Društvene mreže imaju osnažujuću prirodu. Naime, korišćenjem mreža se aktivira centar za nagrađivanje u mozgu i oslobađa se dopamin, koji se stvara prilikom osećaja koji nam pružaju neku vrstu zadovoljstva, koja je povezana sa prijatnim aktivnostima kao što su seks, hrana i društvena interakcija.

Platforme su dizajnirane tako da izazivaju zavisnost i povezane su sa anksioznošću, depresijom, pa čak i fizičkim bolestima.

Po mišljenju doktorke Sperling, nepredvidiv uspeh je ono što zapravo tera korisnike da se konstantno vraćaju društvenim mrežama.

“Pomislite na slot mašinu: kada bi igrači znali da nikada neće dobiti novac igrajući igru, onda nikada ne bi ni igrali. Ideja o potencijalnoj budućoj nagradi je ona koja drži mašine u upotrebi. Isto važi i za društvene mreže“, objašnjava ona.

Korisnici ne mogu unapred znati koliko sviđanja će dobiti objava, ko će je “lajkovati” i da li će reakcija na objavu biti pozitivna. Nepoznati ishod i mogućnost željenog ishoda mogu zadržati korisnike koji su aktivni na mrežama.

Ljudi na društvenim mrežama pokušavaju da povećaju samopoštovanje i da osete pripadnost u svojim društvenim krugovima. Oni objavljuju sadržaj u nadi da će dobiti pozitivne povratne informacije, a osim toga stalno iščekuju nagradu i zbog toga uvek dolazi do provere i vraćanja na platforme.

Kada pregledaju tuđe društvene aktivnosti, ljudi imaju tendenciju da prave poređenja kao što su: “Da li sam dobio isto toliko lajkova kao neko drugi?” ili “Zašto se nekom nije dopala moja objava, a jeste objava druge osobe?”

Na taj način traže potvrdu na internetu koja im zamenjuje smislenu vezu koju mogu uspostaviti u stvarnom životu.

Takođe, kod korisnika se stvara strah od propuštanja, poznat i pod skraćenicom FOMO (Fear of missing out) i on takođe veoma loše utiče na njih. Ukoliko svi ostali koriste društvene mreže i ako se neko ne pridruži, postoji zabrinutost da će propustiti dešavanja, šale, konekcije ili pozive. Iskustva koja nedostaju mogu izazvati anksioznost i depresiju. Kada ljudi pogledaju onlajn i vide da su isključeni iz neke aktivnosti, to može uticati na misli i osećanja, pa čak i na fizičko zdravlje.

Britanska studija iz 2018. povezala je upotrebu društvenih mreža  sa smanjenim, poremećenim i odloženim spavanjem, što je dalje povezano sa depresijom, gubitkom pamćenja i akademskim neuspesima.

“Korišćenje društvenih mreža može još direktnije uticati na fizičko zdravlje korisnika. Istraživači znaju da veza između uma i creva može pretvoriti anksioznost i depresiju u mučninu, glavobolju, napetost mišića i drhtavicu”, navodi se u istraživanju.

Naučnici naglašavaju da je potrebno pažljivo proučavati kako društvene mreže utiču na naše funkcionisanje, ponašanje, a pre svega na naše zdravlje. U suprotnom, može doći do ozbiljnijih posledica na pojedince, ali i društvo u celini.

Izvor: Nova S