Akcije Mete su prošle nedelje potonule za 24%, što je najveći pad u jednoj nedelji za ovu kompaniju, koja je izašla na berzu pre deset godina. Ovaj kolaps je čak premašio onaj zabeležen početkom februara 2022, kada je pad iznosio 21%. Tada je bukvalno „isparilo“ 251,3 milijarde dolara tržišne vrednosti Mete u jednoj sesiji.

Roditeljska firma društvene mreže Fejsbuk je pala za 72% ove godine, sa prošlonedeljnom zaradom koja je oterala akcije na višegodišnji minimum.

Najveći teret je to što Meta troši milijarde dolara na razvoj metaverzuma, impresivnog virtuelnog sveta za koji glavni izvršni direktor već duže vreme veruje da predstavlja budućnost računarstva. Ipak, ta strategija ograničava zaradu, dok kompanija priznaje da je malo verovatno da će ostvariti značajan prihod u narednim godinama.

Iako investitori čeznu da Meta obnovi svoj fokus na prodaju oglasa milijardama korisnika društvenih medija, struktura kompanije daje Zakerbergu potpunu kontrolu, tako da malo šta mogu da urade osim onoga što su već radili, a to je – da prodaju.

– On se oglušio na ono što vlasnici kompanije žele, mimo njega samog – rekao je Dejvid Katz, CIO u Matrix Asset Advisors.

Dalje je naglasio da bi se akcije Mete mogle udvostručiti za godinu dana uz bolje upravljanje, sa menadžmentom koji je više fokusiran na akcionare. Ali, uprkos ovim problemima, Katz gleda na akcije kao na „jeftine“, i kaže da „ako ih se držite na duži rok, postoji velika verovatnoća da Meta bude znatno veća nego što je danas“.

Deonice Mete su u ponedeljak (31. oktobar) pale za 6,1 odsto, završivši tako na najnižem nivou od oktobra 2015. godine, jer su dovele do velikog pada akcija tehnologije i interneta. Indeks Nasdaq 100 je pao za 1,2 odsto. Zakerberg poseduje ili kontroliše oko 90% akcija klase B koje ne kotiraju na berzi, a koje imaju po 10 glasova u odnosu na po jedan glas za akcije klase A kojima se javno trguje, napominje njujorška agencija.

Struktura Mete sprečava aktiviste da utiču na odbor i menadžment, a to je nešto što se dešavalo i pre u svetu tehnologije. Naime, 2014. je američki investitor Karl Ajkan tražio da Epl ubrza svoj program otkupa kao način povećanja cene akcija.

Upitan za komentar o Zakerbergovoj kontroli, portparol Mete se osvrnuo na izjavu zastupnika kompanije, koja glasi:

„Verujemo da je naša struktura kapitala u najboljem interesu naših akcionara i da je naša trenutna struktura korporativnog upravljanja zdrava i efikasna. Pod Zakerbergom smo uspostavili evidenciju stvaranja vrednosti za naše akcionare i snalaženja u važnim prilikama i izazovima“.

Blumberg dalje piše da 33 kompanije koje pripadaju grupi najuspešnijih u SAD, odnosno indeksnoj korpi S&P 500, imaju nejednaka prava glasa – slična onima zastupljenim u Meti. U te firme spadaju Gugl (matična kompanija: Alfabet), Paramaunt Global, Komkast, piše Blumberg.

S druge strane, Zakerbergov udeo u Meti trenutno znači da je on naročito pogođen propadanjem akcija. Tokom proteklih 13 meseci, njegov ukupni gubitak bogatstva premašio je nivo od 100 milijardi dolara. Veruje se da je njegova očigledna spremnost da podnese takve gubitke – znak njegove ogromne vere u metaverzum.

Izvor: Blic

The post „Meta“ hrli u propast appeared first on Social Emotion.

Čak i uz te sjajne vijesti o pretplati, Wall Street nije bio oduševljen rezultatima. Deonice su pale više od 6 posto, Spotifyeva bruto profitna marža iznosila je 24.7 posto, dva boda niže nego u istom tromesečju prošle godine i ispod prethodnih smernica kompanije.

Činjenica da muzika postaje sve skuplja objašnjava Spotifyevu orijentaciju na podcasting, a njihov broj raste. Sada je na platformi dostupno 4.7 miliona podcasta, u odnosu na 4.4 miliona u prethodnom kvartalu. Iako podcasting još uvijek nije profitabilan za Spotify, kompanija je rekla da je zabeležila veliki rast prihoda od podcasta.

Izvor: Hina

The post Spotify do kraja godine očekuje 200 miliona pretplatnika appeared first on Social Emotion.