Čak iz Havane na Kubi, Arnaldo Perez, softverski inženjer, zaposlio se u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS). Arnaldo je u intervjuu otkrio kako, zašto u kom timu i šta danas radi, kako se privikao na novo okruženje i šta je naučio radeći u MDCS-u.

Microsoft razvojni centar u Beogradu je jedini Microsoft-ov razvojni centar u regionu, a zapošljava stručnjake iz celog sveta, poput Arnalda.

Njegova volja i želja da se preseli preko okeana, i to samo zbog kako bi radio Microsoft razvojnom centru, su zaista fascinantni. Verujemo da će njegova priča biti zanimljiva inženjerima koji su mnogo bliže Srbiji i da je ovo dobra prilika da saznaju zašto čak i inženjeri sa drugog kraja sveta biraju Microsoft za svoje radno mesto.

Iz daleke Havane na Kubi… do Beograda?

Arnaldo se zaposlio u Microsoft razvojnom centru u Beogradu (MDCS) pre 4 godine. Preseliti se u potpuno novi grad (novi kontinent!) nije mala stvar i zbog toga nas je zanimalo zašto Microsoft, i zašto baš ovaj centar.

On kaže da je oduvek osećao povezanost sa Microsoft tehnologijama, mnogo veću nego sa tehnologijama nekih drugih tehnoloških giganata.

“To je bila moja omiljena tehnološka kompanija dok sam odrastao. Sa Microsoft-om ste imali sve, bilo da je to bio Microsoft Windows, Office, Visual Studio, Xbox, Halo franšiza… Bio sam oduševljen kada sam dobio priliku da radim za kompaniju kojoj sam se divio. Povrh toga, znao sam da ću raditi za Microsoft Azure, doprinoseći izgradnji najsavremenijih distribuiranih sistema, šta sam više mogao da poželim? Činjenica da je ovaj posao došao s lepom lokacijom kao što je Beograd, bila je zaista neverovatan plus koji sam otkrio vremenom“, rekao je Arnaldo. 

Proces preseljenja u Beograd olakšao mu je Microsoft, tako da je izbegao sve moguće glavobolje oko dobijanja boravišne i radne dozvole, istakao je.

“Tim za ljudske resurse je uvek tu za vas tokom ovog procesa i spreman je da odgovori na pitanja i da pomogne u slučaju da naiđete na neku prepreku. Što se tiče ‘novog’ života i uslova, vrlo brzo sam se navikao i tu nije bilo iznenađenja. Ljudi su veoma druželjubivi i opušteni, grad je pun restorana, kafića, barova i od početka sam osetio snažan uticaj latino-hispanske kulture u Beogradu. Ovaj uticaj nije vidljiv samo kroz mnogobrojna mesta u gradu gde možete naići na salsu, rumbu i baćatu, već i kroz muziku koju čujete na otvorenom, i zaista mi se sviđa! Pejzaži u blizini Dunava i Kalemegdanske tvrđave dostojni su filmskih scena“, objašnjava on. 

Radni dan na Azure Data odeljenju

U MDCS-u, Arnaldo radi na Azure Data odeljenju, gde se fokusiraju na sinapse i analitiku Microsoft Azure proizvoda. On konkretno kao član Delta Lake tima radi na SQL Serverless-u.

Njegov radni dan ne razlikuje se puno od onoga sa čime se inače susreću inženjeri. Menadžer im dodeljuje zadatke, imaju nedeljne sastanke na kojima se dogovaraju oko organizacije posla, komentarišu nove ideje, raspravljaju o problemima, analiziraju stanje stvari i slično.

Arnaldo kaže da se ovde svačije mišljenje uvažava i da svi dele svoje ideje i zapažanja.

“U MDCS-u se sve zasniva na saradnji i međusobnoj pomoći, tako da nastojim da uvek pomognem svojim saigračima i dobijam istu pažnju od njih kada mi je potrebno. Što se tiče prirode posla, delim iste odgovornosti sa svojim kolegama, a to su – razvijati sjajan kod, održavati i osigurati da naša usluga funkcioniše i da su kupci zadovoljni proizvodom, kao i stalni rad na poboljšanjima. Ukratko, nikada vam neće biti dosadno, to vam mogu garantovati, i to mislim u pozitivnom smislu“, kaže Arnaldo.

Nakon četiri godine provedene u Beogradu, Arnaldo je zavoleo…

…balkansku kuhinju, šetnje gradom, arhitekturu u centru u austrougarskom stilu, bogat kulturno-umetnički život, odlazak na obalu Dunava – da li zbog uživanja s porodicom i prijateljima, roštiljanja, ili sporta. Arnaldo s entuzijazmom priča o svojim iskustvima u otkrivanju Beograda, a ne propušta ni da podeli najveće promene koje su mu se dogodile od njegovog dolaska.

“Što se tiče događaja koji su mi promenili život, došao sam sam, a sada nas je troje. Tako da bih naveo tri stvari – venčanje, rođenje deteta i zvanično učlanjenje u Microsoft“, rekao je.

Osim što veoma uživa u samom gradu, Arnaldo dodaje kako je ipak temelj zadovoljstva radno mesto na kojem uvek ima zanimljivih izazova i ljudi od kojih može nešto da nauči.

“Ukoliko dođete u Microsoft, imaćete priliku da zaronite u funkcionisanje distribuiranih sistema, u dubinu C++ jezika, telemetriju, potrebe korisnika, analizu koda i mnoge druge dimenzije u sferi programiranja. Štaviše, Microsoft nastoji da svoje ljude učini što boljim stručnjacima, tako da ćete s vremena na vreme moći da pohađate razne kurseve. Neki su korisniji od drugih, u zavisnosti od vaše trenutne baze znanja, ali je važno znati da ih možete dobiti.  Takođe, lično sam mnogo naučio od ljudi oko sebe, svaki dan ćete imati priliku da naučite nešto novo u MDCS-u, to je kontinuirana ali svakodnevna ‘pasivna’ škola“, objasnio je Arnaldo. 

Koji inženjerski timovi postoje u Microsoft razvojnom centru u Srbiji?

Osim Azure Data tima u kome Arnaldo radi, postoji još i SQL tim, koji je takođe deo Azure-a unutar MCDS-a. U njegovom Delta timu trenutno radi oko 10 ljudi, dok sam SQL tim ima mnogo više zaposlenih.

Što se tiče ostalih Microsoft organizacija koje su zastupljene u Beogradu, postoje još dva tima koji rade na Office-u i Office Media Group-u, tim koji radi na Mixed Reality-u (Hololens), zatim tim matematičara, tim koji radi na mapama i tim koji radi na Havoc-u (video igrama).

Svaki taj tim unutar MDCS-a kontinuirano raste u broju zaposlenih softverskih inženjera. Gotovo uvek su otvorene neke od pozicija u timovima. Što se tiče tehnologija, naravno, one se razlikuju u zavisnosti od tima i pozicije, ali poznavanje Microsoft-ovih tehnologija nije neophodan uslov za većinu njih.

“Poznavanje Microsoft tehnologija će budućim kandidatima pomoći da se brže uhodaju dalje u radu, ali to nije uslov zbog koga će biti ili neće biti razmatrani kao kandidati, niti će biti u lošijoj poziciji u odnosu na druge kandidate ako nemaju to predznanje, naravno – osim kad pozicija to eksplicitno traži, ali je to ultra mali broj pozicija“, navodi Arnaldo. 

MDCS napominje da se očekuje fundamentalno inženjersko znanje u oblastima algoritama, struktura podataka, arhitekture, dizajna sistema i softvera. Kažu, inženjeri koji koriste bilo koji jezik i alate su dobrodošli!

Za kraj, Arnaldo je rekao šta bi preporučio budućim kolegama koje bi želele da se zaposle u MDCS-u.

“Prva preporuka je da se pridružite timu. Nemate šta da izgubite, a mnogo dobijate, ne samo kada je iskustvo u pitanju, već i radeći na najinovativnijoj tehnologiji za jednu od najuspešnijih i najpoznatijih kompanija na svetu. Nivo iskustva i stručnosti koje ćete steći radeći za MDCS biće vrhunski na globalnom nivou. Štaviše, pridružićete se velikoj zajednici talentovanih ljudi koji rade kao jedan i gde niko nije isključen, naprotiv, svi su dobrodošli i uključeni. Imaćete sve što vam treba u Beogradu, kao kosmopolitskom gradu punom zabavnih aktivnosti, usluga i pristupačnih ljudi“, zaključio je Arnaldo. 

The post Kako je softverski inženjer sa Kube našao svoju oazu u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

„Saradnja Vlade sa kompanijom Microsoft je izuzetno važna, imajući u vidu strateške prioritete Vlade u vezi sa digitalizacijom, jačanjem sveukupnog IKT sektora i posebno unapređenjem elektronske uprave“, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Brnabić je zahvalila kompaniji Microsoft koja dovodi ljude iz celog sveta da rade u Srbiji.

Ugovor sa kompanijom Microsoft je prvi Government ugovor koji je Republika Srbija sklopila sa nekom IT kompanijom, još sad već davne 2001. godine. Jedna od najvećih prednosti saradnje je i postojanje lokalne Microsoft kancelarije u Srbiji koja ima izuzetnu saradnju sa Kancelarijom za IT i eUpravu. Na sastanku se razgovaralo o tome na koji način ova kompanija može da iskoristi kapacitete Državnog data centra u Kragujevcu.

„Srbija je ubrzala svoj put digitalne transformacije. Vidimo pregršt izvrsnih primera u poslednje 3 godine – Srbija je među vodećim zemljama u Evropi na području ICT izvoza i udela žena među ICT stručnjacima prema našem Digital Futures Indeksu koji meri nivo digitalizacije. Politika Vlade i ulaganja u digitalnu tehnologiju i usluge podstiču inovacije, stimulišu rast i pokreću društvene promene u budućnosti. Zajedno sa našim partnerima, tu smo da podržimo Srbiju da postane digitalno središte ovog dela Evrope“, rekla je  Mišel Simons, generalna menadžerka kompanije Microsoft za “Multi-Country” regiju od 24 zemlje među koje spada i Srbija.

Kao posebno važne oblasti za nastavak saradnje u narednom periodu istaknute su obrazovanje i zdravstvo, te mogućnost da ova kompanija podrži razvoj BIO4 kampusa za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatika i biodiverztitet u Beogradu. Razgovaralo se takođe i o budućoj saradnji u oblasti veštačke inteligencije, pre svega na projektima sa Institutom za veštačku inteligenciju.

„Microsoft veruje u potencijal Srbije i to je poruka današnje posete i sastanka sa predsednicom Vlade Srbije. Prisutni smo 20 godina u zemlji, a već 16 godina ovde radi i jedan od globalno najinovativnijih Razvojnih centara naše kompanije. Imamo odličnu saradnju sa državom na planu digitalizacije, sa fokusom na javne digitalne servise, zdravstvo, edukaciju i inovacije. Digitalizacija je potreba društva i privrede, jer su vidljivi konkretni rezultati koje prepoznaju i građani i industrija. Ostajemo snažan partner na putu dalje digitalizacije javnog sektora i industrije, kako bismo dodatno ojačali ekonomiju“, izjavio je direktor Microsoft Srbija Milan Gospić.

The post PREMIJERKA SE SASTALA SA PREDSTAVNICIMA “MAJKROSOFTA”: “Srbija je ubrzala svoj put digitalne transformacije” appeared first on Social Emotion.

Naši srednjoškolci deo najveće globalne edukativne inicijative koja se održava u više od 180 zemalja

Više od 100 beogradskih srednjoškolaca učestvovalo je na radionicama programiranja koje su povodom obeležavanja najveće globalne edukativne inicijative „Hour of Code“ (Sat programiranja), organizovale kompanija Microsoft u Srbiji i Fondacija Petlja.

Tako su se naši budući mladi programeri pridružili svojim vršnjacima iz više od 180 zemalja sveta koji tokom „Nedelje programiranja“ svake godine u decembru, uče osnove programiranja.

Učenici su tokom boravka u prostorijama Microsofta Srbija, a uz pomoć inženjera i IT stručnjaka savladavali „tajne“ kodova, i algoritamskog načina razmišljanja.

Najuspešniji IT stručnjaci iz različitih kompanija, sa učenicima su podelili svoja profesionalna iskustva, ali i neuspehe – kako bi im pokazali da su i greške i propusti sastavni deo puta ka uspehu.
Posebno zanimljivo predavanje održao je Aleksa Gordić iz Microsoft razvojnog centra Srbije, koji je učenike upoznao sa osnovama veštačke inteligencije i mašinskog učenja, uz praktičnu demonstraciju Hololensa, Microsoft tehnologije proširene realnosti koja svoju primenu nalazi u brojnim sferama života.

Fondacija Petlja organizovanjem ovogodišnjih „Hour of Code“ radionica nastavlja aktivnu podršku obrazovnom sistemu u Srbiji, i širenju svesti u kojoj meri su čak i samo osnove programiranja i algoritamske pismenosti bitne za svakodnevni život.

„Na dvodnevnom druženju učenici beogradskih srednjih škola, a ove godine prvi put i specijalizovanih IT odeljenja, imali su zanimljivu i praktičnu priliku da isprobaju svoje koderske veštine i nauče nove korake u programiranju. Petlja podržava globalne akcije poput Sata programiranja upravo sa ciljem da dodatno omogući da što veći broj mladih u Srbiji dođe u kontakt sa programiranjem – kao istinski univerzalnim jezikom budućnosti“, izjavila je Katarina Anđelković iz Fondacije Petlja.

„Programiranje je već dugo mistifikovano, kao veština koja je namenjena samo onima koji žele da postanu softverski inženjeri.
Ovakve inicijative u kojima mi kao kompanija učestvujemo, imaju za cilj da pokažu da osnove mogu da nauče svi i da algoritamski način razmišljanja može da nam pomogne u raznim oblastima života.
Savremeno doba i savremeni poslovi zahtevaju digitalnu pismenost i bez obzira čime ovi mladi ljudi odluče da se bave, snalaženje u digitalnom okruženju, razvoj kognitivnih veština, emocionalne i socijalne inteligencije, biće ključni u njihovom profesionalnom putu“ – istakao je Vlado Rukavina, iz kompanije Microsoft.

Istraživanje „Emocije i kognicija u doba veštačke inteligencije“, koje je uz podršku Microsofta sproveo „The Economist Intelligence Unit“, pokazuje da, iako 80% ispitanih nastavnika smatra da je emocionalna inteligencija ključna za akademski uspeh, tek nešto više od polovine njih kaže da je njen razvoj formalno integrisan u školske sisteme u kojima rade.
A upravo jedan od načina da se podučavanje emocionalnih veština “ugura” u učionice jesu moderne tehnologije. Jer, prema istraživanju,  igrice i aplikacije su forme kroz koje učenici mogu zajedno da rešavaju probleme i produbljuju međusobne odnose.  Jedan od dobrih primera koji ide u korist ovoj teoriji je upravo “Hour of code” – manifestacija gde se razvija saradnja, zajedničko rešavanje problema i stimuliše inovativni način razmišljanja.

The post Programiranjem do snažnije emocionalne i socijalne inteligencije appeared first on Social Emotion.

Da li ste nekad naišli za FinTech proizvod koji vas je oduševio ili testirali neku GovTech uslugu za koju ste mislili da bi bila savršeno primenjiva i kod nas? Da li želite da postoje digitalna rešenja kojima možemo da unapredimo postojeće sisteme i olakšamo živote hiljadama ljudi?

Takmičenje je namenjeno timovima, startapima i manjim IT kompanijama i obuhvata dve teme – #FinTech i #GovTech.

Svaka od tema sadrži po dva izazova.

Šta se traži?

Razrađene ideje ili već izgrađena digitalna rešenja koja su orijentisana ka korisniku, jednostavna za korišćenje i bazirana na novim tehnologijama.

Rok za prijavu je 04. oktobar do ponoći!

Let the games begin!

Izabrane finaliste očekuje organizovan mentoring program, predstavljanje rešenja na Sinergija konferenciji pred žirijem kao i brojne nagrade.

Sinergija Challenge se organizuje u saradnji Sinergija19 i ICT Hub uz podršku Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Udruženje banaka Srbije i Microsoft Srbija

Sve informacije o Sinergija Challenge možete naći na https://sinergija.live/sr-Latn-RS/hackathon ili pišite na sinergija.challenge@icthub.rs

The post Sinergija Challenge – takmičenje za timove koji žele da promene svet appeared first on Social Emotion.

Intezivni treninzi u organizaciji Fondacije Petlja, GoPro-a i pod pokroviteljstvom Microsofta, namenjeni su mladima iz Dečijeg sela u Kraljevu i onima okupljenim oko Centra „Jaki mladi“, sa ciljem da im ponude znanja i veštine koja će im pomoći u savremenom okruženju.

U periodu od 27. do 30. avgusta oko trideset mladih polaznika imaće priliku da pored poznatih i široko korišćenih softverskih alata, razume i nauči i osnove programiranja i koncepta veštačke inteligencije.
Projekat „Znanje budućnosti – Veštačka inteligencija i Microsoft alati“ osmišljen je tako da mladima pruži osnovna IT znanja, koja će im biti potrebna i korisna u svakodnevnom životu, ali i uz pomoć kojih će lakše započeti svoj profesionalni razvoj ili pronaći posao.
Ova ideja nastala je kao deo šire strategije SOS Dečijih sela, u domenu socio-ekonomskog osnaživanja mladih bez roditeljskog staranja.

Novica Simanić, korisnik usluga Centra “Jaki mladi” i učesnik Letnje škole „Znanje Budućnosti“ iako u profesiji koja nije direktno vezana za informaciono-komunikacione alate, smatra da mu je svako znanje i veština, posebno ona iz IT oblasti – od ključnog značaja za neprestano usavršavanje i napredak u svakodnevnom životu, posebno kao nekome ko želi da bude potpuno samostalan preduzetnik.

„Razvoj obrazovanja i pružanje mogućnosti svakoj mladoj osobi da ostvari svoje profesionalne snove, jedan je od osnovnih ciljeva Microsoft programa i projekata iz oblasti edukacije i filantropije koje sprovodimo u Srbiji.
U tom pogledu posebno mi je zadovoljstvo što smo u saradnji sa našim partnerima Fondacijom Petlja i kompanijom GoPro, osmislili i organizovali IT obuku za decu i mlade o kojima brinu SOS Dečija sela u Srbiji, jer verujemo da će ih radionice poput ovih osnažiti kako u socijalnom, tako i u ekonomskom okruženju“, izjavio je Željko Vujinović, direktor kompanije Microsoft u Srbiji.

Petar Miljković, direktor kompanije GoPro, čiji će zaposleni biti predavači tokom prva dva dana radionica, ističe da je kompanija od samog osnivanja negovala i ulagala u razvoj različitih društveno odgovornih vrednosti, posebno onih koje se odnose na podršku deci i mladim ljudima. Zbog toga je veoma ponosan na projekat „Znanje budućnosti“, i nada se da će slične inicijative nastaviti da se redovno organizuju.

Tokom četiri dana radionica i predavanja učesnicima će najzanimljiviji svakako biti deo koji se odnosi na veštačku inteligenciju i programiranje, a za koje će biti zadužena Fondacija Petlja. „Verujemo da je elementarno poznavanje programiranja potrebno svima kao osnov jedne kvalitetnije digitalne pismenosti. Zbog toga smo zadovoljni što u okviru ove Letnje škole, predavači fondacije Petlja imaju priliku da mlade zainteresuju za određene naprednije digitalne veštine koje bi oni mogli dalje da nadograđuju, i što će im svakako koristiti u budućem razvoju karijere“, izjavio je  Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja.

Polaznici letnje škole „Znanje budućnosti“ će nakon održanih radionica dobiti i sertifikate, kao potvrdu uspešno okončane IT obuke.

The post Znanje i veštine za bolju budućnost appeared first on Social Emotion.

Online platforma programa „Gen-D – Nurturing a Digital Future“, koji sprovodi Propulsion uz podršku Microsoft-a, ponudiće materijale kreirane u Srbiji učenicima regiona na engleskom jeziku, ali će dodatno, u svakoj od zemalja učesnica programa (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska i Srbija), programski partneri raditi na lokalizaciji ponuđenog materijala uz inovativan pristup podršci i unapređivanju obrazovnog standarda.

„Microsoft je oduvek spreman da podrži svaku inicijativu koja podstiče razvoj domaće IT industrije. To što smo svi zajedno uradili za reformu nastave informatike u školama dugoročno je verovatno najvažniji uspeh jer stvaramo generacije kojima će programiranje biti blisko i lako. Zato je važno da ovaj uspeh sada pokažemo i podelimo širom regiona,“ istakla je Tanja Tatomirović iz Microsofta, rukovodilac komunikacija i filantropije za 24 zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Đaci u Srbiji već od petog razreda uče programiranje, a program nastave informatike u osnovnim i srednjim školama u prethodnih nekoliko godina transformisan je tako da je postao jedan od najuspešnijih u Evropi. Do pre samo nekoliko godina programiranje je bila oblast tek pominjana u udžbenicima za osnovne i srednje škole u Srbiji. Danas, reči „Python“ i „Scratch“ su postale svakodnevnica na časovima. To su nazivi savremenih programskih jezika koji pružaju odličnu osnovu za savladavanje veštine programiranja. Tako svaki učenik ima šansu da postane programer, u zemlji u kojoj je IT industrija već godinama jedan od najvećih izvoznika.

Zato će isti model učenja programiranja, koji je u Srbiji razvila Fondacija Petlja, u narednom periodu biti ponuđen u još četiri zemlje regiona u okviru programa “Gen-D — Nurturing a Digital Future“. Reč je o projektu koji će model nastave programiranja u Srbiji da ponudi u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Hrvatskoj i Bugarskoj.

 „Ovaj program osposobljava nastavnike i učenike, mlade ljude, da mudro i proaktivno koriste digitalne resurse, kako bi preuzeli kormilo budućnosti svojih života, karijera, ali i čitavih društava u kojima žive. Na početku smo puta koji će zahtevati hiljade pređenih kilometara, mesece i godine posvećenog rada i verovatno milione investicija. Svi mi koji kao partneri stojimo sada na početku tog puta spremni smo da uložimo sve što je potrebno kako bismo pomogli mladima da izgrade bolju budućnost u zemljama šireg regiona,“  poručio je Darko Soković, izvršni partner za strategiju i razvoj u Propulsion-u.

Panel diskusija u Beogradu okupila je eksperte iz regiona kako bi razgovarali o digitalnoj transformaciji i reformama u obrazovanju iz perspektive njihovih zemalja. Panelisti su se složili da digitalna transformacija nije samo tehnologija, već poziv za preispitivanje budućnosti obrazovanja i digitalne budućnosti celog društva.

„Kroz ovaj projekat stvaramo internacionalizovane materijale za učenje zasnovane na našem pristupu podučavanju programiranja, a drago nam je da druge zemlje mogu slobodno da primene neka naša iskustva, kao i da prema svojim potrebama adaptiraju čitav set materijala koje za potrebe ovog projekta  razvijamo.“ istakao je Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja.

The post Gen-D – Platforma koja će ubrzati digitalne reforme u obrazovanju širom regiona appeared first on Social Emotion.

Pretraživač kulturnog nasleđa je nacionalni projekat u oblasti digitalizacije koji je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja uz stratešku podršku kompanije Majkrosoft Srbija sa ciljem da se najširoj javnosti predstave digitalizovani fondovi i obezbede informacije o kulturnom nasleđu koje se čuva u našim bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama i zavodima za zaštitu spomenika.

Zahvaljujući ovom projektu, od sada će sva pokretna i nepokretna kulturna dobra kao i mapa spomenika i ustanova kulture u Srbiji biti predstavljena na jedinstvenom portalu – www.kultura.rs

Posetioci ovog portala moći će da, unošenjem ključne reči, dođu do osnovnih podataka i pouzdanih informacija o zadatom pojmu pretrage, koje su rezultat stručne obrade. Kao mesto susreta i vidljivosti svih ustanova kulture, Pretraživač će u budućnosti doprineti naučno-istraživačkom radu, obrazovanju, turizmu, promovisanju kulturnog nasleđa i kulturnoj delatnosti. Posebnost u ovom nacionalnom Pretraživaču predstavlja i to što se u njemu nalaze i podaci iz pet muzeja Republike Srpske.

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, istakla je da Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije, pa samim tim i Vojvodine, predstavlja prvi i najvažniji projekat u očuvanju nacionalne baštine, jer on čuva informacije o našem nasleđu. Miloševićeva je dodala i da je ovaj projekat omogućio značajna sredstva Ministarstva kulture i informisanja koja su za namene digitalizacije usmerena i ka ustanovama kulture u Vojvodini i da je razvoj Pretraživača od izuzetnog značaja za jačanje kulturnog identiteta, privlačenje nove publike i popularizaciju kulture i umetnosti.

Pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva dr Dejan Masliković, istakao je da resorno ministarstvo jeste prepoznalo značaj prvog nacionalnog pretraživača ali je inicijativa za njegovim pokretanjem istovremeno potekla i od samih ustanova kulture u Srbiji. Ocenio je da je saradnja u oblasti digitalizacije jedino moguća ako se u kontinuitetu i zajednički bude radilo na predstavljanju kulturnih fondova. Masliković je dodao i da je Pretraživač kulturnog nasleđa urađen na osnovu primera dobre prakse koja je uspostavljena u Finskoj i Italiji i da je zahvaljujući podršci Majkrosofta razvijena platforma koja će na dobar način odgovoriti aktuelnim izazovima digitalizacije u kulturi.

Direktor kompanije Majkrosoft, Željko Vujinović se u svom obraćanju zahvalio na saradnji koju ova kompanija uspešno realizuje sa Ministarstvom kulture i informisanja ali i sa Pokrajinskom vladom i ukazao na nužnost digitalizacije u savremenom društvu. Vujinović je istakao da je Majkrosoft počeo da radi na ovom projektu pre dve godine i izrazio zadovoljstvo rezultatom jer Pretraživač kulturnog nasleđa ne nudi samo predstavljanje naših kulturnih vrednosti već nudi i edukaciju i na najbolji način daje presek onoga što čini naš nacionalni identitet. Vujinović je dodao da će Majkrosoft, kao partner kompanija, i u budućnosti nastaviti sa daljim radom na unošenju podataka u jedinstveni softverski sistem, koji se koristi svuda u svetu, pa od sada i kod nas.

U narednom periodu, promocija Pretraživača kulturnog nasleđa biće održana u Beogradu, Nišu ali i u drugim gradovima Srbije.

The post Predstavljen prvi nacionalni pretraživač kulturnog nasleđa appeared first on Social Emotion.

Tehnološka revolucija u finansijskom sektoru je stigla. Tehnologije menjaju način funkcionisanja finansijskih institucija, upravljanje podacima i interakciju sa korisnicima. Otvaranje računa, obavljanje transakcija bez odlaska u banku, personalizovane ponude i koncept multibank klijenata, novi kanali komunikacije kao što je tehnološki konverzacijski agent (chatbot), koji u svakom trenutku može da odgovori na pitanje o stanju našeg računa, kreditnoj sposobnosti – deo su usluga koje će banke budućnosti nuditi korisnicima.  

Kompanija Microsoft je u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije bila domaćin skupa „Bankarstvo u digitalnoj eri“, koji je okupio sve relevantne regionalne predstavnike industrije i dao odgovore na pitanja kako digitalne tehnologije i veštačka inteligencija u bankarstvu danas pružaju napredna digitalna iskustava korisnicima, povećavaju produktivnost i doprinose poboljšanju poslovnih procesa. Koraci na ovom putovanju kroz transformaciju variraju od racionalizacije i automatizacije finansijskih procesa, do pravljenja analize podataka i uvida koji omogućavaju bankarima da donose odluke brzo i precizno, i na taj način pružaju uslugu uvek prilagođenu klijentu.

Na skupu je zaključeno da je brzina ključni parametar za uspeh banakarskog sektora u digitalnom svetu i da je pravi trenutak da se banke transformišu u strateški fokusirane, tehnološki moderne i operativno agilne institucije – banke bazirane na veštačkoj inteligenciji. AI rešenja su ključna za uvećanje profitabilnog rasta, smanjenje rizika i skalabilnost poslovnog modela. Veštačka inteligencija pruža alate neophodne da bi se suočili sa izazovima i mogućnostima finansijskog okruženja naredne decenije, a koje pre svega karakterišu neprestane promene.

„Banke su danas IT kompanije i njihov uspeh zavisi od tehnoloških rešenja koja koriste snagu podataka, kako bi korisnicima koji su navikli na drugačije kanale, ponudili integrisano iskustvo na svim uređajima, kao i skup usluga koje su identifikovane na osnovu potreba svakog pojedinačnog klijenta. U digitalnom svetu, nema više mesta za generičke ponude, jer je upravo odnos sa korisnicima ono što bankama daje komparativnu prednost. Na današnjoj panel diskusiji sa predstavnicima industrije, zaključili smo da je prvi korak na putu transformacije, a ujedno i najveći izazov, menjanje kulture zaposlenih, ali i da već imamo dosta dobrih primera banaka koje su započele ovaj proces. Kada tome dodamo i pomake koji se vide na usklađivanju regulative, verujem da ćemo uskoro biti svedoci promene finansijskog sveta kakvog smo do sada poznavali“ – rekao je Marko Marjanović, digitalni savetnik u kompaniji Microsoft.

Kada su u pitanju reglative, istaknuto je da se radi na usaglašavanju sa regulativom i standardima Evropske unije, koje bi omogućile uspostavljanje novih modela poslovanja na pravno siguran način, a koji bi, primera radi, omogućavali identifikaciju klijenata na daljinu. Proboj novih tehnologija vidi se i u domenu bezgotovinskog plaćanja, koje klijentima, bilo da su preduzetnici ili fizička lica, omogućava izvršenje finanskijskih transakcija sa mobilnih uređaja.

Microsoft je fokusiran na izgradnju najboljeg clouda za poslovanje, pružanje pomoći velikim i malim finansijskim kompanijama da omoguće inteligentnu transformaciju industrije uz pomoć podataka i veštačke inteligencije (AI). Microsoft Cloud – uključujući Dynamics 365, Azure i Microsoft 365 – su platforme koje omogućavaju unapređivanje bankarskog poslovanja, infrastrukturu za plaćanja u realnom vremenu, aplikacije i multikanalna rešenja za bolje korisničko iskustvo, mreže za upravljanje rizicima i tehnologiju za prevenciju prevara.

The post Veštačka inteligencija u bankarstvu – kako će izgledati banke budućnosti? appeared first on Social Emotion.

U domenu maloprodaje, kompanije širom sveta menjaju svoje poslovanje stapanjem digitalnih i fizičkih aktivnosti u jedinstveno, povezano, iskustvo. Aktuelnu revoluciju u maloprodaji pokreću mnogobrojni i raznovrsni podaci i primena veštačke inteligencije (AI). Uz pomoć takvih rešenja zaposleni imaju detaljne uvide u želje i navike kupaca, pa današnjim „digitalnim kupcima“ mogu da ponude više personalizovanih ponuda, te da predviđaju njihove želje, i podstiču kupovinu na način koji je mnogo tačniji nego ikada pre.

Upravo o ovim temama je bilo reči na skupu Microsoft Retail and FMCG Industry Talk, održanom u Beogradu 20. marta, i usredsređenom na načine na koje kompanije mogu koristiti inovacije u cilju optimizacije poslovanja, potrošačkog iskustva (programi lojalnosti, masovna personalizacija, prepoznavanje), prodaje i marketinga (uključujući prognozu tražnje), pozicioniranja (upravljanje rafovima, optimizacija u prodajnim objektima) i logistike (upravljanje magacinom, protok inventara).

U sve mobilnijem i tehnološki osvešćenom svetu, digitalna transformacija pokreće najnovije tendencije u industriji maloprodaje i donosi rešenja koja mogu da odgovore na izazove tržišta koje se neprekidno menja. Na taj način se obezbeđuje personalizovano iskustvo za korisnike, bilo u prodajnim objektima ili na mobilnim uređajima.

Prikazana rešenja zasnovana na savremenim Microsoft tehnologijama već uveliko menjaju korisnička iskustva širom sveta. Od pametnih rafova u maloprodajnom lancima, gde kupci informacije o cenama, promocijama i nutritivnim vrednostima dobijaju putem interaktivnih ekrana, do rešenja koja su zasnovana na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, a koja automatizuju upravljanje lagerima, ili smanjuju kompleksnost i rizik upravljanja lancem nabavke.

„Naša Microsoft Azure cloud-platforma nudi alate i servise zasnovane na mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji, primenu koncepta Internet of Things, kao i objedinjavanju velike količine podataka, – te može da ponudi sveobuhvatan pristup razvoju i ponudi rešenja za sve poslovne operacije“ – istakao je Miroslav Aničić, Cloud specialist u kompaniji Microsoft.

Microsoft partnerima nudi rešenja i u oblasti online-marketinga, pa tako, primera radi, „.Net“ tehnologija danas omogućava kreiranje profila idealnog kupca, definisanje njegove zainteresovanosti za akcijske ponude i promocije ili najnovije gedžete, kao i da se u potpunosti identifikuju njegove potrebe i obezbedi najbolje korisničko iskustvo.

Na skupu Microsoft Retail and FMCG Industry Talk zaključeno je da se Industrijska revolucija 4.0 već uveliko odvija i utiče na trgovce da razmišljaju o drugačijim pristupima i naprednijim rešenjima u maloprodaji. Pored proizvodnje i finansijskih usluga, ona trenutno najviše utiče upravo na industriju maloprodaje i robe široke potrošnje.

The post Budućnost je stigla – šta žele današnji digitalni kupci? appeared first on Social Emotion.

„Pravilnikom o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa se uređuju se zadaci, poslovi, standardi i procesi digitalizacije kulturnog nasleđa odnosno pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, nematerijalnog kulturnog nasleđa i dobara koji uživaju prethodnu zaštitu“ objasnio je ministar. Prema njegovim rečima, to se odnosi i na vođenje dokumentacije, zaštitu, digitalnu restauraciju, predstavljenje i ponovnu upotrebu digitalnih objekata.

Ministar Vukosavljević uručio je nagrade i zahvalnice za pomoć i podršku u sprovođenju procesa digitalizacije u toj oblasti državnim organima, ustanovama, kompanijama i pojedincima.  Kompanija Microsoft dobila je zahvalnicu zbog podrške i pomoći digitalizaciji, a nagradu je primio generalni direktor kompanije u Srbiji, Željko Vujinović.

U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, Microsoft je u Srbiji započeo rad na projektima digitalizacije postojeće bogate kulturne građe, razvoja novih umetničkih projekata, sa ciljem pospešivanja vidljivosti i promocije naše kulturne baštine širom sveta.

Među dobitnicima nagrada su državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, savetnica premijerke Srbije Svetlana Jovanović i predstavnik vladine Kancelarije za IT i E-upravu Mihailo Jovanović, zatim kompanija Telekom Srbija, ali i Narodni muzej, Istorijski muzej, Muzej Vojvodine, Jugoslovenska kinoteka, Arhiv Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodna biblioteka Srbije, Galerija matice Srpske i Vikimedija.

Najveći broj unetih digitalnih zapisa u Jedinstveni informacioni sistem zabeležio je Narodni muzej Čačka i Narodni muzej Šapca, za šta su nagrađeni. Za doprinos digitalizaciji kroz naučne radove nagradu je dobio Adam Sofronijević, a za doprinos stvaranju baze spomenika kulture u domenu nepokretnog nasleđa nagradu je dobila Estela Radonjić.

“Mi smo kao Ministarstvo kulture i informisanja, naravno u punoj saradnji sa našim ustanovama kulture i Ministarstvom za telekomunikacije Vlade Srbije i mnogim pojedincima, uspeli da dođemo do ovoliko velikog iskoraka, koji je samo jedna od faza u procesu digitalizacije“, zaključio je Vukosavljević.

Pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture Dejan Masliković napomenuo je da su prethodne dve godine obeležile razvoj informacionih sistema u zavodima i arhivima, kao i migracije postojećih baza, obuke i unapređenje Jedinstvenog informacionog sistema u muzejima.

„Očekujemo da će se do kraja ove i početkom sledeće godine Arhivski informacioni sistem – ARHIS, biti implementiran u svih 36 arhiva u Srbiji“, rekao je Masliković.

Ministarstvo kulture i informisanja nastaviće proces digitalizacije u službi zaštite kulturnog nasleđa kroz nadogradnju Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje u oblasti arheološke terenske dokumentacije, povezivanje baze spomenika kulture sa geografskim informacionim sistemom i stvaranjem preduslova za digitalizaciju pokretnog kulturnog nasleđa u galerijama, najavio je pomoćnik ministra za digitalizaciju.

The post Kompanija Microsoft među dobitnicima zahvalnice Ministarstva kulture i informisanja appeared first on Social Emotion.