Korona virus: Šta znamo, a šta ne znamo o Kovidu-19
BBC vesti

Korona virus: Šta znamo, a šta ne znamo o Kovidu-19

Frizerski salon u vreme korone

Getty Images
Frizerski salon u vreme korone

Jedan od izazova za razumevanje Kovida-19 je taj što se sva naučna istraživanja odvijaju pod svetlima reflektora.

Obično, dok čitate o naučnom istraživanju na informativnom sajtu poput BBC-ja, prošao je period ispitivanja, razvoja i ocenjivanja.

Bilo da se radi o otkriću u lečenju karcinoma, novom razumevanju mozga ili otkriću vode na Marsu, napisano se često temelji na radu u recenziranom časopisu koji je objavljen nekoliko meseci ranije.

A sama stvarna nauka je rađena u laboratorijskoj klupi, u magnetnoj rezonanci ili na planetarnoj površini mnogo pre toga, možda i godinama ranije.

Ta nauka nije tajna dok se radi, to je samo nešto na šta ljudi retko obraćaju pažnju dok ne dođe do časopisa.

Ono što se razlikuje kod Kovida-19 je to što smo svi – javnost, političari, novinari – iskusili nauku na njenim granicama.

Na granici između poznatog i nepoznatog, istraživanje je neuredno, zbunjujuće i ponekad kontradiktorno.

Moguća je ljudska greška i pristrasnost. Ali ovako stvari zaista izgledaju.

Tako saznajemo kako svet funkcioniše i kako napredujemo ka većem razumevanju kao vrsta.

Možemo verovati da nauka ima ugrađene mere samokorekcije, jer je to zajednički poduhvat.

Nalazi se testiraju i retestiraju, repliciraju se ili ne, a iz studije u studiju dobija se jasnija, malo istinitija slika sveta.

Samo treba vremena da se stigne tamo.

Hitnost pandemije nije pružila luksuz vremena da se postigne konsenzus, izravnaju razlike i odbiju pogrešni zaokreti – a to je sa sobom donelo brojne izazove.

Okvirni nalazi koji nisu recenzirani dobili su veću težinu nego što bi obično zaslužili, zbog nedostatka snažnijih dokaza.

U nekim slučajevima pojačani su kontroverzni pojedinačni glasovi.

Naučnici sa legitimno različitim stavovima to su izneli u etar kako bismo svi mogli da ih čujemo.

U međuvremenu, nešto od onoga što smo mislili da smo znali pre godinu dana, promenilo se, nešto je evoluiralo, nešto je još nejasno.

Tokom protekle godine, BBC Fjučr je pokušao da se kreće kroz tu maglu, pružajući kontekst i dublje ulazeći u nauku današnjice i pitanja trenutka.

Sada, kada je prošlo godinu dana od početka pandemije, vreme je da se osvrnemo.

Šta smo naučili, a šta ostaje nejasno ili nepoznato? I koja nova pitanja se pojavljuju?

Ovo ni u kom slučaju nije iscrpna lista i nju ćemo kontinuirano ažurirati kako saznajemo više.

Ali evo kratkog pregleda gde se nalazimo početkom 2021. godine.

ŠTA ZNAMO

Ventilacija u zatvorenom je bitna

Kako su se dokazi razvijali, značaj izbegavanja vazdušnog kontakta sa virusom u zatvorenom prostoru je rastao.

Čišćenje površina, nošenje maski i pranje ruku i dalje su bitni, ali isto tako i provetravanje unutrašnjeg okruženja svežim vazduhom.

Maske deluju

U nedostatku čvrstih podataka, u početku neke vlade, poput britanske, nisu želele da preporuče maske, dok su druge to ipak činile.

Pobedio je pristup predostrožnosti. Maske su se pokazale kao jednostavan, efikasan način sprečavanja širenja.

Viziri za lice su, međutim, manje efikasni.

Pranje ruku možda je i dalje važno

Usred hitnosti zbog lokalizovanih zaključavanja i socijalnog distanciranja, još jedan ključni faktor u borbi protiv koronavirusa bio je u opasnosti da bude zaboravljen: pranje ruku.

Iako se sada smatra da je prenos putem neživih površina relativno malo verovatan, postoje dokazi da se virus može naći na rukama zaraženih ljudi i da postoji šansa da ga prenesu na druge.

Ljudi takođe imaju tendenciju da nesvesno dodiruju svoja lica.

Još nije jasno kakav će dugoročno biti socijalni uticaj pandemije

Getty Images
Još nije jasno kakav će dugoročno biti socijalni uticaj pandemije

Virus različito utiče na ljude

Kao i starosne razlike, pokazalo se da je virus uticao na muškarce ozbiljnije od žena, a neke rasne grupe su bile ranjivije od drugih. Neki ljudi takođe imaju neku vrstu misterioznog skrivenog imuniteta, koji su možda stekli mnogo pre početka pandemije.

Virus može oštetiti organe

Iako je Kovid-19 respiratorni virus, ne ograničava se na oštećenje pluća.

Sada naučnici znaju da može da zarazi ćelije koje oblažu krvne sudove i utiču na niz drugih važnih organa, poput srca, mozga, bubrega, jetre, pankreasa i slezine.

Efekat je pronađen čak i kod mladih ljudi sa niskim rizikom.

Niko ne zna koliko će dugo trajati oštećenja niti da li će se ikada potpuno rešiti.

Virus se širi eksponencijalno

Većina ljudi to ne razume.

Niz studija pokazao je da su ljudi koji su podložni ovoj „pristrasnosti u eksponencijalnom rastu” manje zabrinuti zbog širenja Kovida-19 i manje je verovatno da će podržati mere poput socijalnog udaljavanja, pranja ruku ili nošenja maski.

Vakcine protiv koronavirusa su sigurne i efikasne

Naučnici koji istražuju vakcine kretali su se izuzetno brzo, pod izuzetnim pritiskom.

Sa težinom globalnih očekivanja, isporučili su sigurne, efikasne vakcine koje su strogo testirane u ispitivanjima.

BBC Fjučr je dobio iskustvo iz prve ruke kada se jedan od naših novinara dobrovoljno javio da učestvuje u ispitivanju vakcine „Oksford-Astrazeneka” (i još uvek radi svoje nedeljne briseve, mesecima kasnije).

Jedna doza vakcine pruža umerenu zaštitu

Ali dolazi sa nekim važnim napomenama.

Obim zaštite zavisi od vakcine – u nekim slučajevima još nema dovoljno podataka da bismo bili sigurni.

Sve dok ne primite dodatnu dozu i dok se mnogo više ljudi ne vakciniše, od vitalnog je značaja nastaviti socijalno distanciranje, nošenje maske i praćenje drugih saveta iz javnog zdravlja.

U stvari, korisno je zamisliti da se vakcinisanje još nije dogodilo.

Imunitet stada obično se dostiže vakcinisanjem

Imunitet stada je vrsta otpornosti na bolesti koja se javlja unutar populacije kao rezultat stvaranja imuniteta kod pojedinaca.

Ali suprotno utisku koji ste mogli steći tokom pandemije, postoji mnogo razloga da se to obično ne postiže namernim omogućavanjem širenja virusa.

Mnogi naučnici sada veruju da bi svaki pokušaj da se to učini doveo do neprihvatljivih razina smrtnih slučajeva.

Imunitet stada može se steći i vakcinama, koje dovode do znatno manje kolateralne štete i mogu pružiti vrhunsku zaštitu od prirodnih infekcija.

Većina vakcina verovatno neće sprečiti prenos virusa

Međutim, trenutne vakcine protiv Kovida-19 nisu procenjivane prema sposobnosti da spreče širenje virusa – umesto toga, procenjivane su prema sposobnosti da spreče ljude da razviju simptome i razbole se.

Istraživanje da li će vakcine takođe sprečiti prenos virusa još traje, ali postoje neke rane indicije da i vakcina Fajzer-Biontek i Oksford-Astrazeneka mogu smanjiti prenos.

Postoje neki rani nagoveštaji da bi druge vakcine mogle da ga u potpunosti zaustave.

Stope smrtnosti se razlikuju od zemlje do zemlje

Postoji mnogo razloga zašto je to povezano sa načinom na koji se broje smrtni slučajevi.

Jedan rezultat toga je da je možda teško uporediti stope smrtnosti u različitim zemljama.

Daleko od toga da su jedinstvene za Kovid-19, takve razlike u načinu brojanja smrtnih slučajeva su uobičajene kada se dogodi epidemija.

Železnička stanica

Getty Images
Pandemija je pokazala moć jednostavnih svakodnevnih ponašanja, poput pranja ruku, socijalnog distanciranja i nošenja maske

ŠTA ZNAMO IZ ISTORIJE

Ove godine, BBC Fjučr se takođe osvrnuo na pandemije iz prošlosti da bismo videli šta možemo naučiti:

Kako su zaustavljene ranije pandemije

Način na koji su se države poput Kanade i Tajvana nosile sa izbijanjem Sarsa 2003. godine, nose mnoge lekcije o trenutnoj pandemiji korona virusa, a među njima je važnost traženja kontakata zaraženih pojedinaca i lečenja bolesnih u izolacionim odeljenjima.

Socijalno distanciranje je staro preko više od 400 godina

Na Sardiniji, u šesnaestom veku, lekar je objavio vodič za socijalno udaljavanje tokom izbijanja kuge koji se čini kao da je prilagođen koronavirusu – sve do preporuke da samo jedna osoba po domaćinstvu treba da ode da obavlja kupovinu.

Uvođenje vakcina zahteva poverenje

SAD su 1976. godine zaustavile uvođenje vakcine i izgubile poverenje javnosti. Događaj danas sadrži lekciju za nacionalne napore u vakcinaciji.

Bilo je malo vremena za proveru naučnih nalaza pre nego što su oni distribuirani javnosti tokom pandemije

Getty Images
Bilo je malo vremena za proveru naučnih nalaza pre nego što su oni distribuirani javnosti tokom pandemije

ŠTA NE ZNAMO

Naučna istraživanja su u toku, a mi još učimo o ovom virusu.

Evo prikaza nekoliko nepoznanica koje će, nadamo se, istraživači uskoro bolje razumeti:

Dugoročni efekti bolesti

Koliko dugo će ljudi sa dugotrajnim Kovidom biti pogođeni? Kakav će biti epigenetski uticaj virusa?

Drugim rečima, da li će se njegovi efekti prenositi kroz generacije?

A pritom i ne pominjemo socijalni/ekonomski uticaj…

Kako će se virus razvijati

Svaki put kada koronavirus pređe sa čoveka na čoveka, beleži sitne promene u svom genetskom kodu, ali naučnici počinju da primećuju obrasce u načinu na koji virus mutira.

Kako bi mogla da izgleda sledeća pandemija

Koje bolesti će najverovatnije izazvati sledeću globalnu pandemiju?

Poslednjih nedelja, BBC Fjučr istražuje šest bolesti koje će najverovatnije prouzrokovati sledeću pandemiju i ispituje napore koji se preduzimaju u pokušaju da se zaustave.

Kakav je uticaj pandemije na životnu sredinu?

Iako su kratkotrajne emisije gasova staklene bašte i zagađivača vazduha znatno opale na početku globalnih zatvaranja, one su brzo porasle tokom ostatka godine.

Sveukupno, emisije ugljen dioksida pale su za nešto više od šest odsto u 2020. godini.

Ali postoji šansa da će pandemija imati dugotrajniji uticaj, jer se ekolozi pitaju da li bi naš način reagovanja na krizu Kovida-19 mogao pomoći u modeliranju odgovora na klimatske promene.


Pogledajte šta o godinu dana života u pandemiji kažu stanovnici Beograda

Mart 2020 – Mart 2021: Šta biste poručili sebi od pre godinu dana
The British Broadcasting Corporation
korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close