Vrsta informacija koje će se prikupljati i način na koji se mogu koristiti privukla je pažnju tehnološke zajednice.

Za sada ostaje nerazjašnjeno u koje svrhe tačno će se koristiti biometrijski podaci. X nije definisao ni o kojoj se vrsti biometrijskih podataka radi.

The post Maskov X će početi da prikuplja vaše biometrijske podatke appeared first on Social Emotion.

Šta to tačno znači i pod kojim uslovima to važi?

USB memorije ili flash diskovi skladište podatke pomoću NAND flash memorije, u obliku binarnih vrednosti (nula i jedinica) u memorijskim ćelijama.

Te vrednosti predstavljaju elektroni zarobljeni u svojevrsnim ‘lebdećim vratima’. Ali, ti elektroni mogu ‘da iscure’ tokom vremena.

To dovodi do degradacije podataka jer postaje teže očitavanje, ukoliko stanje napunjenosti predstavlja jedinicu ili nulu.

Na šta bi trebalo obratiti pažnju?

Postoji nekoliko činilaca koji mogu da utiču na životni vek podataka na USB disku.

Kvalitet NAND flash memorije igra važnu ulogu, kao i opšta izrada stika. Jeftiniji modeli obično imaju i kraći životni vek.

Drugi faktor je broj ciklusa pisanja, koji opisuje koliko često podaci mogu da se pišu i brišu. S povećanjem broja ciklusa pisanja, povećava se verovatnoća pogoršanja podataka.

Ekstremne temperature i nepovoljni uslovi, kao što su visoka vlažnost ili prašina, takođe mogu da oštete životni vek vaših podataka na mediju za skladištenje.

Ako je stik duže vreme izložen visokim temperaturama, to može za posledicu da ima brže ‘curenje’ elektrona, što može oštetiti podatke i dovesti do njihovog gubitka.

Zbog svega navedenog USB stikovi nisu idealni medij za dugotrajno skladištenje važnih podataka, pogotovo ne ako je to jedini primerak kojim raspolažete.

Najbolji su za jednostavan prenos datoteka ili za stvaranje medija za podizanje sistema.

Ako želite da trajno sačuvate nešto važno, biće potrebno kreirati bezbednosne kopije (backupove) na drugim medijima, u rasponu od hard diskova do arhivskih traka i optičkih medija, piše PC World.

The post Koliko dugo traju podaci na USB stiku? appeared first on Social Emotion.

Od sada će platforme morati da traže vaš pristanak za praćenje aktivnosti. Ovo je veliki udarac za Meta-inu politiku poslovanja i oglašavanja zasnovanog na nadzoru.

U odluci koju je regulator za privatnost Evropske unije u ponedeljak doneo, Meta ne sme da primorava korisnike za pristanak “na personalizovane oglase na osnovu njihove onlajn aktivnosti”.

Jednostavno stavljanje paragrafa u uslove korisnika, sa kojim oni treba da se usaglase, nije dovoljno, prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR).

Takvi uslovi nisu opravdanje za prikupljanje podataka i postavljanje ciljanih oglasa.

Ova odluka usledila je nakon žalbi koje je podnela evropska nevladina organizacija za zaštitu privatnosti “noyb” čim je GDPR stupio na snagu u maju 2018. EU je trebalo oko 4 i po godine da konačno odluči o tom pitanju.

Razlog za ovaj dugotrajan proces je taj što je Irska komisija za zaštitu podataka (DPC) prvobitno izjavila da ažurirani uslovi Meta ispunjavaju zahteve GDPR-a. Irska je glavni Meta-in regulator privatnosti u bloku jer je tamo sedište evropskog štaba.

DPC sada ima mesec dana da donese konačnu odluku, zajedno sa značajnim kaznama.

Irski DPC kaznio je kompaniju sa više od 900 miliona dolara u četiri druga slučaja u poslednjih 15 meseci, a trenutno ima 10 dodatnih istraga.

Još jedan udarac za Meta-u usledio je prošle godine kada je Apple počeo da postavlja pitanje korisnicima iPhone uređaja “da li žele da njihovo korišćenje bude ispraćeno”. I što nije iznenađujuće, mnogi korisnici su odbili da budu praćeni i profilisani.

Kao posledica toga, prihod Meta-e je u 2021. smanjen za 8% samo zato što korisnici iPhone-a više nisu bili voljni da dele svoje privatne podatke sa Facebook-om, Instagramom i WhatsApp-om.

“Ovo nije konačna odluka, prerano je za spekulacije”, rekao je portparol Meta-e za Wall Street Journal dodajući da bi zakon EU mogao da dozvoli druga pravna opravdanja za ciljanje oglasa.

“U potpunosti smo se angažovali sa DPC-om u vezi sa njihovim upitima i nastavićemo da sarađujemo sa njima dok ne finaliziraju svoju odluku”.

Bez obzira na to, do sada se čini da je za gigante iz Silikonske doline mnogo isplativije da samo plate kazne – umesto da menjaju svoj poslovni model.

Izvor: Telegraf

The post Facebook više neće moći da vas prati? appeared first on Social Emotion.

U avgustu ove godine, Twitter je potvrdio curenje podataka 5,4 miliona naloga koje je bilo posledica bezbednosne ranjivosti koja je omogućila hakerima da povežu e-mail adrese i brojeve telefona sa priduženim Twitter ID za registrovane naloge, i tako kreiraju milione profila koji se sastoje od javnih i nejavnih podataka.

Pošto nije predviđeno da brojevi telefona i e-mail adrese korisnika budu javni, ovo bi moglo predstavljati značajan rizik za privatnost korisnika Twittera koji žele da platformu koriste anonimno.

Ranjivost API-ja koju su hakeri iskoristili za prikupljanje podataka prijavljena je Twitteru prvog dana ove godine, ali prekasno. Pre nego što ju je Twitter ispravio 13. januara 2022., hakeri su je već iskoristili i to u decembru 2021. godine, a podatke koje su prikupili tom prilikom, u julu ove godine stavili su na prodaju na jednom hakerskom forumu tražeći za njih 30.000 dolara. Navodno su po toj ceni ove podatke kupile dve osobe.

U septembru 2022. i novembru 2022., hakeri su objavili JSON fajl koji sadrži kompletan set od 5,4 miliona profila koje su hakeri prikupili prošle godine, a koji su do tada privatno kružili među malim brojem sajber-kriminalaca, prenosi Informacija.rs.

Otprilike u isto vreme, jedan istraživač je takođe podelio uzorke dodatnog skupa Twitter profila koji su prikupljeni korišćenjem iste ranjivosti, a koji nisu bili deo prvobitnog curenja profila 5,4 miliona korisnika.

Ovaj skup podataka je daleko obimniji i navodno sadrži podatke 17 miliona naloga prikupljenih korišćenjem iste greške u API-ju.

BleepingComputer, koji je prvi izvestio o novom curenju podataka, nije bio u mogućnosti da potvrdi obim ovog dodatnog paketa podataka, ali je kontaktirao navedene Twitter korisnike iz dostupnog uzorka podataka i utvrdio da su ovi podaci validni.

Iako je potvrdio novo curenje podataka, Twitter nije otkrio tačan broj izloženih korisnika.

Kompanija je savetovala korisnicima da omoguće dvofaktornu autentifikaciju, koriste aplikacije za autentifikaciju ili hardverske ključeve da zaštite svoje naloge i budu posebno oprezni sa emailovima koji su u vezi sa njihovim Twitter nalozima, jer sajber-kriminalci mogu iskoristiti procurele informacije za veoma efikasne fišing napade.

Poseban oprez se savetuje sa emailovima formulisanim tako da korisnicima ostavljaju utisak hitnosti, kao i emailovima u kojima se zahtevaju njihovi privatni podaci.

Izvor: Informacija.rs

The post Twitter potvrdio: Nedavno su procurili podaci nekoliko miliona korisnika appeared first on Social Emotion.

Kako je izvestio Rojters, slučaj pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) odnosio se na dvojicu rukovodilaca iz grupe investicionih kompanija koji su tražili od Googlea da ukloni rezultate pretrage koji povezuju njihova imena sa određenim člancima koji kritikuju model ulaganja grupe. Oni su takođe želeli da Google ukloni njihove slike iz rezultata pretrage. Kompanija je odbila zahteve, rekavši da ne zna da li su informacije u člancima tačne ili ne.

Nemački sud je potom zatražio mišljenje CJEU o ravnoteži između prava na zaborav i prava na slobodu izražavanja i informisanja, prenosi Informacija.rs.

Da bi se izbeglo preveliko opterećenje za korisnike, sud je rekao da dokaz koji treba da podnese korisnik ne mora da bude sudska odluka protiv veb sajta i da korisnici moraju samo da dostave dokaze za koje je razumno da se od njih zahtevaju.

Google je rekao da linkovi i slike koji su bili predmet tužbe više nisu dostupni putem veb pretrage i pretrage slika i da sadržaj već duže vreme nije na internetu.

“Od 2014. naporno smo radili da primenimo pravo na zaborav u Evropi i da uspostavimo razumnu ravnotežu između prava ljudi na pristup informacijama i privatnosti”, rekao je portparol Googlea.

Isti sud je 2014. doneo odluku o pravu na zaborav, rekavši da ljudi mogu tražiti od pretraživača poput Googlea da uklone neadekvatne ili irelevantne informacije iz rezultata koji se pojavljuju pod pretragama njihovih imena.

Presuda je prethodila značajnim promenama pravila EU o privatnosti koja su stupila na snagu 2018. godine i prema kojima je pravo na zaborav isključeno kada je obrada ličnih podataka neophodna za ostvarivanje prava na informacije.

Izvor: Informacija.rs

The post Google iz pretrage mora da ukloni “očigledno netačne” podatke o ljudima appeared first on Social Emotion.

Ukoliko bude kršila ovu odluku, pod uslovom da ona bude potvrđena, Meta bi se mogla suočiti sa “velikim kaznama”, preneo je Rojters.

Odluka još nije javno objavljena, i neće biti konačna sve dok je irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) ne objavi. To bi moglo da potraje mesec dana, a Meta bi u svakom trenutku mogla da se žali na bilo koju odluku koja bude donesena.

Meta je rekla da ne može da komentariše bilo kakve planove o žalbi dok DPC ne saopšti svoju odluku.

Registracija Facebook ili Instagram naloga zahteva od korisnika da pristanu na digitalni nadzor društvenih mreža u reklamne svrhe. Ako se ne slažete sa tim, ne možete imati nalog. Suština odluke evropskih regulatora je da se ovom vrstom prinudnog pristanka krši Opšta uredba o zaštiti podataka EU (GDPR).

Odluka evropskih regulatora ne bi uticala samo na Metu, već i na sve kompanije koje korisnicima prikazuju ciljane oglase i koje funkcionišu na isti način kao Meta, počev od Googlea i TikToka do manjih igrača koji imaju sličan poslovni model, prenosi Informacija.rs.

Metin posao sa oglasima je pretrpeo težak udarac kada je Apple promenio svoja podešavanja privatnosti kako bi omogućio korisnicima da lako spreče praćenje trećih strana, primoravajući programere aplikacija da traže dozvolu za praćenje korisnika. Pokazalo se da kada se ljudima ponudi izbor, oni imaju tendenciju da kažu ne. Meta je zbog toga negodovala, a kasnije saopštila da je zahvaljući ovoj Appleovoj odluci izgubila 10 milijardi dolara.

Na Meta platformama kao što su Facebook i Instagram, korisnici su već mogli da odbiju praćenje za veb sajtove koje su posetili, ali bi se pridruživanjem platformama složili da Meta može da prati njihove klikove i dodire u okviru Meta platformi. To bi se promenilo ako se DPC složi sa odborom EU, čime će se dodatno smanjiti Metin pristup podacima o aktivnostima korisnika na njenim sopstvenim mrežama, a Meta već ima problem sa oglašivačima koji gube poverenje u sposobnosti kompanije da efikasno cilja korisnike oglasima.

Mnoge kompanije, aplikacije i veb sajtovi žive od prikupljanja podataka i ciljanih oglasa. Ako ne mogu da koriste vaše podatke, mogu da vam prikazuju kontekstualne oglase, koji su zasnovani na sadržaju koji gledate. Ali to oglašavanje je jeftinije od onog koje je prilagođeno ličnim podacima korisnika, i zato manje isplatljivo za kompaniju koja prodaje oglase.

Odluka EU bi imala dramatičan uticaj na prihode Mete u Evropi, procena je analitičara, koji očekuju da će se kompanija boriti da odbrani svoj posao sa oglasima. Mogli bi proći meseci, ako ne i godine, pre nego što se oseti uticaj ove odluke pošto će se Meta verovatno žaliti na nju, što bi moglo omogućiti status kvo tokom trajanja procesa.

Vesti o odluci evropskih regulatora već su dovele do pada akcija kompanije za 6,79%.

Portparol Mete je rekao da odluka nadzornog odbora EU “nije konačna odluka i da je prerano za spekulacije”, dodajući da kompanija u potpunosti sarađuje sa DPC-om u njihovim istragama i da će nastaviti da sarađuje sa njima dok budu finalizovali svoju odluku.

Izvor: Informacija.rs

The post Zbog odluke EU Facebooku i Instagramu ugrožen poslovni model? appeared first on Social Emotion.

Tanya O’Carroll pokrenula je tužbu protiv Mete Marka Zuckerberga tvrdeći da je prekršila britanske zakone o podacima jer nije poštovala njeno pravo da zahteva da Facebook prestane da prikuplja i obrađuje njene ​ podatke. Facebook stvara prihod od izrade profila korisnika i njihovog povezivanja s oglašivačima koji usmeravaju oglase na ljude ciljajući njihove specifične interese.

O’Carroll je za program BBC radija 4 rekla: “Ovaj slučaj je zapravo o tome da se svi mi možemo povezati s društvenim medijima pod sopstvenim uslovima, a da u suštini ne moramo prihvatiti da bismo trebali biti podvrgnuti invazivnom praćenju i nadzornom profilisanju samo da bismo bili mogu pristupiti društvenim medijima.”

O’Carroll, viši saradnik u Foxgloveu, britanskoj pravnoj kampanji koja se fokusira na odgovornost u tehnološkoj industriji, tvrdi da je Facebook prekršio član21 (2) Opšte uredbe o zaštiti podataka Ujedinjenog Kraljevstva (GDPR), koji pojedincima daje pravo da protestuju protiv obrade njihovih ličnih podataka u marketinške svrhe. O’Carroll je rekla da bi uspešan slučaj mogao predstavljati presedan za milione korisnika Facebooka, društvenih medija i pretraživača.

“Ovim slučajem stvarno koristim pravo koje već dugo postoji u zakonskim knjigama, ali do sada nije bilo iskorišćeno, što će jednostavno reći ‘protivim se’, a ako u tome uspemo onda svi će svi imati to pravo”, rekla je za BBC.

O’Carroll je podnela tužbu višem sudu i čeka Metino priznanje tužbe i potvrdu da je kompanija namerava braniti, nakon čega sledi saslušanje i sudska presuda. O’Carroll ne traži odštetu, već odluku da/ne može li odustati od profilisanja u reklamne svrhe.

Protparol Mete je rekao: “Znamo da je privatnost važna našim korisnicima i to shvatamo ozbiljno. Zato gradimo alate kao što su provera privatnosti i postavke oglasa, gde objašnjavamo koje su podatke ljudi podelili i pokazujemo kako mogu kontrolisati vrstu oglasa koje vide.”

The post Facebook tužen zbog prikupljanja ličnih podataka za oglase appeared first on Social Emotion.

Saopštenje stiže nakon što je platforma za deljenje videa, koja je u vlasništvu kineste kopanije „Bajt Dens“, dospela u žižu interesovanja vlada širom sveta, posebno u Evropi i SAD, zbog sumnje da bi podaci korisnika mogli biti prosleđeni kineskoj državi – optužbe koju je kompanija u više navrata demantovala.

„Podaci o evropskim korisnicima čuvaju se u Sjedinjenim Državama i Singpuru. Kompanija dozvoljava daljinski pristup podacima određenom broju zaposlenih u korporativnoj grupi koja se nalazi u Kini, Brazilu, Kanadi, Izraelu, Japanu, Maleziji, Filipinima, Singapuru, SAD i Južnoj Koreji“, objašnjava Foks.

Ona ističe da, u cilju zaštite podataka, postoje specijalni protokoli kako bi se odobrio pristup i da metode koje se koriste su u skladu sa opštim odredbama EU o zaštiti podataka.

„TikTok ne prikuplja precizne informacije o lokaciji korisnika u Evropi, bilo na osnovu GPS-a ili na neki drugi način“, dodaje.

Sa druge strane, odnosi između vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Pekinga su ozbiljno poremećeni, nakon što je kineska država sankcionisala brojne poslanike koji kritikovali kršenja ljudskih prava u toj zemlji, prenosi britanski list „Independent“.

TikTok says staff in China can access UK and EU user data https://t.co/BG2UB7ov6Y

— The Independent (@Independent) November 3, 2022

U avgustu je ugašen zvanični nalog britanskog parlamenta, nakon što su poslanici izrazili bojazan da bi njihovi podaci mogli završiti u Pekingu, aludirajući na potencijalne veze TikToka sa kineskom vladom.

„Kineska vlada nikada nije zahtevala da joj predamo podatke o našim korisnicima. A i ukoliko traže, neće ih dobiti“, tvrdi Teo Bertram, potpredsednik TikToka za javnu politiku u Evropi.

The post TikTok priznao: Kina ima pristup podacima korisnika iz Evrope i UK appeared first on Social Emotion.

“Više od jedne decenije, Teksas je zabranjivao kompanijama da snimaju biometrijske podatke Teksašana, uključujući jedinstvene karakteristike lica i glasa ljudi, bez njihovog prethodnog informisanog pristanka”, navodi se u tužbi.

Tužilaštvo u Teksasu je ranije podnelo i druge tužbe protiv Googlea zbog narušavanja privatnosti Teksašana koji koriste njegove proizvode i usluge, uključujući i tužbu zbog praćenja lokacije korisnika bez njihove saglasnosti, i korišćenje podataka o lokaciji za ciljane oglase.

U avgustu je Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC) kaznila Google sa 60 miliona dolara zbog obmanjivanja australijskih korisnika Androida u vezi sa prikupljanjem i upotrebom podataka o njihovoj lokaciji tokom skoro dve godine, između januara 2017. i decembra 2018.

Francuska agencija za zaštitu privatnosti podataka CNIL u januaru je takođe kaznila Google sa 210 miliona evra jer je otežavao odbijanje kolačića za praćenje skrivanjem opcije iza više klikova, što predstavlja kršenje slobode pristanka korisnika interneta.

U novembru prošle godine, italijansko regulatorno telo za zaštitu konkurencije (Autorità Garante della Concorrenza e del Mercato, AGCM) kaznilo je Google sa 10 miliona evra zato što nije dobio saglasnost korisnika pre upotrebe njihovih podataka u komercijalne svrhe.

Izvor: B92/The Guardian

The post Google tuže zbog prikupljanja biometrijskih podataka appeared first on Social Emotion.

The post I Irska se usprotivila: Sudnji dan za Fejsbuk i Gugl? appeared first on Social Emotion.