Žene u eri veštačke inteligencije
Myladie Stoumbou, Microsoft, regionalni direktor za strategije i programe za komercijalne partnere za 24 zemlje Centralno-istočne Evrope
Problem jednakosti muškaraca i žena i dalje muči brojne sektore, uključujući i tehnološku industriju. Teme su uobičajene – jednaka zastupljenost, jednaka plata, jednake mogućnosti. Kada u ovu jednačinu dodamo i prodor veštačke inteligencije (Artificial Intelligence, AI) u sve aspekte modernog poslovanja, postavlja se pitanje da li nam najuzbudljivija tehnologija današnjice pomaže da rešimo stare probleme, ili ih produbljuje?
Priča o diskriminatornom AI
Jedna globalna kompanija koja se bavi e-trgovinom planirala je da automatizuje proces traženja novih radnika i razvila je bot čiji je zadatak da pregleda biografije kandidata i ocenjuje ih prema unapred definisanim kriterijumima. Vrlo brzo je otkriveno da ovaj sistem za odabir kandidata diskriminiše žene. Naime, pokazalo se da biografije ženskih kandidata, posebno kada je reč o tehničkim ulogama, dobijaju mnogo slabije ocene od biografija muškaraca. Kako je došlo do toga? Algoritam koristi mašinsko učenje, na osnovu dostupnih podataka. U ovom slučaju, bot je učio posmatrajući obrasce koji se ponavljaju u biografijama koje su kompaniji dostavljene u prethodnih 10 godina. S obzirom na dominaciju muškaraca u tehnološkoj industriji, sistem je iz dostupnih podataka zaključio da su muški kandidati poželjniji, pa je biografijama koje su uključivale reči koje se tradicionalno odnose na žene dodeljivao značajno manje ocene.
Predrasude ugrađene u podatke na osnovu kojih AI uči su evidentan problem, ali ne i jedini. Razvoju veštačke inteligencije smo pristupili kao i razvoju bilo kog drugog informacionog sistema. Međutim, u eri veštačke inteligencije moramo se vratiti na početak i razmisliti o etičkim principima za koje se zalažemo, da bi AI zaista bio šansa za razvoj, bez diskriminisanja polovine svetske populacije.
Uloga IT industrije je da se suprotstavi ovom problemu i obezbedi jednake mogućnosti za sve. To će se dogoditi usvajanjem novog etičkog „ugovora“ koji obezbeđuje diverzitet, inkluzivnost, transparentnost i odgovornost.
Diverzitet. AI sistemi treba da se zasnivaju na podacima sa ozbiljnim nivoom diverziteta. Društvo je puno predrasuda, i to se održava na podatke. AI sisteme treba da grade i testiraju raznoliki timovi, a veća rodna zastupljenost u inženjerskim ulogama rezultiraće inkluzivnijim AI algoritmima i eliminisanjem predrasuda.
Inkluzivnost. Napredne tehnologije poput AI sistema imaju potencijal da stvore veliki digitalni jaz. Žene su ranjivije od muškaraca jer često ne veruju da imaju sposobnost da postanu AI inženjeri. Devojčice u školama i žene na univerzitetima treba podsticati da razmišljaju o inženjerskim karijerama u oblasti tehnologije. Veći broj žena koje kodiraju pomoći će u stvaranju inkluzivnijih sistema.
Transparentnost. AI sistemi treba da budu razumljivi. Poželjno je da sastav podataka na osnovu kojih algoritmi uče bude dostupan kako bi se razumela priroda preporuka koje sistem daje.
Odgovornost. Programeri AI sistema snose deo odgovornosti za primenu rešenja koja kreiraju. Kompanije treba da imaju kulturu i mehanizme koji osiguravaju da se AI aplikacije prave uzimajući u obzir pojedince na koje ti sistemi utiču.
Žene u tech industriji u brojevima
Kada su u pitanju osnovne digitalne veštine, ne postoji značajan jaz između muškaraca i žena. Veće razlike među polovima primećuju se kada je reč o „novoj pismenosti današnjice“ – kodiranju. Nedavna istraživanja pokazuju da 68% studentkinja pohađa časove kodiranja, u poređenju sa 83% muških kolega. Žene čine svega oko 10% Stack Overflow-a, jedne od najvećih međunarodnih online zajednica za kodiranje. Istraživanje koje su oni sproveli pokazalo je da žene u proseku imaju manje iskustva u kodiranju, kao i tendenciju da potcenjuju svoje programerske sposobnosti.
Prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije “Žene u digitalnom dobu“ pokazao je da u Evropi ima četiri puta više muškaraca nego žena na IKT studijama, sa vidnim trendom opadanja u odnosu na 2011. godinu.
Od 1000 žena sa univerzitetskom diplomom, samo 24 su iz IKT oblasti, dok je taj broj kod muškaraca 92. Od te 24 žene, samo 6 njih nakon studija započinje karijeru u digitalnim poslovima (u odnosu na 49 muškaraca). Dodatno, skoro 9% žena godišnje napušta karijeru u tehnološkoj industriji, što evropsku ekonomiju u gubitku produktivnosti godišnje košta oko 16,2 milijarde evra.
Izvor: Women in the AI era
