira Jovanović je ipak uzela moratorijum kada je banka ponudila jer kaže da je „jednostavno bilo takvo vreme”.

„Nisam znala da li će mi plata stići za sve. Ipak je bilo vanredno stanje”, kaže ona.

„Shvatila sam da ću platiti malo više ratu za stan, koja je inače, pre moratorijuma bila 40.000 mesečno”.

O moratorijumu zna da redovna naplata kredita počinje od 1. jula, odnosno da se tada moratorijum završava.

„Zapravo ne znam tačno koliko će to malo više biti”, dodaje ona.

Da bi se dobio moratorijum, dužnici zapravo nisu morali ništa da urade, već su banci pismenu i potpisanu izjavu slali samo oni koji nisu želeli pauzu u otplati kredita.

Njih je ipak bilo samo šest odsto od ukupnog broja ljudi koji imaju kredit u Srbiji, podaci su Udruženja banaka Srbije.

„Iz ove statistike vidimo da su ljudi želeli da budu oprezni i da su smatrali sigurnijim da se odmah opredele za moratorijum, umesto da čekaju dalji razvoj situacije”, rekao je Vladimir Vesić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

„To ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom obaveza prema bankama, već da su reagovali sa namerom da spreče svaki rizik”.

Da li vam je sve jasno?

Slično kao Mira, o moratorijumu i svojim mesečnim daljim troškovima za kredite zna i većina ljudi koji pozivaju organizaciju za zaštitu potrošača Efektiva.

„Prva odluka NBS nije bila dovoljno razrađena, onda je usledilo objašnjenje”, kaže za BBC Dejan Gavrilović iz Efektive.

„Nezamislivo je da u njemu nije stajalo jasno da potrošači moraju da plate duplu kamatu, samo u jednoj rečenici stoji u dodatnom objašnjenju.

„To je prilično netransparentan postupak jer potrošač prilikom svake izmene mora da bude obavešten transparentno i da za to da pismenu saglasnost”.

bankomat

Getty Images

Za Gavrilovića je najbitnija činjenica da nijedan potrošač nije dobio računicu samo za njegov slučaj.

„Primeri koje je NBS dala se odnose samo na ljude koji su uzeli baš te identične uslove. Ako neko pročita primer o kreditu za stan od 50.000 evra na 20 godina, kako može da ga primeni na sopstveni zajam od 80.000 evra na 15 godina?”, kaže on.

„Kada su im ponuđene tri opcije – tek tada im ništa nije bilo jasno, a ovo je predstavljeno na olakšica”.

Iz Efektive ipak kažu da moratorijum nije uvek loša opcija i da je korisna za one koji nisu primali platu ili su je primali umanjenu zbog korona virusa.

„Ipak, ljudi koji su tri meseca primali normalno platu, samo su dobili veći kredit nakon svega”, dodaje Gavrilović.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close