Učenici, koji i ne poznaju svet pre interneta, lako su se snašli u virtuelnim učionicama. Veći izazov stavljen je pred nastavnike. Osmisliti novi princip nastave, pripremiti elektronske materijale za časove i prilagoditi praćenje aktivnosti učenika na daljinu.  Dva meseca predavanja lekcija, kreiranja zadataka i rada sa učenicima u virtualnom prostoru, i sada zaključivanje ocena i planiranje sledeće školske godine, stavlja nastavnike pred nove izazove.

Uspešan rad škole uključuje mnogo više od časova. Novobeogradska osnovna škola „Borislav Pekić“ primer je obrazovne ustanove koja je u proteklom periodu i svoje administrativne aktivnosti neophodne za neometano funkcionisanje nastave, takođe prebacila u virtuelni prostor.

„Sva ova nesrećna dešavanja koja su nas zadesila, za nas zaposlene u prosveti imala su i dobru stranu. Morali smo potpuno da reorganizujemo dosadašnji klasični način rada i da se okrenemo drugačijem načinu komunikacije, kako sa učenicima, tako i sa kolegama“, kaže pomoćnik direktora ove škole Branislav Gočobija.

Nastavnici i profesori novobeogradske osnovne škole na Microsoft Teams platformi održali su i svoje prvo virtuelno Nastavničko veće. Ovu platformu kompanija Microsoft je besplatno stavila na  raspolaganje univerzitetima, školama, nastavnicima i učenicima u 175 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju, kako bi omogućila efikasno učenje na daljinu i pomogla prevazilaženje izazova koje nova realnost donosi.

„Utisci komunikacije putem Teams platforme su sjajni i sve kolege smatraju da smo bili mnogo efikasniji nego pri klasičnom načinu rada“, ističe Gočobija i objašnjava da su profesori složni u tome da će Teams platforma biti dragocena i u dopunskoj i dodatnoj nastavi za učenike svih razreda.

Prema njegovim rečima, plan za narednu školsku godinu je da se na ovaj način ostvari još dublja komunikacija sa učenicima, tako što će se na Teams-u formirati odeljenja, a otići će se i korak dalje, pa će i roditeljski sastanci i otvorena vrata moći da se održavaju u virtuelnom prostoru.

Prednosti novog načina rada u obrazovanju, ističe i  pedagog OŠ “Borislav Pekić”, Ljubinka Debeljak. „Dobili smo priliku da kreiramo paralelnu – uvek i svuda dostupnu – školu, koja može da radi u svim okolnostima. Rad škole učinili smo bržim, operativnijim i  efikasnijim, a nastavnici su u prilici da budu samostalniji, kreativniji, da preuzimaju lidersku ulogu – što je ključ razvoja obrazovanja“, poručuje Debeljak.

Iako svi željno iščekuju povratak “u normalu”, pune učionice, školske hodnike i dvorišta, nastavnici su složni u oceni da su „prinudna“ digitalizacija i prihvatanje novih tehnologija doneli i brojne pozitivne promene koje su unapredile nastavni proces i sačuvale dosta dragocenog vremena.

„Sve ovo je za većinu naših kolega relativno novo, ali se oseća neka nova energija koja bi trebalo celu našu prosvetu i obrazovanje da izvuče iz učmalosti i kolotečine u koju je, čini mi se, upala“, smatra Gočobija. „U našoj školi postoji velika zainteresovanost kolega da nastavimo sa unapređenjem rada škole preko ove platforme. Ponosni smo što smo među prvima u tome“, dodaje Debeljak.

Nov način rada svakako će najviše pogodnosti doneti učenicima, jer će ih pripremiti za poslove budućnosti. Predviđanja Svetskog ekonomskog foruma jesu da će dve trećine današnjih učenika raditi na poslovima koji u ovom trenutku uopšte ne postoje. Microsoft je zato posvećen pripremanju miliona učenika da steknu znanje i veštine koje će im biti neophodne na tom putu, kroz čitav niz edukativnih alata, koji će im pomoći da postanu inovatori digitalne budućnosti.

Izvor: news.microsoft.com

The post Da li je digitalizacija nastave otvorila nove mogućnosti u obrazovanju? appeared first on Social Emotion.

Samo 42 posto učenica spremno je da nastavi karijeru u STEM oblastima, dok čak 59 posto priznaje da bi se osećale sigurnije u izboru STEM karijere kada bi znale da su muškarci i žene zaposleni pod jednakim uslovima i tretirani jednako u ovim oblastima.

Najnovije istraživanje kompanije Microsoft pokazuje da većina devojčica postaje zainteresovana za predmete iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike u uzrastu oko 11,5 godina, ali da već oko 15. godine njihovo interesovanje za ove tzv. „STEM“ discipline drastično opada. Rezultati su pokazali da, u proseku, postoji jasan vremenski okvir od četiri godine za podsticanje strasti prema ovim oblastima, kako bi devojčice i mlade žene nastavile aktivno da ih izučavaju i razmatraju u planiranju svoje karijere.

Istraživanjem je obuhvaćeno 11.500 devojčica i mladih žena, uzrasta između 11 i 30 godina, i sprovedeno je u 12 zemalja širom Evrope (Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Irska, Holandija, Poljska, Rusija, Slovačka i Velika Britanija).

Do sada opšteprihvaćena pretpostavka da ulaskom u period adolescencije devojčice počinju da budu manje zainteresovane za nauku i tehnologiju – ovom studijom dobija preciznije odrednice, kako u pogledu uzrasta u kome se to dešava, tako i u kontekstu razloga zbog kojih dolazi do gubitka interesovanja. Istraživanje je otkrilo ohrabrujući konsenzus među mladim ženama – većina ispitanica veruje da su njihove generacije prve koje će videti jednakost između muškaraca i žena u svim društvenim sferama. No, uprkos tome, čak 59% njih priznaje da bi osećale veće samopouzdanje u potrazi za karijerom u oblastima nauke i tehnologije, kada bi znale da su žene i muškarci već podjednako zastupljeni na tim radnim mestima.

Rezultati studije pomogli su da se, prvi put, prepoznaju i jasno definišu koraci koji mogu da spreče ovaj pad interesovanja i samopouzdanja u izučavanju predmeta iz nauke i tehnologije:

• isticanje boljih uzora, sa posebnim fokusom na one iz naučnih oblasti;
• sticanje praktičnog iskustva na predmetima iz nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike;
• podrška roditelja i nastavnika da se bave materijom iz ovih oblasti;
• znanje o primeni materije o kojoj uče, u svetu koji ih okružuje;
• uverenje da je odnos prema ženama i muškarcima koji rade u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike jednak.

S obzirom na činjenicu da je tokom prethodnih trideset godina zaposlenost u sferi tehnologije u Evropi rasla tri puta brže u odnosu na opštu zaposlenost, jasno je da će podsticanje interesovanja kod devojčica za izbor karijere u ovoj oblasti stvoriti veću sigurnost zaposlenja i bolje ekonomske uslove za buduće generacije.

Istraživanje je takođe pokazalo da stavovi devojaka prema STEM predmetima jako variraju od zemlje do zemlje. U nekim zemljama je glavna prepreka poverenje, dok je u drugima to odobravanje vršnjaka ili nedostatak uzora. Zbog toga je jasno da ne postoji univerzalan pristup rešavanju ovog problema već da rešenja moraju da se usmere na savladavanje lokalnih barijera.

“Rezultati studije otkrivaju da ne možemo da čekamo do trenutka kada devojke počinju da razmišljaju o univerzitetskim studijama, da bismo ih podstakli da pokažu veće interesovanje za nauku i tehnologiju. Kako bismo kod devojčica i mladih žena zaustavili odustajanje od ovih predmeta, aktivno sarađujemo sa vladama, nastavnicima i neprofitnim organizacijama, sa ciljem da modernizujemo nastavne programe i obezbedimo bolji pristup mentorima“, izjavila je tim povodom Shelley McKinley iz Microsofta.

„Takođe, želimo da pokažemo devojčicama da izučavanje tehnologija može biti kreativna, karijera koja ispunjava, gde se kroz naše programe poput DigiGirlz uklanjaju stereotipi koji prate IT industriju. Konačno, ohrabrivanjem devojčica i mladih žena da se bave ovim disciplinama, duplira se potencijal za rešavanje problema“, zaključila je McKinley.

The post Zašto više devojčica i mladih žena u Evropi ne izučava predmete iz nauke i tehnologije? appeared first on Social Emotion.

Microsoft na globalnom nivou aktivno podržava prilagođavanje svih nivoa obrazovanja potrebama života u 21. veku i okruženju koje odlikuju sve izraženije digitalne karakteristike. Alati i savremena IT rešenja koje kompanija razvija, kao i programi koje sprovodi u oblasti obrazovanja – osmišljeni su sa ciljem da deci i mladima učini informatičko znanje dostupnim i interesantnim.

O sveobuhvatnom značaju informatičkog obrazovanja i veštinama koje globalnim potrebama za zapošljavanjem govoriće Olga Svyrydenko, glavni menadžer za rad sa nastavnicima u Microsoftu za Centralnu i Istočnu Evropu. Kompanija na konferenciji predstavlja primere programa partnerske saradnje sa vladama i korisnicima iz javnog obrazovnog sektora širom sveta, sa fokusom na razvoj znanja i veština koje će mladima pomoći da uspešno grade profesionalne karijere bilo gde u svetu.

Prezentacije Olge Svyrydenko naglašavaju značaj obrazovanja koje se fokusira na oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, kao podloge koja mladima ne samo što pruža osnove za adekvatno korišćenje savremenih tehnologija, već i omogućava da kroz kreativnost i inovacije stvaraju nove tehnologije koje će unapređivati zajednice u kojima žive. Tokom tri dana sajma na radionicama Microsofta svoja iskustva podeliće i nastavnici i profesori iz Srbije, među kojima je i Ana Živković, profesorka engleskog iz Niša, koja je kao Microsoft Ekspert i Inovativni nastavnik, jedan od ovogodišnjih pobednika globalnog takmičenja inovativnih nastavnika, čime je sebi obezbedila prisustvo i predavanje na globalnoj E2 Education Exchange 2017 konferenciji u martu, u Torontu.

Posetioci će imati prilike da se upoznaju sa mnogim besplatnim alatima koje Microsoft nudi u oblasti obrazovanja, kao što su Office 365, Sway, Skype, Math in OneNote, i BubbleBee – servis za učenje i vežbanje programiranja, prilagođen svim uzrastima, kao i podrška profesorima u nastavi. Neki od ovih alata, kao inovativna i kreativna Office Sway aplikacija koju koriste milioni ljudi širom sveta, razvijeni su u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji.

„Microsoft svojim rešenjima, programima podrške i inicijativama predstavlja pouzdanog i dugoročnog partnera svim državnim institucijama koje rade u sferi obrazovanja. Programi i alati koje razvijamo u oblasti edukacije stvoreni su sa ciljem da pruže deci i mladima mogućnosti da ispune svoje potencijale i postignu više u svemu što rade, što je i na najbolji način da definišu svoju budućnost“, izjavila je Jelena Ružičić, menadžer za razvoj obrazovnih projekata kompanije Microsoft u Srbiji i Crnoj Gori.

The post Obrazovanje usklađeno sa potrebama budućnosti appeared first on Social Emotion.

Projekat „Škola budućnosti“, u O.Š. „Jovan Jovanović Zmaj“, realizovan je u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao pilot projekat u domenu digitalne transformacije obrazovanja. Svake godine Majkrosoft prepoznaje nastavnike koji se ističu primenom novih tehnologija u obrazovanju, sa ciljem osavremenjivanja nastave i poboljšanja rezultata i postignuća učenika.

Iz Srbije se ove godine 21 odabrani nastavnik pridružio grupi od 4.800 inovativnih nastavnika širom sveta, čime su dobili priliku da blisko sarađuju i razmenjuju iskustva sa svojim kolegama širom sveta kako bi iskoristili sve potencijale najnovijih tehnologija u prenošenju znanja đacima.

Istovremeno, „Škola budućnosti“ uvrštena je u grupu od 851 pokazne škole u svetu, stavljajući time Srbiju na Majkrosoftovu globalnu mapu zemalja koje na savremen način koriste tehnologije u unapređenju procesa učenja. Projekat je sproveden u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Aleksinačkog Rudnika u cilju ispitivanja modela nastave „1 učenik – 1 računar“ u osnovnom obrazovanju.

„Podrška digitalnoj transformaciji obrazovanja u Srbiji integralni je deo nastojanja kompanije Majkrosoft da mladima pruži mogućnost da lakše dolaze do veština i znanja koja su neophodna za uspešan rad u 21. veku. Ulaganje u informatičko obrazovanje je najsigurnija investicija u budućnost jer ovaj segment čini osnov celokupnog ekonomskog i društvenog razvoja i napretka zemlje. Naša podrška, kao kompanije koja je lider u IKT segmentu, nedvosmislena je i sprovodimo je kroz brojne programe i inicijative. Izuzetno nas raduje što danas možemo da čestitamo našim inovativnim nastavnicima, kao i školama koje već danas postaju škole budućnosti“ – izjavio je ovim povodom Željko Vujinović, generalni direktor Majkrosofta za Srbiju i Crnu Goru.

Projekat „Škola budućnosti“ u Aleksinačkom Rudniku podstakao je razvijanje nastavnih aktivnosti uz podršku tehnologije, kako bi se ona na što bolji način integrisala u svakodnevnu nastavnu praksu, kako u školi tako i tokom rada učenika kod kuće. Škola je na početku projekta opremljena savremenom opremom u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija koju je obezbedila kompanija Majkrosoft, a organizovana je i stručna obuka u cilju jačanja kapaciteta nastavnika koji su bili uključeni u projekat.

Na početku nove školske godine, rezultati i vredna saznanja stečena kroz ovaj Majkrosoft projekat, nedvosmisleno govore o pozitivnim promenama u kvalitetu nastave i opravdanosti potrebe za intenzivnijim uključivanjem IKT-a u obrazovanje.

Ishodi projekta u očima roditelja, učenika i nastavnika

Nastavnici:

• Svi nastavnici izražavaju mišljenje da se koncept Škole budućnosti pokazao efikasnijim u odnosu na tradicionalne modele nastave, a 84% da je projekat opravdao očekivanja.
• „Deca su više animirana u odnosu na tradicionalnu nastavu, mogu im se prikazati različiti sadržaji. Postoji niz različitih aktivnosti za izvođenje predavanja, ali i za utvrđivanje gradiva, kao i procenu znanja učenika. Takođe, olakšano je izvođenje diferencirane nastave za decu koja rade po prilagođenom programu“ – neka su od viđenja nastavnika koji su učestvovali u projektu.

• Nastavnici takođe ističu da je primetna veća motivisanost učenika i nastavnika; veće su mogućnosti izbora materijala i podataka; uključivanje dece koja rade po IOP-u i bolja postignuća ovih učenika.
• 75% nastavnika navodi da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije i postignuća učenika u velikoj meri, a 63% se slaže sa tim da upotreba IKT-a u velikoj meri olakšava organizovanje diferencirane nastave kako bi se izašlo u susret individualnim potrebama učenika.
• Po završetku projekta nastavnici procenjuju da je ideja Škole budućnosti doprinela u najvećoj meri unapređivanju sledećih aspekata rada škole: kvalitet nastave 81%, dostizanje ciljeva nastave 62%, motivacija učenika 81%, učešće učenika u nastavi 81% i postignuća učenika 69%. Grupni rad se pokazao kao najzanimljiviji učenicima kada je reč o primenjenim oblicima rada u okviru Škole budućnosti (83%), a 44% nastavnika je mišljenja da je koncept izokrenute učionice značajno olakšao usvajanje gradiva.
• Kada su u pitanju alati za rad, operativni sistem Windows se pokazao kao izuzetno koristan u radu (81% nastavnika), kurs PowerPoint-a (94%), rad sa interaktivnom tablom i Office 365 (75%), rad sa sistemom za upravljanje učenjem (Classroom Management System) 62%, a koncept izokrenute učionice 56%
• Na svakodnevnom nivou 88% je koristilo računarske programe MS Office paketa (Word, Excel, PowerPoint), 12% programe za trenutno slanje poruka, audio i video konferencije (Skype, Google Talk), 25% programe za socijalno povezivanje i saradnju u elektronskom okruženju za potrebe nastave (Facebook, Google Apps…), 50% programe za izradu i deljenje fotografija, audio i video zapisa (YouTube…), 88% materijale na maternjem jeziku koje pronalaze na internetu, i 50% el. materijale koje su dobili od izdavača udžbenika.

Učenici:

• Izlazni podaci ukazuju da nešto više od polovine učenika navodi da za računarom provodi nekoliko sati dnevno, što je u skladu sa njihovim prethodnim percepcijama, ali i u skladu sa odgovorima njihovih roditelja.
• Do kraja projekta i mali broj učenika koji nije imao otvorene naloge na Fejsbuku iste je otvorio. Dve trećine učenika navodi da koristi računar u učenju kod kuće, a povećao se i broj onih koji mogu samostalno da naprave sopstveni video i objave ga na YouTube-u (43%).
• Značajno se povećao i broj onih učenika koji bi bili zainteresovani da sa svojim odeljenjem i nastavnikom, uz pomoć računara tokom učenja sarađuju sa nekim drugim odeljenjem (83%). Ponovo najveći broj učenika navodi da bi u tom slučaju znali da koriste samostalno Skype, a čak 43% da su već ovladali veštinama pisanja bloga ili wiki alata ili deljenja datoteka, odnosno 62% da bi bili spremni da razmenjuju mišljenja na forumu.
• Na pitanje da li bi znali da naprave u Word-u školski časopis – polovina učenika sada odgovara da bi to mogla da uradi samostalno, a druga polovina da to može da uradi uz pomoć druga.
• Rad u Power Point-u i manipulacija različitih tipova objekata je nešto u čemu su učenici daleko sigurniji, što je vidljivo i u daleko većem broju njihovih tačnih odgovora na ovu temu. Kao i ranije učenici imaju više poverenja u sopstvene sposobnosti prilikom instaliranja novih programa na računar, ali su uvereniji u iste i po pitanju hardverskih dodataka (50%). Kada je reč o bezbednosti na internetu učenici jednoglasno navode da su svesni da opasnosti postoje.
• 83% učenika navodi da je projekat opravdao njihova očekivanja, a skoro svi se slažu u tome da je rad tokom projekta doprineo unapređivanju kvaliteta nastave u školi i podizanju motivacije.
• Polovina učenika navodi da im je model izokrenute učionice pomogao da lakše savladaju gradivo, dok je celokupna ideja Škole budućnosti ocenjena da ima prednost nad tradicionalnom nastavom (94%) i da je ocenjivanje bilo lakše (74%).

Roditelji:

• 72% roditelja smatra da postojeći uslovi u školi u velikoj meri pružaju mogućnosti za upotrebu informacionih tehnologija, te da je primena računara u nastavi uticala na podizanje nivoa motivacije njihovog deteta (86%).
• 79% smatra da se isto može reći i za učenička postignuća i lakše savladavanje pojedinih delova školskog gradiva (93%). U tom smislu 86% roditelja vidi način organizacije nastave unutar Škole budućnosti kao model koji ima prednost nad tradicionalnijim vidovima nastave.
• Iako dobar deo roditelja i dalje smatra da računar može da unese i nepoželjne promene u interesovanja dece (27%), 83% smatra da je projekat opravdao očekivanja u školi.
• Kada uporede uspeh deteta na početku i na kraju školske godine, uzevši u obzir predmete koji su obuhvaćeni projektom, 86% roditelja vidi pomak u ocenama dece.

Roditelji i deca:

• Zanimljivo je i da je manji broj roditelja u velikoj meri bio u mogućnosti da pomogne svojoj deci u izradi domaćih zadataka ili u savladavanju gradiva uz primenu IKT-a. 10% roditelja je reklo da je to radilo u velikoj meri, dok je nešto više od polovine roditelja izjavilo da je to moglo da učini u manjoj meri. Onda kada su to činili, pomoć je bila u oblastima rada u Word-u (53%) i izradi prezentacija (47%). Dve trećine roditelja je koristilo tablet Asus T100 iz projekta „Škola budućnosti“, ali prvenstveno za odlazak na internet, čitanje štampe ili Fejsbuk.
• Od oblika komunikacije sa nastavnicima najčešće su prisutni odlazak na školski sajt (14%) i e-dnevnik (52%).

The post Majkrosoft predstavio projekte „Inovativni nastavnik“ i „Škola budućnosti“ appeared first on Social Emotion.