BBC vesti

Ljudska prava i korona virus: Mali vodič – šta sve može da se zabrani tokom pandemije

Justicija statua

BBC

Ako zbog bezbednosnih mera ne možemo u školu ili u crkvu, da li su time ugrožena naša prava na slobodu obrazovanja i slobodu veroispovesti?

I da li sloboda govora znači i mogućnost propagiranja stava da ljudi ne treba da se vakcinišu protiv Kovida-19 ili vas neko može prisiliti da se vakcinišete?

Epidemija korona virusa već više od godinu dana pravi pometnju širom sveta, naročito u oblasti prava.

Dileme su brojne, mnogi i dalje pitaju šta se sme, a šta ne sme i zbog toga vam predstavljamo mali vodič kroz ljudska prava u vreme epidemije.

Da li ljudska prava mogu biti ograničena?

Da, ali ne sva i moraju postojati određeni uslovi za to.

U vanrednim okolnostima, poput ratova, prirodnih katastrofa i drugih opasnosti – kao što je pandemija korona virusa – postoje posebna ograničenja, kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

„Ta ograničenja poznata su kao odstupanja od ljudskih prava ili derogacije“, objašnjava.

Međutim, ograničenja i derogacije ljudskih prava uvek moraju biti neophodna i srazmerna.

„Mora se voditi računa o suštini prava koja se ograničava, o prirodi i obimu ograničenja, kao i o važnosti svrhe ograničenja”, navodi Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

Uvek je bitno i da li se cilj može postići manjim ograničenjem prava.

„Na primer, ako cilj može da se postigne time da se nosi maska i drži distanca, nema razloga da svi budu zatvoreni u kućama”, kaže Ilić.

Teorije zavere i komunikacija: Kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere
The British Broadcasting Corporation

Koja prava ne mogu biti ograničena?

„Jedno od najvažnijih prava je pravo na život”, kaže Šolić.

Ljudski život je neprikosnoven, objašnjava član 24 Ustava Srbije, koji se bavi tim pravom.

I to je tako bez obzira na to da li je u toku ratno stanje ili virus kruži planetom.

Slično je i sa pravom na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

To znači da niko ne može biti izložen mučenju, ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, kao ni podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima.

Pod prava koja ne mogu biti ograničena spadaju i zabrana ropstva, pravo na dostojanstvo, pravo na pravično suđenje, pravo na pravnu ličnost, prava deteta.

„Sva ova prava se i tokom izuzetnih situacija primenjuju u potpunosti, kao i u redovnom režimu”, kaže Ilić.


Šta su ljudska prava?

Ljudska prava su podeljena u nekoliko grupa – građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna.

Ono što im je zajedničko je da su urođena prava svakog ljudskog bića, koji ih poseduju nezavisno od države i volje vladara.

Njima se potvrđuje pravo svakog pojedinca na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, privatnost i mnoga druga.

U Srbiji su ljudska prava garantovana Ustavom, najvišim pravnim aktom države, ali se njihovo uređenje reguliše i zakonima, podzakonskim aktima i drugim propisima.


Koja prava mogu biti ograničena?

Proleće 2020. godine mnogi su proveli zatvoreni u stanovima i kućama, čak i kada je napolju bilo toplo i sunčano.

U Srbiji je tada, zbog širenja korona virusa, uveden policijski čas, tako da je mnogima ograničeno pravo na slobodu kretanja.

Policijskog časa više nema, ali ni slobode okupljanja – i dalje propisuju protivepidemijske mere.

„U nekim situacijama, kao kod zabrane rada kafića, ljudima koji tamo rade je ograničeno pravo na rad”, kaže Ilić.

„U isto vreme je vlasnicima lokala ograničena sloboda preduzetništva”, dodaje.

Ipak, on ističe da ni ta prava ne mogu da se potpuno ograniče.

„Sloboda kretanja se može ograničiti ako, na primer, epidemija bukne na nekom području, pa se zabrani ulaz i izlaz iz tog regiona”, navodi Ilić.

„Međutim, imali smo situaciju da je pravo na slobodu kretanja bilo ograničeno do te mere da je gotovo preraslo u lišenje slobode pojedinih kategorija građana”, dodaje.

Tokom proleća 2020. godine, starijima od 65 godina bio je potpuno zabranjen izlazak napolje, dok su u prodavnicu mogli samo usred noći.

„Pravno je pitanje da li je ograničenje u tom obimu bilo neophodno i srazmerno”, kaže Ilić.

Zašto ne možemo da poredimo vakcine protiv Kovida- 19
The British Broadcasting Corporation

Šolić kaže da javni interes tu zapravo predstavlja zaštitu prava na život, kao najvažnijeg ljudskog prava.

„Naravno, pričamo o privremenom ograničavanju i samo u neophodnom obimu – sloboda kretanja se ne sme potpuno ukinuti”, kaže ona.

Ilić ističe i da ograničavanje nekog prava ne znači da se ono potpuno ukida.

„Mogu da zabrane izlazak iz zemlje, ali ne mogu da zabrane nekome da izađe iz sobe”, dodaje.

Šta je sa slobodom govora?

Jovana Stojković, predsednica pokreta „Živim za Srbiju”, kao i nekoliko njenih pristalica, privedeni su nedavno zbog „širenja straha i panike”.

Stojković je jedna od najvećih protivnica vakcinacije u Srbiji i veoma je u tom pogledu aktivna na društvenim mrežama.

Kako se na to pravno gleda?

„Svako ima pravo da o vakcinaciji – ili bilo čemu drugom – misli šta hoće”, kaže Ilić.

Međutim, problem može da nastane kada to što neko misli – i način na koji to iskazuje – postane deo javnog prostora i narušava nečija prava, dodaje.

„U tom smislu, ako bi neko sopstvena uverenja ili lažne vesti predstavljao kao činjenice i na osnovu toga izazivao paniku, to ima elemente krivičnog dela”, navodi.

Za krivično delo izazivanje panike i nereda predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, kao i novčana kazna, navodi se u Krivičnom zakoniku.

To podrazumeva iznošenje ili prenošenje lažnih vesti ili tvrđenja, kao i ometanje sprovođenja mera državnih organa.

„Jedno je lična odluka o imunizaciji, a sasvim drugo organizovan poziv protiv vakcinacije”, dodaje Šolić.

Ilić tu ističe da je pitanje da li je neko bio svestan da širi lažne vesti, kao i do koje granice ide sloboda, a gde počinju javni interesi.

Dakle, sloboda govora i izražavanja takođe podleže ograničenjima.

„Potrebno je voditi računa o javno izgovorenim rečima i uticaju koje one mogu imati na ljude, posebno u nedostatku pravovremenih, potpunih i istinitih informacija”, kaže Šolić.

Da li vakcina može biti obavezna?

U poslednje vreme sve se postavlja i pitanje uvođenja obavezne vakcinacije.

Ilić kaže da nikome ne može da se ubrizga vakcina na silu, jer to spada u domen prava na fizički integritet, koji je nepovrediv.

„To što je nešto obavezno, ne znači i da prisilno”, navodi.

„Obavezno znači da ćete ukoliko se ne vakcinišete snositi posledice – nećete moći na javna okupljanja ili ćete platiti kaznu – ali niko ne sme da vas veže i vakciniše na silu”, dodaje.

Da li da nosite dve maske
The British Broadcasting Corporation

Koja su prava najviše bila ugrožena tokom pandemije?

Šolić kaže da su u Jukomu od početka epidemije budno pratili stanje ljudskih prava u Srbiji, najčešće preko žalbi građana.

„Ograničenja i povrede ljudskih prava kulminirala su upravo za vreme vanrednog stanja”, navodi ona.

Zbog efekata epidemije mnogi su ostali i bez posla, čime im je ugroženo pravo na rad, a statistika pokazuje i porast nasilja u porodici tokom vanrednog stanja, dodaje.

Pravo na zdravstvenu zaštitu je takođe uskraćeno velikom broju građana, smatra.

„U situaciji kada je zdravstveni sistem usmeren skoro isključivo na borbu protiv korona virusa, veliki broj ljudi nema pristup redovnoj zdravstvenoj zaštiti”, navodi.

Tu su, naravno, sloboda kretanja koja je, kako kaže, bila „rigorozno ograničena” tokom vanrednog stanja, kao i sloboda okupljanja.

Pojedini su se žalili i da im je ugroženo pravo na obrazovanje, jer dugo nije bilo nastave i predavanja, kao i pravo na slobodu veroispovesti.

„Zabrane okupljanja važile su i važe za sve objekte, pa tako i verske – kao što smo videli, virus ne bira veru, naciju, uzrast ili pol”, kaže Šolić.

Zbog toga, ona ne smatra da je to pravo bilo posebno ugroženo.

„Prethodna verska okupljanja, kao što su sahrane crkvenih velikodostojnika, pokazala su opasnost, rizik i direktne posledice po javno zdravlje”, navodi.

Ilić kaže da država u tom smislu ima razne obaveze.

„Ako je obrazovanje ugroženo, onda mora da organizuje onlajn nastavu, omogući pristup svoj deci da prisustvuju njoj, pa i onima koji nemaju sredstava, laptopove i slično”, kaže.

Ubrzo po početku epidemije, nastava je organizovana preko javnog servisa, a deca su se u međuvremenu nekoliko puta vraćala u školu po redovnom sistemu.

Šta dalje?

Kada je reč o mesecima koji su pred nama, Šolić kaže da je situacija oko pandemije „neizvesna” i da se ne zna koliko će još trajati.

Iz Kriznog štaba koji upravlja borbom protiv pandemije kažu da će mere biti ukinute tek kada se postiogne kolektivni imunitet za šta je, navode, potrebno još nekoliko meseci.

„Očekuje nas dalja borba za uspostavljanje ravnoteže između očuvanja već dostignutog nivoa ljudskih prava i mogućnosti ograničenja u cilju povratak životu kakav je bio pre epidemije”, kaže.

Da li uvek mora da postoji taj izbor između prava i bezbednosti?

Izbor mora da postoji, objašnjava Šolić, ali samo kod onih prava koja se mogu ograničiti.

Taj izbor, dodaje, pravi granicu između uživanja garantovanih prava i sloboda i ugrožavanja prava drugih.

„Interes pojedinca ne može da prevagne nad zaštitom javnog zdravlja”, zaključuje.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button