Zaštitne maske i korona virus: Da li štite, kad treba da se nose, zašto se propisi razlikuju i druge dileme
BBC vesti

Zaštitne maske i korona virus: Da li štite, kad treba da se nose, zašto se propisi razlikuju i druge dileme

žena nosi masku

Getty Images

Od demonstranata u Americi i Berlinu, do društvenih mreža u Srbiji – čini se da značajan broj ljudi ne veruje u delotvornost zaštitnih maski koje treba da spreče širenje korona virusa.

„Neću se odreći svoje slobode da bi nečije dete sa leukemijom živelo dva-tri meseca duže”, piše jedan korisnik Fejsbuka u uzavreloj diskusiji o maskama, mada dodaje da „namerno preuveličava”.

Druga osoba na Tviteru piše da ne želi da ih nosi jer je „guše”, treća da „nema potrebe za tim kod zdravih osoba”, četvrta da „i na pakovanju piše na ne štite od virusa”, a peti poručuje da je to njegova „lična stvar”.

Maska je postala simbol razdora između onih koji brinu o kolektivnom zdravlju i onih koji insistiraju na slobodi izbora, čak i kada to znači ugrožavanje zdravlja drugih.

„Ljudi su danas suočeni sa velikim brojem suprotstavljenih informacija koje nas automatski dele u grupe za ili protiv, dok paralelno sa tim ne postoji zvanična institucija kojoj se veruje”, za BBC kaže Elena Kuzmanović, psihološkinja i telesna psihoterapeutkinja.

Tragajući za informacijama, najčešće dođemo do odgovora da ne znamo šta je istina ili da je možemo prilagoditi sopstvenom uverenju, što dovodi do zbunjenosti, bespomoćnosti, pa na kraju i paranoidnosti, dodaje.

Prikupili smo pouzdane i proverljive naučne informacije o korisnosti ili navodnoj štetnosti maski, o tome zašto u nekim zemljama nije obavezna i da li je „sredstvo kontrole i poniženja”.

Da li maska štiti od virusa i kako?

Ukratko – da. Ali, maske nisu svemoguće i zato moramo da razumeti kako tačno mogu da pomognu.

Potrebno je da se maska pravilno koristi, ali je ključno i održavanje fizičke distance od najmanje 1,5 metara, kao i redovnu higijenu, navodi Zavod za javno zdravlje Batut.

Iste smernice daju i službe za javno zdravlje u Americi, Britaniji i drugim zemljama.

Nošenjem zaštitne maske preko nosa i usta blokiramo kapljice koje izdišemo ili udišemo, a u kojima se nalaze virusi.

To slikovito potvrđuje i eksperiment snimljen kamerom kojim je utvrđeno da se prilikom izgovaranja jednostavne fraze proizvedu stotine kapljica u rasponu od 20 do 500 mikrometara.

Kada se preko usta stavi tkanina, gotovo sve te kapljice su blokirane.

Virus korona: Koje maske najbolje štite
The British Broadcasting Corporation

Pulmolog Srđan Lukić nudi još jednostavniju demonstraciju.

„Stavite dlan pola metra ispred usta i, bez maske na licu, dunite u njega. Sad stavite masku, duvajte u dlan, i izmerite daljinu do koje dobacuje izdah”.

Velike su šanse da ste na društvenim mrežama naišli na fotografiju pakovanja maski na kojem piše da one „ne pružaju zaštitu od virusa”.

Međutim, ovde je reč o nerazumevanju zaštite koju ovakve maske pružaju, kao i o pogrešnom tumačenju natpisa.

Određene maske sa filterima, kao što je model N95, pružaju najviše zaštite onome ko ih nosi.

Ali glavna svrha nošenja maske je da spreči da zaraženi ljudi prenesu virus na druge – to je epidemiološka mera „kontrole izvora”, odnosno zaštite okoline i ljudi koji se nalaze u njoj.

bBrojne studije ukazuju na to da bi širenje virusa bilo zaustavljeno kada bi 80 odsto ljudi nosilo masku.

Stopa širenja virusa, kao i broj umrlih, bili su manji u sredinama gde postoje kulturološke norme nošenja maski ili propisi koji to nalažu, utvrdila su istraživanja.

O efikasnosti nošenja maski postoji mnoštvo dokaza i naučnih istraživanja objavljenih u medicinskim žurnalima, a neka od poslednjih kliničkih i drugih studija nalaze se na ovoj listi, dok druge možete pročitati ovde, ovde i ovde.

ljudi u tokiju s maskama

AFP
Stručnjaci kažu da nošenje maske može da posluži kao podsetnik da više pazimo na higijenu i manje dodirujemo lice i time smanjimo rizik od zaraze

Zašto da nosim masku ako nemam koronu?

Ukratko – zato što ne možete uvek da znate da li ste zaraženi i jer pored tuđeg, čuvate i sopstveno zdravlje.

Period inkubacije virusa u proseku traje pet ili više dana, a postoje i oboleli koji imaju slabije simptome ili ih uopšte nemaju.

Dosadašnja istraživanja Kovida-19 su pokazala da je koncentracija virusa u obolelom na vrhuncu nekoliko dana pre nego što dođe do ispoljavanja simptoma.

„Ko to ne razume, ili se pravi da ne razume, ni najmanje se ne razlikuje od nekog ko insistira na seksu bez zaštite, a ne zna ima li HIV ili ne”, navodi pulmolog Srđan Lukić.

Ako ne nosimo masku jer verujemo da smo zdravi, možemo iz nehata zaraziti drugog.

A pitanje je kako bi ta osoba podnela virus – pogotovo ako je reč o starijima, hroničnim bolesnicima, obolelim od teških bolesti, osobama bez imuniteta, kao što su primaoci transplantiranih organa.

Čak i naizgled zdravi, mladi ljudi, umiru od Kovida-19 usled prejake imunološke reakcije.

Ali nijedna maska nije savršena. U zavisnosti od okolnosti i izloženosti virusu, u nekim slučajevima ipak može doći do zaraze.

Međutim, nošenje maske i dalje može da napravi razliku u tome koliko teško ćete se razboleti, da li ćete završiti u bolnici ili samo sa lakšim simptomima.

Kada udahnete čestice virusa, one odmah napadaju sve ćelije do kojih dođu i pretvaraju ih u mašine za množenje virusa, a naš imuni sistem pokušava da zaustavi ovaj proces.

Količina virusa kojoj ste izloženi – „viralno opterećenje” – može da presudi koliko ćete se teško razboleti.

Ako je količina virusa veoma visoka, imunološki odgovor može da bude buran pri čemu se nanosi velika šteta organizmu.

Ali ako je početna količina unetog virusa mala, imuni sistem je u stanju da se izbori manje drastičnim reakcijama – osoba ima manje simptoma, ako ih ima uopšte.

Ako nosite masku u neposrednoj blizini nekog ko ima virus – udahnućete manju količinu čestica i proći bolje nego da je niste imali.

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti
The British Broadcasting Corporation

(Ne)solidarnost pod argumentom lične slobode

Iako su tokom istorije pomogle spašavanju brojnih života od bolesti, danas su maske predmet rasprava i skepse.

Ističe se i jaka nesolidarnost među ljudima, smatra psihološkinja Elena Kuzmanović, pa se nenošenje maski doživljava kao neki bunt protiv sistema.

„Problem je u tome što ljudi veruju da time imaju širi pogled na situaciju i da vide nešto što većina ne vidi, a zapravo im izmiče jednostavna logika, a to je da ako nešto imaš preko usta i nosa, kapljica fizički ne može da uleti ili izleti. Toliko je jednostavno”, kaže Kuzmanović.

Pod parolom da su maske „brnjice”, sredstvo „poniženja” koje nameće vlast kako bi kontrolisala stanovništvo, a možda jednog dana isto tako prisilila na čipovanje ili vakcinaciju, za koju takođe veruju da je štetna, neki ljudi opravdavaju nenošenje maski.

Mnogo ljudi informisanju pristupa površno, ocenjuje Kuzmanović, pa tako nailaze na senzacionalističke naslove koji zapravo imaju svrhu izazivanje straha, sumnje i ideje da nam neko želi zlo.

„Pošto se ljudi inače ne osećaju dovoljno bezbedno u životu, zavera im je logični sled stvari u svetu koji je za njih opasno mesto.

„I pošto sve manje veruju u nauku, a više u pseudonauke, zapravo poveruju onome ko im ubedljivije ispriča”, kaže Kuzmanović.

Stručnjaci za borbu protiv dezinformacija savetuju da proverite odakle je neka tvrdnja potekla, da li se može naći i na drugim mestima, da li se može proveriti njena tačnost kod pouzdanih izvora i stručnjaka, kao i ko stoji iza medija ili profila na društvenim mrežama koji je prenose.


Možda će vas zato zanimati ovaj video:

Vesti koje naši prijatelji dele po društvenim mrežama često nisu istinite.
The British Broadcasting Corporation

Vrste maski i njihove namene

  • Pamučne maske za lice šiju se od dvoslojnih ili višeslojnih materijala i nose pri svakodnevnim životnim aktivnostima.
  • Medicinske (hirurške) maske prvenstveno se koriste za zaštitu drugih od izlaganja potencijalno zaraznim kapljicama osobe koja nosi masku. Namenjene su za jednokratnu upotrebu.
  • Filtrirajuće maske (FFP2 i FFP3) namenjene su zaštiti od čestica, kapljica i aerosola nastalog pri radu u zdravstvenim ustanovama. Namenjene su za jednokratnu upotrebu, isključivo u medicinske svrhe.

Maska od platna ima zaštitnu ulogu ako se:

  • Ne deli sa drugom osobom
  • Pre i nakon stavljanja ruke peru najmanje 20 sekundi ili dezinfikuju sredstvom na bazi 70 odsto alkohola
  • Koristi tako da prekriva usta, nos i bradu i čvrsto prijanja uz lice
  • Ne dodiruje spoljašnja površina maske koja je potencijalno kontaminirana virusima i ne spušta ispod brade prilikom govora, jela i pića
  • Skida kada se ovlaži i menja novom, suvom maskom
  • Nakon skidanja odlaže u posebno namenjenu vrećicu i po dolasku kući opere
  • Pere u mašini za pranje veša na temperaturi od najmanje 60 stepeni celzijusa ili ručno na višim temperaturama, a nakon toga ispegla peglom podešenom na temperaturu veću od 60 stepeni.

Izvor: Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut


predrag kon maska na bradi

Fonet
Masku ne treba nositi ispod brade, prema uputstvima Instututa za Javno zdravlje Batut

Zašto neki nose masku od kuće do posla ili kad su sami u kolima?

Kada izađete iz kuće, dodirujete lift, kvake, ogradu i druge površine.

Zato je ljudima bezbednije i lakše da nose masku petnaestak minuta dok su sami u kolima ili hodaju od kuće do posla ili prodavnice.

Ko ne treba da nosi masku?

Zavodi za javno zdravlje SAD i Ujedinjenog Kraljevstva preporučuju da masku ne nose deca mlađa od dve godine i ljudi sa zdravstvenim problemima kao što su srčane tegobe ili astma.

Međutim, ljudi sa respiratornim problemima su takođe u većem riziku od komplikacija ako se zaraze korona virusom, te im se u Srbiji preporučuje da se još više čuvaju – izbegavaju rizična mesta rizika i prilike kada bi trebalo nositi zaštitu.

Đaci prvaci u doba korone – kako je izgledao prvi školski dan
The British Broadcasting Corporation

Zašto je u nekim zemljama obavezno nošenje maski, a negde ne?

To nije samo pitanje propisa ili saveta struke – radi se i o kulturi i istoriji, ali i tome što naučnici otkrivaju nova saznanja o virusu.

Na početku izbijanja epidemije, Svetska zdravstvena organizacija savetovala je da maske nose samo oni koji su bolesni i pokazuju simptome i oni koji se staraju o bolesnima i ljudima za koje se sumnja da imaju korona virus.

Nekoliko meseci kasnije, saznanja o o tome kako se novi virus širi su proširena, pa su stavovi zdravstvenih institucija širom sveta u skladu sa njima promenjeni.

Na svakoj državi ostaje odluka da li da propiše nošenje maski obaveznim ili da se osloni na ličnu odgovornost pojedinaca ili druge mere.

Ako nije propisano zakonom, ne znači da nije poželjno i prihvaćeno.

U istočnoj Aziji, mnogi su navikli da nose maske kad su bolesni ili u sezoni polenske alergije, zato što se smatra nepristojnim da se otvoreno kija ili kašlje.

Epidemija virusa Sars 2003. godine takođe je istakla važnost nošenja maske, naročito u Hongkongu, gde je bilo mnogo smrtnih slučajeva od posledica ovog virusa.

Važna razlika između ovih i zapadnih društava je u tome da je istočna Azija već ranije proživela epidemiju – a uspomene na to još su sveže i bolne.

Neke zemlje se suočavaju sa nestašicom maski ili je stanovništvo u nemogućnosti da ih priušti, pa vlada bojazan da bi ljudi na kraju mogli da počnu ponovo da koriste iste maske ili one koje se prodaju na crno i koje bi mogle biti slabijeg kvaliteta.

Nošenje maske je obavezno u zatvorenom prostoru.
The British Broadcasting Corporation

Oprečne izjave nadležnih doprinose zbunjenosti

Ponekad se dešavalo da članovi Kriznog štaba iznose suprotne stavove o merama zaštite, prirodi virusa, pa i o datumu kraja epidemije, što je dovelo do konfuzije u javnosti.

Danas u sve sumnjamo i nikome zaista ne verujemo, kaže psihološkinja Elena Kuzmanović, pa se zato dogodi da nošenje maski postane deo rasprave – ne samo na društvenim mrežama, već i u prodavnici ili na ulici.

Dok je početkom jula član Kriznog štaba pulmolog Branimir Nestorović izjavio da „maske slabo štite”, imunolog Srđa Janković je još na početku epidemije rekao da neće skidati masku dok se broj zaraženih ne smanji.

Nestorović je pre proglašenja pandemije govorio da je korona „najsmešniji virus”, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle uvođenja vanrednog stanja izjavio da će „nam groblja biti mala” ako penzioneri izađu napolje.

Dva dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji krajem juna, kada su restriktivne mere većinom popustile, dozvoljena slavlja i fudbalske utakmice, epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević je rekla da „to nije isti virus kao u martu i aprilu”, tvrdeći da se isto prenosi, ali da je oslabio.

Najava pooštravanja mera posle eskalacije epidemije u julu pokrenula je masovne proteste u Beogradu i drugim gradovima.

„Mislim da nas je ovaj period najviše suočio sa tim kakav odnos imamo prema poverenju i koliko smo spremni da tolerišemo neizvesnost”, kaže Kuzmanović.

Zašto nam maske smetaju?

To što su maske korisne za zaštitu našeg i zdravlja naše zajednice ne znači da nam ne izazivaju nelagodnost na više načina – pre svega jer su neprijatne za nošenje i stvaraju osećaj da ne možemo slobodno da dišemo.

„Ta simbolika ‘slobodnog disanja’ koja nas inače muči, sada dobija i svoju materijalizaciju, sada zaista imamo manje slobode, čak i da udahnemo”, objašnjava Elena Kuzmanović.

Ona dodaje da ljudi koji su psihički nestabilniji mogu teško doživeti nošenje maski jer mogu da ih asociraju na gubitak daha usled paničnog napada ili bilo koji oblik gušenja koji koji može da nastane kada su uznemireni.

„Maske nas plaše, jer nam govore da živimo u strahu i neizvesnosti i koliko god se trudili da budemo dobro, svaka osoba sa maskom nas podseti da ipak nije sve u redu i da opasnost još uvek traje”, dodaje Kuzmanović.

Ljudi koji odbijaju da nose maske, ocenjuje ona, na neki način odbijaju da se suoče sa realnošću u kojoj se nalaze.

Pored toga, maske onemogućavaju važan proces „mapiranja uma”, pri kome posmatranjem izraza lica drugih ljudi dobijamo neku sigurnost u interakciji, ističe Kuzmanović.

Da li maska stvarno škodi zdravlju?

Ukratko – ne. Ali kao i kod pitanja o tome koliko štite, važno je da se koriste pravilno.

Društvene mreže su preplavljene objavama koje zagovaraju da maske ne treba nositi jer navodno sprečavaju udisanje kiseonika i dovode do manjka ovog gasa u organizmu – hipoksije, kao i do povećanja količine ugljen dioksida u krvotoku – hiperkapnije, pa i „do smrti”.

Ove tvrdnje su netačne prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, američkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, ali i prema jednostavnim merenjima medicinskih radnika.

Hirurzi, lekari i drugo medicinsko osoblje redovno nose zaštitne maske po čitav dan.

Ukoliko nosite hiruršku ili platnenu masku gotovo je nemoguće da će doći do udisanja ugljen dioksida jer one ne prianjaju čvrsto uz lice.

„To se jednostavno neće dogoditi, osim ukoliko nije hermetički zatvorena i kada iznova udišete izdahnuti vazduh”, objasnio je za BBC profesor Kit Nil, stručnjak za zarazne bolesti.

Kada izdišete, ugljen-dioksid će proći kroz masku i oko nje.

Molekuli ugljen-dioksida znatno su manji od kapljica sa korona virusom koje platnene i hirurške maske mogu da zaustave – i neće ih zarobiti tkanina kroz koju se može disati.

Pulmolog Srđan Lukić nudi još jednu jednostavnu demonstraciju.

„Bez maske udahnite polako i duboko do punih pluća, kroz nos ili usta, svejedno. Sad to ponovite sa maskom na licu. Razlike nema.”

Među novijim „dokazima” o njihovoj štetnosti je viralni post sa fotografijama ljudi i dece sa osipom od „bakterija” na licu navodno nastalim zbog maski.

Međutim, pretraga i provera slika pokazuje da je kod svih osim jedne osobe, koja ima retku alergijsku reakciju, uzrok osipa neka druga bolest poput boginja i ekcema.

Kako da razgovaramo sa ljudima koji odbijaju da nose masku?

Iz ugla psihologa, osoba koja u današnje vreme odbija da nosi masku zapravo izražava nemar prema drugim ljudima, a uglavnom iz vrlo ličnih razloga – „smeta mi maska, odbijam da prihvatim da sam životno ugrožen, odbijam strah, pravim se da se ovo ne dešava, svi preteruju”.

Iza toga verovatno leži veliki strah od postojeće situacije, daleko veći nego kod ljudi koji poštuju mere zaštite, ocenjuje psihološkinja Elena Kuzmanović.

„Takvu osobu nije lako razuveriti i često dođemo do zida sa argumentima, jer danas za sve postoji Jutjub video koji nas uverava u suprotno, sve sa ‘dokazima'”, kaže ona.

Ona savetuje da pokušamo da objasnimo osobi zbog čega je nama lično važno da nosi masku, makar u našem prisustvu.

Da objasnimo da smo svi trenutno zbunjeni i nesigurni, da ne znamo sve odgovore, ali da smo spremni da uradimo šta zvanične institucije predlažu, ako možemo da doprinesemo smanjenju širenja bolesti.

„Nošenje maske nije velika žrtva, pa makar bilo na kraju i besmisleno, ali nam daje neki osećaj moći u ovoj teškoj situaciji, osećaj da barem nešto možemo da uradimo”, zaključuje Kuzmanović.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Back to top button
Close
Close