Novo istraživanje kompanije Databarracks otkriva da je preko dve trećine, odnosno 68 posto ispitanih IT profesionalaca reklo da ne bi mogli da preživeduže od jednog dana bez svojih sistema za odbranu od hakerskih napada. Ovo je porast od čak 46 posto u odnosu na period od pre samo šest godina.

To predstavlja problem, jer su hakerski napadi porasli uporedo sa ovom zavisnošću, do te mere da su sada vodeći uzrok prekida rada sistema najrazličitijih biznisa, prema odgovorima ispitanika.

Uz to, hakerski napadi i interni propusti u kompanijama u ovom segmentu bili su glavni uzroci gubitka podataka – u meri od 52 posto, što znači da su ispred softverskih i hardverskih kvarova koji su na 42, odnosno 27 procenata. Uostalom, čak 54 posto organizacija reklo je da je doživelo bar neki oblik sajber napada samo tokom prošle godine.

Na osnovu istraživanja, deluje da su ransomver napadi bili najviše remetilački oblik napada na preduzeća tokom prošle godine, sa 37 posto organizacija koje su iskusile barem jedan od njih. To je povećavanje od 15 posto u odnosu na 2022. godinu, a u prilog tome, samo četvrtina ispitanih reklo je da su „veoma sigurni“ u svoju sposobnost odgovora na sajber napade.

Međutim, kada su u pitanju hakerski napadi uopšte, veliki broj organizacija, 82 posto ispitanih, reklo je da je sigurno u svoju sposobnost odbrane, odnosno u sajber bezbednosne sisteme za efikasane odgovore na napade. Ove kompanije su konstantno povećavale svoje budžete za sajber bezbednost od 2017. godine. A prethodne godine, polovina svih kompanija prijavila je povećavanja u troškovima u ovoj oblasti.

Održavanje opreza u vezi sa lancem snabdevanja takođe je bio glavni problem za poslovanje, pri čemu je više od polovine proveravalo svoje ranjivosti. Takvi napadi su prošle godine izazvali široke poremećaje, uključujući i zloglasni hakerski napad u servis za prenos fajlova MOVEit – čije se žrtve još uvek otkrivaju. To sve govori da je u današnje vreme, za uspešan biznis u stvari potrebna i uspešna tehnološka podrška, sa posebnim akcentom na sajber bezbednost.

Izvor: Hakerski napadi jači nego ikada: kompanije ne mogu da opstanu bez sajber bezbednosnih sistema (benchmark.rs)

The post Hakerski napadi jači nego ikada: kompanije ne mogu da opstanu bez sajber bezbednosnih sistema appeared first on Social Emotion.

Predloženi Zakon o sajber otpornosti (CRA) donosi nekoliko ključnih mera, uključujući osnovne bezbednosne zahteve za proizvode i obaveze njihovih proizvođača u pogledu postupanja sa ranjivostima nakon što se otkriju.

CRA zahteva od kompanija da imaju mehanizme da poprave sve nedostatke otkrivene na njihovim uređajima nakon što su prodati potrošačima u periodu do pet godina, ili barem tokom očekivanog životnog veka proizvoda. Uređaji koji ne ispunjavaju ove standarde mogli bi da budu povučeni sa tržišta, a proizvođači bi se mogli suočiti sa kaznama od 15 miliona evra ili 2,5% svog globalnog godišnjeg prihoda zbog nepoštovanja pravila.

Prakse proizvodnje i dizajna znače da mnogi IoT proizvodi (Interent of Things) uvode dodatne rizike u kućne i poslovne mreže na koje su povezani. U jednom često citiranom slučaju, hakeri su navodno mogli da ukradu podatke iz inače dobro zaštićene računarske mreže jednog kazina nakon što su provalili u mrežu preko senzora temperature koji je povezan na internet a koji se nalazio u akvarijumu.

“Kada je reč o sajber bezbednosti, Evropa je jaka onoliko koliko je jaka njena najslabija karika: bilo da se radi o ranjivoj državi članici ili nebezbednom proizvodu u lancu snabdevanja“, upozorio je Tijeri Breton, evropski komesar za industriju.

“Računari, telefoni, kućni aparati, virtuelni uređaji za pomoć, automobili, igračke – svaki od ovih stotina miliona povezanih proizvoda potencijalna je ulazna tačka za sajber napad“, dodao je Breton.

Predlog zakona uključuje primoravanje proizvođača “proizvoda sa digitalnim elementima” da ih dizajniraju, razvijaju i proizvode “na takav način da obezbede odgovarajući nivo sajber bezbednosti”.

Njime će se zabraniti kompanijama da isporučuju proizvode sa “bilo kakvim poznatim ranjivostima koje se mogu iskoristiti” a kompanije će takođe biti primorane da u roku od 24 sata prijave značajne incidente agenciji EU za sajber bezbednost ENISA, a potom i preduzmu odgovarajuće mere za rešavanje problema.

Uvoznici i distributeri moraće da proveravaju da li su proizvodi u skladu sa pravilima EU, a ako ne postupe u skladu sa zakonom, moguća je zabrana proizvoda najpre na nacionalnom tržištu a zatim i na svim evropskim tržištima.

Evropska komisija kaže da su sajber napadi na hardverske i softverske proizvode samo prošle godine koštali globalnu ekonomiju 5,5 biliona evra.

Novi zakon mogao bi da smanji troškove kompanija prouzrokovane sajber incidentima sa 290 milijardi evra godišnje na oko 29 milijardi evra koliko su procenjeni troškovi usklađivanja sa zakonom.

Sličan zakon se donosi i u Velikoj Britaniji, a njime će se kompanijama zabraniti da prodaju uređaje koji dele istu podrazumevanu lozinku.

Države članice EU moraće da se usaglase u vezi ovog predloga najpre u Evropskom savetu, a zatim i u Evropskom parlamentu pre nego što on stupi na snagu.

Države članice i proizvođači će imati dve godine da se usaglase sa zahtevima novog zakona, osim za obaveze izveštavanja za proizvođače, koji će imati samo godinu dana da uspostave svoje procese za otkrivanje aktivno iskorišćenih ranjivosti i prijavljivanja incidenata agenciji za sajber bezbednost ENISA.

The post EU donosi novi zakon o sajber bezbednosti appeared first on Social Emotion.

Tržište video igara sa 3,2 milijarde korisnika širom sveta, pruža sajber kriminalcima gotovo neograničene mogućnosti. Za mnoge korisnike igre su strast, što takve ljude čini ranjivim za dobro osmišljen društveni inženjering.

Ponekad je dovoljno obećati Android verziju igre koja nije dostupna na Google Play prodavnici ili priliku za besplatno igranje igrica, a da ne pominjemo da u svetu igara postoji piraterija, varalice i forumi mračnog veba na kojima se prodaju hakovani nalozi.

Sajber kriminalci koji distribuiraju trojanca RedLine pokušavaju da ukradu naloge gejmera, podatke sa njihovih platnih kartica, kriptovalute i sve ostalo što im je dostupno, upozorila je kompanija Kaspersky.

Kako RedLine funkcioniše?

Napadači objavljuju video snimke za gejmere na YouTube-u o tome kako da koriste “cheat-ove” u popularnim onlajn igrama: Rust, FIFA 22, DayZ i desetinama drugih. Videi izgledaju prilično ubedljivo i zahtevaju brzo delovanje na koje su igrači, kojima “cheat-ovi” nisu strani, navikli. U ovom slučaju to znači otvaranje linka u opisu koji će im omogućiti da preuzmu fajl.

Ako preuzimanje ne uspe, autori videa predlažu da se onemogući Windows SmartScreen, filter koji štiti korisnike Microsoft Edge-a od fišinga i zlonamernih sajtova. Međutim, oni ne spominju da će to dovesti do toga da se čitav paket malvera odjednom instalira na računaru korisnika.

Nesrećni korisnik će najpre dobiti RedLine trojanca, koji krade skoro sve vrste vrednih informacija sa računara, počev od lozinki sačuvanih u pregledaču. Pored toga, RedLine može da izvršava komande na računaru, kao i da preuzima i instalira druge malvere na zaraženi računar. Dakle, ako ne može sam da upravlja nekim zadatkom, može da pozove “prijatelje”.

Drugo, RedLine dolazi sa kripto-majnerom koji se takođe instalira na računaru žrtve. Računari za igre su logična meta sajber kriminalaca, pošto obično imaju moćne GPU-e, što je korisno za rudarenje kriptovaluta.

Korisnik koji je preuzeo i instalirao RedLine suočiće se sa krađom lozinki naloga, podataka sa platnih kartica, kolačića sesija za prijavljivanje na naloge bez lozinki, ključeva kriptovaluta, istorije ćaskanja u Messenger-u.

Kripto-majner u paketu sa RedLine-om dovodi do usporavanja računara, loše utiče na GPU, a na kraju žrtva će imati i veće račune za struju.

Osim toga, korisnik rizikuje svoj reputaciju, jer RedLine radi još jednu zanimljivu stvar: preuzima videe sa servera za komandu i kontrolu i postavlja ih na YouTube kanal žrtve. Ovo su potpuno isti video snimci o “cheat-ovima” sa potpuno istim opisom: preuzmite i pokrenite fajl, nakon čega se ciklus ponavlja ali sa sledećom žrtvom. Tako se trojanac širi sam od sebe.

Inače, distributeri RedLine-a su ranije koristili prilično sličnu tehniku, pokušavajući da proslede instalacioni fajl koji je predstavljan kao ažuriranje za Windows 11 ili kao instalacioni fajl za Discord.

Kako se zaštititi?

Najpre, ne preuzimajte “cheat-ove”. Osim što je neetično, nije bezbedno. Time se krši korisnički ugovor sa programerom igre, što znači da ste automatski u sivoj zoni. One se nikada ne distribuiraju preko sigurnih zvaničnih kanala. A kada preuzimate nešto iz nezvaničnih i neproverenih izvora, šanse da naiđete na malver su uvek daleko veće.

Pored toga, preporuka stručnjaka kompanije Kaspersky je da uključite dvofaktorsku autentifikaciju gde god je to moguće. Na taj način, čak i ako malver uspe da se ušunja na vaš računar i ukrade lozinke, neće moći da ih iskoristi.

Koristite i nikada ne deaktivirajte odgovarajuće bezbednosno rešenje. Što se tiče funkcionalnosti, čak i pravi “cheat-ovi” imaju mnogo zajedničkog sa malverom, što znači da antivirusi često blokiraju njihovu instalaciju. Iz tog razloga programeri “cheat-ova” podstiču žrtve da isključe svoj antivirus. Ne smete to da radite ni pod kojim okolnostima – kada isključite zaštitu, ostajete sami sa sajber kriminalcima i malverom.

The post Opasni YouTube malver inficira računare gejmera appeared first on Social Emotion.

The post Može li se telefon pratiti i kada je GPS isključen? appeared first on Social Emotion.

Naime, prevaranti im šalju mejlove za koje se čini kao da su poslati od strane Instagram-a, te ih obaveštavaju da su njihovi profili odabrani za verifikaciju. Mejl dolazi sa adrese “ig-badges”, dok se u njegovom naslovu nalazi “ig badges info”, a kako bi poruka bila što uverljivija, na vrhu i dnu mejla nalaze se logotipi Facebook-a i Instagram-a.

The post Instagram: Ako dobijete ovaj mejl, ne otvarajte link appeared first on Social Emotion.

Hakeri za kratko vreme mogu da saznaju baš sve o vašem životu, mogu putem GPS-a saznati gde se nalazite, gde kupujete, šta kupujete, gde se krećete, mogu da prikupe razne podatke o vama i prodaju ih na “dark webu” ili da ih jednostavno iskoriste za krađu identiteta.

Najčešći simptomi

Readers Digest je otkrio neke od najčešćih znakova da vas netko prati.

Mobilni uređaj se sam resetuje. Ako telefon počne da vam se sam resetuje, to znači da je možda hakovan, odnosno, znači da vam je uređaj verovatno pokupio “malware” i da je on došao u sukob s ostalim aplikacijama.

Drastično usporavanje uređaja. Ako vam je telefon odjednom zantno sporiji, gubi na brzini i smanjuje mu se kapacitet baterije, znači da vam je možda netko “upao” u sistem.

Jedan od indikatora je i pojava čudnih zvukova. Ako čujete jeku, statične zvukove ili kliktanje, to može biti znak da vam neko prisluškuje uređaj. Stručnjaci tvrde da se to događa retko, jer su hakeri pronašli nove načine za prisluškivanje i praćenje, ali treba obratiti pažnju na kvalitet zvuka.

Uređaj se predugo isključuje. Ovo je vrlo česta pojava, a ako primetite da se telefon isključuje znatno duže nego inače to može značiti da vaš uređaj pre potpunog gašenja šalje podatke trećoj strani, čime se produžava proces gašenja.

Često pregrevanje. Ako vam se uređaj greje iako na njemu ne radite ništa posebno, to je veoma čest indikator da vam je uređaj hakovan. Maliciozni programi u pozadini rade neprekidno i nevidljivi su korisniku, ali ih zato fizički možete osetiti jer će vam telefon biti užaren. Naravno, može da se pregreva i zbog loše baterije.

Isto tako, obratite pažnju na potrošnju mobilnih podataka, ako vam se preterano gube gigabajti, a ne koristite ništa što ih troši, to znači da ih netko troši umesto vas.

Kako se zaštititi?

I šta da uradite na kraju da biste to sprečili? Prvo što možete, jeste da resetujete uređaj. Neke aplikacije za praćenje oslanjaju se na to da baš nikada nećete resetovati uređaj, a ovim potezom možete se rešiti tog malvera. Antivirus može biti od koristi, ali ne znači nužno da ste potpuno zaštićeni.

Najbolje što možete uraditi jest da GPS držite isključenim i palite ga samo kada vam je potreban. Važno je ažurirati uređaj kada se pojave nova ažuriranja i brisati sve aplikacije koje nisu proverene i koje ne koristite.

Ako baš ništa ne upali, uvek možete vratiti uređaj na fabrička podešavanja i napraviti neki “backup” svega što vam je važno.

The post Evo kako možete da proverite da li vam neko prisluškuje telefon appeared first on Social Emotion.

Popularna Metina aplikacija za dopisivanje u poslednjoj beta verziji je dobila zanimljivu novu opciju koja, bar za sada, radi samo na iOS-u.

Korisnici će nakon što pokušaju da snime ekran s porukom za koju je uključena opcija “View Once” (briše se nakon što je pročitana), dobiti zamućenu sliku koja sprečava arhiviranje sadržaja, pružajući na taj način dodatni nivo zaštite.

WhatsApp is working on screenshot blocking on Android beta!

Thanks to a future update of WhatsApp beta for Android, WhatsApp will block any attempt to take screenshots to view once images and videos!https://t.co/bGsezTfXoZ

— WABetaInfo (@WABetaInfo) August 18, 2022

Dolazak ove opcije, kao i svega što vidimo u beta verziji, nije zagarantovan, mada postoje velike šanse da ćemo je zaista videti – pogotovo nakon što je Mark Zakerberg lično potvrdio da će Meta poraditi na bezbednosnim opcijama u WhatsApp-u.

The post WhatsApp će ukinuti snimanje ekrana dok koristite aplikaciju appeared first on Social Emotion.

TikTok-ov pregledač u okviru aplikacije ubacuje JavaScript kod u eksterne veb-stranice, dopuštajući aplikaciji da nadzire sve unose, uključujući lozinke i brojeve kreditnih kartica.

Još 2020. godine otkriveno je da je TikTok pristupao korisničkim skladištima podataka. Sad je otkriveno da TikTok ponovno “njuška” po podacima svojih korisnika.

Prema stručnjaku za onlajn bezbednost Feliksu Krauzu, kad god korisnici otvore link u TikTok-u, aplikaciji je dopušteno da prati sve što korisnik radi na toj eksternoj veb-stranici. To uključuje sve što se upisuje, kao i sve linkove na koje se klikne.

“To je bio aktivan izbor kompanije. Ovo je netrivijalan inženjerski zadatak. Ovo se ne događa greškom ili nasumično“, rekao je Krauz.

Međutim, zvaničnik TikTok-a je rekao da kod nije zlonameran, već se umesto toga koristi za “otklanjanje grešaka, rešavanje problema i praćenje performansi“.

Dodatno, TikTok je tvrdio da je JavaScript kod, o kojem se radi, deo softverskog paketa treće strane, ali nije otkrio ko ga je napravio.

Krauz nije mogao da kaže da li TikTok prikuplja podatke od korisnika ili ne, samo da to može da učini.

Kako bi se izbeglo praćenje, Krauz predlaže otvaranje linkova koji se dele u TikTok-u, i gotovo svakoj drugoj usluzi s pregledačem unutar aplikacije, pomoću Safari veb-pregledača (Apple-ov veb-pregledač).

The post TikTok narušava privatnost svojih korisnika – Posmatra sve što rade appeared first on Social Emotion.

VPN tuneli

Kada posetite neki sajt, vi se povezujete na njega putem servera koji kontroliše vaš provajder internet usluga i usmerava vas ka adresi koju želite da otvorite. Međutim, kada upotrebljavate VPN klijent, vi suštinski menjate put vaše konekcije. Umesto da direktno od servera vašeg provajdera idete ka željenom sajtu, vaš zahtev će prvo obraditi server koji je pod kontrolom vašeg odabranog VPN programa. Ovim putem dobijate novu IP adresu, kao i dodatan sloj enkripcije od servera internet provajdera do servera VPN klijenta. Upravo ovo naziva se tunelom.

Tunel je enkriptovana konekcija koja sprečava bilo koga drugog, uključujući i pružaoca vaših internet usluga i sajt koji posećujete, da prati vašu aktivnost. Sam naziv “tunel” potiče iz saobraćaja, jer od onog trenutka kada u tunel uđete drugi više ne vide vaš automobil i ne znaju šta vi zapravo u tom tunelu radite.

VPN protokoli

Kako bi se VPN tunel uspostavio, potreban vam je protokol u vidu softvera koji služi za određivanje kako vaš VPN klijent “razgovara” sa drugim korisnicima prisutnim unutar iste mreže. Protokol najpre sadrži informacije o tome koji tip enkripcije se koristi i kako internet saobraćaj funkcioniše ka i od servera. Važnost ovih protokola potiče od činjenice da oni utiču na brzinu i sigurnost vaše konekcije, što su dve najbitnije stvari kod izbora VPN programa.

Enkripcija

VPN čini vaše konekciju bezbednom i privatnom upotrebljavanjem raznih vrsta enkripcija koje služe kako bi se vaše aktivnosti pretvorile u nečitljivu zbrku koju niti jedna druga strana ne može da razmrsi. Nakon toga, isti ti podaci se dekodiraju upotrebom kompleksne matematičke formule koja se naziva algoritam nakon što prestanete da upotrebljavate VPN klijent. Najčešće korišćena enkripcija je AES, tj. “advanced encryption standard” (napredni enkripcioni standard), a njegova najbezbednija varijanta je AES-256, što znači da upotrebljava sigurnosne ključeve (algoritme) za dekodiranje signala od 256 bita.

Za kraj, treba zaštititi i sam ključ iliti algoritam, a tome služi TLS, tj. “transport layer security” (sloj bezbednosti za transfer podataka). Bez postojanja TLS-a, enkriptovana poruka bi zatražila od servera sredstvo za dekodiranje, što bi malicioznim osobama omogućilo olakšan pristup celokupnom funkcionisanju VPN klijenta i poništilo njegovu osnovnu svrhu. TLS ovo sprečava tako što svaku dobijenu poruku preusmerava na dodatni server koji odobrava začetak dešifrovanja poruke.

Dakle, odgovor sa početka teksta o tome kako funkcioniše VPN glasi “komplikovano”. Ali, jednostavno ga je koristiti, pa ako želite da osigurate koliku-toliku privatnost na internetu, savetujemo da ga koristite.

The post Zaštitite svoju privatnost na internetu – koristite VPN appeared first on Social Emotion.

Da bi koristili novu funkciju, poznatu kao Family Center, roditelji ili staratelji će morati da instaliraju Snapchat aplikaciju na svoj uređaj kako bi povezali svoj nalog sa svojim tinejdžerima kroz proces pozivanja za prihvatanje.

Kada se konfigurišu, roditelji će moći da vide sa kojim nalozima je tinejdžer razvio konverzaciju u aplikaciji u proteklih sedam dana, bez mogućnosti da vide sadržaj tih poruka. Takođe će moći da vide listu prijatelja tinejdžera i prijave potencijalnu zloupotrebu Snap-ovom timu za poverenje i bezbednost. 

Roditelji mogu da pristupe novim kontrolama ili iz podešavanja profila aplikacije ili traženjem „Family Center“ ili srodnih termina iz funkcije pretrage aplikacije.

Snap napominje da je ova funkcija dostupna samo roditeljima i tinejdžerima od 13 do 18 godina jer aplikacija nije namenjena da je koriste mlađi korisnici. Lansiranje dolazi nakon povećanog pritiska na društvene mreže da bolje zaštite svoje maloletne korisnike od opasnosti, kako u SAD tako i u inostranstvu. Ovo je navelo velike tehnološke kompanije da uvedu roditeljski nadzor i druge bezbednosne funkcije kako bi bile u skladu sa EU zakonima i očekivanim propisima SAD.

Druge društvene mreže uvele su ekspanzivniji roditeljski nadzor u poređenju sa onim što je dostupno pri pokretanju iz Snapchat-ovog Family Center-a. Na primer, TikTok omogućava roditeljima da postave kontrole vremena ispred ekrana, omoguće „ograničeni režim“ za mlađe korisnike, isključe pretragu, postave naloge na privatne, ograniče razmenu poruka, kao i ko može da vidi lajkove tinejdžera i ko može da komentariše njihove objave , između ostalog. Instagram takođe uključuje podršku za vremenska ograničenja koja postavljaju roditelji.

Snap, međutim, ističe da ne zahteva toliko roditeljskog nadzora zbog načina na koji je njegova aplikacija uopšte dizajnirana.

Podrazumevano, tinejdžeri moraju da budu zajednički prijatelji da bi počeli da komuniciraju – tako da postoji smanjen rizik da primaju neželjene poruke od potencijalnih predatora. Liste prijatelja su privatne i tinejdžerima nije dozvoljeno da imaju javne profile. Pored toga, tinejdžeri se pojavljuju samo kao „Predloženi prijatelji“ ili u rezultatima pretrage kada imaju zajedničke prijatelje sa korisnikom u aplikaciji, što takođe ograničava njihovu izloženost.

Ipak, zabrinutost roditelja zbog Snapchat-a nije ograničena na strah od neželjenog kontakta između tinejdžera i potencijalno opasnih odraslih osoba.

U suštini, funkcija Snapchat-ovih poruka koje nestaju, olakšava tinejdžerima da se upuste u maltretiranje, zlostavljanje i druga neprikladna ponašanja, kao što je sexting. Kao rezultat toga, Snap je bio predmet višestrukih tužbi ožalošćenih roditelja čiji su tinejdžeri izvršili samoubistvo. Oni tvrde da je Snap-ova platforma pomogla da se olakša maltretiranje na mreži, što je od tada navelo kompaniju da preuredi svoju politiku i ograniči pristup svojim alatima za programere. Takođe je ukinuo aplikacije za pronalaženje prijatelja koje su podsticale korisnike da podele svoje lične podatke sa strancima.

Sexting je takođe bio problem višestrukih tužbi. Nedavno je tinejdžerka pokrenula grupnu tužbu protiv Snapchat-a u kojoj se navodi da njeni dizajneri nisu učinili ništa da zaštite od seksualne eksploatacije devojaka koje koriste njegovu uslugu.

Sa Snapchat-ovim novim Family Center-om kompanija daje roditeljima uvid u upotrebu aplikacije od strane tinejdžera – ali ne dovoljno da u potpunosti spreči zloupotrebu ili eksploataciju, jer favorizuje očuvanje privatnosti tinejdžera.

Za roditelje, mogućnost da pogledaju listu prijatelja tinejdžera ne mora nužno da im pomogne da shvate da li su ti kontakti bezbedni. A roditelji ne znaju uvek imena svih drugova i poznanika svojih tinejdžera,  uglavnom samo imena bližih prijatelja. Snap takođe ne pruža mogućnost roditeljima da spreče tinejdžere da šalju privatne fotografije prijateljima, niti je implementirao funkciju sličnu Apple-ovoj iMessage tehnologiji koja automatski interveniše da upozori roditelje kada se seksualno eksplicitne slike šalju u ćaskanju. Međutim, ipak koristi tehnologiju CSAI Matching da ukloni poznati materijal za zloupotrebu.)

Family Center, pri lansiranju, takođe ne nudi kontrolu nad tim da li i kako tinejdžer može da koristi funkciju Spotlight koja služi za kratke video snimke, slične onima na TikTok-u. Roditelji takođe ne mogu da kontrolišu da li će se trenutna lokacija tinejdžera deliti na Snap mapi u aplikaciji. Takođe, roditelji ne mogu da kontrolišu koga njihovi tinejdžeri mogu da dodaju kao prijatelje.

Kompanijin odeljak Discover za sada ignoriše roditeljski nadzor.

Otkrili smo da ovaj odeljak namerno sadrži šokantne fotografije i medicinske slike — slično člancima i oglasima niske vrednosti koji se mogu videti širom interneta, a koji služe kao mamac za klikove.

U vreme pisanja ovog teksta, brzo listanje kroz Discover otkrilo je različite članke dizajnirane da uplaše ili uzbune — najmanje tri članka su sadržala fotografije džinovskih paukova. Drugi je bio o roditelju koji je ubio svoju decu. Jedna priča se fokusirala na japansku šumu samoubica, a druga na ljude koji su umrli u tematskim parkovima. Postojala je i priča o učiteljici koja je uhvaćena “u prevari” (njegove reči) sa dvanaestogodišnjim učenikom – zaista odvratan način da se naslovi priča o seksualnom zlostavljanju dece. I bilo je više fotografija retkih zdravstvenih stanja koje bi verovatno trebalo prepustiti lekaru, a ne pokazivati ih mlađim tinejdžerima.

Snap kaže da će buduće ažuriranje uvesti dodatne „kontrole sadržaja“ za roditelje i mogućnost da tinejdžeri obaveste svoje roditelje kada prijave nalog ili deo sadržaja Snap-ovom bezbednosnom timu.

Konkretno, kaže se da će Spotlight i Discover biti obrađeni u budućim ažuriranjima ove jeseni.

„Iako pažljivo moderiramo i prilagođavamo naše platforme za sadržaj i zabavu i ne dozvoljavamo da neprovereni sadržaj dopre do velike publike na Snapchat-u, znamo da svaka porodica ima različite poglede na sadržaj koji je prikladan za njihove tinejdžere i želimo da im damo mogućnost donošenja tih ličnih odluka“, rekao je portparol Snap-a o predstojećim funkcijama roditeljske kontrole.

Kompanija je dodala da će nastaviti da dodaje druge kontrole nakon što dobije više povratnih informacija od roditelja i tinejdžera.

The post Snapchat uvodi nove funkcije koje će roditeljima omogućiti da zaštite tinejdžere dok koriste aplikaciju appeared first on Social Emotion.