Internet, koji sada dominira životima mladih, stigao je u dva talasa povezanih tehnologija. Prvi nije mnogo naštetio milenijalcima. Drugi je progutao Gen Z u potpunosti.

Prvi talas stigao je tokom devedesetih godina s dolaskom dial-up pristupa internetu, što je omogućilo da lični računari budu korišćeni za nešto osim obrade teksta i osnovnih igara. Do 2003. godine, 55 procenata američkih domaćinstava imalo je računar sa (sporijim) pristupom internetu. Stope adolescentske depresije, usamljenosti i drugih oblika lošeg mentalnog zdravlja nisu porasle u ovom prvom talasu. Možda je važno reći da su malo čak i opale. Tinejdžeri milenijalci (rođeni od 1981. do 1995. godine), koji su prvi prošli kroz pubertet uz pristup internetu, bili su psihološki zdraviji i srećniji, u proseku, od svojih starijih sestara i braće ili roditelja iz generacije X (rođenih od 1965. do 1980. godine).

Drugi talas počeo je da se podiže tokom 2000-ih, iako njegova puna snaga nije udarila sve do početka 2010-ih. Počeo je prilično nevino s uvođenjem platformi društvenih mreža koje su pomagale ljudima da se povežu sa svojim prijateljima. Objavljivanje i deljenje sadržaja postalo je mnogo lakše sajtovima kao što su Friendster (lansiran 2003), Myspace (2003) i Facebook (2004). Tinejdžeri su brzo prihvatili društvene mreže nakon što su se pojavile, ali vreme koje su mogli da provedu na ovim sajtovima bilo je ograničeno u tim ranim godinama jer se sajtovima moglo pristupiti samo s računara, često porodičnog računara u dnevnoj sobi. Mladi nisu mogli da pristupe društvenim mrežama (i ostatku interneta) iz školskog autobusa, tokom školskog časa ili dok se druže sa prijateljima napolju.

Mnogi tinejdžeri u ranim i srednjim 2000-im godinama imali su mobilne telefone, ali to su bili osnovni telefoni (mnogi od njih su bili preklopni telefoni) koji nisu imali pristup internetu. Pisanje na njima je bilo teško – imali su samo brojčane tastere. Osnovni telefoni su bili alati koji su pomagali milenijalcima da se sastanu jedni s drugima ili razgovaraju jedan na jedan. Nije bilo dokaza koji sugerišu da su osnovni mobilni telefoni naškodili mentalnom zdravlju milenijalaca. Nije bilo sve dok se nije pojavio iPhone (2007), App Store (2008) i brzi internet (koji je do 2007. godine stigao do 50 procenata američkih domaćinstava) – i odgovarajući prelazak na mobilne uređaje od strane mnogih društvenih mreža, video igara i pornografije – kada je postalo moguće da adolescenti provedu skoro svaki budni trenutak online.

Izvanredna sinergija među ovim inovacijama pokretala je drugi tehnološki talas. 2011. godine, samo 23 procenta tinejdžera imalo je pametni telefon. Do 2015. godine, taj broj se popeo na 73 procenta, a četvrtina tinejdžera rekla je da su online “skoro neprestano”. Njihova mlađa braća i sestre u osnovnoj školi obično nisu imali svoje pametne telefone, ali nakon što se pojavio 2010. godine, iPad je brzo postao deo svakodnevnog života malih dece. U ovom kratkom periodu, od 2010. do 2015. godine, dečinstvo u Americi (i mnogim drugim zemljama) je preuređeno u oblik koji je bio više sedeći, usamljen, virtuelan i nespojiv sa zdravim ljudskim razvojem.

Tehno-optimizam i rođenje telefonskog detinjstva

Detinjstvo koje je stvoreno tim drugim talasom – uključujući ne samo same pametne telefone, već sve vrste internetom povezanih uređaja, poput tableta, laptopova, video igračkih konzola i pametnih satova – stiglo je pred kraj perioda ogromnog optimizma o digitalnoj tehnologiji.

Internet je ušao u naše živote sredinom devedesetih, ubrzo nakon pada Sovjetskog Saveza. Do kraja te decenije, široko se smatralo da će internet biti saveznik demokratije i ubica tirana. Kada su ljudi povezani jedni s drugima, i s celokupnim informacijama u svetu, kako bi bilo moguće da ih bilo koji diktator sakrije?

U 2000-ima, Silicijumska dolina i njeni inovativni izumi bili su izvor ponosa i uzbuđenja u Americi. Pametni i ambiciozni mladi ljudi širom sveta želeli su da se presele na Zapadnu obalu kako bi bili deo digitalne revolucije. Osnivači tehnoloških kompanija poput Stiva Džobsa i Sergeja Brina bili su hvaljeni kao bogovi, ili barem kao moderni Prometeji, donoseći ljudima božanske moći. Arapsko proleće procvetalo je 2011. godine uz pomoć decentralizovanih društvenih platformi, uključujući Tviter i Fejsbuk.

Kada su stručnjaci i preduzetnici govorili o moći društvenih mreža da transformišu društvo, to nije zvučalo kao mračno proročanstvo.

Morate se vratiti u to vreme kako biste razumeli zašto su odrasli tako lako pristali na brzu transformaciju djetinjstva. Mnogi roditelji su čak i tada gajili zabrinutosti oko toga šta njihova deca rade online, posebno zbog sposobnosti interneta da dovede decu u kontakt sa strancima. Ali bilo je i mnogo uzbuđenja oko prednosti ovog novog digitalnog sveta. Ako su računari i internet bili predvodnici napretka, i ako su mladi ljudi – široko poznati kao “digitalni domoroci” – trebali da žive svoje živote isprepletene s ovim tehnologijama, zašto im ne dati prednost?

Sećam se kako je bilo uzbudljivo videti svog dvogodišnjeg sina kako savladava interfejs dodira i povlačenja na mom prvom iPhone-u 2008. godine. Mislio sam da mogu videti kako mu se neuroni brže povezuju zbog stimulacije koju je donosio njegovom mozgu, u poređenju s pasivnošću gledanja televizije ili sporosti pravljenja kule od kockica. Mislio sam da mogu videti kako mu se poboljšavaju buduće poslovne mogućnosti. Uređaji na dodir bili su takođe dar za očajne roditelje. Mnogi od nas otkrili su da možemo imati mir u restoranu, na dugom putovanju automobilom, ili kod kuće dok pripremamo večeru ili odgovaramo na e-mailove, ako jednostavno damo svojoj deci ono što najviše žele: naše pametne telefone i tablete. Videli smo da to rade svi drugi i pomislili smo da mora biti u redu. To je bilo isto i za stariju decu, očajnu da se pridruže svojim prijateljima na platformama društvenih medija, gde je minimalna dob za otvaranje računa zakonski postavljena na 13 godina, iako nije rađeno istraživanje o sigurnosti ovih proizvoda za maloletnike. Zato što platforme nisu radile (i još uvek ne rade) ništa da provere navedeni uzrast novih podnosilaca zahteva za otvaranje naloga, svaki desetogodišnjak mogao je otvoriti više naloga bez dozvole ili znanja roditelja, i mnogi jesu. Fejsbuk, a zatim Instagram, postali su mesta na kojima su se mnogi đaci šestog i sedmog razreda družili. Ako su roditelji saznali za te naloge, bilo je prekasno. Nije želeo niko da mu dete bude izolovano i samo, pa su roditelji retko primoravali decu da ugase svoje naloge.

Nismo imali pojma šta radimo!

PRVI DEO MOŽETE PROČITATI OVDE: Zaustavite telefonsko detinjstvo svoje dece! (socialemotion.online)

DRUGI DEO NALAZI SE OVDE: Zaustavite telefonsko detinjstvo svoje dece! 2. deo (socialemotion.online)

Ovaj članak je preveden i prilagođen, preuzet iz knjige Jonathana Haidta koja tek treba da izađe, Generacija Anksioznosti: Kako je Veliko Preuređivanje Detinjstva Izazvalo Epidemiju Mentalnih Poremećaja. Izvor: The Terrible Costs of a Phone-Based Childhood – The Atlantic

The post Zaustavite telefonsko detinjstvo svoje dece! 3. deo appeared first on Social Emotion.

Stotine studija o mladim pacovima, majmunima i ljudima pokazuju da mladi sisari žele da se igraju, moraju da se igraju, i završavaju društveno, kognitivno i emotivno oštećeni kada su lišeni igre. Deca i adolescenti moraju preuzimati rizike i neuspevati – često – u okruženjima u kojima neuspeh nije vrlo skup. Ovako oni proširuju svoje sposobnosti, prevazilaze svoje strahove, uče procenjivanje rizika i uče da sarađuju kako bi se kasnije suočili sa većim izazovima. 

Ljudski mozgovi su izuzetno veliki u poređenju sa mozgovima drugih primata, a ljudsko detinjstvo je takođe izuzetno dugo, kako bi tim velikim mozgovima dao vreme da se povežu unutar određene kulture. Mozak deteta već dostiže 90 procenata svoje odrasle veličine oko 6. godine. U sledećih 10 ili 15 godina radi se o učenju normi i savladavanju veština – fizičkih, analitičkih, kreativnih i društvenih. Dok deca i adolescenti stiču iskustva i isprobavaju raznovrsno ponašanje, sinapse i neuroni koji se često koriste ostaju, dok oni koji se manje koriste nestaju. Neuroni koji zajedno rade, zajedno se povezuju, kako kažu istraživači mozga. 

Razvoj mozga se ponekad naziva “očekivanim iskustvom”, jer određeni delovi mozga pokazuju povećanu plastičnost tokom perioda života kada mozak životinje može “očekivati” određene vrste iskustava. To možete videti kod gusaka, koje će se navići na bilo koji objekat veličine majke koji se kreće u njihovoj blizini odmah nakon što se izlegu. To možete videti kod ljudske dece, koja mogu brzo naučiti jezike i usvojiti lokalni naglasak, ali samo do ranog puberteta; posle toga je teško naučiti jezik i zvučati kao izvorni govornik. Postoji i neki dokaz o osetljivom periodu za prihvatanje i učenje kulture, uopšteno. Japanska deca koja su nekoliko godina provela u Kaliforniji 1970-ih godina počela su se osećati “američki” u svom identitetu i načinu interakcije samo ako su pohađala američke škole nekoliko godina između 9. i 15. godine. Ako su otišli pre navršenih 9 godina, nije bilo trajnih posledica. Ako nisu stigli do 15. godine, bilo je prekasno; nisu se osećali kao Amerikanci. 

Ljudsko detinjstvo je produženo kulturno pripravništvo sa različitim zadacima u različitim uzrastima sve do puberteta. Kada to vidimo na ovaj način, možemo identifikovati faktore koji promovišu ili ometaju prave vrste učenja u svakom uzrastu.  

Za decu svih uzrasta, jedan od najmoćnijih pokretača učenja je jaka motivacija za igru. Igra je posao detinjstva, i svi mladi sisavci imaju isti zadatak: da povežu svoje mozgove igrajući se žustro i često, vežbajući poteze i veštine koje će im biti potrebne kao odrasli. 

Mačići će se igrati predenjem na bilo šta što izgleda kao mišji rep. Ljudska deca će igrati igre poput školice i igara kao što su žmurke, koje im omogućavaju da vežbaju svoje veštine predatora i bežanja od predatora. Adolescenti će se baviti sportovima većim intenzitetom, i uključiće igru u svoje društvene interakcije – zavođenje, zadirkivanje i razvijanje međusobnih šala koje povezuju prijatelje.  

Stotine studija o mladim pacovima, majmunima i ljudima pokazuju da mladi sisari žele da se igraju, moraju da se igraju, i završavaju društveno, kognitivno i emotivno oštećeni kada su lišeni igre. 

Jedan ključni aspekt igre je preuzimanje fizičkih rizika. Deca i adolescenti moraju preuzimati rizike i neuspevati – često – u okruženjima u kojima neuspeh nije vrlo skup. Ovako oni proširuju svoje sposobnosti, prevazilaze svoje strahove, uče procenjivanje rizika i uče da sarađuju kako bi se kasnije suočili sa većim izazovima. Oduvek prisutna mogućnost povrede dok trče, istražuju, igraju se borbe ili upada u stvarni sukob sa drugom grupom dodaje element uzbuđenja, i uzbuđenje tokom igre čini se kao najefikasniji način prevazilaženja dečjih anksioznosti i izgradnje društvene, emocionalne i fizičke kompetencije.  

Želja za rizikom i uzbuđenjem raste tokom tinejdžerskih godina, kada bi neuspeh mogao imati ozbiljnije posledice.  

Deca svih uzrasta moraju birati rizik za koji su spremna u datom trenutku. Mladi ljudi koji su lišeni prilika za preuzimanje rizika i nezavisno istraživanje, u proseku, razvijaju se u više anksiozne i sklonije riziku odrasle osobe. 

Ljudsko detinjstvo i adolescencija su se razvijali napolju, u fizičkom svetu punom opasnosti i prilika. Njegove centralne aktivnosti – igra, istraživanje i intenzivno druženje – uglavnom su bile lišene nadgledanja odraslih, što je deci omogućilo da sami donose svoje odluke, rešavaju svoje konflikte i brinu jedni o drugima. Deljeni podvizi i deljene nedaće povezivali su mlade ljude u snažne prijateljske grupe unutar kojih su savladavali društvenu dinamiku malih grupa, što ih je pripremalo da kasnije savladaju veće izazove i veće grupe. 

I onda smo promenili detinjstvo. 

Promene su počele polako krajem 1970-ih i 80-ih godina, pre dolaska interneta, kako su mnogi roditelji u SAD-u počeli da se plaše da će njihova deca biti povređena ili kidnapovana ako budu ostavljena bez nadzora. Takvi zločini uvek su bili izuzetno retki, ali su postali veći u umovima roditelja zahvaljujući, između ostalog, porastu nivoa uličnog kriminala zajedno sa pojavom kablovske televizije, koja je omogućila neprekidno izveštavanje o slučajevima nestale dece. Generalni pad društvenog kapitala – stepen poverenja ljudi u svoje komšije i institucije – pogoršao je strahove roditelja. U međuvremenu, rastuća konkurencija za upis na koledže podstakla je intenzivnije oblike roditeljstva. Tokom 1990-ih godina, američki roditelji počeli su da svoju decu povlače unutra ili su insistirali da popodneva provedu na aktivnostima sa odraslima. Slobodna igra, nezavisno istraživanje i slobodno vreme za tinejdžere su se smanjivali. 

U poslednjih nekoliko decenija, viđanje nečuvane dece napolju postalo je toliko neobično da kada se jedno vidi bez nadzora, neki odrasli osećaju da je njihova dužnost da pozovu policiju. 

Tokom 2015. godine, Centar za istraživanje Pew je otkrio da roditelji, u proseku, veruju da bi deca trebala da imaju najmanje 10 godina da bi se igrala bez nadzora ispred svoje kuće, i da bi deca trebala da imaju 14 godina pre nego što im se dozvoli da idu bez nadgledanja u park. Većina ovih istih roditelja je uživala u veseloj i nenadgledanoj igri na otvorenom u svojih sedam ili osam godina. 

Ali preterana zaštita je samo deo priče. Tranzicija ka manje nezavisnom detinjstvu omogućena je stalnim poboljšanjima u digitalnoj tehnologiji, što je učinilo da je mlađim ljudima bilo lakše i privlačnije da provode mnogo više vremena kod kuće, unutra, i sami u svojim sobama. Na kraju, tehnološke kompanije su dobile neprekidan pristup deci kroz uređaje. Razvile su uzbudljive virtuelne aktivnosti, projektovane za “angažovanje”, koje se ni malo ne podudara sa stvarnim iskustvima koja bi mladi mozgovi očekivali kroz evoluciju. 

Prvi deo teksta je OVDE

Nastavak o uticaju virtuelnog sveta u dva talasa sledi sutra…

The post Zaustavite telefonsko detinjstvo svoje dece! 2. deo appeared first on Social Emotion.

Prema istraživanjima, deca uzrasta od 8 do 18 godina prosečno provode 7,5 sati dnevno pred ekranom u svrhu zabave. To je 114 punih dana tokom godine pred ekranom radi zabave. Procenat dece koja provode više od 2 sata pred ekranom povećava se sa uzrastom, od 47,5% kod dece uzrasta od 2 do 5 godina do 80,2% kod dece uzrasta od 12 do 17 godina. Ovi statistički podaci ističu obim problema i naglašavaju hitnost rešavanja uticaja prekomerne upotrebe ekrana na razvoj dece. 

Virtuelni univerzum koji je roditeljima delovao sigurno, ali je zapravo opasniji, u mnogim pogledima, od fizičkog sveta, postao je neprijateljski za razvoj dece i novih generacija. Ovo je zabrinutost koju je izrazio Jonathan Haidt u svom članku “Završite telefonsko detinjstvo sada“, koji ćemo preneti u nekoliko delova narednih dana. Ostanite sa nama…
 

ZAUSTAVITE DETINJSTVO ZASNOVANO NA TELEFONIMA, ODMAH!
Okruženje u kojem deca danas odrastaju je neprijateljsko za ljudski razvoj. 

Nešto je iznenada i strašno pošlo naopako za adolescente početkom 2010-ih godina. Do sada ste verovatno videli statistike: Stope depresije i anksioznosti u Sjedinjenim Američkim Državama – relativno stabilne tokom 2000-ih – porasle su za više od 50 procenata u mnogim studijama od 2010. do 2019. godine. Stopa samoubistava je porasla za 48 procenata kod adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina. Za devojčice uzrasta od 10 do 14 godina, porasla je za 131 procenat. Problem nije bio ograničen samo na Sjedinjene Američke Države. Slični obrasci su se pojavili u istom vremenskom periodu i u Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, nordijskim zemljama i šire. Po raznim merilima i u raznim zemljama, pripadnici generacije Z (rođeni 1996. i kasnije) pate od anksioznosti, depresije, samopovređivanja i srodnih poremećaja na nivou višem nego bilo koja druga generacija za koju imamo podatke. Opadanje mentalnog zdravlja je samo jedan od mnogih znakova da nešto nije u redu. Usamljenost i nedruželjubivost među američkim tinejdžerima počele su da rastu oko 2012. godine.  

Misao da “Život obično izgleda besmisleno” – trend broja dečaka koji tako misle obeležen je plavom, a trend kod devojčica narandžastom bojom (Izvor: Atlantic) 

Opao je i akademski uspeh. Prema “Izveštaju o stanju nacije”, rezultati u čitanju i matematici počeli su da opadaju kod američkih učenika nakon 2012. godine, preokrećući trend decenija sporog, ali generalno stabilnog povećanja. PISA test, glavni međunarodni pokazatelj obrazovnih trendova, pokazuje da su opadanja znanja u matematici, čitanju i naučnim disciplinama globalna pojava, koja su, takođe, započela ranih 2010-ih godina.  

Kako najstariji članovi generacije Z pristižu u kasne 20-te godine, njihovi problemi se prenose i u odraslo doba. 

Mladi odrasli se manje viđaju, imaju manje seksa i pokazuju manje interesovanja za osnivanje porodice nego prethodne generacije. Verovatnije je da žive sa roditeljima. Manje su, kao tinejdžeri, verovali da će dobiti poslove, a menadžeri kažu da su teži za saradnju. Mnogi od ovih trendova počeli su sa ranijim generacijama, ali se većina ubrzala sa generacijom Z.  

Ankete pokazuju da su članovi generacije Z sramežljiviji i skloniji izbegavanju rizika od prethodnih generacija, i prevelika opreznost može ih učiniti manje ambicioznima. 

U intervjuu prošlog maja, suosnivač OpenAI-a Sam Altman i suosnivač Stripe-a Patrick Collison su primetili da, prvi put od 1970-ih, nijedan od eminentnih preduzetnika Silicijumske doline nije mlađi od 30 godina. “Nešto je stvarno pošlo po zlu,” rekao je Altman. U industriji koja je poznata po mladosti, bio je zbunjen naglim nestankom sjajnih osnivača u svojim 20-im godinama. Generacije nisu monolitne, naravno. Mnogi mladi ljudi cvetaju. Međutim, ako se posmatraju kao celina, generacija Z ima loše mentalno zdravlje i zaostaje za prethodnim generacijama po mnogim važnim merilima.  

I ako jedna generacija loše stoji – ako je anksioznija i depresivnija i započinje porodice, karijere i važne kompanije znatno manje od prethodnih generacija – onda će sociološke i ekonomske posledice biti duboke za celokupno društvo. 

Šta se desilo početkom 2010-ih godina što je promenilo razvoj adolescenata i pogoršalo mentalno zdravlje? Teorije su mnoge, ali činjenica da su slični trendovi prisutni u mnogim zemljama širom sveta znači da događaji i trendovi specifični za Sjedinjene Američke Države ne mogu biti glavna priča. Mislim da odgovor može biti izrečen jednostavno, iako je osnovna psihologija složena: To su bile godine kada su adolescenti u bogatim zemljama zamenili svoje preklopne telefone pametnim telefonima i mnogo više svojih društvenih života premestili online – posebno na platforme društvenih mreža dizajnirane za viralnost i zavisnost. Kada su mladi ljudi počeli da nose ceo internet u džepovima, dostupan im je bio danju i noću, promenio se njihov svakodnevni život i razvojni putevi preko cele table. Prijateljstvo, izlasci, seksualnost, vežbanje, san, akademsko postignuće, politika, dinamika porodice, identitet – sve je bilo pogođeno. Život se brzo promenio i za mlađu decu, jer su počeli da dobijaju pristup roditeljskim pametnim telefonima, a kasnije i dobijaju vlastite iPad uređaje, laptopove i čak pametne telefone tokom osnovne škole. 

Kao socijalni psiholog koji već dugo proučava društveni i moralni razvoj, uključen sam u debate o uticaju digitalne tehnologije već godinama. Tipično, naučna pitanja su bila postavljena pomalo usko, kako bi ih bilo lakše adresirati podacima. Na primer, da li adolescenti koji više koriste društvene mreže imaju više nivoa depresije? Da li korišćenje pametnog telefona neposredno pre spavanja ometa san? Odgovor na ova pitanja obično se pokazuje kao potvrdan, iako je veličina odnosa često statistički mala, što je navelo neke istraživače da zaključe da ove nove tehnologije nisu odgovorne za ogromne poraste mentalnih bolesti koji su počeli početkom 2010-ih godina. 

Ali pre nego što možemo proceniti dokaze o bilo kojoj mogućoj opasnosti, moramo se povući i postaviti šire pitanje: Šta je detinjstvo – uključujući i adolescenciju – i kako se promenilo kada su pametni telefoni postali njegov centralni deo? Ako uzmemo holistički pogled na to šta je detinjstvo i šta mala deca, pred-tinejdžeri i tinejdžeri treba da urade kako bi sazreli u kompetentne odrasle osobe, slika postaje mnogo jasnija. Život zasnovan na pametnim telefonima, ispostavilo se, menja ili ometa mnoge razvojne procese. 

Uzrok telefona i društvenih mreža nisu jedine promene koje su deformisale detinjstvo. Postoji važna pozadina, koja počinje još u 1980-im godinama, kada smo počeli sistematski uskraćivati deci i adolescentima slobodu, igru, odgovornost i prilike za preuzimanje rizika, a sve to promoviše kompetenciju, zrelost i mentalno zdravlje. Ali promena u detinjstvu ubrzala se početkom 2010-ih godina, kada je već generacija koja je bila uskraćena za nezavisnost uvučena u novi virtuelni univerzum koji je roditeljima delovao sigurno, ali je zapravo opasniji, u mnogim pogledima, od fizičkog sveta. 

Moja tvrdnja je da novo telefonsko detinjstvo koje se formiralo pre otprilike 12 godina čini mlade ljude bolesnim i sprečava njihov napredak ka uspešnom odraslom dobu. Potrebna nam je dramatična kulturna korekcija, i potrebna nam je sada. 

Nastavak o važnosti igre za učenje preuzimanja rizika možete pročitati OVDE…  

The post Zaustavite telefonsko detinjstvo svoje dece! appeared first on Social Emotion.

Doba štampe u 18. veku je PR dovelo u prvi plan. Izum štamparske prese podstakao je propagandu, i obeležio značajan razvoj naše profesije. Zatim je došao 20. vek, vreme masovnih medija, televizije i radija, koje je ponovo transformisalo PR, i doveo do nekih od najuticajnijih kampanja koje smo do tada videli. 

Sada, u 21. veku, nalazimo se u digitalnom dobu i dobu društvenih medija, a PR je ponovo revolucioniran. Postao je ključni igrač u našem modernom svetu, utičući na način na koji komuniciramo i povezujemo se.  

A da li ste znali da postoji mesto gde možete videti ovu neverovatnu istoriju kako oživljava? Da, da.. Muzej odnosa s javnošću. To je jedino mesto na svetu posvećeno očuvanju PR memorabilija. Sa preko 5.000 artefakata, uključujući originalne dokumente pionira PR-a poput Ivy Lee i Edwarda Bernays-a, predstavlja pravu riznicu znanja. 

Misija muzeja nije samo da prikaže ove artefakte, već da oživi istoriju PR-a. Prikazuje i izučava uspone i padove, heroje i negativce, i lekcije koje možemo naučiti od njih. 

Muzej PR-a čuva dokumente koji prethode zvaničnom formiranju PR-a, uključujući istraživanja o inovativnim kampanjama s početka 20. veka koje su pomogle u oblikovanju načina na koji danas vidimo PR profesiju. Dakle, ako ste u Njujorku, ne zaboravite da posetite muzej na adresi 85 Broad Street, na 17. spratu. Obećavamo, ovo je putovanje kroz vreme koje nećete želeti da propustite! 

The post Da li znate da postoji Muzej odnosa s javnošću? appeared first on Social Emotion.

Smanjenje radnih mesta u Springeru, domu novinskih brendova kao što su Bild i Die Welt, izaziva strahove da će veštačka inteligencija baciti celu medijsku industriju u haos. Chatbotovi poput ChatGPT-a mogu se koristiti za pisanje vesti, čime bi se ljudi-novinari učinili nepotrebnim. 

AI je provalio u ljudskost 

“Prvi put, sam uređaj stvara jezik”, rekao je Ranga Jogeshvar, jedan od vodećih nezavisnih naučnih novinara u Nemačkoj. Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, Jogeshvar je diskutovao o tome kako generativna veštačka inteligencija transformiše kreiranje sadržaja. “Mašina je provalila u našu kulturu, našu civilizaciju”, rekao je. 

Digitalni izveštaj Reuters Instituta za digitalne vesti proglasio je 2023. godinu “probojnom godinom za veštačku inteligenciju i njenu primenu u novinarstvu”. Navodi se da su alati za transkripciju pomoću veštačke inteligencije već uobičajeni u redakcijama, a mnoge ih koriste i za odabir priča koje preporučuju korisnicima, stvaranje naslova i pretvaranje teksta u govor. 

Neke medijske kompanije eksperimentišu sa virtuelnim voditeljima vesti. A aplikacije poput “Artifact” već pružaju AI-generisane rezimee vesti čitaocima. 

AI osnažuje novinare 

Ali neki medijski analitičari veruju da će veštačka inteligencija, preuzimajući rutinske zadatke, osloboditi novinare da se fokusiraju na istraživačko novinarstvo i dubinsku analizu. “Mislim da ćemo videti sve više i više medijskih organizacija koje mogu iznenađujuće da se izdignu”, rekao je Nilš Kristofer, dopisnik za Južnu Aziju za “Rest of World”, online publikaciju koja prati uticaj tehnologije. 

Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, naveo je istraživački kolektiv otvorenog koda “Watchdog Sri Lanka” kao primer. “Nisu velika organizacija, imaju pet do šest urednika. Međutim, uspeli su da svoje izveštaje prenesu u sisteme mašinskog učenja otvorenog koda. I sada imaju interfejs za chat preko kojeg možete pitati: šta se dogodilo u Šri Lanki otkako se bivši predsednik Radžapaksa vratio u zemlju? I to je budućnost koju bih voleo da vidim.” 

Naglasio je da samo novinari mogu pružiti kontekst vestima. Ljudi ne mogu biti nadmašeni od strane veštačke inteligencije kada je u pitanju kreativnost, kritičko razmišljanje ili etičko prosuđivanje. “Novinari će ostati u centru. Ne možemo biti zamenjeni”, rekao je Kristofer.
 

AI proizvodi lažne vesti 

“Imamo novi alat koji može ubrzati određene procese”, saglasan je naučni novinar Ranga Jogeshvar. “Sa AI-om, imamo katalizator koji će proizvesti mnogo više sadržaja nego što to mogu ljudi.” 

Međutim, ovaj sadržaj može biti obmanjujući ili lažan. “Od sada ne možemo verovati sadržaju. I ovo se ne odnosi samo na aktuelne činjenice, već i na prošle činjenice. Doslovno možete menjati istoriju. i ko će moći proveriti činjenice?” Jogeshvar tvrdi da bi političari trebali regulisati veštačku inteligenciju pre nego što može uzdrmati temelje društva. 

Mnogi novinari se nadaju da će potražnja za jedinstvenim pričama istraženim i ispričanim od strane ljudi rasti kada ljudi budu imali dovoljno AI-generisanih vesti. Ali čak i ako se to ispostavi kao istina, hiljade urednika, poput onih u nemačkom tabloidu Bild, već bi mogli izgubiti svoje poslove. 

The post Chatbotovi zamenjuju novinare appeared first on Social Emotion.

U saradnji sa sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research, istraživanje je sprovedeno tokom marta na uzorku opd 1000 ispitanika iz šest uzrasnih kategorija. najzanimljiviji rezultati dobijeni su praćenjem uporednog rasta i pada popularnosti društvenih mreža.

Prema pomenutom istraživanju, TikTok je društvena mreža koja već treću godinu zaredom ostvaruje najveći rast. Tako je sa prošlogodišnjih 25%, TikTok ove godine ostvario rast učešća od 30 procenata.

Instagram je takođe zabeležio rast, pa je na ovoj društvenoj mreži prisutno 79% korisnika. Facebook je, s druge strane, zabeležio pad u odnosu na 2022. godinu i sa 89% je pao na 87 procenata.

Zanimljivo je da Social Serbia 2023 istraživanje pokazuje i da je za sada 12% korisnika interneta u Srbiji koristilo ChatGPT, najviše u svrhe pretrage, pisanja tekstova i sastava i prevođenja.

Još jedna zanimljovost je da je uočen značajan porast u popularnosti domaćih podkasta u odnosu na strane. Skoro dve trećine publike više prati domaće podkaste, 12% daje prednost stranom sadržaju, a 23% podjednako prati i jedne i druge.

Deo rezultata Social Serbia 2023 istraživanja dostupan je svima na ovom linku.

The post Instagram i TikTok sve popularniji u Srbiji appeared first on Social Emotion.

U poslednjih šest godina, Microsoft je stavio akcenat na važnost digitalne pristojnosti, odnosno na tretiranje svih osoba u virtuelnom svetu sa dostojanstvom i poštovanjem. Sprovedeno je istraživanje koje će pomoći ljudima da bolje razumeju njihova iskustva na internetu. Nastavljajući ovim putem, digitalna sigurnost će biti u centru pažnje ove godine, sa objavljivanjem Microsoftovog globalnog istraživanja internet sigurnosti za 2023. godinu, koje takođe istražuje percepcije roditelja i dece o sigurnosti na internetu. Cilj je da internet postane što sigurnije mesto za rad i zabavu, gde se možemo povezivati sa drugima bez rizika. 

Prema nedavnom istraživanju, 69% ispitanika je doživelo neki oblik rizika na internetu u protekloj godini. Najčešći oblici rizika širom sveta su dezinformacije i različite vrste ličnih uvreda, uključujući sajber zlostavljanje, govor mržnje i pretnje nasiljem. Ujedinjeno Kraljevstvo (50%) i Nemačka (56%) su zemlje u kojima su ljudi najmanje često doživljavali online rizike, dok su Filipini (86%) i Čile (79%) zemlje u kojima su ljudi najčešće izloženi online rizicima. 

Roditelji podcenjuju opasnosti na internetu koje vrebaju tinejdžere u svim kategorijama 

Istraživanje je otkrilo da su tinejdžeri više izloženi rizicima na internetu nego što njihovi roditelji pretpostavljaju: 74% tinejdžera doživjelo je neki oblik rizika dok je samo 62% roditelja ovo anticipiralo – razlika od 12 postotnih bodova. 

Osim toga, roditelji potcjenjuju opasnosti u svim kategorijama: najveće razlike odnose se na govor mržnje, vrlo blizu su prijetnje nasiljem, izloženost samoubojstvenom i samoozljeđivačkom sadržaju, te cyberbullying i zlostavljanje. Još jedan primjer ove različite percepcije – dok je 39% tinejdžera naišlo na govor mržnje na mreži, samo 29% roditelja izvijestilo je da su njihova djeca to iskusila. No, situacija je slična i kada je riječ o prijetnjama nasiljem: 19% tinejdžera naišlo je na ovaj fenomen, u usporedbi s samo 11% roditelja. Anketa je također otkrila da se tinejdžeri više brinu o budućim prijetnjama nasilja nego roditelji. 

Većina tinejdžera (60%) ne skriva rizike s kojima se suočavaju online: 71% pogođenih mladih osoba razgovara o svojim iskustvima sa svojim roditeljima, 32% s prijateljima i 14% s drugim odraslim osobama. 

Roditelji kažu da online zaštita pomaže u održavanju sigurnosti njihove dece 

Većina roditelja izveštava o preduzimanju različitih koraka kako bi zaštitili svoju decu na internetu, uključujući proveru profila svoje dece i pregledanje njihovog dnevnika aktivnosti (activity log). Takođe redovno razgovaraju sa svojom decom o njihovim online aktivnostima. 

Istraživanja su pokazala da roditelji generalno smatraju da su sigurnosne funkcije moćan alat za održavanje sigurnosti njihove dece na internetu. Izveštaj je pokazao da 81% roditelja koristi barem jednu vrstu alata. Takođe je utvrđeno da su roditelji mlađe dece u dobi od 6-12 godina u proseku mnogo skloniji korišćenju platformskih sigurnosnih alata (4,4), nego roditelji tinejdžera (3,5). Roditelji veruju da su alati za pregledanje zahteva za prijateljstvom njihove dece (71%) i kontrola online trošenja (69%) najefikasniji. 

Microsoft je posvećen digitalnoj sigurnosti 

Microsoft ima dugogodišnju posvećenost održavanju sigurnosti dece na internetu, a ovo istraživanje potvrđuje da svi akteri – tehnološke kompanije, vlade, civilno društvo i porodice – moraju nastaviti zajedno raditi na sigurnijem internetu. Četiri stuba digitalne sigurnosti su arhitektura platforme, moderacija sadržaja, kultura i saradnja. Dizajn sigurnosti je izuzetno važan kako u arhitekturi platforme, tako i u integraciji sigurnosnih funkcija za porodice. Takođe je ključno da se propisi o sigurnosti sprovode kroz jasne sigurnosne politike i dosledne, proporcionalne mere kako bi se zaštitili korisnici. Velika većina ispitanika u anketi se slaže sa svim ovim ciljevima, a 85% očekuje moderiranje sadržaja za ilegalni sadržaj (28%) i ilegalni, ali štetan sadržaj (57%). 

Sigurne i inkluzivne online zajednice koje korisnici stvaraju omogućuju svima da učestvuju u digitalnom svetu. U takvom okruženju možemo pomoći ljudima da razumeju online rizike, kako da se zaštite i zaštite svoje porodice. 

Konačno, saradnja između svih strana ostaje ključna za rešavanje spajanja stvarnog sveta i digitalne štete. Microsoft se ponosno pridružio inicijativi francuskog predsednika Makrona, Laboratoriji za zaštitu online sigurnosti dece, pokrenutom na Pariskom forumu za mir u novembru 2022. godine. Iz istog razloga, nastavljamo saradnju sa donosiocima odluka i organizacijama širom sveta: zajednički cilj je učiniti internet sigurnim za sve putem efikasnih i proporcionalnih odgovora na izazove. 

Znajući da mnogi roditelji traže edukativne materijale i smernice kako bi pronašli personalizovana rešenja za sigurnost interneta za svoje porodice, Microsoft je tu da pomogne:  

• Raspoloživi resursi | Microsoft Online Safety

• Rezultati globalne ankete i saveti za tinejdžere i roditelje 

• Xbox Family Hub

• Raspoloživi resursi za porodice koji pomažu u  postavljanju dečjeg accounta na Xboxu i informacija o privatnosti i sigurnosti porodice 

• Microsoft Family Safety

• Omogućavanje obiteljima da razviju sigurne navike i zaštite se digitalnim i fizičkim smjernicama i alatima 

• Xbox Family Settings aplikacija

• Upravljajte aktivnostima dece na konzoli 

• Uputstvo za sigurnost na Xboxu

• Evoluirajući pristup Xbox sigurnosti, nova Privacy Prodigy iz Minecraft Education i saveti i alati koje roditelji mogu koristiti sa svojim porodicama za igranje na Xboxu 

Igra je neprocenjiva lekcija, zbog čega je Minecraft: Education Edition objavio Privacy Prodigy, program igara za decu od 7-18 godina. Na igračima je da zaštite svoju privatnost kako se udaljavalju od kuće. Pri tome susreću situacije koje im omogućuju da nauče koje lične podatke mogu podeliti, a šta bi trebalo da zadrže za sebe. Privacy Prodigy je nastavak prošlogodišnje CyberSafe serije s Home Sweet Hmm i dostupan je besplatno na Minecraft Education i Marketplace. 

Metodologija istraživanja 

Anketa je sprovedena online u 16 zemalja1 i uključila je više od 16.000 tinejdžera, roditelja i drugih odraslih osoba. Roditelji su bili pozvani da podele iskustva svoje dece, a svi učesnici su odgovarali na pitanja o njihovoj percepciji online života i 10 različitih rizičnih iskustava u 5 kategorija rizika. Sažeci po zemljama dostupni su ovde. 

1 Kanada, Meksiko, Kolumbija, Peru, Brazil, Čile, Argentina, Francuska, Nemačka, Italija, Indija, Filipini, Singapur, Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo. U svakoj zemlji provedeno je najmanje 1000 intervjua, uključujući 500 među tinejdžerima i odraslim osobama 

The post Skorašnja istraživanja kompanije Microsoft upozoravaju na opasnosti na internetu i važnost zaštite dece appeared first on Social Emotion.

Radi se o opciji slanja video poruka kakva već postoji na nekim konkurentskim društvenim mrežama i platformama za komuniciranje, poput Snapchata i Telegrama.

Korisnici WhatsAppa već sada mogu da šalju video snimke, ali snimanje i slanje videa će se dodatno pojednostaviti uz pomoć nove funkcije i to putem opcije mikrofona koja se nalazi pored kućice za upisivanje teksta.

Trenutno se taj taster koristi za slanje glasovnih poruka i potrebno ga je pritisnuti i držati za snimanje glasovne poruke, a poruka se šalje kada se prst podigne s ekrana. U budućnosti dodirom na ikonu mikrofona pojaviće se i nova ikona video kamere. Kada se ona dodirne i drži kamera će početi sa snimanjem, a kada se otpusti video će biti poslat primaocu, odnosno primaocima.

Maksimalna dužina poruke iznosi 60 sekundi. Za slanje glasovnih poruka, dovoljno je ponovno jednom dodirnuti ikonu video kamere i ponovno će se pojaviti mikrofon.

Kao i ostale poruke koje se šalju putem WhatsAppa, i nova opcija slanja video poruka takođe podržava end-to-end enkripciju, tako da će sadržaj snimljenih videa moći da vide samo pošiljaoci i primaoci poruke. Takođe, ove video snimke primaoci neće moći da prosleđuju drugim korisnicima platforme.

Kako ističu na stranici WABetaInfo, Meta trenutno razvija i testira ovu opciju na test verzijama aplikacija za Androide i iPhone, pa bi ona u nekom periodu trebalo da postane dostupna svim korisnicima ove platforme za komuniciranje.

The post WhatsApp testira novi način slanja poruka appeared first on Social Emotion.

Google Chat, aplikacija za razmenu poruka sada ima funkciju “pametnog pisanja” koje omogućava da veštačka inteligencija umesto korisnika napiše prediktivne poruke u trenutnom razgovoru. Na taj način korisnicima će uštedeti vreme izbegavajući višak kucanja, objavila je kompanija na svom blog postu.

Cilj kompanije je, kako piše, da pomogne u bržem komuniciranju kako bi poslovni projekti i komunikacija efikasnije bili obavljeni. Ukoliko se predlozi koje veštačka inteligencija za završetak rečenica korisnicima posebno svidi, mogu je koristiti klikom na dugme “tab”.

Iako je prvobitno predviđena za poslovnu upotrebu, aplikacija Chat, nekadašnji Hangouts dostupna je besplatno i pojedinačnim korisnicima. U odnosu na Hangouts, Chat ima unapređene reakcije na poruke i novu AI opciju.

Kompanija napominje da će nova funkcija biti automatski uključena, ali je korisnici ukoliko im ne odgovara, mogu ručno isključiti. To mogu uraditi jednostavnim poništavanjem opcije “Enable predictive suggestions as you compose a message on web and desktop” u Smart compose delu u Chat podešavanjima.

Svim korisnicima ažuriranje aplikacije biće dostupno od 26. juna, a opcija prediktivnih poruka biće dostupna za engleski, italijanski, portugalski, španski i francuski jezik.

The post Google Chat dobija novu funkciju “pametnog pisanja” appeared first on Social Emotion.

Kao direktor Microsoft razvojnog centra u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia, MDCS) Dražen Šumić, sa statusom Microsoft Partnera, će biti zadužen za dalji strateški razvoj centra u Beogradu, koji je odavno izgradio svojevrstan imidž unutar globalne kompanije i važi za jedan od najvažnijih razvojnih centara u Evropi. U MDCS-u se stvaraju najinovativniji servisi globalne kompanije koje koriste milioni ljudi širom sveta, kao što su Cloud servisi i razvoj generativne veštačke inteligencije.

„Zahvaljujući radu koji smo svi zajedno uložili, danas je MDCS značajno drugačije mesto nego 2011. godine u momentu kad sam se ja priključio timu. Sada imamo preko 600 inženjera, a naš centar je odgovoran za neke od ključnih Microsoft servisa. Zahvaljujem se mom prethodniku Draganu Tomiću, na dosadašnjem uspešnom vođenju, od koga sam lično mnogo naučio. MDCS je razvojni centar sa kompletnim procesom razvoja softverskih proizvoda, ali i rada sa korisnicima kako bi ih oni usvojili. Naša ključna snaga se nije promenila, a verujem da nikada i neće: zajedništvo i želja da budemo najbolji“, istakao je Dražen.

Znanje, talenat, motivacija, vizija i multidisciplinarni tim koji pronalazi pragmatična rešenja, izvršava projekte brzo i blisko sarađuje sa klijentima, su bili ključni u dosadašnjem pozicioniranju MDCS-a. Svi projekti razvojnog centra u Srbiji su priznati, kako na najvišem nivou korporacije, tako i od strane miliona korisnika i ucrtavaju Srbiju kao važnu IT destinaciju.

“Nastavljamo put naše vizije da postanemo glavni centar razvoja za Istočnu Evropu u Microsoft-u, sa centralnim kampusom u Beogradu. Kako bismo ostvarili zacrtano suština je u svakodnevnom napredovanju i nadogradnji znanja, jer živimo industriju koja isključivo ceni inovacije”, zaključio je Šumić.

Dražen je u Čačku završio Gimnaziju, a potom ETF u Beogradu 2003, na kom je magistrirao 2008. Softverskim inženjerstvom se bavi od kraja studija do danas. Microsoft-u se pridružio 2011- godine, kao Product Manager u SQL timu, a tokom poslednjih 8 godina je vodio Product Management i Data Science timove za Azure cloud servise i SQL Server. Stutus Partnera u kompaniji stekao je u septembru prošle godine.

Više o MDCS-u na linku.

The post Dražen Šumić je novi direktor Microsoft razvojnog centra u Srbiji appeared first on Social Emotion.