Pre 75 godina čovek je prvi put podigao slušalicu mobilnog telefona!
Prvi razgovor putem mobilnog telefona dogodio se davne 1946. godine kada se mobilni telefon težine 80 kilograma ugradio u automobil za potrebe članova velikih korporacija i bio je dostupan samo u većim gradovima.
Danas mobilne telefone imamo ugrađene u satove, dok je ranijih godina ovo tehnološko dostignuće spadalo u sferu naučne fantastike. Ljudi današnju tehnologiju uzimaju zdravo za gotovo, budući da je proces stavljanja telefona na zglob iziskivao mnogo godina, novca, talenta i truda. Hiljade naučnika i inženjera decenijama rade na razvoju tehnologije iako se čini da napreduje veoma brzo.
Naime, prvi poziv preko mobilnog telefona dogodio se davne 1946. godine kada su za potrebe velikih kompanija telefoni ugrađeni u automobile. Usluga je mogla da bude korišćena samo u većim gradovima, na koridorima i autoputevima. Oprema je zauzimala veći deo prtljažnika automobila, a pretplatnici su podižući slušalicu dobijali operatera centrale. Za samo dve godine korišćenja, ova usluga je imala 5000 kupaca.
Tri decenije nakon prvog poziva mobilnim telefonom, inženjer Motorole Martin Cooper 1973. godine demonstrirao je prvi ručni mobilni telefon dok je šetao između 53. i 54. ulice u Njujorku. Ubrzo nakon toga, polovina stanovništva SAD imala je mobilni telefon.
Današnja tehnologija mobilnih telefona ima izuzetan broj komponenata, od kojih svaka ima dug razvojni put. Telefon ima antene i elektroniku koja omogućavaju prenos i prijem signala. Takođe, ima specijalizovani računarski procesor koji koristi napredne algoritme za pretvaranje informacija u signale koji se mogu prenositi bežičnim putem.
Zajednička nit koja prolazi kroz evoluciju gotovo svih elektronskih tehnologija je minijaturizacija. Radio predajnici, računarski procesori i baterije u srcu mobilnog telefona su potomci generacija ovih tehnologija koje su postajale sve manje i lakše.
Značajan deo vrhunskog razvoja mobilne tehnologije finansirala je vojska. Tokom Drugog svetskog rata bilo je potrebno da trupe komuniciraju u pokretu na terenu. Tako je SRC-536 Handie-Talkie razvio prethodnik korporacije Motorola i koristila ga je američka vojska u ratu. Handie-Talkie je bio dvosmerni radio koji je bio dovoljno mali da ga se može držati u jednoj ruci i podsećao je na telefon. Zato je i Motorola postala jedan od glavnih proizvođača mobilnih telefona.
Današnje komunikacione tehnologije – 5G, WiFi, Bluetooth i tako dalje – su fiksni standardi, što znači da su svi dizajnirani za jednu namenu. Ali tokom poslednjih 30 godina, Ministarstvo odbrane i korporacije ulažu u tehnologije koje su sposobnije i fleksibilnije.
Telefon iz bliske budućnosti možda ne samo da signalizira na načine koji su efikasniji, omogućavaju veće domete ili veće brzine prenosa podataka ili traju znatno duže na punjenju, već bi mogao da koristi tu radiofrekventnu energiju i za obavljanje drugih funkcija. Na primer, komunikacijski signal takođe se može koristiti kao radarski signal za praćenje pokreta ruke za upravljanje telefonom, merenje veličine sobe ili čak nadgledanje pulsa kako biste predvideli srčanu tegobu.
Uvek je teško predvideti gde će tehnologija ići, ali je jasno da će se buduća tehnologija nadovezivati na decenije istraživanja i razvoja.
