Kraj izolacije i korona virus: Šta mogu da uradim da smanjim rizik od dobijanja Kovida-19
BBC vesti

Kraj izolacije i korona virus: Šta mogu da uradim da smanjim rizik od dobijanja Kovida-19

žena nosi masku

Getty Images
Restriktivne mere se popuštaju, šta mogu da uradim da se zaštitim

Koliko je opasno po mene ukoliko čovek kine u redu za ulazak u autobus? Da li bi stvarno trebalo da idem u restoran? Ili uopšte da ulazim u javni prevoz?

Kako veći deo sveta počinje da izlazi iz izolacije a mi se vraćamo našim društvenim sredinama i aktivnostima, opasnost od dobijanja i širenja virusa korona se povećava, izazivajući kod ljudi strah od drugog talasa zaraze.

Razgovarali smo sa imunologom i vanrednim profesorom biologije Erinom Bromažom o tome kako bismo mogli da smanjimo rizik od dobijanja Kovida-19.

On drži predavanja iz epidemiologije o zaraznim bolestima na Univerzitetu Masačusets Dartmut u SAD i pažljivo je pratio ovu pandemiju.

Više nego stručnjaka o ovoj konkretnoj bolesti, sebe doživljava kao veštog komunikatora naučnih informacija i pisao je postove na blogu o rizicima od virusa korona koji su pročitani skoro 16 miliona puta.

Ovo su njegovi saveti kako da ostanemo bezbedni dok se vraćamo u neku vrstu normalnosti.

Gde se ljudi razboljevaju?

koncert

Getty Images
Neke sredine su rizičnije

Doktor Bromaž kaže da se većina ljudi zarazi u vlastitom domu od nekog člana domaćinstva, koji bolest prenese drugima u kući preko neprekidnih kontakata.

Ali šta je sa situacijama izvan našeg doma? Jesmo li u opasnosti tokom dnevne šetnje parkom? Hoće li mi virus preneti taj neodgovorni džoger koji trči bez maske?

Verovatno neće, kaže profesor.

„Napolju imate bezgranično razblaživanje”, rekao je on za BBC. „Dakle, izdahnete ga i on se raspe veoma, veoma brzo.”

To znači da je malo verovatno da ćete biti izloženi virusu dovoljno dugo da se njime zarazite.

trčanje u parku

Getty Images
Pošto trkači duboko dišu, virus se prenosi istog trenutka

„Da biste se zarazili morate da budete izloženi zaraznoj dozi virusa; na osnovu studija zaraznih doza sa MERS-om i SARS-om, neki procenjuju da je potrebno 1.000 viralnih čestica SARS-CoV2 da bi se zaraza primila”, napisao je on u blogu.

Ovaj broj je predmet rasprave i mora se utvrditi eksperimentima, ali služi kao korisna referenca da bi se demonstriralo kako dolazi do infekcije.

Ključni poenta ovde je da možete da dostignete taj broj – koliki god da je – na raznorazne načine:

„Možete da primite 1.000 viralnih čestica jednim udisajem… ili 100 viralnih čestica svakim udisajem tokom 10 različitih udisaja ili 10 viralnih čestica u 100 udisaja. Svaka od ovih situacija može da dovede do infekcije”, objašnjava on.

A to znači da su slučajevi u kojima ne provodimo mnogo vremena sa zaraženim ljudima – taj džoger sa lošom predstavom o socijalnom distanciranju – malo verovatni da vam daju zaraznu dozu.

Koje su, onda, situacije koje bi trebalo više da nas brinu?

Ljudi koji iskazuju simptome

Kašalj i kijanje zaista prenose bolesti, ali u veoma različitoj meri.

Jedno kašljanje izbaci oko 3.000 kapljica pri brzini od 80 kilometara na sat, tvrdi doktor Bromaž. Većina kapljica prilično je velika a zbog gravitacije one brzo padaju na zemlju, ali ostale ostaju u vazduhu i mogu da putuju prostorijom.

Ako osoba sa kojom ste zatvoreni u liftu kine umesto da se nakašlje, vaši problemi upravo su se udesetostručili.

Jedno jedino kijanje oslobađa oko 30.000 kapljica, sa mnogo manjih kapljica koje prelaze mnogo veće razdaljine – vrlo lako stignu čak na drugi kraj prostorije – i pri brzini i do 320 kilometara na sat”, kaže doktor Bromaž.

„Ukoliko je osoba zaražena, kapljice iz jednog jedinog kašljanja ili kijanja mogu da sadrže čak 200 miliona čestica virusa”, napisao je on.

„Dakle, ukoliko se nalazite licem u lice sa datom osobom, vi razgovarate i ta osoba kine ili se zakašlja direktno u vas, prilično je lako zamisliti kako biste mogli odjednom da udahnete 1.000 čestica virusa i odmah se zarazite.”

Čak i ako niste bili prisutni prilikom samog čina kašljanja ili kijanja, mogli biste da ne budete bezbedni.

Neke zaražene kapljice dovoljno su male da se zadrže u vazduhu nekoliko minuta, a ako vi uđete u prostoriju u tom periodu, mogli biste potencijalno da udahnete dovoljno njih da zaradite infekciju.

Asimptomatični, a šire virus

šetnja

Getty Images
Ljudi koji nemaju simptome brzo šire virus

Znamo da ljudi mogu da budu zarazni oko pet dana pre nego što počnu da pokazuju simptome – a neki od njih ne moraju ni da ih imaju.

Štaviše, čak i disanje ispušta primerke virusa u sredinu.

Ali koliko njih?

„Jedan jedini izdisaj ispušta od 50 do 5.000 kapljica. Većina ima malu brzinu i vrlo brzo padne na zemlju”, tvrdi doktor Bromaž.

Kad dišemo kroz nos, izbacujemo još manje kapljica.

doktor

Erin Bromage
Dr Bromaž

„Još se više toga profiltrira i ide pravo nadole. Dakle, ispostavlja se da se vrlo malo patogena – viralnih čestica – oslobađa disanjem”, rekao je on za BBC.

„Što je još važnije, zbog izostanka velike snage prilikom izdisaja, viralne čestice iz donjih respiratornih predela ni ne izlaze napolje.”

Ovo je veoma važno zato što su tkiva koja se nalaze u tim nižim predelima mesta gde se virus korona nalazi u većoj koncentraciji.

Ne znamo tačno koliko se viralnih čestica SARSA-CoV2 (ovog korona virusa) oslobađa disanjem, ali doktor Bromaž navodi studiju koja pokazuje da osoba zaražena influencom disanjem oslobađa oko 3 do 20 RNK primeraka virusa u minutu.

Ukoliko ta cifra važi i za virus korona, zaražena osoba u okruženje izdiše 20 primeraka u minutu.

Morali biste da udišete svaku česticu koju je ta osoba izdahnula 50 minuta da biste stigli do cifre od 1.000 primeraka o kojoj smo pričali ranije da je neophodna da biste se zarazili.

Dakle, tu možemo da vidimo da je mnogo manja verovatnoća da ćemo se zaraziti ukoliko se samo nalazimo u prostoriji sa nekim ko je zaražen, ali on ne kija ni ne kašlje.

žena i muškarac razgovaraju

Getty Images
Razgor povećava širenje kapljica koje nose virur

Pričanje pojačava oslobađanje respiratornih kapljica otprilike desetostruko na oko 200 primeraka virusa u minutu, tvrdi doktor Bromaž.

Pevanje i vikanje dramatično povećavaju količinu kapljica u vazduhu.

„Kad dođe do vikanja ili pevanja, u tom stadijumu kapljice zaista izleću, a one bi čak mogle da stignu iz samih dubina vaših pluća, budući da iz sebe izbacujete taj zvuk velikom silinom”, rekao je on za BBC.

Ove kapljice takođe dolaze iz predela u kom je veća verovatnoća da je tkivo kontaminirano.

„Dakle, sve što dovodi do snažne emisije izbacuje više tih respiratornih kapljica u vazduh iz tkiva koje će imati veći viralni teret”, kaže on.

Iako je mnogo teže zaraziti se na taj način, studije procenjuju da mnoge zaraze – a verovatno i većina prenošenja bolesti izvan kuće – potiče od ljudi koji ne pokazuju nikakve simptome.

Koje sredine su posebno rizične?

grupa tinejdžera

Getty Images
Pevanje i vikanje dramatično povećava broj i brzinu kapljica koje ispušamo u vazduh

Najrizičnije su, naravno, one profesije koje su u direktnom kontaktu sa zaraženima.

Takođe znamo da su određene sredine dovele do zaraza širokih razmera. Iako su se po tom pitanju prekookeanski brodovi možda najviše urezali u svest javnosti, doktor Bromaž ističe kancelarije otvorenog plana, kao i sportska i društvena okupljanja kao što su rođendanske žurke, sahrane i horska priredba.

U ovim slučajevima, ljudi su bili mnogo više ugroženi od izloženosti virusu zbog vremena koje su proveli u prisustvu zaražene osobe u zatvorenom.

„Čak i ako su bili 15 metara daleko – kao u horu ili kol centru – čak je i mala doza virusa u vazduhu koja je stizala do njih tokom dužeg vremenskog perioda bila dovoljna da ih zarazi”, kaže on.

Kako se budemo sve više vraćali na posao, neke profesije posebno predstavljaju razlog za zabrinutost.

Kancelarije otvorenog plana sa lošom ventilacijom naročito su problematične.

Doktor Bromaž navodi jedan slučaj kad su zaražena 94 od 216 kancelarijskih radnika u jednoj zgradi u Južnoj Koreji, od kojih je ogromna većina bila na jednoj strani jednog sprata, gde su delili veliki otvoreni prostor.

A dentist and dental nurse attend a patient

Getty Images

Zubari ne čine veliki deo stanovništva, ali će biti posebno izloženi riziku.

„To je zanimanje koje stvara ogromnu količinu aerosola, samo preko procedura koje zubari u svom poslu obavljaju, i zubarske prakse će morati zaista dobro da razmisle o svom radnom prostoru kako bi zaštitile ponajpre vlastite zaposlene, jer neće zaposleni zaraziti pacijenta, već će pacijent zaraziti zaposlenog, zbog bušenja, usisavanja i svih onih tečnosti koja se rasprskavaju svuda.”

Nastavnički kadar takođe se suočava sa povišenim rizikom, kaže on.

„Imate ostarelu populaciju nastavnika i profesora sa mlađim ljudima u gusto natrpanim prostorijama. Moraće dobro da se promisli kako ova radna mesta učiniti bezbednim.”

Napolju i unutra

An older woman wearing a mask passes food to a boy on a bench, also wearing a mask

Getty Images

Doktor Bromaž kaže da je vrlo malo slučajeva zaraze zabeleženo u spoljnim sredinama.

Vetar i otvoreni prostor razređuju viralno opterećenje, a sunce, toplota i vlažnost takođe bi mogli da imaju određeni uticaj na to koliko dugo preživljava virus.

Održavanjem socijalne distance i ograničavanjem trajanja tih interakcija, dodatno možemo da smanjimo rizik.

Ali neke interakcije na zatvorenom mogu da budu veoma rizične.

Događaji sa mnogo prisutnih na kojim se priča, peva ili viče naravno da će biti visokog rizika, a prolaskom vremena mere socijalnog distanciranja na zatvorenom postaju sve manje efikasne.

Prostori sa ograničenom razmenom ili reciklažom vazduha posebno su problematični.

Ali šoping – pogotovo za mušteriju – mnogo je manje rizičan, dok god provodite relativno malo vremena u jednoj te istoj sredini.

Procenjivanje rizika

A restaurant with tables well spaced

Getty Images

Kako se ograničenja u vezi sa virusom korona budu postepeno sve više ukidala, doktor Bromaž kaže da treba kritički da procenjujemo vlastite aktivnosti u pogledu rizika.

Za zatvorene sredine, uzmite u obzir koliko ima prostora za vazduh tamo gde ulazite, broj ljudi koji su u svakom trenutku unutra i koliko ćete vremena provesti tamo.

„Ukoliko sedite u dobro provetrenom prostoru, sa malo ljudi, rizik je mali”, kaže on.

„Ukoliko ste u kancelariji otvorenog plana, zaista morate kritički da procenjujete rizik (veličina prostora, broj ljudi, protok vazduha). Ukoliko ste na poslu koji zahteva razgovor licem u lice ili još gore, vikanje, morate sami da procenite rizik.”

U slučaju posete tržnom centru, na primer, „mala gustina ljudi, visoka prozračnost prodavnice, zajedno sa ograničenim vremenom provedenim unutra, znači da je šansa da mušterija zapati zaraznu dozu mala.

Ali što se tiče radnika u prodavnici, produženo vreme koje oni provode u prodavnici pruža mnogo veću mogućnost da prime zaraznu dozu”, kaže doktor Bromaž.

Napolju je rizik od zaraze mnogo manji, zato što će se zarazne kapljice brže rasuti, ali ne zaboravite da je za infekciju potrebna „i doza i vreme”.

„I dok sam se ja ovde usredsređivao isključivo na respiratornu izloženost, molim vas, ne zaboravite površine. Te zaražene respiratorne kapljice moraju negde da padnu. Često perite ruke i prestanite da pipkate lice!”, piše on.

Trebalo bi verovatno i da prestanete da duvate u te svećice na rođendanskoj torti.

korona virus

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close