Losos opasan po zdravlje - od hladnjača u Srbiji i Hrvatskoj do pijace u Kini
BBC vesti

Losos opasan po zdravlje – od hladnjača u Srbiji i Hrvatskoj do pijace u Kini

Losos

Getty Images
Losose, šta si ti, bogu, zgrešio?

Otprilike u isto vreme, na dva različita kraja sveta, jedna vrsta ribe je, ni kriva ni dužna, izazvala zabrinutost i pometnju među ljudima.

Oko 12. juna, u medijima se pojavila vest da je sa hrvatskog tržišta povučen file lososa, nakon što je ustanovljeno da sadrži bakteriju listeriju.

Prema navodima hrvatskog resornog ministarstva, zaraženi losos potekao je iz Srbije.

Samo nekoliko dana kasnije, 18. juna, na pijaci Ksinfadi u Pekingu, otkriveno je prisustvo korona virusa na dasci za sečenje ribe, konkretno – lososa.

I pored toga što u dve države igrom slučaja losos predstavlja rizik po zdravlje, prave negativne posledice će možda jedino osetiti trgovci ribom.

Šta se dogodilo u Srbiji i Hrvatskoj?

Kako prenose Večernje novosti, sa hrvatskog tržišta je povučen file lososa finišima, nakon što je ustanovljeno prisustvo bakterije listerija.

U pitanju je hladno dimljeni i brzo smrznuti proizvod težine 200 grama, a kako se navodi u saopštenju hrvatskog Ministarstva poljoprivrede, losos je poreklom iz Norveške, ali je u Hrvatsku uvezen iz Srbije gde ga proizvodi kompanija Ankora Nuova.

Iz kompanije Ankora Nuova tvrde da se navedeni proizvod ne nalazi na tržištu Srbije, kao ni u zemljama Evropske unije.

„Naši proizvodi na teritoriji Srbije su zdravstveno bezbedni. Sporni smrznuti losos finišima proizveden je 28. avgusta 2019. godine, sa rokom trajanja do 25. avgusta 2020. i isporučen je samo za Hrvatsku, korisniku Meduza”, navode iz ove kompanije, prenose Večernje novosti.

Takođe dodaju da je količina od 28 kilograma skladištena u magacinu distributera i da se proizvod nije nalazio u prometu.

Iz Ministarstva poljoprivrede Srbije su 12. juna poručili da na njihovu adresu nije stiglo nikakvo upozorenje o tome da bi takav proizvod mogao da se nalazi na srpskom tržištu.

Odgovor ministarstva je stigao 23. juna, u vidu saopštenja u kom se navodi da losos koji sadrži listeriju „nije distribuiran na tržište”.

U saopštenju piše da je veterinarska inspekcija izvršila službenu kontrolu objekta za preradu ribe i prateće dokumentacije, i da je sporni losos – 400 kilograma ove ribe – izvezen u Hrvatsku u pakovanjima od 200 grama.

Proizvod je povučen sa Hrvatskog tržišta, a prema svemu sudeći, listerije, barem u lososu, nema u Srbiji.

„Uvidom u rezultate ispitivanja gotovog proizvoda, kao i briseva opreme i prostorija u proizvodnom objektu, utvrđeno je da nema prisustva listerije”, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti
The British Broadcasting Corporation

Šta je listerija?

Kako za BBC na srpskom objašnjava Jana Pešić Stanković, doktorka na specijalizaciji u oblasti mikrobiologije sa Instituta za javno zdravlje, u pitanju je gram pozitivni bacil koji se prenosi putem životinja.

„Prenosi se putem termički neobrađenog mesa, najčešće kobasica, mlečnih proizvoda ali i dimljene ili sveže ribe, kao što je to sada bio slučaj.”

Doktorka Pešić Stanković dodaje da je to bakterija koja se uglavnom javlja sezonski, od proleća, pa do kraja leta.

Zašto je veterinarska inspekcija izvršila kontrolu prostorija u Srbiji u kojima se losos obrađuje?

Do prenošenja listerije može doći i na mestima gde se namirnice čuvaju i obrađuju, zbog vlažnog vazduha ili vlažne površine sa rashladnim sistemima i zidovima.

Kolikko je ova bakterija opasna?

Doktorka Pešić Stanković ističe da za većinu ljudi listerija ne predstavlja veliku opasnost.

„Kod zdravih ljudi to nije toliko opasno, može doći do dijareje, ali retko to drugih i težih komplikacija.”

„Međutim, listerija može biti opasna za trudnice, koje mogu da se zaraze, a da ne budu toga svesne, jer prođu sa blagim simptomima. Problem je što bakterija može da pređe na dete, što može dovesti do većih komplikacija.”

Šta se dogodilo u Kini?

Novi slučajevi korona virusa pojavili su se u Pekingu nakon 57 dana, a skoro svi se mogu povezati sa velikom pijacom.

Kineski državni mediji preneli su vest da je virus otkriven na dasci za sečenje uvezenog lososa – što je izazvalo strah među stanovništvom.

Supermarketi i restorani širom Pekinga su brže bolje uklonili lososa iz ponude, a sve porudžbine iz Evrope su obustavljene.

Međutim, iz Kineskog centra za kontrolu bolesti (CDC) navode da postoji mala verovatnoća da je meso lososa zaraženo korona virusom.

Otkud onda tolika panika?

Xinfadi Market

Getty Images
Ksinfadi

Šta se dogodilo na pijaci u Pekingu i da li je u pitanju novo žarište?

Peking je u prvoj nedelji juna prijavio nove slučajeve korona virusa nakon skoro dva meseca, a da nije reč o slučajima uvezenim iz inostranstva.

Od tada je zabeleženo više od 150 slučajeva, od kojih se mnogi vezuju za pijacu Ksinfadi, najveću pijacu u Pekingu.

Kako 80 odsto povrća i mesa u Pekingu dolazi odatle, Ksinfadi dnevno poseti desetine hiljade ljudi.

Ali za razliku od pijace u Vuhanu, ne postoje dokazi o prodaji divljih vrsta.

Tragovi virusa pronađeni su na dasci za sečenje koju je koristio prodavac uvozne ribe, navode izveštaji.

Ali oko 40 uzoraka sa pijace je pokazalo pozitivan rezultat – a neki od njih nemaju veze sa daskom za sečenje lososa, istakao je portparol pekinške Opštinske zdravstvene komisije.

Da li losos može da bude nosilac korona virusa?

Male su šanse za to.

Zvaničnik Kineskog centra za kontrolu bolesti je izjavio da nema dokaza da je losos nosilac – čak ni prenosnik – virusa.

Ši Guokving, zamenik direktora centra za hitne službe CDC, izjavio je da nije bilo tragova virusa na lososu pre nego što je stigao do pijace – ukazujući da je virus bio prisutan na pijaci, a ne na samom lososu.

Brojni stručnjaci se slažu sa ovom tvrdnjom.

„Virusi moraju da računaju da će virusni receptor na površinama ćelija domaćina inficirati ćelije. Bez određenog receptora, ne mogu da prodru u ćelije”, izjavio je za portal CGTN Čeng Gong, virusolog sa Univerziteta Cingua.

„Svi dokazi upućuju da ovakva vrsta prenosa postoji samo kod sisara, ne i kod ribe.”

Međutim, glavni epidemiolog CDC-a, Vu Zunju, ističe da riba ne može da dobije virus u prirodnom okruženju, ali dodaje da postoji mogućnost da je zaražena preko radnika tokom lova ili transporta.

Još uvek nije jasno koji je glavni izvor virusa – kao ni odakle potiče, iako je Svetska zdravstvena organizacija istakla da ne može da se prenosi preko hrane i pića na čoveka.

„Korona virusi ne mogu da se razmnožavaju u hrani. Potreban im je životinjski ili ljudski domaćin za to”, stoji u saopštenju SZO.

Takođe je istaknuto da su „male šanse” za prenos preko pakovanja hrane.

Losos

Getty Images
Trenutno samo Kina strahuje od uvoza lososa

Da li će ovo uticati na uvoz i izvoz lososa širom sveta?

U pitanju su dva odvojena slučaja, na dva različita kontinenta i dva različita mikroorganizma. Jedno je bakterija, a drugo je virus.

Oko 400 kilograma proizvoda Losos file dimljeni finišima kompanije Ankora Nuova povučeno je iz prodaje u Hrvatskoj.

Ali losos drugog proizvođača se može naći u marketima širom Hrvatske.

Situacija u Kini je drugačija.

Prema podacima Global Tajmsa, Kina svake godine uveze 80.000 tona smrznutog lososa iz zemalja poput Čilea, Norveške, Farskih Ostrva i Australije.

Situacija sa korona virusom je relativno stabilna u većini ovih zemalja – i Norveška je izjavila da losos nije izvor zaraze, nakon što su porudžbine iz Kine otkazane.

Druge države širom sveta, izgleda, nisu reagovale na čitavu zavrzlamu sa lososom.

Centar za kontrolu kvaliteta hrane u Hong Kongu potvrdio je da je16 uzoraka uvezenog lososa iz država poput Čilea, Islanda i Danske negativno testirano na korona virus.

Dugački redovi za narudžbine mogu se videti i ispred suši restorana u gradu.

Slična slika možete se videti i u Singapuru, čiji naučnici takođe navode da virus ne može da se prenosi putem hrane, pa čak ni preko pakovanja.

Povrh svega, jadni lososi nisu ni za šta krivi.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close