Zašto Facebook kopira Snapchat?

U vremenu ubrzanog razvoja interneta i komercijalnih aplikacija za komunikaciju i zabavu, brzina reagovanja u predviđanju potreba klijenata, naročito tinejdžera, od presudnog je značaja za preživljavanje u surovoj igri velikih brojki. Velike kompanije imaju sredstava i ljudskih resursa ali, kao po pravilu, to ubija kreativnost i kontakt sa potrošačima. Zato se IT kompanije, po već oprobanom receptu velikih igrača koji su preživeli 20. vek, okreću akvizicijama manjih, kreativnih radionica, koje imaju nove i sveže ideje, bliskiji kontakt sa mlađim generacijama ali su i same mlade, po sastavu svojih zaposlenika.

Tako je i Facebook, koji polako postaje sve više “ozbiljna” kompanija, sa sve starijim prosekom godina zaposlenih, počela da posustaje sa idejama i inovativnošću kada je u pitanju odnos sa novim generacijama tinejdžera. Akvizicija novih kompanija koje imaju sveže ideje i bolje osećaju puls adolescenata, uvek je dobra ideja, ne samo zato što se time kupuje pravo na korišćenje njihovih patenata, već i da bi se na vreme predupredio njihov samostalni razvoj, koji bi u skoroj budućnosti mogao ugroziti sam rad, zaradu i budućnost IT konglomerata, kao što je Facebook.

Ipak, kada jedan od tih malih startapa doživi neverovatno brz razvoj, pridobije ogroman broj tinejdžera, i u celoj toj situaciji dobije priliku i da pravilno usmeri (ne)očekivani novac u svoj razvoj, teško je očekivati da će svoju kožu prodati jeftino.

PROČITAJTE JOŠ: Instagram će uskoro dobiti pretragu javno deljenih priča po lokaciji

Kada kažemo jeftino, nikako ne mislimo da je pravovremena ponuda Zuckerberg-a bila mala. Tri milijarde američkih dolara je bilo i više nego primamljiva ponuda ali možda za nekoga ko ne veruje u sebe, svoj tim ili u svoju ideju. Za rukovodstvo Snapchat-a na čijem čelu se nalazi 27-ogodišnji osnivač i CEO Evan Spiegel, ovo je bilo sve osim igre u kojoj je cilj zaraditi brzo i lako. Oni su imali viziju. Viziju kompanije koja bi jednog dana trebala da postane konkurencija i jedan od stubova, ne samo industrije zabave, već i razvoja novih tehnologija, rame uz rame sa Facebook-om, pa zašto da ne i Apple ili Google-om.

Ovde dolazimo do prelomne tačke. Mark Zukerberg se svakako ne vodi sujetom već čistim interesom kapitala, koji je polako počeo da biva ugrožen u samoj osnovi, industriji zabave. Zabave na kojoj Facebook počiva i koja i dalje čini osnovni segment prihoda i osnove za razvoj kompanije koja u drugim oblastima delovanja još uvek eksperimentiše i potreban im je novac dok se i tamo ne počne samostalno zarađivati.

Svojom mrežom od preko milijarde vernih konzumenata, krenulo se u bespoštednu borbu sa konkurentom koji je sebe ovekovečio u liku malog nasmejanog žutog duha (koji predstavlja suštinu servisa – poruku koja se pojavi i zatim nestane), upravo oruđem kojim je i napadnut – zabavom za tinejdžere.

PROČITAJTE JOŠ: 500 miliona uređaja sada koristi Windows 10

Sa jedne strane, problem koji se pojavio pred Facebook-om je bio taj da je Snapchat u svojih skoro 5 godina postojanja, već dosta eksperimentisao i izbacio nekoliko proizvoda koji su potpuno osvojili srca nove internet generacije, i samim tim ostavili veoma sužen kreativni prostor gigantu koji bi se, vrlo verovatno, u ovoj situaciji snašao kao slon u staklari. U dokaz ovoj tvrdnji idu i poigravanja sa prethodnim akvizicijama kompanije iz Palo Alta koje su bile promašaj, svaka na svoj način, i nisu ugrozile rast Snap-a.

Da vidimo, kako je sve počelo:

• Decembra 2012, samo nekoliko meseci nakon lansiranja Snapchat-a, Facebook lansira Poke, koji je u osnovi bio identična kopija Spiegel-ove aplikacije. Tu su bili razgovori koji nestaju, foto, i video poruke koje žive samo 24 časa. Ipak, kao što je vreme ubrzo pokazalo, korisnici nisu bili oduševljeni ovime, delom jer servis nije doneo ništa novo (što Snap nije imao) a delom iz razloga što u tom trenutku nije vladalo baš veliko poverenje u Facebook-ove namere oko zaštite privatnosti.

• Sledeći potez Zukerberg-a je bio naredne godine, kada šalje neodoljivu ponudu u vidu tri milijardi zelenih novčanica na adresu Spiegel-a, za koju znamo kako je neslavno prošla.

• Naredne godine, sredinom juna, na redu je bio još jedan pokušaj brutalnog kopiranja malog žutog nasmejanog duha u vidu aplikacije Slingshot (praćka). Kao što se i pretpostavljalo, praćka je ostala bez municije. Nije dugo izdržala, svega tri meseca, a posle godinu dana je otišla na smetlište aplikacija zajedno sa još nekim neuspelim eksperimentima Facebook-a.

• Od ovog trenutka, menja se strategija, prestaje se sa ulaganjem u aplikaciju koja bi kopirala sve funkcije brzorastućeg konkurenta i prelazi na taktiku “korak po korak” i na nešto širem frontu koji uključuje Facebook, Messenger, Instagram i WhatsApp.

• Septembra 2014. se uvode nestajuće poruke na Facebook Messenger, oktobra 2015. Facebook dobija funkciju obrade fotografija filterima i maskama nalik Snapchat-ovim, ubacivanje teksta koji menja poziciju po želji, kao i emodžije. Marta 2016. je kupljen MSQRD koji je ubrzo integrisan kao deo editing mašine sa sve maskama, a u aprilu Messenger dobija kodove koje je i Snapchat uveo par meseci ranije. U oktobru iste godine stižu i Instagram Stories, zatim Facebook stories, WhatsApp Status, Messenger Day i ostale kopije Snapchat-ovih novijih funkcija.

Da li su potezi koje Facebook povlači uopšte legitimni? Prema rečima Mills Baker- a, bivšeg glavnog dizajnera proizvoda u Facebook-u, ovde nema reči o bilo kakvom otimanju intelektualne svojine. On tvrdi da su potezi njegove bivše kompanije posve legitimni i da ono što je i sam Snapchat ponudio u svojoj paleti proizvoda, već i ranije postojalo. Oni su samo sve to znalački upakovali u celinu koja je brzo našla put do nove generacije internet konzumenata. Kako Baker kaže, i oni su primenili isti recept, samo što su sve te elemente integrisali u više različitih proizvoda a sve u cilju stimulacije potrošača za većim povezivanjem sa prijateljima i deljenjem što je moguće većim brojem različitih informacija.

PROČITAJTE JOŠ: Novi Microsoft Surface laptop je bukvalno san koji nam se ostvario

Da li u ovom poslednjem leži ključ ovog višegodišnjeg kopiranja (ili ipak “kopiranja”) Snapchata? I da li uopšte Zukerberg ima za cilj da da potuče, ili čak uništi, konkurenta koji nije pre pet godina hteo da postane samo još jedna akvizicija njegove kompanije?

Verujemo da se ipak radi o modelu koji jednostavno stvara izvanrednu podlogu o prikupljanju ogromne količine podataka o navikama, potrebama i interesovanjima mlade generacije kako bi se na vreme shvatilo njihovo ponašanje i na vreme ponudili modeli koji će se jednog dana plasirati ovoj populaciji. Ipak je to jedna čitava generacija budućih potrošača i konzumenata koji nisu isključivi korisnici Snapchata, već su svi oni istovremeno i na Facebook-u.

Zukerberg je zapravo sve vreme samo tražio ključ koji bi mu otključao sve tajne navika i želja koje tinejdžeri dele među sobom, i to u čistoj potrazi koja nikada i nije imala potrebu da uništi Snapere, već upravo suprotno, da ih ostavi u životu, prevede na svoje virtualno igralište i sazna sve o njima, njihovim prijateljima i zajedničkim navikama. Jer informacija je najvredniji resurs današnjice, onaj resurs koj obezbeđuje mirniju budućnost.