Pitanje „da li će AI uzeti moj posao?“ zvuči logično, ali sve manje pomaže da razumemo ono što se stvarno događa na tržištu rada. Posao nije jedna aktivnost. Većina zanimanja sastoji se od desetina različitih zadataka, od rutinske obrade informacija do pregovaranja, procene, odgovornosti i rada sa ljudima.

Upravo zato istraživači sve češće posmatraju AI kroz zadatke, a ne samo kroz nazive radnih mesta. Stanfordov ekonomista Erik Brynjolfsson u aktuelnom razgovoru o budućnosti rada naglašava da gotovo nijedno zanimanje nije potpuno automatizabilno, dok gotovo svaki posao sadrži zadatke koje AI može da promeni.^[1]

Najpre se menja sadržaj posla

Kada nova tehnologija preuzme deo posla, radno mesto ne mora odmah da nestane. Mnogo češće se menja raspodela vremena. Zadatak koji je ranije trajao dva sata može da traje dvadeset minuta, dok zaposlenom ostaje više vremena za proveru, komunikaciju, donošenje odluke ili potpuno novu vrstu rada.

To je razlog zbog kojeg statistika zaposlenosti sama po sebi često kasni za stvarnom promenom. Naziv radnog mesta može ostati isti, dok se svakodnevni posao već značajno promenio.

Stanford ne vidi masovno nestajanje poslova, ali vidi upozorenje

Stanford Digital Economy Lab u radu revidiranom u avgustu 2026. analizira administrativne payroll podatke kompanije ADP koji obuhvataju milione zaposlenih u SAD do juna 2026. Autori navode da ne nalaze dokaz o široko rasprostranjenom istiskivanju zaposlenih na nivou cele ekonomije.^[2]

Ali isti podaci pokazuju mnogo izraženiji problem kod mlađih zaposlenih. Zaposlenost radnika starosti od 22 do 25 godina u zanimanjima sa visokom izloženošću AI bila je oko 19 odsto niža nego što bi bila da je pratila kretanje njihovih vršnjaka u manje izloženim zanimanjima.^[2]

To nije isto što i tvrdnja da je AI „ukinuo 19 odsto poslova“. Poređenje se odnosi na relativni put zaposlenosti dve grupe u američkim podacima i na procenu šta bi se dogodilo da su kretanja bila slična. Autori takođe navode da je razlika više povezana sa slabijim zapošljavanjem mladih nego sa masovnim otpuštanjem postojećih zaposlenih.^[2]

Zašto su početne pozicije posebno važne

Početnici tradicionalno dobijaju rutinske zadatke upravo zato da bi kroz njih naučili posao. Priprema prve verzije analize, jednostavno istraživanje, obrada podataka, sastavljanje standardnog dokumenta ili osnovna korisnička komunikacija često su bili ulaz u profesiju.

Ako AI upravo te zadatke može da uradi brzo i dovoljno dobro, kompanija može imati manju potrebu za novim juniorom, čak i kada joj i dalje trebaju iskusni stručnjaci. To stvara paradoks: organizaciji su potrebni seniori, ali dugoročno mora postojati način da se novi ljudi razviju do tog nivoa.

OECD takođe posmatra izloženost kroz sposobnosti

OECD je u maju 2026. objavio novu meru izloženosti zanimanja AI sistemima koja povezuje sposobnosti savremenog AI sa zahtevima konkretnih poslova. Analiza pokazuje da su današnji sistemi bliži zahtevima zanimanja koja uključuju rutinsku obradu informacija, administrativni rad i zadatke koji se mogu jasno kodifikovati.^[3]

Veći jaz i dalje postoji kod poslova koji zahtevaju kontekstualnu procenu, interpersonalno razumevanje, složeno odlučivanje i odgovornost.^[3] To ne znači da su takva zanimanja „bezbedna zauvek“, već da trenutna AI sposobnost nije ravnomerno raspoređena preko svih vrsta ljudskog rada.

Iskustvo može postati vrednije

Ako AI može da napravi prvu verziju dokumenta, rezimira materijal ili predloži nekoliko opcija, vrednost zaposlenog se pomera ka proceni kvaliteta. Potrebno je znati šta je relevantno, šta nedostaje, gde postoji rizik i kada rezultat izgleda uverljivo, ali nije dovoljno dobar.

Iskusan čovek obično ne zna samo kako se zadatak tehnički izvršava. On zna i koji izuzeci postoje, šta klijent zapravo pokušava da postigne i koje posledice može da ima pogrešna odluka. Upravo taj kontekst je teže pretvoriti u jednostavan prompt.

Ali kako onda nastaje iskustvo?

To je možda jedan od ozbiljnijih organizacionih problema koji dolazi sa AI automatizacijom. Ako kompanija ukloni veliki deo početnih zadataka, moraće namerno da dizajnira novi način učenja za mlađe zaposlene.

Junior možda više neće provesti tri godine ručno radeći iste rutinske korake, ali i dalje mora da nauči kako da proceni dobar rezultat. Mentorski rad, simulacije, rad uz iskusnije kolege i kontrolisano korišćenje AI mogu postati važniji nego klasičan model „uči kroz gomilu jednostavnih zadataka“.

Najvažnija veština možda neće biti promptovanje

Promptovanje jeste korisno, ali verovatno nije dovoljno stabilna karijerna prednost samo po sebi. Interfejsi se menjaju, modeli postaju bolji i veliki deo tehnike pisanja prompta može biti ugrađen u same proizvode.

Dugoročnije su važnije sposobnosti kao što su razumevanje problema, procena kvaliteta, komunikacija, rad sa podacima, donošenje odluka i odgovornost za rezultat. AI može proširiti ono što čovek može da uradi, ali time povećava i značaj procene šta uopšte treba raditi.

Kompanije treba da mere zadatke, ne samo broj zaposlenih

Kada organizacija procenjuje uticaj AI, nije dovoljno napraviti tabelu zanimanja koja će navodno nestati. Korisnije je rastaviti svaki proces na konkretne aktivnosti i pitati gde AI ubrzava posao, gde ga može automatizovati, gde samo pomaže i gde ljudska kontrola mora da ostane obavezna.

Takav pristup daje realniju sliku potreba za ljudima. Možda će isti tim moći da obradi više posla, ali će mu istovremeno biti potrebne nove veštine u kontroli kvaliteta, radu sa automatizacijom ili komunikaciji sa klijentima.

Promena je realna, ali nije jednostavna priča o nestanku rada

Najnoviji podaci ne opravdavaju ni jednu od dve krajnosti: ni tvrdnju da se na tržištu rada ništa važno ne događa, ni tvrdnju da je AI već masovno zamenio ljude. Efekti su neujednačeni i zavise od godina iskustva, zanimanja, vrste zadatka i načina na koji se tehnologija koristi.

Zato će za zaposlene i kompanije verovatno biti korisnije da prestanu da pitaju koji će poslovi nestati i počnu da pitaju koji se zadaci menjaju, koje nove odgovornosti nastaju i kako će ljudi steći iskustvo u svetu u kojem početni deo posla sve češće radi AI.

The post AI menja poslove pre nego što ih ukine: zašto su zadaci važniji od naziva radnog mesta appeared first on Social Emotion.

Prva faza poslovne upotrebe generativne AI uglavnom se svodila na razgovor sa modelom: postavi pitanje, dobiješ odgovor i zatim čovek odlučuje šta će sa njim. Agentni sistemi menjaju taj odnos. Oni mogu da koriste alate, rade sa fajlovima, pozivaju druge sisteme, izvršavaju više koraka i nastavljaju zadatak duže od jednog razgovora.

OpenAI je 10. septembra 2026. predstavio Agents API u public beta verziji, sa infrastrukturom namenjenom dugotrajnim agentnim zadacima, korišćenju alata, radu sa fajlovima i koordinaciji podagenata.^[1] Sama objava nije dokaz da je problem agenata rešen, ali jeste još jedan signal da se tržište pomera od demonstracija ka operativnoj infrastrukturi.

Pilot više nije najteži deo

Napraviti impresivan demo postalo je relativno jednostavno. Mnogo je teže dozvoliti agentu da radi unutar stvarnog poslovnog procesa, gde postoje kupci, novac, poverljivi podaci, rokovi i posledice greške.

Kada agent samo predlaže tekst, greška je uglavnom vidljiva čoveku pre objave. Kada dobije mogućnost da menja podatke, pokreće procese ili komunicira sa drugim sistemima, granica rizika se pomera. Tada više nije dovoljno pitati koliko je model inteligentan. Važno je šta sme da uradi, kojim podacima sme da pristupi i ko odgovara kada nešto pođe pogrešno.

Agent nije samo model

OpenAI svoj Agents API opisuje kao kombinaciju modela, alata, okruženja i harness infrastrukture koja upravlja kontekstom i dugotrajnim sesijama. Sistem može da koristi MCP, prilagođene funkcije i ugrađene alate, a podržana je i paralelizacija rada kroz podagente.^[1]

To je važna promena u načinu na koji kompanije treba da razmišljaju o AI. Vrednost više ne dolazi samo iz kvaliteta jednog odgovora, već iz načina na koji je kompletan tok rada projektovan. Loš proces sa dobrim modelom i dalje ostaje loš proces, samo brži.

Dozvole postaju poslovna tema

Svaki agent koji radi ozbiljan posao mora da ima neki identitet i određeni nivo pristupa. Može da čita dokumente, proverava bazu podataka, priprema izveštaj ili pokrene određenu radnju. Problem nastaje kada organizacija agentu da više prava nego što su mu za konkretan zadatak potrebna.

Zato princip minimalnih privilegija, koji je godinama normalan deo informacionih sistema, postaje jednako važan i kod AI agenata. Agent za analizu prodaje ne mora automatski da ima pravo da menja finansijske podatke. Agent koji priprema odgovor klijentu ne mora nužno da može samostalno da ga pošalje.

Microsoftov primer pokazuje potencijal, ali i granice podataka

Microsoft je 17. septembra objavio sopstveno iskustvo sa AI transformacijom i naveo da je do septembra 2026. više od 111 agenata bilo raspoređeno kroz procese cloud supply chaina. U pet merenih mesečnih ciklusa između aprila i avgusta, prosečno vreme planiranja smanjeno je sa približno deset na manje od 2,5 radna dana.^[2]

Kompanija je takođe navela da je u više od 20 mesečnih istraga vezanih za planiranje potražnje vreme potrebno za ljudski validirano objašnjenje smanjeno sa pet do sedam dana na manje od nekoliko sati, pri čemu su neki slučajevi završeni za manje od 20 minuta.^[2] Važna ograda je da Microsoft jasno označava ove rezultate kao interne podatke za konkretne procese i periode, a ne kao univerzalni benchmark za sve kompanije.

Brzina nije dovoljna ako ne postoji trag odluke

Kada agent radi jedan zadatak, relativno je lako utvrditi šta se dogodilo. Kada nekoliko agenata sarađuje, koristi različite alate i donosi niz mikroodluka, postaje mnogo važnije imati dobar zapis toka rada.

Kompaniji treba mogućnost da kasnije odgovori na jednostavna pitanja: koje podatke je agent koristio, šta je promenio, koji alat je pozvao, koji rezultat je dobio i gde je čovek odobrio sledeći korak. Bez takvog traga automatizacija može ubrzati posao, ali istovremeno otežati istragu kada dođe do greške.

Podaci postaju ograničenje pre modela

AI agent ne može pouzdano da upravlja procesom ako su dokumenti zastareli, baze neusaglašene ili pravila postoje samo u glavama zaposlenih. Što je agent autonomniji, to je veća cena lošeg podatka, jer pogrešan izlaz može postati ulaz za sledeći korak.

Zbog toga implementacija agenata često otkriva probleme koje je organizacija godinama mogla da ignoriše: nejasno vlasništvo nad podacima, različite verzije istog dokumenta, nedokumentovane procedure i procese koji funkcionišu samo zato što iskusni zaposleni znaju kako da zaobiđu njihove slabosti.

Čovek ostaje važan, ali na drugom mestu

Ljudska kontrola ne mora da znači da zaposleni ručno potvrđuje svaki korak. To bi uništilo veliki deo vrednosti automatizacije. Mnogo je korisnije definisati tačke na kojima je ljudska procena zaista potrebna.

Niskorizični koraci mogu biti automatizovani, dok finansijske odluke, komunikacija sa klijentom, promene produkcionih podataka ili drugi osetljivi koraci mogu zahtevati eksplicitno odobrenje. Tako čovek ne proverava sve, ali ostaje odgovoran tamo gde greška ima stvarne posledice.

Šta to znači za manju kompaniju

Manje firme ne moraju da grade desetine agenata da bi imale koristi od ovog pristupa. Često je dovoljno izabrati jedan dobro definisan proces: pripremu nedeljnog izveštaja, kontrolu sadržaja, analizu podataka ili proveru promena na sajtu.

Pravi test nije da li agent može jednom da izvrši zadatak. Test je da li isti proces može pouzdano da ponovi, da li čovek može da proveri šta je urađeno i da li postoji bezbedan način da se zaustavi kada nešto nije u redu.

Sledeća faza AI nije još jedan chatbot

Agentni sistemi imaju smisla tek kada postanu deo konkretne poslovne arhitekture. Model je samo jedan sloj. Oko njega moraju da postoje podaci, dozvole, alati, evidencija, pravila i ljudska odgovornost.

Zato sledeća velika poslovna tema verovatno neće biti samo koji model kompanija koristi. Mnogo važnije pitanje biće kome i čemu njen AI agent ima pristup, šta sme da uradi i ko može da objasni svaku važnu odluku koju je sistem napravio.

The post AI agenti izlaze iz pilot faze: sledeći problem nisu modeli nego kontrola appeared first on Social Emotion.

Digitalni oglas je decenijama imao prilično predvidljivu logiku: poruka privuče pažnju, korisnik klikne i zatim odlazi na sajt, landing page ili prodavnicu. OpenAI sada testira drugačiji model u kojem klik može da otvori označen razgovor sa agentom samog oglašivača. Sponsored Agents su predstavljeni 16. septembra 2026. i trenutno se testiraju sa odabranim oglašivačima u Sjedinjenim Državama.^[1]

Važna razlika je u tome što taj razgovor nije deo nezavisnog ChatGPT odgovora. OpenAI navodi da je komunikacija sa Sponsored Agentom jasno označena i odvojena i od originalnog korisničkog razgovora i od nezavisnih ChatGPT odgovora.^[1] Za marketing je to važnije od same tehnologije, jer oglas više ne mora da bude samo završena poruka. Može da postane početak dijaloga.

Oglas više nije poslednja poruka

Klasičan display ili search oglas pokušava da u veoma malo prostora objasni dovoljno da korisnik napravi sledeći korak. Razgovorni format menja tu logiku. Korisnik može da vidi proizvod ili uslugu, zatim da pita ono što ga zaista zanima, od dimenzija i kompatibilnosti do uslova kupovine ili dodatnih karakteristika.

To znači da kvalitet kampanje više ne zavisi samo od kreativnog rešenja i medijskog targetiranja. Brend mora da razmisli i o kvalitetu odgovora koje će njegov agent davati. Loše strukturisana baza znanja ili neprecizne informacije mogu da naprave problem upravo u trenutku kada je korisnik pokazao ozbiljno interesovanje.

Šta je Sponsored Agent, a šta nije

Prema OpenAI objavi, korisnik sam bira da li želi da nakon oglasa započne razgovor sa sponzorisanim agentom. Agent može da odgovara na dodatna pitanja i da korisnika usmeri ka sajtu kompanije kada je spreman za sledeći korak.^[1] To je mnogo bliže digitalnom prodajnom asistentu nego klasičnom oglasnom formatu.

Istovremeno, granica između nezavisnog AI odgovora i komercijalne komunikacije mora da ostane jasna. OpenAI upravo zato naglašava da je Sponsored Agent zaseban i označen razgovor. To je važno i za korisničko poverenje i za same brendove, jer pokušaj prikrivanja komercijalnog interesa u AI okruženju može veoma brzo da uruši kredibilitet.

Za brendove novi posao počinje posle klika

Do sada je veliki deo optimizacije bio usmeren na to da oglas dobije klik. U razgovornom modelu klik može biti tek početak. Slede pitanja: da li agent razume proizvod, da li poznaje aktuelne cene i uslove, da li zna kada treba da prizna da nema odgovor i kada treba da prepusti komunikaciju čoveku?

To uvodi novu disciplinu između marketinga, prodaje, korisničke podrške i IT-a. Agent koji predstavlja brend ne može da se oslanja samo na dobar prompt. Potrebni su pouzdani podaci, jasna pravila, ažurirana dokumentacija i kontrola nad odgovorima koje sistem daje korisniku.

CRM i ecommerce ulaze u isti tok

OpenAI je istovremeno najavio integracije ChatGPT Ads sa HubSpotom i Shopifyjem. HubSpot je predstavljen kao prvi CRM partner, dok je Shopify prvi ecommerce partner.^[1] Ideja je da kompanije ne moraju potpuno da odvoje novi oglasni kanal od sistema u kojima već upravljaju kupcima, proizvodima i kampanjama.

Za marketare je to možda važnija promena od same novine u formatu oglasa. Kada su oglas, razgovor, lead i prodajni kontekst povezani, merenje više ne mora da stane na kliku. Moguće je posmatrati ceo put od prvog interesovanja do konkretnog poslovnog ishoda, pod uslovom da su podaci i procesi dobro postavljeni.

AI ulazi i u proizvodnju kampanja

OpenAI je objavio i nove mogućnosti za kreiranje, menjanje i analizu kampanja kroz prirodni jezik, kao i AI pomoć pri pisanju oglasa i izradi vizuala. Oglašivači mogu da pregledaju i izmene predloge pre nego što ih uključe u kampanju.^[1]

To smanjuje deo operativnog posla, ali ne rešava strateška pitanja. AI može brže da napravi varijante oglasa, ali ne može sam da odluči kakvu reputaciju brend želi da izgradi, koju ponudu treba da istakne ili gde automatizacija prestaje da bude korisna i počinje da narušava iskustvo.

Šta se stvarno menja za marketing

Najzanimljiviji deo ove promene nije još jedan novi oglasni placement. Menja se sama granica između oglašavanja, prodaje i korisničke podrške. Ako korisnik posle oglasa može odmah da razgovara sa sistemom koji poznaje ponudu, marketing ulazi mnogo dublje u deo procesa koji je ranije pripadao prodajnom timu ili call centru.

To znači da će brendovi morati da razmišljaju o pitanjima koja ranije nisu bila deo medijskog plana: ko odobrava odgovore, odakle agent uzima informacije, kako se beleže greške, koliko često se podaci osvežavaju i gde se uvodi ljudska kontrola.

Ne treba žuriti sa velikim zaključcima

Sponsored Agents su trenutno test, a ne univerzalni standard digitalnog oglašavanja. OpenAI navodi da se testiranje u ovom trenutku sprovodi sa odabranim oglašivačima u SAD.^[1] Zato bi bilo prerano tvrditi da će razgovorni oglasi zameniti klasične formate ili da će svi korisnici želeti da razgovaraju sa brendovima kroz AI.

Ali smer je važan. Oglašavanje se pomera od statične poruke ka interaktivnom iskustvu, a AI omogućava da se taj razgovor odvija u mnogo većem obimu nego što bi bilo moguće samo sa ljudskim timovima.

Brend postaje odgovoran i za razgovor

U klasičnom oglasu kompanija ima gotovo potpunu kontrolu nad tekstom koji korisnik vidi. U razgovoru više ne postoji samo jedna unapred odobrena poruka. Zato će kvalitet podataka, granice automatizacije i način eskalacije ka čoveku postati deo kreativne i reputacione strategije.

Ako se ovaj format proširi, pitanje više neće biti samo koliko je dobar oglas. Biće jednako važno koliko je dobar razgovor koji počinje nakon njega.

The post ChatGPT oglasi postaju razgovori: šta Sponsored Agents menjaju za brendove appeared first on Social Emotion.

Kada se kaže brend, mnogi i dalje prvo pomisle na logo, boje, slogan i kampanju. Sve to jeste deo identiteta, ali više nije dovoljno da objasni zašto određenim kompanijama verujemo, zašto ih preporučujemo i zašto im se vraćamo. Brend danas mnogo više liči na zbir iskustava nego na zbir grafičkih elemenata.

On nastaje svaki put kada korisnik poseti sajt, pozove podršku, uđe u prodavnicu, pročita objavu zaposlenog na LinkedInu, dobije račun, otvori proizvod ili pokuša da reši problem. Logo može da obeća kvalitet, ali iskustvo odlučuje da li će to obećanje preživeti.

Brend se gradi između kampanja

Kompanije često ulažu mnogo energije u periode velike vidljivosti: lansiranja, kampanje, događaje i promocije. Međutim, reputacija se najvećim delom gradi između tih trenutaka, kroz svakodnevnu komunikaciju, podršku, prodaju i ponašanje zaposlenih.

Ako kampanja govori o jednostavnosti, a kupovina je komplikovana, korisnik će verovati iskustvu. Ako kompanija govori o ljudima, a podrška deluje potpuno bezlično, iskustvo ponovo pobeđuje komunikaciju. Brend zato nije ono što kompanija kaže o sebi, već ono što korisnik može da potvrdi sopstvenim iskustvom.

Reputacija je zbir malih dokaza

Poverenje se retko gradi jednom velikom porukom. Mnogo češće nastaje kroz niz malih potvrda: proizvod radi kako je obećano, rok je ispoštovan, greška je priznata, problem je rešen, zaposleni je bio korektan i informacija je bila jasna.

Svaki takav trenutak je dokaz da brend jeste ono što tvrdi da jeste. Isto važi i u suprotnom smeru. Jedna loša kampanja možda neće ozbiljno oštetiti reputaciju, ali niz loših korisničkih iskustava vremenom može da napravi mnogo veći problem.

Podaci pokazuju gde obećanje prestaje da funkcioniše

Digitalno okruženje kompanijama daje ogroman broj signala. Analitika sajta pokazuje gde ljudi odustaju, pretraga otkriva šta ne mogu da pronađu, korisnička podrška pokazuje šta ih zbunjuje, a prodaja zna koja pitanja se stalno ponavljaju.

Problem je što ti podaci često žive u različitim sistemima i timovima. Marketing vidi kampanju, prodaja vidi upit, podrška vidi problem, a menadžment vidi izveštaj. Korisnik, međutim, vidi samo jednu kompaniju.

Gde AI stvarno može da pomogne

Tu veštačka inteligencija može da bude posebno korisna. Ne samo kao generator slogana, tekstova ili slika, već kao alat koji pomaže da se velike količine povratnih informacija analiziraju, grupišu i pretvore u razumljive obrasce.

Hiljade komentara, recenzija ili upita mogu da pokažu da korisnici imaju isti problem čak i kada ga opisuju različitim rečima. AI može da pomogne u obradi i grupisanju takvih informacija, ali odluka šta će kompanija uraditi sa tim saznanjem ostaje poslovna i ljudska odluka.

Takva ljudska kontrola je važna i zbog ograničenja same tehnologije. NIST u svom profilu rizika generativne AI posebno opisuje problem confabulation, kada sistem može samouvereno da generiše činjenično netačan ili lažan sadržaj.^[1]

Najveća greška je koristiti AI samo za lepšu komunikaciju. Ako korisnici imaju loše iskustvo, nema velike koristi od toga da tehnologija samo napravi lepši tekst kojim će kompanija objasniti koliko je dobra. Mnogo vrednija primena je da AI pomogne da se otkrije zašto iskustvo nije dobro i gde konkretno može da se popravi.

Zaposleni su deo brenda

U eri društvenih mreža više nije moguće potpuno razdvojiti korporativni identitet od ljudi koji predstavljaju kompaniju. Način na koji zaposleni komuniciraju sa klijentima, kandidatima, partnerima i kolegama postaje deo reputacije, bez obzira na to da li je komunikacija formalno deo marketinške kampanje.

To ne znači da zaposleni treba da postanu reklamni panoi. Najvrednije je kada njihovo stvarno iskustvo potvrđuje ono što kompanija govori o sebi. Employer branding koji nije podržan stvarnom kulturom veoma brzo počinje da izgleda kao još jedna reklama.

Isto važi i za autentičnost. Ona nije stvar opuštenijeg tona ili fotografija pravih ljudi, već podudaranja između onoga što kompanija govori i onoga što radi. Kada postoji ta podudarnost, komunikacija može biti formalna ili neformalna, moderna ili tradicionalna, a brend će i dalje delovati uverljivo.

Tehnologija povećava transparentnost

Nekada je kompanija mogla mnogo više da kontroliše način na koji se o njoj govori. Danas korisnici objavljuju iskustva, zaposleni dele stavove, konkurenti se porede u realnom vremenu, a svaka greška može veoma brzo postati javna.

Zbog toga reputacijom više nije moguće upravljati samo komunikacijom. Najbolja reputaciona strategija sve više liči na dobro vođenje kompanije, jer se svaka razlika između obećanja i stvarnog iskustva pre ili kasnije vidi.

Šta čini savremen brend?

Savremen brend više nije samo identitet koji marketing projektuje ka tržištu. On je rezultat nekoliko elemenata koji moraju da funkcionišu zajedno:

• jasno obećanje koje korisnik može lako da razume,
• proizvod ili usluga koja to obećanje zaista ispunjava,
• konzistentno korisničko iskustvo,
• ljudi koji razumeju vrednosti kompanije,
• podaci koji pomažu da se problemi vide pre nego što postanu krize,
• tehnologija koja poboljšava iskustvo umesto da ga komplikuje,
• komunikacija koja odgovara stvarnosti.

Brend kao operativni sistem poverenja

Možda je upravo to najkorisniji način da danas razmišljamo o brendu: ne kao o znaku, kampanji ili marketinškom odeljenju, već kao o operativnom sistemu poverenja. Sve što kompanija radi može to poverenje da poveća ili da ga smanji.

AI i podaci mogu da pomognu da taj sistem bolje razumemo, ali ne mogu da zamene njegovu osnovu: kvalitetno iskustvo, korektno ponašanje i doslednost. U svetu u kojem gotovo svako može da napravi lep vizuelni identitet i profesionalnu kampanju, upravo će ta razlika postajati sve vidljivija.

Brend nije ono što kompanija nacrta. Brend je ono što ljudi na kraju dožive.

The post Brend više nije logo: kako se reputacija gradi kroz iskustvo, podatke i AI appeared first on Social Emotion.

Godinama se uspeh na društvenim mrežama često merio jednom jednostavnom metrikom: koliko ljudi je objava organski dosegla. Što je reach bio veći, rezultat je delovao bolji. Danas je takav pogled previše jednostavan.

Društvene mreže imaju ogromnu količinu sadržaja, a platforme rangiraju i personalizuju sadržaj na osnovu niza signala o relevantnosti, interesovanjima i ponašanju korisnika.^[1][3][5] Samo objaviti nešto i čekati organski domet zato više nije strategija, iako organski sadržaj nije izgubio vrednost.

Reach je posledica, a ne cilj

Kada je osnovni cilj da što više ljudi vidi objavu, lako se sklizne u proizvodnju sadržaja koji dobija pogled ili klik, ali nema stvarnu vezu sa brendom. Mnogo korisnije pitanje je šta želimo da se dogodi nakon što osoba vidi sadržaj.

Da li treba da zapamti brend, nauči nešto, promeni mišljenje, poseti sajt, prijavi se za događaj ili pošalje upit? Tek kada imamo odgovor na to pitanje, reach dobija pravi kontekst i postaje samo jedna od metrika, a ne strategija sama po sebi.

Tri mreže, tri različita očekivanja

LinkedIn: stručnost mora da zvuči kao čovek

LinkedIn je posebno zanimljiv jer se na istoj platformi sudaraju kompanije, zaposleni, stručnjaci, prodaja, employer branding i lični brend. LinkedIn navodi da njegovi sistemi i algoritmi koriste stotine signala iz konteksta objave, profila, mreže i aktivnosti korisnika kako bi personalizovali Feed.^[1]

Platforma je u martu 2026. dodatno objavila da unapređuje sisteme kako bi smanjila vidljivost repetitivnog, generičkog sadržaja i engagement baita.^[2] Zbog toga je još važnije da stručni sadržaj ima konkretnu vrednost i prepoznatljiv ljudski ugao.

Mnogo veću vrednost imaju konkretno iskustvo, jasan stav, lekcija iz projekta, podatak iz prakse ili dobro objašnjen problem. Kompanija često dobija najbolje rezultate kada njeni ljudi prestanu da govore kao saopštenje za javnost i počnu da komuniciraju kao stručnjaci koji zaista poznaju temu.

Instagram: vizuelno više nije dovoljno

Instagram je dugo bio sinonim za lepo upakovan brend, ali sama estetika danas retko može da nosi celu komunikaciju. Meta navodi da aktivnosti i interakcije korisnika utiču na personalizaciju sadržaja i preporuka koje vide na Instagramu.^[3]

Meta je u januaru 2026. navela da je u SAD, tokom četvrtog kvartala 2025, 75 odsto Instagram preporuka dolazilo iz originalnih objava.^[4] To je dodatni razlog da brendovi ne tretiraju originalnost samo kao estetsko pitanje, već kao deo svoje sadržajne strategije.

Brend koji objavljuje savršene fotografije bez jasne ideje vrlo brzo postaje dekoracija feeda. Brend koji ima prepoznatljiv način razmišljanja ima mnogo veću šansu da izgradi odnos sa publikom.

TikTok: format je brz, ali ideja mora biti jasna

TikTok navodi da njegov For You sistem preporučuje i rangira video sadržaj na osnovu kombinacije faktora povezanih sa aktivnošću korisnika.^[5] U kreativnim smernicama TikTok for Business prve 3 do 6 sekundi videa posebno izdvaja kao ključan prostor za privlačenje pažnje.^[6] Zbog toga kratki video ne trpi duga uvodna objašnjenja.

To ne znači da svaki brend treba da kopira trendove ili pokušava da bude zabavan po svaku cenu. Dobar kratki video može biti edukativan, stručan, demonstrativan ili potpuno jednostavan, ali mora brzo da uspostavi razlog za gledanje.

Jedan sadržaj za sve mreže uglavnom nije dovoljno dobar

Efikasnost često tera timove da jednu objavu prilagode za sve kanale. Operativno je to razumljivo, ali komunikacijski ima ograničenja jer ljudi na različitim mrežama imaju različita očekivanja.

• Na LinkedInu tema može biti iskustvo, analiza ili poslovna lekcija.
• Na Instagramu može postati vizuelna priča ili kratak edukativni format.
• Na TikToku može biti direktno pitanje, demonstracija ili jasna teza objašnjena u kratkom videu.

Ista tema može postojati na svim kanalima, ali način na koji se priča treba da bude drugačiji. To je mnogo efikasnije nego mehanički kopirati isti tekst i isti vizual.

Organski i plaćeni sadržaj treba da rade zajedno

Jedna od korisnijih promena u pristupu jeste da organsku i plaćenu distribuciju ne tretiramo kao dva odvojena sveta. Organski sadržaj može da pokaže koje teme i formati prirodno izazivaju reakciju, a plaćena distribucija zatim može kvalitetnom sadržaju da obezbedi dodatni domet do relevantne publike.

Problem nastaje kada se plaćeni budžet koristi da nadoknadi slab sadržaj. Više distribucije ne rešava problem ako poruka nije relevantna, a loš sadržaj samo postaje vidljiv većem broju ljudi.

Šta onda merimo?

Reach i impresije i dalje imaju smisla, ali nisu dovoljne. U zavisnosti od cilja, mnogo korisnije mogu biti druge metrike:

• zadržavanje pažnje,
• kvalitet komentara i diskusije,
• deljenja i čuvanja sadržaja,
• posete sajtu,
• prijave i upiti,
• rast direktnih pretraga za brend,
• kvalitet publike koja ulazi u dalji odnos sa kompanijom.

Manje objava može dati bolji rezultat

Opsesija frekvencijom često dovodi do situacije u kojoj tim troši ogromnu energiju samo da popuni kalendar. Publika, međutim, ne zna da vaš content plan ima prazno polje za četvrtak i neće nagraditi brend samo zato što je tog dana nešto objavio.

Ako kompanija nema ništa vredno da kaže, još jedna generička objava neće rešiti problem. Mnogo je korisnije uložiti više vremena u nekoliko dobrih tema koje imaju duži život i mogu da se razviju kroz više formata.

Organski reach nije mrtav

Organski sadržaj ostaje važan zato što gradi identitet brenda, pokazuje ekspertizu i stvara prostor za odnos sa publikom. Ali reach sam po sebi više nije dovoljno dobar razlog da nešto objavimo.

Vredniji pristup je da prvo pronađemo stvarnu vrednost za publiku, zatim izaberemo format i kanal, a tek onda razmišljamo koliko daleko sadržaj može da stigne. Kada sadržaj ima razlog da postoji, distribucija postaje mnogo lakši problem.

The post Zašto organski reach više nije strategija: šta danas stvarno radi na LinkedInu, Instagramu i TikToku appeared first on Social Emotion.

Veštačka inteligencija je za vrlo kratko vreme prošla put od zanimljivog eksperimenta do svakodnevnog marketinškog alata. Prvo smo je koristili za nekoliko verzija oglasa, predloge objava i generisanje ilustracija. Danas je mnogo važnije pitanje šta se događa kada AI prestane da bude pojedinačan alat i postane deo celog marketinškog sistema.

Budućnost digitalnog marketinga nije u tome da proizvodimo još više sadržaja. Sadržaja već ima previše. Prava vrednost nastaje kada tehnologiju koristimo da bolje razumemo publiku, donosimo kvalitetnije odluke i povežemo kreativnost sa konkretnim poslovnim rezultatom.

Od alata za sadržaj do sistema za odlučivanje

Godinama je jedna od osnovnih marketinških logika bila jednostavna: napraviti više sadržaja, objavljivati češće i biti prisutan na što više kanala. AI je tu logiku dodatno ubrzao, jer ono za šta je timu nekada trebalo nekoliko dana danas može da se pripremi za nekoliko sati.

Ali brzina sama po sebi nije strategija. Ako kompanija nema jasno definisanu publiku, ponudu, ton komunikacije i poslovni cilj, AI će joj samo pomoći da brže proizvede prosečan sadržaj. Umesto deset prosečnih objava mesečno može dobiti pedeset, ali osnovni problem ostaje isti.

Podaci postaju deo kreativnog procesa

Zreliji pristup kreće iz drugog pravca. Najpre se definiše šta želimo da promenimo kod publike, zatim koji podatak pokazuje da se ta promena zaista događa, a tek onda se biraju kanal, format i kreativno rešenje.

Marketinški tim danas može da objedini podatke iz analitike, CRM sistema, prodaje, korisničke podrške i kampanja. AI može da pomogne u pronalaženju obrazaca, klasifikovanju upita, pripremi različitih verzija poruka i identifikovanju tema koje zaslužuju dodatnu pažnju.

To ne znači da mašina donosi poslovne odluke umesto ljudi. Što je sistem automatizovaniji, to je važnije da čovek precizno definiše pravila, prioritete i granice.

Personalizacija nije samo drugačija poruka

Dugo se pod personalizacijom podrazumevalo da u email ubacimo ime korisnika ili da različitim segmentima prikažemo različit oglas. Danas očekivanja rastu, jer relevantna personalizacija podrazumeva razumevanje trenutka u kojem se određena osoba nalazi i informacije koja joj je tada zaista korisna.

AI može da pomogne jer lakše obrađuje veliki broj signala, ali dobra personalizacija i dalje zavisi od kvaliteta podataka i poslovne logike. Ako su podaci loši, nepotpuni ili pogrešno interpretirani, automatizacija samo ubrzava pogrešan proces.

Kreativnost postaje vrednija, ne manje važna

Jedna od čestih pretpostavki bila je da će generativna veštačka inteligencija smanjiti potrebu za kreativnim ljudima. U praksi se događa nešto složenije: AI je dramatično pojeftinio produkciju prosečnog sadržaja, pa originalna ideja, iskustvo, stav i prepoznatljiv ljudski glas postaju još vredniji.

Ako svako može za nekoliko minuta da proizvede korektnu ilustraciju i solidan tekst, tehnička izvedba više nije dovoljna da se brend izdvoji. Razliku pravi ono što kompanija stvarno zna, kako razmišlja, kakvo iskustvo pruža i da li ima nešto relevantno da kaže.

Marketing tim se menja

U tradicionalnom timu zadaci su često bili podeljeni po kanalima: neko vodi društvene mreže, neko kampanje, neko analitiku, neko email, neko sadržaj. AI postepeno briše deo tih operativnih granica i povećava vrednost ljudi koji razumeju ceo proces.

Osoba koja zna da postavi dobro pitanje analitici, razume kupca, proceni kvalitet kreativnog rešenja i poveže rezultat kampanje sa prodajom može imati veći uticaj od nekoga ko je specijalizovan samo za jedan alat. Jedna od najvažnijih marketinških veština zato postaje sposobnost upravljanja sistemima, a ne samo korišćenje pojedinačnih platformi.

Automatizacija bez kontrole je rizik

Što više procesa automatizujemo, više pažnje moramo da posvetimo kontroli kvaliteta. Generativni AI može da proizvede činjenično netačan ili interno nedosledan sadržaj, čak i kada odgovor deluje uverljivo.^[1] Zbog toga rezultat AI sistema ne treba automatski tretirati kao proverenu činjenicu.

Zbog toga ozbiljan sistem mora da ima jasne tačke ljudske kontrole. Automatizacija je najkorisnija kada ubrzava rutinske korake, ali finalna odgovornost ostaje kod čoveka.

Šta to znači u praksi?

Kompanije ne moraju da menjaju sve procese odjednom. Mnogo zdraviji pristup je da AI postepeno uključuju tamo gde može da donese merljivu vrednost:

• strategija mora da prethodi automatizaciji,
• podaci postaju deo kreativnog procesa,
• AI ubrzava analizu i produkciju, ali ne ukida ljudsku procenu,
• originalno iskustvo i ekspertiza postaju važniji jer je generički sadržaj sve jeftiniji,
• timovi se sve više organizuju oko poslovnog problema, a manje oko pojedinačnih platformi.

Manje sadržaja, više sistema

Paradoks AI ere je u tome što ćemo moći da proizvedemo gotovo neograničenu količinu sadržaja, ali će pažnja publike ostati ograničena. Zbog toga uspešniji brend neće nužno biti onaj koji objavljuje najviše, već onaj koji bolje prepoznaje šta je ljudima zaista korisno.

Prva faza AI revolucije u marketingu bila je fascinacija alatima. Sledeća faza je integracija u analitiku, planiranje, produkciju, prodaju i korisničko iskustvo. Kompanije koje to razumeju neće pitati samo koji AI alat treba da koriste, već koji problem rešavaju, kojim podacima raspolažu i gde čovek mora da ostane poslednja instanca.

To je trenutak kada AI prestaje da bude igračka za proizvodnju contenta i postaje ozbiljna poslovna infrastruktura.

The post Kako AI menja digitalni marketing u 2026: manje „contenta“, više sistema appeared first on Social Emotion.

Platforma koja je počela kao alat za distribuciju newslettera poslednjih godina izrasla je u globalni medijski ekosistem za tekst, audio, video i direktnu komunikaciju autora sa zajednicom. U martu 2025. Substack je premašio pet miliona plaćenih pretplata – svega četiri meseca nakon što je dostigao četiri miliona, dok danas desetine miliona ljudi svake nedelje na platformi čitaju, gledaju ili slušaju sadržaj.

New Media Team je među prvim domaćim komunikacijskim agencijama koje su Substack prepoznale kao korporativnu thought-leadership platformu. Umesto još jednog kanala za promociju agencije, NMT Substack zamišljen je kao mesto na kojem će ljudi koji svakodnevno rade sa kompanijama, brendovima, institucijama i medijima otvoreno govoriti o promenama koje oblikuju komunikacijsku industriju.

Teme će obuhvatati strateške i korporativne komunikacije, PR, digital, kreativne industrije, kriznu komunikaciju, veštačku inteligenciju i nove tehnologije, ali i konkretna iskustva, dileme i lekcije iz agencijske prakse.

„Komunikacije se danas menjaju neverovatnom brzinom, a sa njima se menjaju i kanali na kojima razgovaramo sa publikom. Želeli smo prostor koji nam omogućava da odemo korak dalje od kratkih formata i svakodnevnog sadržaja na društvenim mrežama i da otvorimo teme kojima možemo da se bavimo ozbiljnije, argumentovanije i iz perspektive ljudi koji se njima svakodnevno bave. U New Media Teamu postoji ogromno iskustvo i znanje i želimo da ga učinimo dostupnijim, ali i da otvorimo prostor za razgovor sa kolegama iz industrije“, ističe Aleksandra Radujko, generalna direktorka New Media Team-a.

Jedan od prvih tekstova na NMT Substacku, „Kome ćemo praviti kampanje – ljudima ili njihovim AI agentima?“, bavi se pitanjem koje bi u narednim godinama moglo suštinski da promeni marketinšku i komunikacijsku industriju: šta se događa kada odluke o kupovini, izboru proizvoda i usluga sve češće, zajedno sa ljudima ili umesto njih, budu donosili AI agenti? To otvara i novo pitanje za brendove – da li će kampanje budućnosti morati da budu relevantne samo ljudima ili i algoritmima koji će u njihovo ime pretraživati, upoređivati, preporučivati i kupovati.

New Media Team Substack dostupan je na:

https://newmediateam.substack.com/

The post New Media Team na jednoj od najbrže rastućih content platformi: iskustvo iz komunikacijskog rada sada i na Substacku appeared first on Social Emotion.

Program će se realizovati u lokalnim samoupravama uključenim u projekat, gde će mladi kroz praktične obuke učiti kako da savremene digitalne tehnologije koriste za osmišljavanje rešenja koja doprinose energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine. Uz podršku stručnih edukatora i mentora, radiće na konkretnim idejama i prototipima, čime će, pored novih znanja, sticati praktično iskustvo i razvijati timske i projektne veštine važne za dalje obrazovanje i profesionalni razvoj.

„Mladi imaju potencijal da budu pokretači održivih promena, međutim, neophodna su im znanja i praktične veštine koje će im omogućiti da aktivno učestvuju u razvoju svojih zajednica i lakše pronađu svoje mesto na tržištu rada. Zahvaljujući ovom partnerstvu, adolescentima će biti dostupni programi neformalnog učenja koji povezuju digitalne kompetencije, zelene veštine i aktivno građanstvo“, izjavila je Jelena Kovačević iz UNICEF-a.

Ovo partnerstvo predstavlja deo šireg opredeljenja Telekoma Srbija da kroz odgovorno poslovanje doprinosi održivom razvoju društva kroz ulaganja u obrazovanje, osnaživanje mladih, digitalizaciju i zaštitu životne sredine. Kompanija kontinuirano podržava inicijative usmerene na zaštitu životne sredine, posebno projekte u oblasti zaštite biodiverziteta, a partnerstvom sa UNICEF-om mladima dodatno omogućava sticanje znanja i veština potrebnih za zelenu tranziciju.

„Ulaganjem u znanje i veštine mladih stvaramo temelje za održiviju i otporniju budućnost Srbije. Ovo partnerstvo je u skladu sa pravcem koji smo jasno istakli u ESG strategiji Telekom Srbija Grupe – da tehnološki napredak ima pun smisao kada stvara dugoročnu vrednost za ljude, zajednice i životnu sredinu. Zajedno sa UNICEF-om želimo da mladima pružimo priliku da svoje ideje pretvore u konkretna zelena rešenja i aktivno doprinesu razvoju svojih lokalnih zajednica“, izjavio je Zoran Karić, stručnjak za zaštitu životne sredine Telekoma Srbija i dobitnik priznanja „Lider u održivom razvoju“ u kategoriji za pojedince na konkursu „ESG Lideri“, u organizaciji PwC Srbija.

U okviru partnerstva biće sprovedeno i istraživanje među mladima putem UNICEF-ove U-Report platforme, kako bi dobili priliku da iznesu svoje stavove, ideje i potrebe u vezi sa zaštitom životne sredine i održivom energijom, i aktivnije učestvuju u donošenju odluka o temama koje utiču na njihove zajednice i budućnost. Na osnovu iskustava i rezultata programa biće izrađen i digitalni Vodič za mlade o zelenim veštinama, koji će biti dostupan kao trajni edukativni resurs.

The post UNICEF i Telekom Srbija zajedno za zelene i digitalne veštine mladih appeared first on Social Emotion.

Među najvažnijim rezultatima izdvajaju se:

Klima

Do kraja 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je emisije CO₂ iz Scope 1 i Scope 2 za više od 75% u odnosu na baznu 2019. godinu, dok je Bambi u istom periodu ostvario smanjenje od gotovo 55%.
Tokom 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija investirala je 35,2 miliona evra u razvoj poslovanja, proizvodne kapacitete i unapređenje operacija, podržavajući dalji napredak ka lancu vrednosti sa nižim emisijama.
Voda
Odgovorno upravljanje vodnim resursima ostaje jedan od ključnih prioriteta kompanija Coca-Cola HBC Srbija i Bambi. U periodu od 2007. do 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je potrošnju vode po litru proizvedenog napitka za 55%, dok je Bambi do kraja 2025. smanjio ukupnu potrošnju vode za gotovo 49% u odnosu na 2019. godinu.

Ambalaža

Kroz inicijative usmerene na smanjenje mase ambalaže, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je masu PET boce od jednog litra sa 37 na 32 grama i optimizovala upotrebu ambalažnih materijala, čime su emisije CO₂ smanjene za procenjenih 514 tona godišnje.
Kroz projekat „Fabrika nula otpada“ (Zero Waste to Landfill), sva tri proizvodna pogona Coca-Cola HBC Srbija do kraja prošle godine ostvarila su cilj nultog odlaganja otpada na deponije. Fabrika kompanije Bambi u Požarevcu, u kojoj se gotovo 100% otpada zbrinjava na održiv način, takođe je na putu da ostvari ovaj ambiciozni cilj.

Portfolio i izbor za potrošače

Coca-Cola HBC Srbija nastavila je da razvija svoj 24/7 portfolio, odgovarajući na različite potrebe potrošača i prilike za konzumaciju. Tokom prošle godine lansirano je 14 novih ukusa i 43 nova formata pakovanja, uz snažan fokus na proizvode sa manje šećera ili bez šećera. Među novitetima su Coca-Cola Lime, Fanta Grape, Schweppes Purple, Powerade Mountain Blast Zero i Monster Zero Sugar, kao i inovacije u kategorijama energetskih i funkcionalnih napitaka i gotovih napitaka spremnih za konzumaciju.

Ljudi i zajednice

Kao deo kontinuirane podrške lokalnim zajednicama, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi izdvojili su više od 200.000 evra, više od 225.000 litara napitaka i 42 tone proizvoda kroz donacije, sponzorstva i inicijative namenjene zajednici.
Angažovanje zaposlenih prevazišlo je okvire radnog mesta – više od 260 zaposlenih učestvovalo je u volonterskim i mentorskim programima, doprinoseći inicijativama u zajednici sa više od 5.400 sati svog vremena.
Podrška zaposlenima i njihovom profesionalnom razvoju ostala je jedan od prioriteta, a 93% zaposlenih izjavilo je da je ponosno što radi u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi.
„Napredak koji smo ostvarili tokom 2025. godine pokazuje da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje, istovremeno smanjujući emisije, odgovorno upravljajući resursima i stvarajući vrednost za naše partnere i zajednicu. Ovakvi rezultati mogući su samo zahvaljujući posvećenosti naših zaposlenih i snažnim partnerstvima sa kupcima, dobavljačima, nevladinim organizacijama i institucijama. Zajedno doprinosimo izgradnji održivije i otpornije budućnosti“, izjavio je Saša Marković, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Prekretnica za Bambi

Za kompaniju Bambi, 2025. bila je godina važnih prekretnica – uz značajna ulaganja u proizvodne kapacitete, uspešan povratak Plazme na tržište i postavljanje temelja za novu fazu rasta. Kompanija je istovremeno zabeležila rekordno nisku stopu fluktuacije zaposlenih od oko 3%, potvrđujući svoju posvećenost stvaranju stabilnog i podsticajnog radnog okruženja. Nova pakovanja Plazme od 400 g i 800 g postala su jedna od najuspešnijih lansiranja u kategoriji, dok je do kraja godine Plazma ponovo zauzela vodeću poziciju u kategoriji tvrdog keksa.
„2025. bila je prelomna godina za Bambi. Nakon obnove proizvodnje i povratka Plazme na tržište, ponovo smo zauzeli vodeću poziciju u kategoriji, istovremeno nastavljajući da investiramo u budućnost poslovanja. Posebno sam ponosan na to što se naš napredak u oblasti održivosti dodatno ubrzao uporedo sa ovom transformacijom, potvrđujući da rast i odgovorno poslovanje idu ruku pod ruku. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez posvećenosti naših zaposlenih i poverenja naših potrošača i partnera“, izjavio je Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.

Od 2026. godine: Mission Refresh – obnovljene obaveze u oblasti održivosti

Od 2026. godine, Coca-Cola HBC Grupa fokusiraće se na Mission Refresh, obnovljeni set obaveza i merljivih ciljeva u oblasti održivosti, zasnovan na rezultatima i iskustvima programa Mission 2025. Naredna faza puta Coca-Cola HBC Grupe ka održivijem poslovanju fokusirana je na četiri ključne oblasti: klimu, vodu, biodiverzitet i zajednice, sa ciljem stvaranja pozitivnog uticaja tamo gde poslovanje može da napravi najveću razliku.
Napredak koji su Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili tokom 2025. godine predstavlja snažnu osnovu za budućnost. Obe kompanije nastaviće napredak na ostvarenim rezultatima kroz lokalne inicijative koje doprinose obnovljenim obavezama Grupe u oblasti održivosti i istovremeno stvaraju pozitivan uticaj za zaposlene, kupce, partnere i zajednice.

Korporativno upravljanje i izveštavanje

Izveštaj o održivom poslovanju za 2025. godinu pripremljen je u skladu sa standardima Global Reporting Initiative (GRI) i zahtevima Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija (UN Global Compact) koji se odnose na izveštavanje o napretku.
Ove godine postojeći sistem izveštavanja Coca-Cola HBC Srbija dodatno je unapređen nezavisnom verifikacijom treće strane, kojom je potvrđena tačnost merenja odabranih pokazatelja učinka u oblasti životne sredine.

Kompletan izveštaj dostupan je ovde: Download (coca-colahellenic.com)

The post COCA-COLA HBC SRBIJA I BAMBI OSTVARILI ZNAČAJAN NAPREDAK U ODRŽIVOM POSLOVANJU appeared first on Social Emotion.

Kako do nagrada?

Pravo na učešće u nagradnoj igri ostvaruju svi punoletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem u zemlji, koji su korisnici Lidl Plus aplikacije i koji u bilo kojoj Lidl prodavnici u Srbiji ostvare kupovinu odabranih artikala iz Coca-Cola asortimana (Coca-Cola, Fanta, Sprite, Schweppes, Rosa i Powerade) u vrednosti od najmanje 300 dinara na jednom fiskalnom računu. Sve što je potrebno jeste da potrošači prilikom kupovine skeniraju svoju Lidl Plus karticu na kasi. Za svakih potrošenih 300 dinara na pomenute artikle u okviru istog računa, kupac u odeljku nagradne igre unutar aplikacije automatski dobija po jednu digitalnu markicu. Nakon sakupljanja markica, potrebno je samo kliknuti na dugme „Pošalji“ u aplikaciji kako bi se potvrdilo učešće. Kupci tokom trajanja nagradne igre mogu sakupljati i slati neograničen broj digitalnih markica i na taj način višestruko povećati svoje šanse za osvajanje neke od vrednih nagrada.

„Uvek nam je posebno zadovoljstvo kada našim potrošačima, uz kvalitetne proizvode i najpovoljniju kupovinu, možemo da ponudimo i dodatni razlog za osmeh. Ova nagradna igra je naš način da se iskreno zahvalimo na poverenju i ulepšamo im predstojeću jesen i porodične trenutke vrednim poklonima. Od srca želimo sreću svim učesnicima!“,  izjavila je Jasmina Dejanović, rukovodilac sektora Corporate Affairs u Lidl Srbija.

Vredne nedeljne nagrade i veliko finale

Tokom prve četiri nedelje trajanja nagradne igre, kupci će svake sedmice moći da osvoje neku od nedeljnih nagrada: po jedan IKEA vaučer za opremanje doma od 600.000 dinara, jedan Side by Side frižider pun Coca-Cola napitaka, dva Bosch kuhinjska robota, pet svečanih setova za slavsku trpezu za 12 osoba i čak 100 vaučera za kupovinu u Lidlu u iznosu od po 6.000 dinara. Važno je napomenuti da isti dobitnik može osvojiti više nagrada tokom različitih nedelja izvlačenja.

Prvo nedeljno izvlačenje zakazano je za četvrtak, 10. septembar, za sve markice sakupljene u prvoj sedmici. Nakon toga, sa svakom novom sedmicom kreće i novi krug sakupljanja markica za naredne nedeljne nagrade. U poslednjoj, petoj nedelji, igra se isključivo za glavnu nagradu. Veliko finalno izvlačenje, u kom će najsrećniji potrošač osvojiti novi automobil Škoda Kodiaq, održaće se 8. oktobra 2026. godine, a u konkurenciju ulaze sve poslate digitalne markice pristigle tokom celog trajanja nagradne igre – od 3. septembra pa sve do 7. oktobra u 23:59 časova.

“Nagradne aktivacije su za nas u Coca-Cola sistemu prilika da potrošačima ponudimo dodatnu vrednost i zahvalimo im na poverenju koje svakodnevno ukazuju našim brendovima. Radujemo se što kroz saradnju sa našim kupcima možemo da kreiramo aktivnosti koje donose više od same kupovine – dodatno iskustvo, uzbuđenje i priliku za nagradu“, izjavila je Ivana Ankić, direktorka marketinga u Coca-Cola HBC Srbija.

Sve detaljne informacije o pravilima i kompletnom asortimanu koji učestvuje u nagradnoj igri dostupne su na zvaničnom sajtu kompanije Lidl Srbija – Spoj koji nagrađuje: Lidl & Coca-Cola.

The post SPOJ KOJI NAGRAĐUJE: LIDL I COCA-COLA POKLANJAJU ŠKODU KODIAQ I VIŠE OD 400 NAGRADA appeared first on Social Emotion.