Društvene mreže izazivaju anksioznost
Harvardska studija pokazala kako nas društvene mreže čine anksioznim
Društvene mreže kod korisnika izazivaju anksioznost, depresiju i mnoge druge zdravstvene probleme. Istraživanje Harvarda koje je sprovedeno u saradnji sa Meklin bolnicom za duševne poremećaje takođe pokazuje da je ovo posebno česta pojava kod mladih ljudi.
Jedan od načina na koji je Instagram pokušavao da obuzda poređenja i zaštiti mlade od pritiska da sadržaj koji kače mora biti popularan i prihvaćen, bio je suzbijanje lajkova. Ipak, istraživači se pitaju da li se ovi napori bore protiv problema ili samo trenutno ublažavaju situaciju.
“To je mali korak u pravom smeru“, kaže doktorka Žaklin Sperling, psihološkinja u bolnici Meklin koja radi sa mladima koji imaju anksiozne poremećaje. Ova bolnica zajedno sa Harvardom radi na istraživanju uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Društvene mreže imaju osnažujuću prirodu. Naime, korišćenjem mreža se aktivira centar za nagrađivanje u mozgu i oslobađa se dopamin, koji se stvara prilikom osećaja koji nam pružaju neku vrstu zadovoljstva, koja je povezana sa prijatnim aktivnostima kao što su seks, hrana i društvena interakcija.
Platforme su dizajnirane tako da izazivaju zavisnost i povezane su sa anksioznošću, depresijom, pa čak i fizičkim bolestima.
Po mišljenju doktorke Sperling, nepredvidiv uspeh je ono što zapravo tera korisnike da se konstantno vraćaju društvenim mrežama.
“Pomislite na slot mašinu: kada bi igrači znali da nikada neće dobiti novac igrajući igru, onda nikada ne bi ni igrali. Ideja o potencijalnoj budućoj nagradi je ona koja drži mašine u upotrebi. Isto važi i za društvene mreže“, objašnjava ona.
Korisnici ne mogu unapred znati koliko sviđanja će dobiti objava, ko će je “lajkovati” i da li će reakcija na objavu biti pozitivna. Nepoznati ishod i mogućnost željenog ishoda mogu zadržati korisnike koji su aktivni na mrežama.
Ljudi na društvenim mrežama pokušavaju da povećaju samopoštovanje i da osete pripadnost u svojim društvenim krugovima. Oni objavljuju sadržaj u nadi da će dobiti pozitivne povratne informacije, a osim toga stalno iščekuju nagradu i zbog toga uvek dolazi do provere i vraćanja na platforme.
Kada pregledaju tuđe društvene aktivnosti, ljudi imaju tendenciju da prave poređenja kao što su: “Da li sam dobio isto toliko lajkova kao neko drugi?” ili “Zašto se nekom nije dopala moja objava, a jeste objava druge osobe?”
Na taj način traže potvrdu na internetu koja im zamenjuje smislenu vezu koju mogu uspostaviti u stvarnom životu.
Takođe, kod korisnika se stvara strah od propuštanja, poznat i pod skraćenicom FOMO (Fear of missing out) i on takođe veoma loše utiče na njih. Ukoliko svi ostali koriste društvene mreže i ako se neko ne pridruži, postoji zabrinutost da će propustiti dešavanja, šale, konekcije ili pozive. Iskustva koja nedostaju mogu izazvati anksioznost i depresiju. Kada ljudi pogledaju onlajn i vide da su isključeni iz neke aktivnosti, to može uticati na misli i osećanja, pa čak i na fizičko zdravlje.
Britanska studija iz 2018. povezala je upotrebu društvenih mreža sa smanjenim, poremećenim i odloženim spavanjem, što je dalje povezano sa depresijom, gubitkom pamćenja i akademskim neuspesima.
“Korišćenje društvenih mreža može još direktnije uticati na fizičko zdravlje korisnika. Istraživači znaju da veza između uma i creva može pretvoriti anksioznost i depresiju u mučninu, glavobolju, napetost mišića i drhtavicu”, navodi se u istraživanju.
Naučnici naglašavaju da je potrebno pažljivo proučavati kako društvene mreže utiču na naše funkcionisanje, ponašanje, a pre svega na naše zdravlje. U suprotnom, može doći do ozbiljnijih posledica na pojedince, ali i društvo u celini.
Izvor: Nova S
