Domen Copič iz Daktele objašnjava da oni nude sistem koji pruža pregled svih informacija o klijentima. Dakle, kada vas klijent kontaktira (glas, e-pošta, ćaskanje itd.), zahtev će ići direktno do vaše najadekvatnije ili za određenu oblast najstručnije osobe, kako bi najkvalitetnije odgovorila na pitanja i zahteve. Sve ovo podržava naša moderna i sigurna cloud infrastruktura. Važno je istaći da pružamo i tehničku podršku na srpskom jeziku – kaže Domen i dodaje da je Daktela osnovana u Češkoj 2005. godine  od kada pomaže i podržava poslovanje više od 1.000 kompanija iz celog sveta, (uključujući i češku vladu) kako bi poboljšali svoje kanale komunikacije.
Domen je u razgovoru za naš portal opširnije pričao o uslugama koje nudi kompanija Daktela.

Kako zapravo funkcionišu CRM baze?

Tipična klasifikacija CRM (Customer Relationship Management) sistema zasniva se na njegovoj funkciji. CRM može biti analitičko, operativno i saradničko sredstvo. Neki od trenutnih CRM sistema fokusiraju se uglavnom na automatizaciju prodaje i marketinga. Danas kompanije uglavnom traže kompleksno rešenje koje je u mogućnosti da pokrije sve potrebe koje su vezane za njihov marketing, prodaju i brigu o kupcima. Daktela je prvenstveno cloud kontakt centar i komunikacioni softver koji uključuje osnovni, ali veoma pristupačan CRM modul. Pokriva najvažnije potrebe svakog malog, srednjeg i većeg preduzeća i kontakt centra. U slučaju većih kompanija, sa veoma složenim potrebama, obično je omni-kanalni deo komunikacije koji ne radi optimalno – i tu se uključuje Daktela. Naša prednost je to što možemo da se povežemo sa svim najpopularnijim CRM sistemima preko REST API-ja i poboljšamo njihov komunikacioni aspekt. Drugim rečima, Daktela je rešenje na jednom mestu za mala i srednja preduzeća i dodatak za poboljšanje komunikacije složenim CRM sistemima.

Koje su to ključne prednosti koje nudite u odnosu na konkurentske kompanije? Na koje načine komunicirate? Šta nudite? Postoje li posebni paketi?

Postoji mnogo prednosti koje možemo ponuditi, kako opšte tako i u poređenju sa konkurencijom. Ali da navedemo samo one najvažnije:

1. Omnichannel: Daktela ne ograničava svoje klijente samo na jedan kanal komunikacije – već nudi mogućnost korišćenja svih dostupnih (upravljanje pozivima, veb-čet, e-mail, FB Messenger, Viber, WhatsAp SMS…) u jednom rešenju. Daktela je platforma koja zaposlenima naših klijenata nudi organizovan i jednostavan pregled svih komunikacija – internih i sa njihovim klijentima – na jednom mestu. Nema više traženja izgubljene e-pošte ili nepotrebnih dodatnih razgovora.
2. Integracije i bezbednost: Daktela može jednostavno i nesmetano da se poveže sa najpopularnijim ERP, CRM i eCommerce platformama preko REST API-ja ili pripremljenih integracija. Daktela je rešenje zasnovano na oblaku (cloud). Bezbedan je, lak za implementaciju i pristupačan, jer nema dodatnih troškova za hardver i održavanje.
3. One stop shop: Daktela je telekom operater, što znači da brinemo o vašim telefonskim brojevima, kvalitetu poziva i bezbednosti vaših podataka – tako da ne morate da brinete o tome.
4. Poboljšanje je konstanta: Tim od preko 60 inženjera stalno dodaje nove funkcije u skladu sa trenutnim trendovima i potrebama klijenata. Fleksibilni smo i sposobni da se prilagodimo potrebama i procesima klijenta, ako je potrebno. Takođe, Daktela je nedavno kupila većinski udeo u češkom startupu Covorkers.ai, koji je lider na ovom tržištu za inteligentne robote za ćaskanje i za glasovne robote. Dakle, ovaj korak otvara dalje mogućnosti da se kompanijama omogući prelazak na sledeći nivo brige o korisnicima.
5. Fokus na krajnjeg korisnika i fleksibilnost: Nudimo podršku na vašem jeziku. Brinući o vama, našim klijentima, posredno brinemo i o vašim klijentima – to je naša osnovna vrednost. Razgovaramo sa kupcima, slušamo pažljivo o njihovim problemima i savetujemo najoptimalnije rešenje, ne forsirajući sveobuhvatan pristup. Daktela je fleksibilna i modularna. Možete odabrati koji modul ili kanal ćete koristiti, a druge module možete dodati kasnije, kada budete spremni.

Naši kupci veoma cene fleksibilnost koju posedujemo i pružamo. Naplaćujemo korišćenje sistema na osnovu licence zasnovane na korisniku. Svaki klijent može biti drugačiji, a mi pokušavamo da prilagodimo i specifičnosti u cenama. Nudimo paket ili pakete, u zavisnosti od modula koji se koriste i broja korisnika, što znači da plaćate onoliko koliko koristite. Ako je vaše poslovanje sezonsko – možete da dodajete i uklanjate korisnike na mesečnom nivou i plaćate manje u niskoj sezoni, a više tokom špica. Otvoreni smo i fleksibilni da se prilagodimo vašim realnim potrebama, a samim tim je i ponuda prilagođena vama.

Na kojim tržištima poslujete?

Trenutno opslužujemo više od 1.000 korporativnih klijenata svih veličina širom sveta. Daktela ima svoje filijale u Ujedinjenom Kraljevstvu, Dubaiju, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji, Rumuniji, Filipinima… Na mnogim evropskim tržištima, a i u inostranstvu uopšte, poslujemo preko partnera, pa je asortiman naših proizvoda i usluga priličn širok i značajan.

Koje domaće kompanije treba da implementiraju vaš program?

Svaka kompanija koja ima potrebu da komunicira sa svojim klijentima i nastoji da poboljša korisničko iskustvo je naš potencijalni klijent. Nijedan kupac nije prevelik ili premali za ovo rešenje, jer je sistem fleksibilan i “raste” sa vašim poslovanjem. Globalno pružamo naše usluge velikim igračima u oblasti e-trgovine, trgovcima na malo, IT kompanijama, logističkim kompanijama, državnim sistemima i mnogim drugima.

Srbija je sa naše tačke gledišta tržište koje se dinamično razvija, sa velikim potencijalom. Kompanije iz različitih industrija počinju da se fokusiraju na razvoj odličnog korisničkog iskustva. Oni traže automatizovana rešenja kako bi bolje upravljali svojim procesima i procedurama brige o korisnicima i kupcima, a sve to dovodi do boljih poslovnih rezultata i povećanja prodaje. I mi nastojimo da stvorimo autentične veze sa kupcima. Ne postoji regionalni provajder CSaaS rešenja, a globalni provajderi možda neće uvek biti u mogućnosti da pruže dovoljno dobru podršku svojim klijentima na njihovom lokalnom jeziku. Zbog svega navedenog Daktelina konkurentska prednost nije zasnovana samo na proizvodu koji smo razvili i na koji smo veoma ponosni, već i na odličnoj brizi i podršci na lokalnom jeziku, što bi moglo biti još važnije, posebno za kompanije iz Srbije.

Da li danas već postoje ratovi oko podataka? Kakva su vaša predviđanja za budućnost? Kako će se kompanije zaštititi od sajber napada i kako se njihovi podaci mogu zaštititi?

Ne znam da li bismo to mogli da nazovemo ratovima, ali je pretnja realna. Sigurno postoje slučajevi u kojima se podacima trguje, prodaju ih radi profita: počevši od slučajeva u kojima ih nezadovoljni zaposleni preuzme i proda, do slučajeva profesionalnih hakera koji prodaju nelegalno stečene podatke. Sajber-bezbednost svakim danom postaje sve važnija tema. Kako se kriminal sve više preusmerava i u virtuelni prostor, ulaganje u snažnu bezbednost u internet prostoru postaće glavni zadatak skoro svake kompanije. Tema bezbednosti je veoma složena i zahteva mnogo znanja i iskustva. Kompetentnost stručnjaka je cenjena i veoma skupa, ali su i interne procedure bitne. Pre svega, neophodno je primeniti odgovarajuća interna pravila kompanije i, najvažnije, poverenje zaposlenih. Drugo, moraćete da primenite tehnološke mere za poboljšanje sveukupnog obezbeđenja podataka, kao što su zaštite aplikacija, odgovarajući ACL-ovi, SSO itd. Treće, trebalo bi da redovno testirate ove mere.

Možete li nam dati primer kako to funkcioniše u praksi?

Obično angažujete stručnjaka za bezbednost i on/ona će vas posavetovati kako da postupite. Prvi korak je sprovođenje mera na nivou organizacije i ljudi. Izradićete dokumente i procedure, a osoblje će biti informisano i predano u ovoj oblasti. Sledeći korak je pokušaj pronalaženja ranjivosti u sistemima, od onih poznatih koji se mogu naći u onlajn bazama podataka, do izvođenja testiranja u praksi. Sve navedeno rezultira nalazima kojima se moraju baviti tehnološki timovi.

Važno je razumeti i da što je manja kompanija, to manje vremena i sredstava može sebi da priušti za ulaganja u sigurnost i razvoj sistema. Ovo je, možda, jedan od najbitnijih razloga zašto bi trebalo da koriste usluge profesionalnih firmi. Uz rešenja u claudu, kao što je Daktela, kompanija sve, uključujući i zaštite, kupuje kao deo mesečne naknade. Provajder ima obavezu da se fokusira na oblasti koje kompanija u ovom segmentu nema resursa da pokrije.

Da li imate dovoljan broj stručnjaka na svim tržištima na kojima poslujete?

Daktela tim podrazumeva angažovane stručnjake za sva tržišta na kojima poslujemo i tako mora biti jer nudimo i podršku na lokalnom jeziku tokom radnog vremena. Van tradicionalnog radnog vremena pružamo podršku na engleskom 24/7h.

 Da li ćete zaposliti stručnjake iz Srbije?

Već imamo angažovane ljude iz Srbije, a planiramo da proširimo svoj tim u budućnosti. Za kvalitetne kadrove je poziv uvek otvroren.

The post Daktela: Novi softver koji na najbolji način rešava sve probleme u komunikaciji appeared first on Social Emotion.

Bubble Cup, takmičenje namenjeno mladim IT studentima i srednjoškolcima, ima za cilj popularizaciju programiranja kod mlađih uzrasta, a ovogodišnje finale u Beogradu održano je za timove u okviru Premier League i Rising Stars divizija.

Iskoristili smo priliku da popričamo sa Aleksandrom Damjanovićem, koji je Technical Director Bubble Cup-a i Senior Software Engineer u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS) i saznamo nešto više o samom Bubble Cup takmičenju, počecima, izazovima, evoluciji, ali i planovima za budućnost.

Kako je izgledao početak Bubble Cup-a, a kako takmičenje izgleda danas nakon 15 godina? Koje su to promene koje su bile značajne?

Neverovatno je koliko se Bubble Cup promenio u poslednjih 15 godina. Od takmičenja za koje je u Srbiji znalo samo nekoliko stotina ljudi do međunarodnog takmičenja koje privlači najbolje svetske takmičarske programere. Međutim, čak i uz sve ove promene, cilj Bubble Cup-a uvek ostaje isti – popularizacija algoritamskog programiranja u Srbiji kroz prikazivanje važnosti rešavanja problema, komunikacije i timskog rada, ali i kontinuirano osnaživanje novih generacija IT talenata. Važno je pomenuti da je Bubble Cup uvek pratio format sličan najelitnijem fakultetskom takmičenju u programiranju – ACM ICPC (Association for Computing Machinery – International Collegiate Programming Contest), gde univerzitetski timovi od tri osobe pokušavaju da reše što više izazovnih algoritamskih problema za 5 sati. Međutim, više od 20 godina nikada nismo imali tim koji predstavlja našu državu na svetskom finalu ACM ICPC. To se promenilo 2020. godine kada se tim iz Srbije prvi put u istoriji plasirao u finale. Svake godine više od 16000 timova širom sveta to pokušava to da uradi. Još više je impresivna činjenica da je na samom finalu osvojio 24. mesto u ukupnom plasmanu od 100+ finalista.

Jedan od glavnih izazova bio je, osim rešavanja zadataka, i njihovo osmišljavanje. Koliko je bilo zahtevno pripremiti sadržaj i kako su se ovogodišnji timovi snašli i odgovorili na isti?

Smišljanje zadataka za finale je u isto vreme zanimljiv i izazovan posao. Zadatke treba napraviti tako da budu dovoljno teški takmičarima, da pokrivaju dosta različitih oblasti, ali takođe napraviti ih tako da im bude interesantno dok ih rešavaju. Trudimo se da zadaci ne budu veštački napravljeni već da su motivisani problemima realnog sveta sa kojima se susrećemo.

Ove godine su srednje škole i univerziteti radili identične zadatke. Ono što nam je bilo iznenađujuće ove godine je da su srednje škole pokazale bolje u samom rešavanju zadataka od univerziteta. Drago nam je da vidimo konstantan progres generacija i nadamo se da će nove generacije uskoro uspeti da obore trenutne domaće rekorde na ACM ICPC takmičenjima.

Šta je Bubble Cup Book i kako je ona nastala?

Ono što smo primetili u prošlosti je da su rešenja za kvalifikacione probleme za takmičenje ACM ICPC obično ili nedostajala ili ih je bilo izuzetno teško pronaći. Da bismo pomogli učesnicima da imaju najbolje iskustvo učenja, svake godine smo kreirali Bubble Cup Booklet koji sadrži rešenja iz finala Bubble Cup-a koja su detaljno objašnjena.
Ova inicijativa je kulminirala na takmičenju “Bubble Cup 10”, kada smo napravili našu prvu Bubble Cup knjigu – Bubble Cup Book. Bubble Cup Book je mnogo više od arhive Bubble Cup rešenja u poslednjih deset godina. To je priča o počecima Bubble Cup-a, o načinu na koji se takmičenje menjalo tokom godina. Takođe, tu su i priče ljudi koji su ga učinili ovakvim kakav je danas i osvrt na pobedničke timove.

Finale Bubble Cup-a je trenutak u kome se ogleda pun sjaj ovog takmičenja. Koliko je bilo zahtevno prilagoditi ga pandemiji? Da li su se sada stvari vratile “na staro”?

Finale Bubble Cup-a je događaj koji se održava uživo, ali nas je situacija sa pandemijom primorala da se prethodne dve godine prilagodimo onlajn formatu. Da bismo to brzo i efikasno uradili, iskoristili smo platformu Petlja, na kojoj je finale održano u potpuno onlajn formi, a takmičari iz celog sveta mogli su da predstave rešenja problema direktno iz svojih domova.
Kako su stvari postajale sve bolje sa pandemijom, želeli smo da finale Bubble Cup-a ponovo bude održano uživo, kako bi timovi na licu mesta iskoristili priliku i da se lično upoznaju. Ipak, zbog toga što su putovanja, covid smernice i isporuka još uvek prilično ograničeni u nekim zemljama, odlučili smo da ovogodišnje finale Bubble Cup-a bude u potpunosti lokalno takmičenje kao što je bilo kada je prvobitno počelo pre 15 godina.

Koliko je Bubble Cup značajan za Microsoft Razvojni Centar u Srbiji (MDCS)?

Bubble Cup ima zaista impresivnu i dugu istoriju. Koliko je on važan za MDCS najbolje govori činjenica da je počeo prve godine nakon osnivanja MDCS-a. Konstantan napredak i odlična organizacija Bubble Cup-a mogući su zahvaljujući snažnom angažovanju ljudi iz MDCS-a – i zaposlenih i praktikanata. Ono što je fascinantno je da su mnogi od njih prvobitno bili takmičari Bubble Cup-a. MDCS beleži značajan rast godinama unazad, a ono zbog čega sam takođe srećan je razvoj nove generacije MDCS ljudi koji su spremni da se pridruže, vode i transformišu Bubble Cup u godinama koje su pred nama.

Šta biste poručili mladima koji žele da se prijave na Bubble Cup, ali možda nemaju hrabrosti za to?

Ako volite programiranje, rešavanje zadataka i rad u timu Bubble Cup je pravo mesto za vas. Na samim kvalifikacijama na takmičenju imamo zadatke svih težina. Takmičarski deo je manje bitan u odnosu na znanje koje ćete steći, ne samo direktno rešavajući probleme već i u komunikaciji sa članovima tima. Razumećete sve prednosti rada i timu i smišljaćete kako je najbolje da se organizujete. Sve ovo iskustvo će vam biti jako značajno ne samo prilikom intervjua za posao već i kada krenete da radite.

The post Bubble Cup: Od dobre ideje do elitnog međunarodnog takmičenja appeared first on Social Emotion.

Tokom rada na razvoju video igara, premda mu to nije bio primarni zadatak, Strahinja je poželeo da razume kako ljudi doživljavaju igre i njihovu funkcionalnost na čijem je razvoju radio ― zato je svoju karijeru usmerio u pravcu Product Management-a u Microsoft Razvojnom centru.

Strahinja Rodić je od malih nogu pokazivao entuzijazam za video igre, ali nije mogao da sluti da će upravo one biti sastavni deo njegove karijere, dok je prve korake načinio na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Posvećenost i marljiv rad na ostvarenju svog cilja, doveli su ga do pozicije u Microsoft Razvojnom centru, a kako je taj put izgledao, šta podrazumeva Product Management i koja su sve njegova zaduženja, pročitajte u intervjuu sa Strahinjom.

Kako su izgledali tvoji prvi koraci u svetu tehnologije i tvoj razvojni put?

Strahinja: Prvi-prvi koraci definitivno uz prvi komp, Pentium 1, početkom 2000-ih. Tokom odrastanja proveo sam nebrojano sati igrajući video igre. U jednom trenutku sam čak i držao Counter-Strike 1.6 server. Dosta sam se bavio glumom i muzikom i verovao sam da ću studije nastaviti u tom pravcu, a uz pomoć računara interesovao sam se pomalo i za audio i video produkciju.

Međutim, kada je trebalo doneti odluku koji ću fakultet upisati, roditelji su insistirali da postoji neka rezervna opcija ukoliko ne budem primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Tako je Elektrotehnički fakultet u Beogradu postao “rezervna opcija” za fakultet. Prijemni za glumu nisam prošao, a takođe nisam položio ni prijemni na ETF-u, dok mi je na FON-u falio 1 bod za IT smer. Na nagovor svojih roditelja, i uz njihovu beskrajnu i nesebičnu podršku, upisao sam Računarski fakultet (RAF) u Beogradu, i to je jedna od (naj)boljih stvari koja mi se desila.

Prvi ozbiljniji koraci u svetu tehnologije su napravljeni na RAF-u, gde sam završio osnovne i master studije. U četvrtoj godini studija povereno mi je da budem saradnik u nastavi na predmetu Uvod u programiranje. Nedugo zatim, karijerni put sam nastavio u jednoj gejming kompaniji gde sam radio kao C++ programer na razvoju AAA video igara narednih godinu i po dana.

Zbog čega si odlučio da se prijaviš za poziciju Product Manager-a u Microsoft Razvojnom centru Srbija (MDCS)? 

Strahinja: Tokom rada na razvoju video igara, iako mi to nije bio primarni zadatak, dosta sam se interesovao da razumem kako ljudi doživljavaju igre i funkcionalnosti na čijem sam razvoju radio. Bilo mi je zanimljivo da vidim snimke ili pročitam komentare igrača u nadi da ću moći da doprinesem tadašnjem timu da unapredimo igru.

Tada sam počeo da osvešćujem koliko me pored tehničkog dela, interesuje kako proizvod na kojem radim utiče na druge ljude i svet, kao i biznis aspekt i (funkcionalni) dizajn projekata na kojima radim.

U paraleli sa tim, slušao sam priče o PM poziciji od Vojina, mog prijatelja i kolege sa RAF-a koji je tada radio kao PM u MDCS-u. Tada sam povezao da je to zapravo nešto što bih voleo da radim. Znao sam od ranije da je MDCS jedan od najtraženijih poslodavaca u Srbiji, a čuo sam i dosta pozitivnih priča od ljudi koji su radili tamo.

U jednom trenutku Vojin mi je poslao oglas za otvorenu poziciju, i meni je bilo kristalno jasno da treba da se prijavim i probam. Prolazim proces selekcije, koji čine 3-4 intervjua, i od oktobra 2020. počinjem da radim kao Program/Product manager.

Kako izgleda tvoj radni dan, koja su tvoja zaduženja?

Strahinja: Radni dan Program/Product manager-a je interesantan i dinamičan. Svaki dan donese neko novo (sa)znanje i iskustvo. Najčešće počne tako što proverim kada imam sastanke tog dana, prođem kroz mejlove i poruke sa MS Teams-a, i napravim plan za taj dan. S obzirom na to da MDCS ima hibridno radno okruženje, ukoliko sam u kancelariji, često mi dan započne kafom i razgovorom sa kolegama.

U dogovoru sa timom ili u zavisnosti od konkretnih sastanaka koje imamo, nekada radim od kuće, a neretko radim i iz kancelarije. To mi daje dovoljno fleksibilnosti da mogu da koristim čari rada od kuće, a ujedno i da izgradim i održim dobre međuljudske odnose sa koleginicama i kolegama. Rad od kuće je super, ali druženje i saradnja uživo dosta pomažu u izgradnji dobrog timskog duha.

Još jedna fleksibilnost, i prednost rada u MDCS-u je fleksibilno radno vreme (ali zaista!). Ima dana kada radni dan počnem i u 7 ili 8 ujutru jer mi odgovara da neki dan završim ranije, ali ima i dana kad započnem nešto kasnije, npr. oko 11 ukoliko imam neke sastanke sa kolegama iz Amerike ili samo želim da malo duže spavam. To mi često pomaže da završim privatne obaveze i adekvatno isplaniram vreme za sebe.

Ključna stvar u poslu PM-a jeste da se postara da tim razvija proizvod u pravom smeru; tačnije da ceo tim bude siguran da razvija pravi proizvod. Naš zadatak je da osmislimo proizvod koji rešava neki problem i čini život lakšim ciljnoj grupi korisnika. To treba da se uradi tako da korisnici budu zadovoljni, dok smo ujedno i odgovorni za uspešnost proizvoda i biznisa rukovodiocima kompanije.

Posao PM-a je često da uradi istraživanje neke oblasti gde smatra da može biti korisno investirati vreme i unaprediti proizvod, i da na osnovu podataka dobijenih iz tog istraživanja predstavi ideju drugim zainteresovanim stranama i ubedi ih da je baš to smer u kom treba da se ide. U saradnji sa softverskim inženjerima i drugim kolegama koji rade na istom proizvodu, PM definiše plan i strategiju razvoja proizvoda, kako sa funkcionalne tako i sa biznis strane.

PM može da bude junior ili praktikant, ali i senior i tim menadžer. Stoga, PM-ovi moraju da zasluže autoritet i poštovanje kako bi došli u poziciju da mogu da donose bitne odluke.

Kako Product Manager uspeva sve ovo da uradi?

Strahinja: Razvijanje softverskih rešenja (proizvoda) je dosta više od samog pisanja koda. Programiranje je neophodno da bi proizvod funkcionisao i bez dobrog koda često nema ni dobrih proizvoda, ali da bi proizvod bio uspešan potrebno je dosta stvari da se uradi. PM-ovi su pre svega zaduženi da dobro razumeju tržište i potrebe. Istraživanje je jedna od ključnih veština svakog Program/Product manager-a.

Pre svakog osmišljavanja novih funkcionalnosti i proizvoda, potrebno je dobro istražiti tržište, pre svega jasno definisati i razumeti korisnike, kao i potrebe koje imaju. Treba utvrditi koje probleme ti korisnici imaju kako bi se osmislilo rešenje koje će da im reši te probleme i učini neku aktivnost lakšom.

Takođe, posao PM-a obuhvata i pisanje dokumentacije, kreiranje tutorijala kako se koristi softversko rešenje koje je tim razvio, kako bi edukovao korisnike i olakšao im korišćenje softvera. Dokumentacija se stalno unapređuje i često PM kombinuje ostale oblasti znanja kako bi se dodale nove funkcionalnosti i unapredio softver.

Da li nam možeš opisati sada kako su izgledali tvoji radni dani, iz ugla u radu sa mladima koji su na praksi? 

Strahinja: Ukoliko u nečemu želite da se razvijate, učite i napredujete, mislim da je najbitnije naći dobre mentore (formalne ili neformalne) iz oblasti koje vas zanimaju i raditi sa njima. U radu sa mentorima, dosta je bitno uraditi sopstveno istraživanje problema sa kojim se suočavate, pronaći što više potencijalnih rešenja i neka od njih probati ili testirati.

Nakon što imate toliko saznanja i informacija, znaćete koja konkretna pitanja treba da postavite mentorima i u kom delu pronalaska rešenja vam mogu najviše pomoći. Ovo je mnogo bitno, tako se najbolje uči.

U razgovoru sa ljudima koji žele da se prijave za praksu ili juniorsku PM poziciju, primetio sam da je često pitanje koliko je tehničkog znanja potrebno, da li je neophodno da znaju da programiraju i slično. Ne bih rekao da je nužno neophodno da znaju da programiraju, mada je veoma poželjno i prednost, jer je bitno da dobro razumeju koncepte razvijanja softverskih aplikacija, neku high-level arhitekturu softverskih sistema, koje tehnologije se mogu koristiti, kakva softverska rešenja i mogućnosti postoje i slično.

Konkretno u Azure Data timu, mislim da je neophodno da kandidat razume osnovne koncepte baza i skladišta podataka, da je nekada koristio/la SQL jezik i/ili neki programski jezik, i poželjno je da je upoznat sa cloud tehnologijom. Ne mora to da bude na nekom veoma ozbiljnom nivou, studenti koji su na višim godinama studija (od navršene treće godine studija) verujem da imaju dovoljan nivo tehničkog znanja za praksu.

Za juniorsku poziciju, koliko sam upućen, nije neophodno da neko studira/završava neki tehnološki fakultet, tako da se osnove računarskih nauka i osnovna znanja navedenih tehnologija i koncepata mogu steći i kroz praktičan rad na razvoju softverskih rešenja ili neki drugi vid obrazovanja.

Deo si Azure Data tima, na čemu sve radite?

Strahinja: Azure Data tim je verovatno najveći tim u MDCS-u, i čini ga nekoliko stotina ljudi. Mi smo fokusirani na razvoj nekih od najvećih baza podataka dostupnih na Azure platformi. Azure Data team je podeljen u dva tima koji rade na dva različita Microsoft-ova proizvoda: Azure SQL Managed Instance i Azure Synapse Analytics.

Ja sam deo tima koji radi na razvoju Azure Synapse Analytics proizvoda. Tim u Srbiji konkretno radi na razvoju serverless Synapse SQL servisa dostupnog u okviru Azurove Sinapse. Azure Synapse Analytics jeste cloud rešenje koje omogućava korisnicima brzo i jednostavno kreiranje analitičkih rešenja nad velikim podacima (eng. Big Data).

Sa pozicije Program Manager-a, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na PM praksu u MDCS-u?

Strahinja: Preporučio bih im da za početak pročitaju neku od knjiga poput Mamin test, The Lean Startup, ili Lean Customer Development kako bi bolje razumeli posao Program/Product manager-a, kako razgovarati sa korisnicima i da li je ovaj posao nešto što ih zaista interesuje. Često se desi da ljudi pomešaju posao Project manager-a (PM) sa poslom Program/Product manager-a (PM).

Razlika između ova dva tipa posla je dobro opisana u knjizi Cracking the PM interview, koja takođe može dosta dobro poslužiti u pripremi za proces selekcije. Tokom pripreme za intervju, ne bih savetovao kandidatima da imaju unapred spremljene odgovore na često postavljena pitanja navedena u knjizi, već više da o njima promisle i razmišljaju kako bi oni možda odgovorili na neko od njih dok budu čitali knjigu.

Cilj intervjua je da se vidi kako kandidati spontano razmišljaju, unapred pripremljeni odgovori se lako uoče, a knjiga će im pomoći da razumeju šta mogu da očekuju na intervjuu. Ono što svima toplo preporučujem jeste da u svoje slobodno vreme van studija pronađu nešto što ih zanima i da rade na tome.

Da li je to projekat u vezi sa video igrama, kozmetike i modne industrije ili sporta je manje bitno. Bitno je da imaju neke projekte na kojima mogu da rade sa svojim drugarima/kolegama ili samostalno, i da tako steknu neko znanje i iskustvo van studija.

Svima koji bi želeli da se prijave, ozbiljno savetujem da ne oklevaju već da se odmah prijave čim vide otvorene pozicije (nevezano za to koja pozicija je u pitanju). Razumem da proces selekcije možda može da izgleda malo strašno (prvo se dobija test, potom kandidat ima dva do tri intervjua), ali što se pre prijave pre će dobiti priliku da rade u MDCS-u.

Čak i da ne prođete iz prvog pokušaja, dobićete veoma vredno iskustvo na osnovu kojeg ćete moći da unapredite svoje meke i tehničke veštine, uradite neki dodatan projekat ili slično, i poboljšate sebi šanse za neku narednu otvorenu poziciju.

The post Nebrojani sati provedeni uz Counter-Strike za Strahinju su se isplatili ― Pripremili su ga za karijeru u Microsoft Razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

IT industrija, jedna od najbrže rastućih industrija, sve je zastupljenija među mlađim generacijama i ljudima koji žele da napreduju koristeći najsavremeniju tehnologiju.

Svi mladi ljudi željni znanja iz ove branše imaju priliku da se prijave za plaćenu studentsku praksu u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS), a apliciranje je otvoreno do 7. avgusta.

Kako izgleda praksa u razvojnom centru u Srbiji, šta je naučio tokom svog boravka u MDCS-u, kako je dobio posao i kako se danas snalazi u ulozi mentora, otkrio je softver inženjer, Miljan Zarubica.

Miljane, u Microsoft razvojnom centru počeo si kao praktikant, a sada si na poziciji softver inženjera. Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Miljan: Kako sam oduvek voleo matematiku, moj inicijalni plan je bio da posle završene srednje škole upišem matematički fakultet i da se time bavim u životu. Najveća prekretnica u mom životu jeste bila odlazak u istraživačku stanicu “Petnica” gde se u periodu upisivanja na fakultet održavao letnji seminar. U razgovoru sa ljudima tamo, odlučio sam da rizikujem i upišem SI smer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
U toku studija MDCS jeste bio vid prestiža i veliki broj studenata je želeo da radi praksu tamo, tako da sam i ja odlučio da se prijavim. Prijavio sam se posle završene druge godine i nisam prošao test. Nisam dozvolio da to negativno utiče na mene i prijavio sam se ponovo posle treće godine, i tada sam prošao test i intervjue i dobio praksu.
Nekoliko meseci nakon završetka prakse sam dobio poziv iz MDCS-a, ponudili su mi poziciju softver inženjera koju sam ja odmah prihvatio, uz dogovor da počnem sa radom kada završim fakultet.

Koliko je iskustvo koje si stekao tokom prakse uticalo na tvoje znanje i veštine?

Miljan: Iskustvo koje sam dobio na praksi mi je pomoglo da proširim vidike i razumem šta u stvari znači biti inženjer. Projekti sa kojima sam se susretao na fakultetu su se najčešće sastojali od toga da se rešenje problema piše od nule, što je takođe podrazumevalo i implementaciju svih struktura korišćenih u kodu.
Takav pristup je odličan za učenje jer se tako stiče znanje o prednostima i manama algoritama i struktura podataka koji se često koriste. Mana ovog pristupa je ta što se ne stiče veština korišćenja postojećeg koda, a upravo to je ono što je mene MDCS naučio.
Takođe, na praksi sam naučio da sve što može da se desi – desiće se i da na velikim projektima mora mnogo da se pazi da dodavanje novog koda ne naruši funkcionalnost već postojećeg koda.
To nije uvek lako, ali uvek postoji mehanizam koji služi za odbranu od toga, a to je testiranje. Još tada sam naučio koliko je važno imati dobre testove za svaku izmenu koja se pravi u kodu.

Počeo si kao praktikant, a trenutno si mentor onima koji su na svom početku u MDCS-u. Sada, kada možeš da se osvrneš na obe pozicije, šta ih sve razlikuje?

Miljan: Mentorima je zadatak da praktikantu pruže prilike za učenje i pokazivanje znanja. Cilj je da se uz rad sa praktikantom uvidi da li postoje neke stvari koje bi mogle da se poboljšaju i da se sa praktikantom na tome radi. Na kraju prakse odgovornost mentora je da kaže kako se praktikant pokazao.
Projekat nije jedino merilo uspešnosti prakse, već mnogo više utiče to koliko praktikanti koriste prilike za učenje i koliko pokazuju napretka u toku same prakse. Pozicija u kojoj se nalazi praktikant je suprotna. Kao praktikant pokušavaš da dokažeš da ti je stvarno mesto tu gde jesi, i usput da upijaš što više znanja možeš.
Projekat koji dobiješ je uglavnom zahtevan i znanje sa kojim si došao na praksu ti nije dovoljno da ga rešiš. Zato se trudiš da učiš što više i da probaš da kroz priču sa zaposlenima razumeš kako oni rešavaju probleme sa kojima se ti susrećeš i da koristiš to. Meni je praksa služila kao prozor u to kako izgleda kada si zaposlen, i sada kada radim u firmi vidim da sam tada stvarno video pravu sliku.

Kako je izgledao tvoj radni dan kao praktikanta, a kako izgleda sada? Na koji način su se promenila tvoja zaduženja?

Miljan: U početku prakse se moj ceo dan svodio na istraživanje mogućih pristupa u rešavanju problema, dok je ostatak prakse bio fokusiran na implementaciju svakog od tih pristupa. Ovo se razlikuje od sadašnjeg posla u tome što sada istovremeno radim na više projekata. Glavno zaduženje koje jedan praktikant zapravo ima je prezentacija svega urađenog u toku trajanja prakse.
Prezentacija se sastoji iz postavke samog problema, gde se vidi da je praktikant zapravo i razumeo problem koji se rešava, kao i iz predstavljanja svih isprobanih pristupa i evaluacija svakog od njih. Osnovna zaduženja koja se dobiju pri zaposlenju ostaju uglavnom nepromenjena – a to je da se razvija neki deo proizvoda i učestvovanje u dizajniranju rešenja zajedno sa ostatkom tima. Timovi u MDCS-u su napravljeni tako da svaki tim razvija neku određenu funkcionalnost, i s tim dolazi i održavanje te funkcionalnosti.
Neophodne su i diskusije sa drugim timovima o tome kako bi ta funkcionalnost mogla da utiče na njih. Još jedno od zaduženja koje sam sa zadovoljstvom izabrao je intervjuisanje praktikanata. MDCS dobija mnogo prijava za praksu i potreban je veliki broj ljudi koje intervjuiše, kako bi ceo proces bio što efikasniji. Drago mi je da upoznajem mlade i perspektivne ljude koji dolaze na intervjue i da učestvujem u njihovom priključivanju MDCS-u.    

Da li Miljan mentor ispunjava očekivanja Miljana praktikanta? Koliko ti pomaže to što si i sam bio na poziciji onih koje mentorišeš?

Miljan: S obzirom na to da sam imao sjajnog mentora na praksi, kao i trenutno na poslu, trudim se da takav odnos izgradim sa svojim praktikantom. Ono što je meni bilo najvažnije dok sam bio na praksi, jeste bio taj odnos sa mentorom. U toku prakse sam se susretao sa mnogim problemima i ono sto mi je najviše značilo jeste da moj mentor ima razumevanja za mene i da može da mi pomogne u rešavanju problema na koje naiđem.
Tako se i ja danas trudim da pomognem praktikantu kada primetim da se bori sa nekim težim problemom. Uvek mi je važno da praktikant razume problem koji rešava i trudim se da ga usmerim u pronalaženju tog rešenja. Smatram da uz dobru podršku i usmeravanje, svaki zadatak može da se reši.
Veoma važnu ulogu u praksi imalo je to što me je mentor upoznavao sa ljudima i pozivao sastanke, jer sam tako uspeo da razumem bolje stvari. Zbog toga se i ja trudim da radim isto sa svojim praktikantom.   

Šta je ono što te je najviše privuklo kod MDCS-a?

Miljan: U toku studija je već MDCS važio za jednu od najboljih kompanija u kojoj neko može da radi praksu. Studenti koji su završili praksu bili su veoma zadovoljni dobijenim iskustvom, tako da je to u meni probudilo želju da se priključim MDCS-u. Kultura koja se neguje unutar kompanije je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ostao tu. Ta kultura se neguje od samog osnivanja MDCS-a i godinama kasnije je i opstala.
Videvši sa kakvim entuzijazmom ljudi unutar mog tima rade posao, kakva atmosfera se pravi i osećaj odgovornosti koji imaju prema svemu što rade me je oduševio i odmah sam znao da je to mesto na kome ja želim da radim i da se razvijam.
Još jedna od stvari koja me je privukla je to što se radi na proizvodima koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Jednom kada vidite da vaš rad i trud zapravo utiču na veliku količinu ljudi, teško je da se odvojite od takvog zadovoljstva.
Veoma mi je važno što MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Osećaj da ja kao zaposleni mogu barem malo da utičem na društvo u Srbiji, i da se to vrednuje i očekuje od mene, konstantno me podseća da se nalazim na pravom mestu. 

Vođen sopstvenim iskustvom, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na praksu u MDCS-u?

Miljan: Prva stvar jeste da ne razmišljaju previše o tome da li treba da se prijave ili ne, mislim da je sam prolazak kroz proces, koji uključuje pisanje CV-a, test i intervju, korisno iskustvo, bez obzira na to koji je krajnji ishod prijave. Koraci od kojih se sastoji prijava za praksu u MDCS-u su standardna procedura u prijavi za posao i svaki od koraka u prijavi će značiti u bilo kom drugom apliciranju za posao ili praksu.
Drugi savet bi bio da u slučaju da ne prođu neki od koraka ne odustaju i da se ne obeshrabre, i da obavezno nastave da se prijavljuju za praksu. Mnogo studenta se prijavljuje i to što neko nije bio prihvaćen jednom, ne znači da je odbijen zauvek. Uvek uzmem sebe kao primer – ja nisam prošao test prvi put, ali sam zato sledeće leto dobio praksu i samo sam jedan od mnogobrojnih takvih primera.
Poslednja stvar je da konstantno rade na sebi i na usavršavanju svog znanja. Nije neophodno da se čeka praksa kako bi nešto počelo da se radi, postoji još načina za sticanje dodatnog iskustva – na primer hakaton ili samoinicijativni projekat, bilo da se radi u društvu ili samostalno. 

Svi zainteresovani kandidati za praksu u Microsoft razvojnom centru mogu da se prijave do 7. avgusta na njihovom zvaničnom sajtu.

The post Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Instagram – društvena mreža na kojoj se sve provlači kroz filter, ipak ima i one korisnike koji ne “šminkaju” realnost već, naprotiv, kreiraju sadržaj koji ostavlja gorak ukus za sobom, ali je neophodno suočiti se sa njim. Nikolina, devojka koja stoji iza Instagram profila @kriticki, piše o temama koje se tiču svih nas, a o kojima malo ko želi javno da govori. Na krirtički način, u intervjuu za Social Emotion Online, ona se osvrnula na popularnu platformu na kojoj  je započela svoju revoluciju.  

Zbog čega si izabrala Instagram kao platformu na kojoj ćeš razmenjivati mišljenja i iskustva o temama o kojima se uglavnom ćuti? 

U tom trenutku, prije godinu i po dana, Instagram je bio najbolja opcija. Sad možda i nije – ‘reach’ kreatorima znatno opada, a svako novo ažuriranje Instagrama kao da tjera ljude dalje od ove platforme. Mada ja i dalje volim što ova platforma nudi i čini mi se da je dobar izbor za predstavljanje tema na zanimljiv, a edukativan način. 

Tvoj Instagram profil postao je relevantan izvor informacija, mesto na kome desetine hiljada ljudi deli svoja iskustva i konačno progovara o problemima koji se tiču svih nas. Koliko je bilo teško to postići i kako je bilo na samom početku? 

Hvala! Na početku mi ništa nije bilo teško, jer sam bila zapela iz svih stopa – naročito jer sam krenula ovu priču nakon mnogo odbijanja i neodgovorenih mejlova, a osjećala sam kao da nešto gori u meni, i da prosto moram da izbacim iz sebe, onako kako najviše volim – kroz riječi i malo boja.
Tako sam uz rast Instagram stranice učila kako da napravim objavu, kako da je dizajniram, istraživala o temama, pisala, prikupljala podatke. I sve to i dalje učim, ima tu još mnogo prostora za napredak. 

Kada se pokrene neka tabu tema, to zasigurno izazove i lavinu negativnih komentara. Kako izlaziš na kraj sa tim? 

Zbog određenog osjećaja odgovornosti koji imam, stavila sam opciju da mogu komentarisati samo ljudi koji prate profil. Na početku sam bila mišljenja – ,,Pa dobro, neka svi kažu šta misle, ovo je slobodan prostor’’. I kako to obično biva, sloboda govora prelazi u govor mržnje, ne samo prema meni, već i prema ljudima koji prate profil i sami pišu komentare.
To nisu samo negativni komentari, to su prijetnje, psovke, i najgore stvari koje možete zamisliti napisane anonimno – kao da ta anonimnost na bilo koji način smanjuje grozotu ili udaljava onog ko piše od napisanog.
I shvatila sam da to što je platforma ‘slobodan prostor’ znači da ljudi tu treba da se osjećaju sigurno. A ako čitate prijetnje smrću, za to je mnogo manja šansa.
Međutim, i dalje ima poruka koje dobijam slične sadržine, ali to već nije  javno, pa je ‘lakše’. 

Po tvom mišljenju, koje sve pozitivne efekte imaju tvoje objave? 

Mogu reći koje pozitivne efekte imaju na mene – i sama mnogo naučim dok istražujem. I to jako vrednujem, znači mi ponekad da se vratim na stare objave i ‘prelistam’ šta sam pisala, pdosjetim se zanimljivih stvari (iako dobijem transfer blama jer čim pročitam malo stariju objavu, ne dopada mi se način na koji je napisana, pa se lomim da li je da je arhiviram ili ne).
A nadam se da ljudima mogu dati relevantne informacije koje im na bilo koji način mogu pomoći, ali prvenstveno da osjećaju moć zajednice i da nisu sami u svojim iskustvima i pričama. 

Šta je potrebno da bismo mislili kritički? Da li svako to može? 

Vjerovali ili ne, mislim da je prva i nezamjenjiva vrijednost koja treba svima nama za bilo koju vrstu kritičkog razmišljanja – empatija. Možda je ustaljeno da su potrebni neki drugi racionalni atributi i veliko znanje, ali pamet bez emocionalne inteligencije se nikad nije dobro pokazala – makar ne za ugrožene, manjine, itd.
A sto se tiče znanja, ako možemo da se stavimo u cipele drugih, lako ćemo naučiti zašto i kako. 

Napiši 5 preporuka za Instagram profile koje i sama pratiš i koji te inspirišu. 

@zombijana (humorističke, a često i aktivističke ilustracije), @valaljeposava (aktivizam kroz duhovite meme-ove), @grofdarkula (edukacija i pregršt važnih vijesti), @maplethings (ilustracije sa kojima se svi možemo poistovijetiti), @lanushhh (elokventna novinarka i prosto inspirativna osoba). 

 Ima ih još mnogo, ovi mi prvi padaju na pamet. I da, ovo su sve domaći/regionalni profili!  

The post Instagram na kritički način appeared first on Social Emotion.

U poslednjih par godina, TikTok beleži sve veću popularnost, i to ne samo među mlađom populacijom. Na ovoj platformi svako može pronaći sadržaj za sebe, bilo da traži zabavu, edukaciju ili korisne savete. Mnogi TikTok influenseri snimaju raznovrstan sadržaj, a jedna od njih je i Sofija (@kvazibrka). Kao praktikant u IT industriji, odlučila je da za hobi odabere baš ovu društvenu mrežu. 

 Kako si počela da se baviš društvenim mrežama i šta je ono što te je privuklo kod TikTok-a?  

Još uvek ne mislim da se bavim društvenim mrežama, to je za mene zabava i hobi pre svega. TikTok me je privukao zbog  brzog humora i kratkih klipova koji se uglavnom nalaze na toj aplikaciji i to je ono što meni odgovara. U svega par sekundi neko možda uspe da te nasmeje, možeš da nađeš preporuke za knjige, filmove, serije, recepte, šta god! Ta aplikacija ima toliko različitih strana da je to teško i zamisliti dok se ne nađete na “toj strani TikTok-a” 

Počela sam da kačim klipove na TikTok-u pre par godina, a pre nekoliko meseci je sve to postalo suludo i viđeno od mnogo ljudi zahvaljujući nekim od internih fora u našem društvu. Sedeli smo kod drugara i tražili na Netflix-u šta da gledamo, i krenuli smo redom da loše prevodimo nazive serija i filmova i da dodajemo “aj hev/aj hevnt” na kraju, i onda smo to snimili kao TikTok bez ikakvog razmišljanja ili očekivanja. Velika grupa ljudi se poistovetila sa mojim smislom za humor i to je sada moja ciljna grupa. Za njih snimam i kačim sadržaj i bude mi veoma drago ako na kraju dana uspem nekog da nasmejem.  

TikTok je, čini se, platforma koju mahom posećuju tinejdžeri. Na koji način si se ti kao kreatorka sadržaja prilagodila tome?  

Što se tiče profila ljudi koji koriste TikTok, mahom je koriste tinejdžeri, ali po svom profilu vidim da ga posećuju i stariji ljudi, upravo zbog šarenolikog sadržaja koji pruža.  Ako govorimo o sadržaju koji ja kačim na TikTok, on nije mnogo prilagođen ciljnim grupama.  Moj sadržaj na TikTok-u je  moj smisao za humor, koji naravno ne odgovara svima i neće ga svi razumeti, što je sasvim očekivano. Zato se ne trudim preterano da prilagodim svoj humor za određenu publiku, jer idem logikom da ako je meni to smešno, biće smešno i ljudima koji su slični meni.  

 Gde pronalaziš inspiraciju za svoj sadržaj? Kako izgleda proces objavljivanja videa? 

Ne znam kako drugi ljudi koji kače klipove na TikTok-u dobijaju inspiraciju, ali kod mene se to uglavnom desi u kasnim jutarnjim časovima, kada moj mozak radi najbrže. Inspiraciju nalazim svuda, u filmovima, serijama, poznatim ličnostima, pa i u mom svakodnevnom životu. Dešavalo se usred razgovora sa drugarima da kažem neku glupost koja je meni toliko presmešna, pa onda i to završi na TikTok-u.  Većina tih videa koji su privukli pažnju na mom profilu su klipovi gde nađem neki nasumični filter i ti klipovi se snime za minut i ta inspiracija iza njih je momentalna. Vidim neku reč – podseti me na neku drugu – to je to. Igra rečima.  

 Šta je po tvom mišljenju prednost „instant humora“ kojim ova društvena mreža zapravo privlači ogroman broj korisnika? 

Taj instant humor ima dosta prednosti, ali meni najbitnije je da ne zahteva mnogo razmišljanja ili vremena da se postavi neka priča u pozadini da bi se razmeo sam “punchline”, kao što uglavnom mora da postoji u komičnim serijama, filmovima, pa i u samoj standup komediji. Dovoljno je da određena fora dođe do određene publike, i biće shvaćena. Mogu samo da zamislim kakvi videi na TikTok-u izlaze drugim ljudima, i verujem da ih ja možda ne bih ni razumela, ali ta aplikacija je odlično napravila algoritam koji dostavlja pravi sadržaj svakom od korisnika. Potrebno je samo vreme da odgovarajući sadržaj dođe do pravog korisnika, zato možda mnogi ljudi na prvu loptu odustanu od nje, jer algoritmu ne daju dovoljno vremena da im dostavi pravi sadržaj.  

Veliki broj pratilaca donosi i veliki broj različitih mišljenja. Kako se nosiš sa negativnim komentarima? 

Verujem da bi me doticali takvi komentari da sam u tinejdž godinama, u kojima jeste i većina TikTok influensera na našem području. Takvi komentari mogu da me zasmeju ili da mi daju vetar u leđa, dodatnu inspiraciju za neki novi video. Ponekad se osetim tužnom, ali samo jer vidim da iza tih komentara neretko stoje i deca koja pišu svakojake gadosti ljudima po internetu. Odgovornost roditelja je da prate šta njihova deca gledaju i pišu na internetu i da i sa te strane deca budu digitalno vaspitana. 

Naravno da i meni izlazi sadržaj koji nije smešan, prikladan ili mi se jednostavno ne dopada ali i za to postoji rešenje. Uvek možete samo produžiti dalje, čak manje napora je samo pomeriti prst i preći na drugi klip, umesto kucanja celog komentara. A ako baš želite da diskutujete koliko vam se nešto nije svidelo, to uvek možete raditi privatno sa prijateljima, što radim i ja. Nikad mi nije bila jasna ta potreba nekoga vređati po internetu, ili još gore – pretiti nekome, ali što bi se reklo “ima nas raznih”. 

Jedan od tvojih TikTok videa je dospeo u viral u Americi. Kako se to dogodilo i kako si se osećala povodom toga? 

Sasvim slučajno. Naišla sam na neki video i na tu temu sam snimila kratak klip. Međutim, kada sam pisala tekst koji ide preko klipa, prevod na srpskom nije zvučao kako treba, pa sam odlučila da ga napišem na engleskom. Zvučalo je lepše. Kada sam videla da pregledi odjednom eksponencijalno rastu bila sam krajnje zbunjena, pogotovo kad sam videla da je taj klip više gledan u Americi, Kanadi i drugim zemljama nego na Balkanu. Malo je čudno zamisliti da su ljudi na drugom kraju sveta videli moje lice, iako ja viđam njihova lica po ceo dan na TikTok-u. Shvatila sam da je sve moguće uz dobar klip, odgovarajući ton i tajming, obraćanje pravoj publici i validan hashtag. Čak i viralan sound može da doprinese velikom broju pregleda sa različitih strana sveta. To što je moj video otišao u viral me je ohrabrilo, nakon čega sam dobila još više elana i energije koju ulažem u osmišljavanje sadržaja, u nadi da će možda još neki moj klip zasmejati ceo svet. 

The post Kako doći do globalno viralnog videa na TikTok-u? appeared first on Social Emotion.

Marija Lekić, glavni menadžer softverskog inženjeringa u Azure Data timu, otkrila je šta znači biti inženjerka, odnosno inženjer u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS).

Na osnovu njenog iskustva, kako je istakla, to kako rade žene ne razlikuje se mnogo od načina kako rade muške kolege u MDCS-u.

Prema njenim rečima, žene u IT industriji mogu da budu mentorke mlađim generacijama i pokažu da pol nije bitan faktor za uspešnu karijeru u IT industriji. Marija je priznala da je delimično promenila svoj karijerni put kada je postala menadžerka tima.

Kako je postala deo Microsoft tima?

Marija se prvi put pridružila Microsoft Development Centru Srbije (MDCS) 2011. godine kao letnji pripravnik u SQL timu, koji je radio na Parallel Data Warehouse-u.

Nekoliko meseci nakon odrađene prakse i tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu, dobila je priliku da se vrati u MDCS tim. Tu sjajnu priliku za stažiranje nije mogla da propusti, kaže. Do 2014. godine radila je kao softverski inženjer na PDW-u. Nakon toga je počela da radi na SQL Serveru. Zajedno sa svojim timom isporučila je jednu od tri najbolje funkcije u SQL Serveru 2016.

Kako izgleda rad u Microsoft razvojnom centru?

Biti deo centra, kako Lekićeva kaže, podrazumeva dolaženje u kontakt sa ljudima najrazličitijih interesovanja od hobija do toga kako želite da doprinesete društvu.

Dobijala je više odgovornosti kako unutar SQL tima, gde je bila tehnički vođa i menadžer stažista, tako i u MDCS-u. Tu je bila intervjuer i jedan od osnivača inicijative “Girls in ICT”, koja je pokrenuta 2014.

Ubrzo nakon toga objavljena je prva Azure usluga (Azure SQL Managed Instance) koju je od nule napravio SQL ili Azure Data tim u Beogradu.

Marija Lekić je bila deo tog podviga. Zbog toga je dobila priliku da pređe na poziciju inženjerskog menadžera i počne da vodi tim. Tokom poslednje četiri godine ona i njeni timovi su radili na omogućavanju poznatih i uvođenju inovativnih scenarija u Azure SQL Managed Instance.

Više o tome kako je ženama u IT industriji i njenim iskustvima možete pogledati u sledećem videu:

The post Žene u IT industriji: Marija Lekić iz Microsoft razvojnog centra u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Čak iz Havane na Kubi, Arnaldo Perez, softverski inženjer, zaposlio se u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS). Arnaldo je u intervjuu otkrio kako, zašto u kom timu i šta danas radi, kako se privikao na novo okruženje i šta je naučio radeći u MDCS-u.

Microsoft razvojni centar u Beogradu je jedini Microsoft-ov razvojni centar u regionu, a zapošljava stručnjake iz celog sveta, poput Arnalda.

Njegova volja i želja da se preseli preko okeana, i to samo zbog kako bi radio Microsoft razvojnom centru, su zaista fascinantni. Verujemo da će njegova priča biti zanimljiva inženjerima koji su mnogo bliže Srbiji i da je ovo dobra prilika da saznaju zašto čak i inženjeri sa drugog kraja sveta biraju Microsoft za svoje radno mesto.

Iz daleke Havane na Kubi… do Beograda?

Arnaldo se zaposlio u Microsoft razvojnom centru u Beogradu (MDCS) pre 4 godine. Preseliti se u potpuno novi grad (novi kontinent!) nije mala stvar i zbog toga nas je zanimalo zašto Microsoft, i zašto baš ovaj centar.

On kaže da je oduvek osećao povezanost sa Microsoft tehnologijama, mnogo veću nego sa tehnologijama nekih drugih tehnoloških giganata.

“To je bila moja omiljena tehnološka kompanija dok sam odrastao. Sa Microsoft-om ste imali sve, bilo da je to bio Microsoft Windows, Office, Visual Studio, Xbox, Halo franšiza… Bio sam oduševljen kada sam dobio priliku da radim za kompaniju kojoj sam se divio. Povrh toga, znao sam da ću raditi za Microsoft Azure, doprinoseći izgradnji najsavremenijih distribuiranih sistema, šta sam više mogao da poželim? Činjenica da je ovaj posao došao s lepom lokacijom kao što je Beograd, bila je zaista neverovatan plus koji sam otkrio vremenom“, rekao je Arnaldo. 

Proces preseljenja u Beograd olakšao mu je Microsoft, tako da je izbegao sve moguće glavobolje oko dobijanja boravišne i radne dozvole, istakao je.

“Tim za ljudske resurse je uvek tu za vas tokom ovog procesa i spreman je da odgovori na pitanja i da pomogne u slučaju da naiđete na neku prepreku. Što se tiče ‘novog’ života i uslova, vrlo brzo sam se navikao i tu nije bilo iznenađenja. Ljudi su veoma druželjubivi i opušteni, grad je pun restorana, kafića, barova i od početka sam osetio snažan uticaj latino-hispanske kulture u Beogradu. Ovaj uticaj nije vidljiv samo kroz mnogobrojna mesta u gradu gde možete naići na salsu, rumbu i baćatu, već i kroz muziku koju čujete na otvorenom, i zaista mi se sviđa! Pejzaži u blizini Dunava i Kalemegdanske tvrđave dostojni su filmskih scena“, objašnjava on. 

Radni dan na Azure Data odeljenju

U MDCS-u, Arnaldo radi na Azure Data odeljenju, gde se fokusiraju na sinapse i analitiku Microsoft Azure proizvoda. On konkretno kao član Delta Lake tima radi na SQL Serverless-u.

Njegov radni dan ne razlikuje se puno od onoga sa čime se inače susreću inženjeri. Menadžer im dodeljuje zadatke, imaju nedeljne sastanke na kojima se dogovaraju oko organizacije posla, komentarišu nove ideje, raspravljaju o problemima, analiziraju stanje stvari i slično.

Arnaldo kaže da se ovde svačije mišljenje uvažava i da svi dele svoje ideje i zapažanja.

“U MDCS-u se sve zasniva na saradnji i međusobnoj pomoći, tako da nastojim da uvek pomognem svojim saigračima i dobijam istu pažnju od njih kada mi je potrebno. Što se tiče prirode posla, delim iste odgovornosti sa svojim kolegama, a to su – razvijati sjajan kod, održavati i osigurati da naša usluga funkcioniše i da su kupci zadovoljni proizvodom, kao i stalni rad na poboljšanjima. Ukratko, nikada vam neće biti dosadno, to vam mogu garantovati, i to mislim u pozitivnom smislu“, kaže Arnaldo.

Nakon četiri godine provedene u Beogradu, Arnaldo je zavoleo…

…balkansku kuhinju, šetnje gradom, arhitekturu u centru u austrougarskom stilu, bogat kulturno-umetnički život, odlazak na obalu Dunava – da li zbog uživanja s porodicom i prijateljima, roštiljanja, ili sporta. Arnaldo s entuzijazmom priča o svojim iskustvima u otkrivanju Beograda, a ne propušta ni da podeli najveće promene koje su mu se dogodile od njegovog dolaska.

“Što se tiče događaja koji su mi promenili život, došao sam sam, a sada nas je troje. Tako da bih naveo tri stvari – venčanje, rođenje deteta i zvanično učlanjenje u Microsoft“, rekao je.

Osim što veoma uživa u samom gradu, Arnaldo dodaje kako je ipak temelj zadovoljstva radno mesto na kojem uvek ima zanimljivih izazova i ljudi od kojih može nešto da nauči.

“Ukoliko dođete u Microsoft, imaćete priliku da zaronite u funkcionisanje distribuiranih sistema, u dubinu C++ jezika, telemetriju, potrebe korisnika, analizu koda i mnoge druge dimenzije u sferi programiranja. Štaviše, Microsoft nastoji da svoje ljude učini što boljim stručnjacima, tako da ćete s vremena na vreme moći da pohađate razne kurseve. Neki su korisniji od drugih, u zavisnosti od vaše trenutne baze znanja, ali je važno znati da ih možete dobiti.  Takođe, lično sam mnogo naučio od ljudi oko sebe, svaki dan ćete imati priliku da naučite nešto novo u MDCS-u, to je kontinuirana ali svakodnevna ‘pasivna’ škola“, objasnio je Arnaldo. 

Koji inženjerski timovi postoje u Microsoft razvojnom centru u Srbiji?

Osim Azure Data tima u kome Arnaldo radi, postoji još i SQL tim, koji je takođe deo Azure-a unutar MCDS-a. U njegovom Delta timu trenutno radi oko 10 ljudi, dok sam SQL tim ima mnogo više zaposlenih.

Što se tiče ostalih Microsoft organizacija koje su zastupljene u Beogradu, postoje još dva tima koji rade na Office-u i Office Media Group-u, tim koji radi na Mixed Reality-u (Hololens), zatim tim matematičara, tim koji radi na mapama i tim koji radi na Havoc-u (video igrama).

Svaki taj tim unutar MDCS-a kontinuirano raste u broju zaposlenih softverskih inženjera. Gotovo uvek su otvorene neke od pozicija u timovima. Što se tiče tehnologija, naravno, one se razlikuju u zavisnosti od tima i pozicije, ali poznavanje Microsoft-ovih tehnologija nije neophodan uslov za većinu njih.

“Poznavanje Microsoft tehnologija će budućim kandidatima pomoći da se brže uhodaju dalje u radu, ali to nije uslov zbog koga će biti ili neće biti razmatrani kao kandidati, niti će biti u lošijoj poziciji u odnosu na druge kandidate ako nemaju to predznanje, naravno – osim kad pozicija to eksplicitno traži, ali je to ultra mali broj pozicija“, navodi Arnaldo. 

MDCS napominje da se očekuje fundamentalno inženjersko znanje u oblastima algoritama, struktura podataka, arhitekture, dizajna sistema i softvera. Kažu, inženjeri koji koriste bilo koji jezik i alate su dobrodošli!

Za kraj, Arnaldo je rekao šta bi preporučio budućim kolegama koje bi želele da se zaposle u MDCS-u.

“Prva preporuka je da se pridružite timu. Nemate šta da izgubite, a mnogo dobijate, ne samo kada je iskustvo u pitanju, već i radeći na najinovativnijoj tehnologiji za jednu od najuspešnijih i najpoznatijih kompanija na svetu. Nivo iskustva i stručnosti koje ćete steći radeći za MDCS biće vrhunski na globalnom nivou. Štaviše, pridružićete se velikoj zajednici talentovanih ljudi koji rade kao jedan i gde niko nije isključen, naprotiv, svi su dobrodošli i uključeni. Imaćete sve što vam treba u Beogradu, kao kosmopolitskom gradu punom zabavnih aktivnosti, usluga i pristupačnih ljudi“, zaključio je Arnaldo. 

The post Kako je softverski inženjer sa Kube našao svoju oazu u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Aleksa Janković, softver inženjer 2 iz Azure Data tima u Microsoft razvojnom centru u Beogradu, je kroz jedan prijatan i opušten razgovor objasnio čime se to bavi on i njegov tim. Šta je to što može da očekuje neko ko je iskusan, ili se tek upušta u ovu industriju, a želeo bi da postane Aleksin kolega, ali i kako se to postaje. Predstavio je „iz prve ruke“ ono što se možda ne vidi, a ovu profesiju čini tako posebnom i interesantnom.

Za početak Aleksa, kako izgleda tvoj dan, jednog iskusnog softver inženjera u Microsoft razvojnom centru u Beogradu (MDCS-u)?

Projekti na kojima radimo su veliki i dugogodišnji što otvara mogućnosti za veću raznolikost po pitanju aktivnosti koje softver inženjeri obavljaju. S obzirom na stečeno iskustvo, zadužen sam za osmišljavanje i dizajniranje rada proizvoda, implementiranje rešenja, predlaganje poboljšanja, vođenje praksi, mentorstvo i pomaganje ostalim članovima tima. Osim toga, ponekad je potrebno raditi i na poboljšanju postojećih procesa i alata kao i analizu rada sistema i proveru da sve funkcioniše kako treba.

A ponekad je zapravo planiranje ručka najveći izazov u toku dana. Kada smo u kancelariji, najčešće odemo do nekog restorana u blizini na glavno jelo, a za desert, nazad u kancelariju na jagode ili sladoled. Nije neuobičajeno u tom trenutku zateći kolege iz raznih timova kako igraju šah, stoni fudbal ili Xbox. To je dobra prilika da sa njima proćaskate na bilo koju temu. Naravno, ništa od toga ne bih mogao bez mojih kolega sa kojima je saradnja uvek sjajna.

Koje su to inovacije na kojima radi vaš tim?

Proizvod koji razvijamo je nešto potpuno novo i revolucionarno na kome malo ljudi u svetu radi, a predstavlja budućnost u obradi podataka. Naš proizvod pomaže ljudima u situacijama kada raspolažu ogromnim količinama podataka, a želeli bi da izvrše neku analizu i donesu zaključke. Poverenje su nam ukazale kako velike korporacije tako i mali biznisi iz svih sfera života. Medicina, prodaja, zabava i sport su samo neke od oblasti iz kojih dolaze naši korisnici. Naš zadatak je da kompletnu Cloud infrastrukturu i njeno održavanje učinimo transparentnim i jednostavnim za korišćenje. Korisnik može odmah da počne da koristi usluge koje nudimo bez bojazni o nestanku struje, otkazivanju hardware-a, zemljotresa, uragana, poplava i slično.

Šta je to specifično što čini da vaš tim tako dobro funkcioniše?

U našoj kompaniji je takva kultura da se svačije mišljenje vrednuje jednako, nezavisno od senioriteta ili osobe. Osim što umeju da saslušaju, ljudi su solidarni i uvek spremni da uskoče u pomoć kako mlađim tako i starijim kolegama. U Microsoft-u se radi na toliko puno stvari da je jednostavno nemoguće da jedna osoba bude ekspert za sve. Zapravo je česta pojava da mlađi inženjeri bolje poznaju deo sistema na kojima rade nego stariji, koji se neko vreme time nisu bavili. Ukoliko nešto ne znate ili niste sigurni koga da pitate, uvek se možete obratiti svom menadžeru koji će vam pomoći da dođete do prave osobe. Dobra organizacija posla i pravilna raspodela odgovornosti omogućavaju da atmosfera bude prijatna i da ljudi dostignu svoj pun potencijal.

Znamo da su kod vas gotovo uvek otvoreni konkursi za neke od pozicija, koja je vaša poruka i savet kolegama i koleginicama koji žele da se prijave?

Nemojte da čekate. Najčešće se susrećem sa ljudima koji čekaju „pravi trenutak“ da se prijave. Tajna uspeha je da ne postoji jedan pravi trenutak. Nije „bauk“ spremiti se za intervju i poslati prijavu.

Ne morate držati celu zbirku zadataka i arhitekture sistema u malom prstu kako biste se dobro pokazali. Ono što na razgovoru za posao treba da pokažete je način na koji razmišljate. Racionalan tok misli, postavljanje pravih pitanja i snalažljivost pri rešavanju problema. U Microsoft-u se očekuje da učite i dobićete pomoć pri sticanju potrebnih veština. Nemojte se zamarati misleći da morate da napamet znate razne biblioteke. Nemate šta da izgubite. Verujte u sebe i prijavite se što pre.

The post Jedan dan softver inženjera iz Microsoft razvojnog centra iz Beograda appeared first on Social Emotion.

Iza više od 15 godina duge karijere Marka Cvetkovića, biznis konsultanta i mentora, stoji posvećenost, predanost poslu, ali pre svega ljubav prema onome što radi. Njegov uspeh ogleda se u dobroj organizaciji, konstantnoj edukaciji i razumevanju svog okruženja. Marko nam je otkrio šta bi to maldi preduzetnici trebalo da znaju, u čemu sve pronalazi inspiraciju i još mnoge korisne savete koje je i sam primenio u svom privatnom i poslovnom životu.  

Nakon višegodišnjeg uspešnog rada u marketingu, ponovo ste se vratili preduzetničkim vodama i konsaltingu. Šta nam možete reći o razvoju te vrste konsaltinga u Srbiji? 

Sve više se kristališe da je mladim ljudima, kao i onima koji su svoj poslovni razvoj krenuli ranije, potrebna podrška u određenim fazama poslovanja. Konsalting ove vrste ima svoje prednosti jer potiče iz iskustva koje je stečeno u biznisu, na tržištu, kroz dodatnu edukaciju, u kontaktu sa ljudima. Kada prođete određene stepene poslovanja, kao što sam se ja trudio da zaokružim jedan životno-poslovni ciklus i posvetim se drugima, onda shvatite da su ta iskustva veoma dragocena za preduzetnike ili one koji to žele da budu. Pokretanje start-up-a, prelazak iz malog u srednje preduzeće, razvijanje postojećeg poslovanja ili upravljanje ljudima, iziskuju posvećenost i određene setove znanja koje sam ja u prethodnoj deceniji i više, uspeo da zaokružim i steknem. Sada uživam u prenošenju tih znanja i zaključaka drugima, gde se trudim da stvorim jedan prijateljski odnos koji sa agilnim pristupom daje odlične rezultate. 

 Šta je ono što bi po Vašem mišljenju svaki mladi preduzetnik trebalo da zna na svom početku i koliko je zapravo značajna uloga biznis koučinga u svemu tome?  

Prvenstveno treba da veruje u svoju ideju. Kada baš veruješ u ideju, znači da voliš to što radiš, a to je glavni preduslov. Sledeći izazov je istrajnost. Mnogi mladi ljudi pokleknu pred nekim izazovom ili problemom koji im se u tom trenutku učini nepremostivim. Upravo tu na scenu stupa biznis koučing ili konslating. Ja sam to nekako nazvao boutique consulting i kao takav i nudim tržištu, jer smatram da je svaki biznis priča za sebe, te se moja posvećenost ljudima i poslovanju ogleda u jednoj vrsti tailor-made pristupa. Smatram da je to put ka razvoju preduzetništva koje je veliki potencijal, kako kod nas, tako i u svetu. Čvrsto verujem da čovek najbolje može da podrži druge kroz prizmu vlastitog iskustva, jer samo to niko ne može da mu oduzme. Sa druge strane ljudi misle da je konsultant neko ko bukvalno zna sve… nažalost nije tako, i takva slika je loše pozicionirana u javnosti. Konsultant ili biznis kouč, je osoba koja se takođe konstantno razvija, uči i usvaja nova znanja, prati trendove i sve to primenjuje u svom radu. Greške su najbolji učitelj, jer vode u iskustvo, a iskustvo u mudrost. 

 Jednom prilikom ste izjavili da inspiraciju pronalazite u slobodi, ljudima i svom okruženju. Na koji način te tri stvari doprinose Vašoj kreativnosti i produktivnosti kada je posao u pitanju? 

Nedavno sam kupio jednu sjajnu knjigu u kojoj je stajala posveta: ’’Biti slobodan, znači ne živeti u zabludi’’. Ta posveta me je baš zamislila i naterala da bolje upoznam sebe i da konstantno radim na sebi. Biti slobodan, znači biti svoj i živeti život kakav želite, oslobođeni sujete, ’’šta će drugi reći’’, ega, uniformisanosti. Rad sa ljudima je neminovnost, čak i ako želite da držite cvećaru, u jednom trenutku vi sarađujete sa ljudima. A vaša sloboda i odnos sa ljudima, način kako komunicirate, stvara i oblikuje vaše okruženje. Neverovatno je koliko kvalitetna i koncizna komunikacija sa ljudima zna da to okruženje učini boljim. Moram da istaknem da sam upravo završio NLP, master nivo, i da mi je ta edukacija promenila život, pogled na isti i unapredila veštine komunikacije, a samim tim i odnos sa drugima. Tek kada spoznate svoju Bit i budete u skladu sa njom, dobijate slobodu da budete kreativni na mnogim poljima. Produktivnost proizilazi iz te slobode, a ne iz zablude da ste slobodni. 

 Kada je reč o Vašoj karijeri, marketing i PR čine jedan od neizostavnih delova. Kako je došlo do toga da svoje veštine iz ove oblasti predstavite u automobilskoj industriji? 

Marketing i PR su postali kompatibilni segmetni i prosto se oslanjaju jedno na drugo. Ja sam neko ko se zanima za marketing, a PR sam se trudio da učim od mnogih uspešnijih ljudi kojima je to core posao. Nikada za sebe ne bih rekao da se bavim PR-om, odnosno, odnosima sa javnošću, jer bi to bilo nepoštovanje prema ljudi kojima je to struka. Danas za svakog kažu da je PR, i svako se može predstaviti kao PR, a to je jako ozbiljan posao.  

Sa druge strane, već dosta dugo radimo na jednom svetskom projektu u automobilskoj industriji. Moja uloga jeste da u ovoj fazi razvijam marketing te ideje, oslonim PR na istu, da bih kasnije preuzeo neke druge uloge koje će još više doprineti poslovanju i upravljanju kompanijom. Kada radite na stvaranju novog automobilskog brenda, novog DNK-a koji treba da reflektuje i ponudi jedan način života, shvatite da to nije posao koji radite za svoju ulicu, već za ceo svet. Proces je dug i zahtevan, a upravo u tome i leži lepota… jer znate kako kažu: ’’Cilj je dostižan, ali u putovanju je čar.’’  

Pitali ste me kako je došlo do toga da svoje veštine predstavim u ovoj branši… potpuno spontano sa jedne strane, a sasvim posvećeno sa druge strane. Ta druga strana su bile moje ideje u nekim drugim poslovima gde sam se trudio da skrenem pažnju na svoje ideje, sebe i svoje vizije. To je neko primetio i pružio mi šansu koju sam ja iskoristio na najbolji mogući način. Vrlo brzo sam shvatio da ulazim u nešto veće od svih nas, te da se takva prilika ne propušta. I preduzetnike se trudim da usmerim i naučim da moraju da skrenu pažnju na sebe, jer u suprotnom kao da ne postoje. Niko ne može da sazna za vas ako ne skrenete pažnju na sebe, svoj proizvod ili uslugu. Naravno pričam o skretanju pažnje u okvirima socijalno kulturno prihvatljivog ponašanja. Svako činjenje ili ne činjenje ima svoj rezultat.  

Ako vas zanima na čemu radimo i kako to izgleda, biće mi drago da posetite sajt www.aqos.co.uk i podržite nas. 

 Za sam kraj jedno lično pitanje, ponosni otac ste postali nedavno, kako od tog momenta usklađujete svoje privatno i poslovno vreme? 

Uloga tate je jedna od najlepših uloga u životu, koja nadjačava sve ostale uloge. Kad god sam nekoga pitao kakav je osećaj biti roditelj, dobijao sam divne odgovore, impresije, emocije i shvatanja toga. No, dok to sami ne doživimo shvatam da ništa od toga rečima ne možeš preneti drugima. To je prosto tako. A ta uloga ima i svoje zakonitosti koje su sastavni deo roditeljstva i u kojima ja uživam. Nekada se ta nova uloga koja je vezana za privatno pominjala u kombinaciji sa poslom kroz balans, pa smo jedno vreme svi pričali o work-life balance, a zapravo današnji tempo života i sve što on donosi, je balans pretvorio u integraciju, pa sve više naginjem da živim work-life integration, jer to zapravo i jeste. Ako nešto balansiramo znači da nešto moramo i da odmerimo, jer jedno može da prevagne u odnosu na drugo, a to nije dobro na mnogo nivoa. Integracija je ključ, gde privatno dopunjuje i kohabitira sa poslovnim i obrnuto. To je po meni pravi put, jer ne bi trebalo da dođemo u situaciju da jedno isključuje drugo. Svet u kom danas živimo nas uči mnogo čemu i pokazuje da su promene svakim danom sve izvesnije na mnogo polja, te treba biti spreman i prilagodljiv novonastalim situacijama. Samo oni koji rade na sebi, imaju svest i sposobnost da se prilagode imaju potencijal da opstanu. Svi ostali će imati poteškoće. 

The post Marko Cvetković: Produktivnost proizilazi iz slobode, a ne iz zablude da ste slobodni appeared first on Social Emotion.