Domen Copič iz Daktele objašnjava da oni nude sistem koji pruža pregled svih informacija o klijentima. Dakle, kada vas klijent kontaktira (glas, e-pošta, ćaskanje itd.), zahtev će ići direktno do vaše najadekvatnije ili za određenu oblast najstručnije osobe, kako bi najkvalitetnije odgovorila na pitanja i zahteve. Sve ovo podržava naša moderna i sigurna cloud infrastruktura. Važno je istaći da pružamo i tehničku podršku na srpskom jeziku – kaže Domen i dodaje da je Daktela osnovana u Češkoj 2005. godine  od kada pomaže i podržava poslovanje više od 1.000 kompanija iz celog sveta, (uključujući i češku vladu) kako bi poboljšali svoje kanale komunikacije.
Domen je u razgovoru za naš portal opširnije pričao o uslugama koje nudi kompanija Daktela.

Kako zapravo funkcionišu CRM baze?

Tipična klasifikacija CRM (Customer Relationship Management) sistema zasniva se na njegovoj funkciji. CRM može biti analitičko, operativno i saradničko sredstvo. Neki od trenutnih CRM sistema fokusiraju se uglavnom na automatizaciju prodaje i marketinga. Danas kompanije uglavnom traže kompleksno rešenje koje je u mogućnosti da pokrije sve potrebe koje su vezane za njihov marketing, prodaju i brigu o kupcima. Daktela je prvenstveno cloud kontakt centar i komunikacioni softver koji uključuje osnovni, ali veoma pristupačan CRM modul. Pokriva najvažnije potrebe svakog malog, srednjeg i većeg preduzeća i kontakt centra. U slučaju većih kompanija, sa veoma složenim potrebama, obično je omni-kanalni deo komunikacije koji ne radi optimalno – i tu se uključuje Daktela. Naša prednost je to što možemo da se povežemo sa svim najpopularnijim CRM sistemima preko REST API-ja i poboljšamo njihov komunikacioni aspekt. Drugim rečima, Daktela je rešenje na jednom mestu za mala i srednja preduzeća i dodatak za poboljšanje komunikacije složenim CRM sistemima.

Koje su to ključne prednosti koje nudite u odnosu na konkurentske kompanije? Na koje načine komunicirate? Šta nudite? Postoje li posebni paketi?

Postoji mnogo prednosti koje možemo ponuditi, kako opšte tako i u poređenju sa konkurencijom. Ali da navedemo samo one najvažnije:

1. Omnichannel: Daktela ne ograničava svoje klijente samo na jedan kanal komunikacije – već nudi mogućnost korišćenja svih dostupnih (upravljanje pozivima, veb-čet, e-mail, FB Messenger, Viber, WhatsAp SMS…) u jednom rešenju. Daktela je platforma koja zaposlenima naših klijenata nudi organizovan i jednostavan pregled svih komunikacija – internih i sa njihovim klijentima – na jednom mestu. Nema više traženja izgubljene e-pošte ili nepotrebnih dodatnih razgovora.
2. Integracije i bezbednost: Daktela može jednostavno i nesmetano da se poveže sa najpopularnijim ERP, CRM i eCommerce platformama preko REST API-ja ili pripremljenih integracija. Daktela je rešenje zasnovano na oblaku (cloud). Bezbedan je, lak za implementaciju i pristupačan, jer nema dodatnih troškova za hardver i održavanje.
3. One stop shop: Daktela je telekom operater, što znači da brinemo o vašim telefonskim brojevima, kvalitetu poziva i bezbednosti vaših podataka – tako da ne morate da brinete o tome.
4. Poboljšanje je konstanta: Tim od preko 60 inženjera stalno dodaje nove funkcije u skladu sa trenutnim trendovima i potrebama klijenata. Fleksibilni smo i sposobni da se prilagodimo potrebama i procesima klijenta, ako je potrebno. Takođe, Daktela je nedavno kupila većinski udeo u češkom startupu Covorkers.ai, koji je lider na ovom tržištu za inteligentne robote za ćaskanje i za glasovne robote. Dakle, ovaj korak otvara dalje mogućnosti da se kompanijama omogući prelazak na sledeći nivo brige o korisnicima.
5. Fokus na krajnjeg korisnika i fleksibilnost: Nudimo podršku na vašem jeziku. Brinući o vama, našim klijentima, posredno brinemo i o vašim klijentima – to je naša osnovna vrednost. Razgovaramo sa kupcima, slušamo pažljivo o njihovim problemima i savetujemo najoptimalnije rešenje, ne forsirajući sveobuhvatan pristup. Daktela je fleksibilna i modularna. Možete odabrati koji modul ili kanal ćete koristiti, a druge module možete dodati kasnije, kada budete spremni.

Naši kupci veoma cene fleksibilnost koju posedujemo i pružamo. Naplaćujemo korišćenje sistema na osnovu licence zasnovane na korisniku. Svaki klijent može biti drugačiji, a mi pokušavamo da prilagodimo i specifičnosti u cenama. Nudimo paket ili pakete, u zavisnosti od modula koji se koriste i broja korisnika, što znači da plaćate onoliko koliko koristite. Ako je vaše poslovanje sezonsko – možete da dodajete i uklanjate korisnike na mesečnom nivou i plaćate manje u niskoj sezoni, a više tokom špica. Otvoreni smo i fleksibilni da se prilagodimo vašim realnim potrebama, a samim tim je i ponuda prilagođena vama.

Na kojim tržištima poslujete?

Trenutno opslužujemo više od 1.000 korporativnih klijenata svih veličina širom sveta. Daktela ima svoje filijale u Ujedinjenom Kraljevstvu, Dubaiju, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji, Rumuniji, Filipinima… Na mnogim evropskim tržištima, a i u inostranstvu uopšte, poslujemo preko partnera, pa je asortiman naših proizvoda i usluga priličn širok i značajan.

Koje domaće kompanije treba da implementiraju vaš program?

Svaka kompanija koja ima potrebu da komunicira sa svojim klijentima i nastoji da poboljša korisničko iskustvo je naš potencijalni klijent. Nijedan kupac nije prevelik ili premali za ovo rešenje, jer je sistem fleksibilan i “raste” sa vašim poslovanjem. Globalno pružamo naše usluge velikim igračima u oblasti e-trgovine, trgovcima na malo, IT kompanijama, logističkim kompanijama, državnim sistemima i mnogim drugima.

Srbija je sa naše tačke gledišta tržište koje se dinamično razvija, sa velikim potencijalom. Kompanije iz različitih industrija počinju da se fokusiraju na razvoj odličnog korisničkog iskustva. Oni traže automatizovana rešenja kako bi bolje upravljali svojim procesima i procedurama brige o korisnicima i kupcima, a sve to dovodi do boljih poslovnih rezultata i povećanja prodaje. I mi nastojimo da stvorimo autentične veze sa kupcima. Ne postoji regionalni provajder CSaaS rešenja, a globalni provajderi možda neće uvek biti u mogućnosti da pruže dovoljno dobru podršku svojim klijentima na njihovom lokalnom jeziku. Zbog svega navedenog Daktelina konkurentska prednost nije zasnovana samo na proizvodu koji smo razvili i na koji smo veoma ponosni, već i na odličnoj brizi i podršci na lokalnom jeziku, što bi moglo biti još važnije, posebno za kompanije iz Srbije.

Da li danas već postoje ratovi oko podataka? Kakva su vaša predviđanja za budućnost? Kako će se kompanije zaštititi od sajber napada i kako se njihovi podaci mogu zaštititi?

Ne znam da li bismo to mogli da nazovemo ratovima, ali je pretnja realna. Sigurno postoje slučajevi u kojima se podacima trguje, prodaju ih radi profita: počevši od slučajeva u kojima ih nezadovoljni zaposleni preuzme i proda, do slučajeva profesionalnih hakera koji prodaju nelegalno stečene podatke. Sajber-bezbednost svakim danom postaje sve važnija tema. Kako se kriminal sve više preusmerava i u virtuelni prostor, ulaganje u snažnu bezbednost u internet prostoru postaće glavni zadatak skoro svake kompanije. Tema bezbednosti je veoma složena i zahteva mnogo znanja i iskustva. Kompetentnost stručnjaka je cenjena i veoma skupa, ali su i interne procedure bitne. Pre svega, neophodno je primeniti odgovarajuća interna pravila kompanije i, najvažnije, poverenje zaposlenih. Drugo, moraćete da primenite tehnološke mere za poboljšanje sveukupnog obezbeđenja podataka, kao što su zaštite aplikacija, odgovarajući ACL-ovi, SSO itd. Treće, trebalo bi da redovno testirate ove mere.

Možete li nam dati primer kako to funkcioniše u praksi?

Obično angažujete stručnjaka za bezbednost i on/ona će vas posavetovati kako da postupite. Prvi korak je sprovođenje mera na nivou organizacije i ljudi. Izradićete dokumente i procedure, a osoblje će biti informisano i predano u ovoj oblasti. Sledeći korak je pokušaj pronalaženja ranjivosti u sistemima, od onih poznatih koji se mogu naći u onlajn bazama podataka, do izvođenja testiranja u praksi. Sve navedeno rezultira nalazima kojima se moraju baviti tehnološki timovi.

Važno je razumeti i da što je manja kompanija, to manje vremena i sredstava može sebi da priušti za ulaganja u sigurnost i razvoj sistema. Ovo je, možda, jedan od najbitnijih razloga zašto bi trebalo da koriste usluge profesionalnih firmi. Uz rešenja u claudu, kao što je Daktela, kompanija sve, uključujući i zaštite, kupuje kao deo mesečne naknade. Provajder ima obavezu da se fokusira na oblasti koje kompanija u ovom segmentu nema resursa da pokrije.

Da li imate dovoljan broj stručnjaka na svim tržištima na kojima poslujete?

Daktela tim podrazumeva angažovane stručnjake za sva tržišta na kojima poslujemo i tako mora biti jer nudimo i podršku na lokalnom jeziku tokom radnog vremena. Van tradicionalnog radnog vremena pružamo podršku na engleskom 24/7h.

 Da li ćete zaposliti stručnjake iz Srbije?

Već imamo angažovane ljude iz Srbije, a planiramo da proširimo svoj tim u budućnosti. Za kvalitetne kadrove je poziv uvek otvroren.

The post Daktela: Novi softver koji na najbolji način rešava sve probleme u komunikaciji appeared first on Social Emotion.

IT industrija, jedna od najbrže rastućih industrija, sve je zastupljenija među mlađim generacijama i ljudima koji žele da napreduju koristeći najsavremeniju tehnologiju.

Svi mladi ljudi željni znanja iz ove branše imaju priliku da se prijave za plaćenu studentsku praksu u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS), a apliciranje je otvoreno do 7. avgusta.

Kako izgleda praksa u razvojnom centru u Srbiji, šta je naučio tokom svog boravka u MDCS-u, kako je dobio posao i kako se danas snalazi u ulozi mentora, otkrio je softver inženjer, Miljan Zarubica.

Miljane, u Microsoft razvojnom centru počeo si kao praktikant, a sada si na poziciji softver inženjera. Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Miljan: Kako sam oduvek voleo matematiku, moj inicijalni plan je bio da posle završene srednje škole upišem matematički fakultet i da se time bavim u životu. Najveća prekretnica u mom životu jeste bila odlazak u istraživačku stanicu “Petnica” gde se u periodu upisivanja na fakultet održavao letnji seminar. U razgovoru sa ljudima tamo, odlučio sam da rizikujem i upišem SI smer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
U toku studija MDCS jeste bio vid prestiža i veliki broj studenata je želeo da radi praksu tamo, tako da sam i ja odlučio da se prijavim. Prijavio sam se posle završene druge godine i nisam prošao test. Nisam dozvolio da to negativno utiče na mene i prijavio sam se ponovo posle treće godine, i tada sam prošao test i intervjue i dobio praksu.
Nekoliko meseci nakon završetka prakse sam dobio poziv iz MDCS-a, ponudili su mi poziciju softver inženjera koju sam ja odmah prihvatio, uz dogovor da počnem sa radom kada završim fakultet.

Koliko je iskustvo koje si stekao tokom prakse uticalo na tvoje znanje i veštine?

Miljan: Iskustvo koje sam dobio na praksi mi je pomoglo da proširim vidike i razumem šta u stvari znači biti inženjer. Projekti sa kojima sam se susretao na fakultetu su se najčešće sastojali od toga da se rešenje problema piše od nule, što je takođe podrazumevalo i implementaciju svih struktura korišćenih u kodu.
Takav pristup je odličan za učenje jer se tako stiče znanje o prednostima i manama algoritama i struktura podataka koji se često koriste. Mana ovog pristupa je ta što se ne stiče veština korišćenja postojećeg koda, a upravo to je ono što je mene MDCS naučio.
Takođe, na praksi sam naučio da sve što može da se desi – desiće se i da na velikim projektima mora mnogo da se pazi da dodavanje novog koda ne naruši funkcionalnost već postojećeg koda.
To nije uvek lako, ali uvek postoji mehanizam koji služi za odbranu od toga, a to je testiranje. Još tada sam naučio koliko je važno imati dobre testove za svaku izmenu koja se pravi u kodu.

Počeo si kao praktikant, a trenutno si mentor onima koji su na svom početku u MDCS-u. Sada, kada možeš da se osvrneš na obe pozicije, šta ih sve razlikuje?

Miljan: Mentorima je zadatak da praktikantu pruže prilike za učenje i pokazivanje znanja. Cilj je da se uz rad sa praktikantom uvidi da li postoje neke stvari koje bi mogle da se poboljšaju i da se sa praktikantom na tome radi. Na kraju prakse odgovornost mentora je da kaže kako se praktikant pokazao.
Projekat nije jedino merilo uspešnosti prakse, već mnogo više utiče to koliko praktikanti koriste prilike za učenje i koliko pokazuju napretka u toku same prakse. Pozicija u kojoj se nalazi praktikant je suprotna. Kao praktikant pokušavaš da dokažeš da ti je stvarno mesto tu gde jesi, i usput da upijaš što više znanja možeš.
Projekat koji dobiješ je uglavnom zahtevan i znanje sa kojim si došao na praksu ti nije dovoljno da ga rešiš. Zato se trudiš da učiš što više i da probaš da kroz priču sa zaposlenima razumeš kako oni rešavaju probleme sa kojima se ti susrećeš i da koristiš to. Meni je praksa služila kao prozor u to kako izgleda kada si zaposlen, i sada kada radim u firmi vidim da sam tada stvarno video pravu sliku.

Kako je izgledao tvoj radni dan kao praktikanta, a kako izgleda sada? Na koji način su se promenila tvoja zaduženja?

Miljan: U početku prakse se moj ceo dan svodio na istraživanje mogućih pristupa u rešavanju problema, dok je ostatak prakse bio fokusiran na implementaciju svakog od tih pristupa. Ovo se razlikuje od sadašnjeg posla u tome što sada istovremeno radim na više projekata. Glavno zaduženje koje jedan praktikant zapravo ima je prezentacija svega urađenog u toku trajanja prakse.
Prezentacija se sastoji iz postavke samog problema, gde se vidi da je praktikant zapravo i razumeo problem koji se rešava, kao i iz predstavljanja svih isprobanih pristupa i evaluacija svakog od njih. Osnovna zaduženja koja se dobiju pri zaposlenju ostaju uglavnom nepromenjena – a to je da se razvija neki deo proizvoda i učestvovanje u dizajniranju rešenja zajedno sa ostatkom tima. Timovi u MDCS-u su napravljeni tako da svaki tim razvija neku određenu funkcionalnost, i s tim dolazi i održavanje te funkcionalnosti.
Neophodne su i diskusije sa drugim timovima o tome kako bi ta funkcionalnost mogla da utiče na njih. Još jedno od zaduženja koje sam sa zadovoljstvom izabrao je intervjuisanje praktikanata. MDCS dobija mnogo prijava za praksu i potreban je veliki broj ljudi koje intervjuiše, kako bi ceo proces bio što efikasniji. Drago mi je da upoznajem mlade i perspektivne ljude koji dolaze na intervjue i da učestvujem u njihovom priključivanju MDCS-u.    

Da li Miljan mentor ispunjava očekivanja Miljana praktikanta? Koliko ti pomaže to što si i sam bio na poziciji onih koje mentorišeš?

Miljan: S obzirom na to da sam imao sjajnog mentora na praksi, kao i trenutno na poslu, trudim se da takav odnos izgradim sa svojim praktikantom. Ono što je meni bilo najvažnije dok sam bio na praksi, jeste bio taj odnos sa mentorom. U toku prakse sam se susretao sa mnogim problemima i ono sto mi je najviše značilo jeste da moj mentor ima razumevanja za mene i da može da mi pomogne u rešavanju problema na koje naiđem.
Tako se i ja danas trudim da pomognem praktikantu kada primetim da se bori sa nekim težim problemom. Uvek mi je važno da praktikant razume problem koji rešava i trudim se da ga usmerim u pronalaženju tog rešenja. Smatram da uz dobru podršku i usmeravanje, svaki zadatak može da se reši.
Veoma važnu ulogu u praksi imalo je to što me je mentor upoznavao sa ljudima i pozivao sastanke, jer sam tako uspeo da razumem bolje stvari. Zbog toga se i ja trudim da radim isto sa svojim praktikantom.   

Šta je ono što te je najviše privuklo kod MDCS-a?

Miljan: U toku studija je već MDCS važio za jednu od najboljih kompanija u kojoj neko može da radi praksu. Studenti koji su završili praksu bili su veoma zadovoljni dobijenim iskustvom, tako da je to u meni probudilo želju da se priključim MDCS-u. Kultura koja se neguje unutar kompanije je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ostao tu. Ta kultura se neguje od samog osnivanja MDCS-a i godinama kasnije je i opstala.
Videvši sa kakvim entuzijazmom ljudi unutar mog tima rade posao, kakva atmosfera se pravi i osećaj odgovornosti koji imaju prema svemu što rade me je oduševio i odmah sam znao da je to mesto na kome ja želim da radim i da se razvijam.
Još jedna od stvari koja me je privukla je to što se radi na proizvodima koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Jednom kada vidite da vaš rad i trud zapravo utiču na veliku količinu ljudi, teško je da se odvojite od takvog zadovoljstva.
Veoma mi je važno što MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Osećaj da ja kao zaposleni mogu barem malo da utičem na društvo u Srbiji, i da se to vrednuje i očekuje od mene, konstantno me podseća da se nalazim na pravom mestu. 

Vođen sopstvenim iskustvom, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na praksu u MDCS-u?

Miljan: Prva stvar jeste da ne razmišljaju previše o tome da li treba da se prijave ili ne, mislim da je sam prolazak kroz proces, koji uključuje pisanje CV-a, test i intervju, korisno iskustvo, bez obzira na to koji je krajnji ishod prijave. Koraci od kojih se sastoji prijava za praksu u MDCS-u su standardna procedura u prijavi za posao i svaki od koraka u prijavi će značiti u bilo kom drugom apliciranju za posao ili praksu.
Drugi savet bi bio da u slučaju da ne prođu neki od koraka ne odustaju i da se ne obeshrabre, i da obavezno nastave da se prijavljuju za praksu. Mnogo studenta se prijavljuje i to što neko nije bio prihvaćen jednom, ne znači da je odbijen zauvek. Uvek uzmem sebe kao primer – ja nisam prošao test prvi put, ali sam zato sledeće leto dobio praksu i samo sam jedan od mnogobrojnih takvih primera.
Poslednja stvar je da konstantno rade na sebi i na usavršavanju svog znanja. Nije neophodno da se čeka praksa kako bi nešto počelo da se radi, postoji još načina za sticanje dodatnog iskustva – na primer hakaton ili samoinicijativni projekat, bilo da se radi u društvu ili samostalno. 

Svi zainteresovani kandidati za praksu u Microsoft razvojnom centru mogu da se prijave do 7. avgusta na njihovom zvaničnom sajtu.

The post Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Instagram – društvena mreža na kojoj se sve provlači kroz filter, ipak ima i one korisnike koji ne “šminkaju” realnost već, naprotiv, kreiraju sadržaj koji ostavlja gorak ukus za sobom, ali je neophodno suočiti se sa njim. Nikolina, devojka koja stoji iza Instagram profila @kriticki, piše o temama koje se tiču svih nas, a o kojima malo ko želi javno da govori. Na krirtički način, u intervjuu za Social Emotion Online, ona se osvrnula na popularnu platformu na kojoj  je započela svoju revoluciju.  

Zbog čega si izabrala Instagram kao platformu na kojoj ćeš razmenjivati mišljenja i iskustva o temama o kojima se uglavnom ćuti? 

U tom trenutku, prije godinu i po dana, Instagram je bio najbolja opcija. Sad možda i nije – ‘reach’ kreatorima znatno opada, a svako novo ažuriranje Instagrama kao da tjera ljude dalje od ove platforme. Mada ja i dalje volim što ova platforma nudi i čini mi se da je dobar izbor za predstavljanje tema na zanimljiv, a edukativan način. 

Tvoj Instagram profil postao je relevantan izvor informacija, mesto na kome desetine hiljada ljudi deli svoja iskustva i konačno progovara o problemima koji se tiču svih nas. Koliko je bilo teško to postići i kako je bilo na samom početku? 

Hvala! Na početku mi ništa nije bilo teško, jer sam bila zapela iz svih stopa – naročito jer sam krenula ovu priču nakon mnogo odbijanja i neodgovorenih mejlova, a osjećala sam kao da nešto gori u meni, i da prosto moram da izbacim iz sebe, onako kako najviše volim – kroz riječi i malo boja.
Tako sam uz rast Instagram stranice učila kako da napravim objavu, kako da je dizajniram, istraživala o temama, pisala, prikupljala podatke. I sve to i dalje učim, ima tu još mnogo prostora za napredak. 

Kada se pokrene neka tabu tema, to zasigurno izazove i lavinu negativnih komentara. Kako izlaziš na kraj sa tim? 

Zbog određenog osjećaja odgovornosti koji imam, stavila sam opciju da mogu komentarisati samo ljudi koji prate profil. Na početku sam bila mišljenja – ,,Pa dobro, neka svi kažu šta misle, ovo je slobodan prostor’’. I kako to obično biva, sloboda govora prelazi u govor mržnje, ne samo prema meni, već i prema ljudima koji prate profil i sami pišu komentare.
To nisu samo negativni komentari, to su prijetnje, psovke, i najgore stvari koje možete zamisliti napisane anonimno – kao da ta anonimnost na bilo koji način smanjuje grozotu ili udaljava onog ko piše od napisanog.
I shvatila sam da to što je platforma ‘slobodan prostor’ znači da ljudi tu treba da se osjećaju sigurno. A ako čitate prijetnje smrću, za to je mnogo manja šansa.
Međutim, i dalje ima poruka koje dobijam slične sadržine, ali to već nije  javno, pa je ‘lakše’. 

Po tvom mišljenju, koje sve pozitivne efekte imaju tvoje objave? 

Mogu reći koje pozitivne efekte imaju na mene – i sama mnogo naučim dok istražujem. I to jako vrednujem, znači mi ponekad da se vratim na stare objave i ‘prelistam’ šta sam pisala, pdosjetim se zanimljivih stvari (iako dobijem transfer blama jer čim pročitam malo stariju objavu, ne dopada mi se način na koji je napisana, pa se lomim da li je da je arhiviram ili ne).
A nadam se da ljudima mogu dati relevantne informacije koje im na bilo koji način mogu pomoći, ali prvenstveno da osjećaju moć zajednice i da nisu sami u svojim iskustvima i pričama. 

Šta je potrebno da bismo mislili kritički? Da li svako to može? 

Vjerovali ili ne, mislim da je prva i nezamjenjiva vrijednost koja treba svima nama za bilo koju vrstu kritičkog razmišljanja – empatija. Možda je ustaljeno da su potrebni neki drugi racionalni atributi i veliko znanje, ali pamet bez emocionalne inteligencije se nikad nije dobro pokazala – makar ne za ugrožene, manjine, itd.
A sto se tiče znanja, ako možemo da se stavimo u cipele drugih, lako ćemo naučiti zašto i kako. 

Napiši 5 preporuka za Instagram profile koje i sama pratiš i koji te inspirišu. 

@zombijana (humorističke, a često i aktivističke ilustracije), @valaljeposava (aktivizam kroz duhovite meme-ove), @grofdarkula (edukacija i pregršt važnih vijesti), @maplethings (ilustracije sa kojima se svi možemo poistovijetiti), @lanushhh (elokventna novinarka i prosto inspirativna osoba). 

 Ima ih još mnogo, ovi mi prvi padaju na pamet. I da, ovo su sve domaći/regionalni profili!  

The post Instagram na kritički način appeared first on Social Emotion.