Iako su dosadašnje zabrane, od Montane preko zvaničnih institucija SAD-a, kao razloge navodile problematično upravljanje privatnim podacima, u slučaju Jute povod za tužbu je nešto drugačiji – oni navode da ova aplikacija negativno utiče na korisnike, pre svega one mlađeg uzrasta.

TikTok, stoji u tužbi, “ima moćne manipulativne algoritme, uporedive s kockarskim aparatima”, koji izazivaju zavisnost i “zaokupljaju pažnju mladih korisnika širom sveta, 24 sata na dan”. Tužioci navode da je rezultat takvih algoritama sasvim svesno manipulisanje korisnicima, kako bi se oni “zakačili” na aplikaciju, s koje ne mogu da odu. Aplikacija, navodi se, iskorišćava decu i mlade, ali i njihove roditelje, navodeći ih da kompulsivno konzumiraju sadržaj na njoj.

Social media companies are illegally baiting our children into addictive and unhealthy use of their platforms. Today we announced a lawsuit against TikTok for that exact reason. This action follows the landmark legislation we signed requiring social media companies to protect…

— Utah Gov. Spencer J. Cox (@GovCox) October 10, 2023

Potom se govori i o problematičnim posledicama takvog ponašanja. Mladi postaju zavisni, aplikacija ima veoma negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje, fizički razvoj, porodicu i društveni život. “Takva praksa veoma je lukrativna za TikTok, ali i neverovatno štetna za mlade korisnike”, navodi se.

Tužba je zvanično podignuta na državnom sudu, a vladajući od ByteDancea zahtevaju da se prilagodi tamošnjim propisima o zaštiti potrošača, primarno kad se radi o njihovoj bezbednosti i dobrobiti. Tužioci zahtevaju suđenje pred porotom i plaćanje propisanih kazni za kršenje zakona. Pominje se više od 300.000 dolara u odštetama i još toliko u obliku novčane kazne.

The post Američka država tuži TikTok jer izaziva zavisnost i manipuliše decom appeared first on Social Emotion.

U tužbi se dalje navodi da je XSM koristio svoj registrovani zaštitni znak, “X SOCIALMEDIA”, kontinuirano od 2016. godine.

Tvrdnje sugerišu da je XSM “već pretrpeo gubitak prihoda koji se može povezati sa X Corp. rebrandingom i upotrebom oznake X.”

Koliko je zapravo snažan slučaj X Social Media ostaje da se vidi. Profesorka prava Aleksandra Roberts ranije je izjavila za The Verge da bi “zasićeno tržište” sa zaštitnim znacima koji sadrže “X” moglo otežati bilo kojoj pojedinačnoj X brendiranoj usluzi da sprovede tvrdnju protiv druge, bilo da je u pitanju Maskov X ili kompanija poput X Social Media.

The post X Social Media protiv Ilona Maska: Bitka za zaštitni znak “X” se zahuktava appeared first on Social Emotion.

Tanya O’Carroll pokrenula je tužbu protiv Mete Marka Zuckerberga tvrdeći da je prekršila britanske zakone o podacima jer nije poštovala njeno pravo da zahteva da Facebook prestane da prikuplja i obrađuje njene ​ podatke. Facebook stvara prihod od izrade profila korisnika i njihovog povezivanja s oglašivačima koji usmeravaju oglase na ljude ciljajući njihove specifične interese.

O’Carroll je za program BBC radija 4 rekla: “Ovaj slučaj je zapravo o tome da se svi mi možemo povezati s društvenim medijima pod sopstvenim uslovima, a da u suštini ne moramo prihvatiti da bismo trebali biti podvrgnuti invazivnom praćenju i nadzornom profilisanju samo da bismo bili mogu pristupiti društvenim medijima.”

O’Carroll, viši saradnik u Foxgloveu, britanskoj pravnoj kampanji koja se fokusira na odgovornost u tehnološkoj industriji, tvrdi da je Facebook prekršio član21 (2) Opšte uredbe o zaštiti podataka Ujedinjenog Kraljevstva (GDPR), koji pojedincima daje pravo da protestuju protiv obrade njihovih ličnih podataka u marketinške svrhe. O’Carroll je rekla da bi uspešan slučaj mogao predstavljati presedan za milione korisnika Facebooka, društvenih medija i pretraživača.

“Ovim slučajem stvarno koristim pravo koje već dugo postoji u zakonskim knjigama, ali do sada nije bilo iskorišćeno, što će jednostavno reći ‘protivim se’, a ako u tome uspemo onda svi će svi imati to pravo”, rekla je za BBC.

O’Carroll je podnela tužbu višem sudu i čeka Metino priznanje tužbe i potvrdu da je kompanija namerava braniti, nakon čega sledi saslušanje i sudska presuda. O’Carroll ne traži odštetu, već odluku da/ne može li odustati od profilisanja u reklamne svrhe.

Protparol Mete je rekao: “Znamo da je privatnost važna našim korisnicima i to shvatamo ozbiljno. Zato gradimo alate kao što su provera privatnosti i postavke oglasa, gde objašnjavamo koje su podatke ljudi podelili i pokazujemo kako mogu kontrolisati vrstu oglasa koje vide.”

The post Facebook tužen zbog prikupljanja ličnih podataka za oglase appeared first on Social Emotion.

Kao što je navedeno u nagodbi, Google je doveo svoje korisnike u zabludu da misle da su isključili praćenje lokacije u podešavanjima, dok je Google zapravo nastavio da prikuplja informacije o njihovoj lokaciji. Uz nagodbu vrednu više milijuna dolara, kao deo pregovora s tužiocima, Google je pristao značajno da značajno poboljša otkrivanje podataka o praćenju lokacije i kontrole korisnika počevši od 2023. godine.

“Godinama je Google davao prednost profitu nad privatnošću svojih korisnika,” stoji u saopštenju. “Bili su lukavi i varljivi. Potrošači su mislili da su isključili praćenja lokacije na Googleu, ali kompanija je nastavila tajno da beleži njihova kretanja i koristiti te podatke za oglašivače.”

Istraga je otvorena 2018. nakon izveštavanja Associated Pressa koje je sugerisalo da Google prati podatke o lokaciji čak i nakon što korisnici to isključe. Izveštaj je naznačio da isključivanje opcije istorija lokacije nije spriječilo Google da zna gde se korisnik nalazi. Neke aplikacije, kao što su Maps i Search, ipak su uradile snimak svoje lokacije. Iako je bilo moguće ukloniti te podatke s nečijeg Google računa, to je bilo “naporno”, primetio je AP.

Tužioci su utvrdili da je Google kršio državne zakone o zaštiti potrošača najmanje od 2014. dovodeći potrošače u zabludu o svojim praksama praćenja lokacije. Tvrdili su da je kompanija “zbunila svoje korisnike oko toga do koje mere mogu ograničiti Googleovo praćenje lokacije prilagođavanjem podešavanja računa i uređaja”.

Prema saopštenju iz kancelarije Državnog tužilaštva Oregon, Google je pristao na:

• Prikaže dodatne informacije korisnicima svaki put kada podešavanje računa koja se odnosi na lokaciju uključe ili isključe;
• Učine neskrivenima ključne informacije o praćenju lokacijem za korisnike i
• Pruže korisnicima detaljne informacije o vrstama podataka o lokaciji koje Google prikuplja i kako se koriste na poboljšanoj web-stranici “Location Technologies”.

The post Google će platiti više od 390 milona dolara u najvećoj američkoj nagodbi o privatnosti potrošača appeared first on Social Emotion.

Ne tuže Google samo vlade. Epic Games i vlasnik aplikacije za dejting Match Group tuže Google, navodeći antikonkurentsko ponašanje u načinu na koji vodi svoju prodavnicu aplikacija.

A evo još jedne za listu. Trenutno, kalifornijski sudija razmatra da li da dozvoli pokretanje grupne tužbe koja predstavlja milione Google korisnika, piše The Washington Post. Grupa potrošača tvrdi da je kompanija obmanula ljude o tome koje podatke je prikupljala kada su koristili ‘Incognito mode’ i na Google-ovom Chrome pregledaču i na pretraživačima drugih kompanija kao što su Apple i Mozilla.

Pošto u suštini svi korisnici interneta u Sjedinjenim Američkim Državama koriste pregledač za surfovanje internetom, potencijalne kazne ako se utvrdi da je Google kriv mogle bi da budu u milijardama dolara.

Advokati koji predvode tužbu već su prikupili gomilu internih Google-ovih imejlova za koje kažu da pokazuju kako rukovodioci kompanije godinama znaju da je ono što kompanija opisuje kao “režim privatnog surfovanja” sve samo ne privatan.

Režimi privatnog surfovanja obično blokiraju kolačiće za praćenje — male delove koda koji prate ljude širom interneta i beleže njihove aktivnosti.

Ali Google je i dalje beležio informacije o ljudima koji koriste privatni režim svaki put kada su posetili veb lokacije koje su koristile veoma popularan Google-ov softver za prikazivanje oglasa ili merenje saobraćaja, navodi se u tužbi.

Imejlovi objavljeni kao deo sudskog procesa pokazuju kako su zaposleni u Google-u više puta iznosili zabrinutost u vezi sa privatnim režimom kod svojih nadređenih.

U jednom mejlu iz 2019. koji je Google-ova direktorka marketinga Lorejn Tvuhil uputila izvršnom direktoru Sundaru Pičaiju, navodi se da Incognito “nije zaista privatan”. Interna prezentacija kaže da korisnici Google-a “precenjuju zaštitu koju pruža Incognito”. Još jedan mejl je predložio da se potpuno otarase reči “privatno” sa početnog ekrana Incognito moda.

Google kaže da su optužbe preuveličane i da je svojim korisnicima uvek jasna stavljao do znanja koja su ograničenja ograničenja anonimnog režima i privatnog pregledanja.

“Kontrole privatnosti su odavno ugrađene u naše usluge i podstičemo naše timove da stalno diskutuju ili razmatraju ideje za njihovo poboljšanje”, rekao je portparol kompanije Hose Kastanjeda.

“Inkognito režim nudi korisnicima privatno iskustvo pregledanja i bili smo jasni kako funkcioniše i šta radi, dok su tužioci u ovom slučaju namerno pogrešno okarakterisali naše izjave.”

Ako sudija da zeleno svetlo, advokati će nastaviti borbu da desetine miliona Google korisnika dobiju isplatu između 100 i 1.000 dolara svaki. To je potencijalna isplata u milijardama dolara.

Izvor: The Washington Post

The post Talas tužbi ne prestaje: “Google je znao da ‘Incognito mode’ ne štiti privatnost korisnika”? appeared first on Social Emotion.

“Više od jedne decenije, Teksas je zabranjivao kompanijama da snimaju biometrijske podatke Teksašana, uključujući jedinstvene karakteristike lica i glasa ljudi, bez njihovog prethodnog informisanog pristanka”, navodi se u tužbi.

Tužilaštvo u Teksasu je ranije podnelo i druge tužbe protiv Googlea zbog narušavanja privatnosti Teksašana koji koriste njegove proizvode i usluge, uključujući i tužbu zbog praćenja lokacije korisnika bez njihove saglasnosti, i korišćenje podataka o lokaciji za ciljane oglase.

U avgustu je Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC) kaznila Google sa 60 miliona dolara zbog obmanjivanja australijskih korisnika Androida u vezi sa prikupljanjem i upotrebom podataka o njihovoj lokaciji tokom skoro dve godine, između januara 2017. i decembra 2018.

Francuska agencija za zaštitu privatnosti podataka CNIL u januaru je takođe kaznila Google sa 210 miliona evra jer je otežavao odbijanje kolačića za praćenje skrivanjem opcije iza više klikova, što predstavlja kršenje slobode pristanka korisnika interneta.

U novembru prošle godine, italijansko regulatorno telo za zaštitu konkurencije (Autorità Garante della Concorrenza e del Mercato, AGCM) kaznilo je Google sa 10 miliona evra zato što nije dobio saglasnost korisnika pre upotrebe njihovih podataka u komercijalne svrhe.

Izvor: B92/The Guardian

The post Google tuže zbog prikupljanja biometrijskih podataka appeared first on Social Emotion.