Kristina osvetljava ključne strategije koje Microsoft preporučuje kompanijama, trenutnu viziju Microsofta u pogledu inovacija i strategije za održavanje vodeće pozicije u tehnološkom razvoju. Takođe, razgovarali smo o tome kako Microsoft podržava inkluziju žena u tehnološkom sektoru, koje inicijative su se pokazale najefikasnijim, kao i o pristupu kompanije izveštavanju o ESG (Ekološkim, Društvenim i Upravljačkim) pitanjima i specifičnim održivim ciljevima koje kompanija aktivno teži.

Pratite nas u ovom ekskluzivnom intervjuu sa Kristinom Tikhonovom genralnom menadžerkom kompanije Microsoft za Jugoistočnu Evropu.

Kakvu ulogu vidite u veštačkoj inteligenciji u budućem razvoju tehnološkog sektora, i kako se Microsoft priprema za ove izazove?

Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, treba razumeti da to nije još jedan tehnički izraz. To je transformacija koja će oblikovati način razmišljanja, rada i života. Ne samo u tehnološkom sektoru, već svuda. Takođe treba razumeti da postoje problemi koje jednostavno ne možemo rešiti bez upotrebe veštačke inteligencije.

Tokom protekle godine bilo je puno buke o tome kako veštačka inteligencija može pisati naše mejlove ili pripremati prezentacije, možda je opšti pristup bio malo rigidniji, ali ako se dublje zagrebe, videćemo da veštačka inteligencija zaista može da se primeni svuda, od rešavanja kompleksnih poslovnih problema i organizacija bez obzira na veličinu i zrelost, do nekih od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, uključujući klimatske promene, prirodne katastrofe, zdravstvene probleme – zdravstvo i otkriće lekova – i tako dalje.

Za mene, najveća vrednost ove “avanture” je omogućavanje ljudima da se fokusiraju na ono što je važno, omogućavajući nam svima da stvaramo neku vrednost. I naravno, odigraće ključnu ulogu u budućem razvoju tehnološkog sektora, između ostalog. Transformisaće industriju na nekoliko načina, kroz povećanu efikasnost i automatizaciju, kroz donošenje odluka i uvide zasnovane na podacima, personalizaciju i korisničko iskustvo, autonomne sisteme i robotiku, obradu prirodnog jezika, sajber bezbednost i otkrivanje pretnji, pametne gradove i infrastrukturu. Lista se nastavlja, a scenariji su beskrajni.

Microsoft je bio na čelu trke u veštačkoj inteligenciji i u najmoćnijem položaju da ispuni obećanja veštačke inteligencije, ne samo na tehničkom frontu, već i na odgovornom, što smatram jednim od najvećih izazova u razvoju veštačke inteligencije. Mi smo od samog početka stavljali odgovornost na prvo mesto, jer smo u potpunosti posvećeni spajanju tehnologije i ljudi kako bismo ostvarili obećanja veštačke inteligencije odgovorno, vođeni osnovnim setom principa: pravičnost, pouzdanost, bezbednost, privatnost i sigurnost, inkluzivnost, transparentnost i odgovornost. Ove principe primenjujemo širom kompanije kako bismo razvijali i implementirali veštačku inteligenciju koja će imati pozitivan uticaj na društvo.

Kako Microsoft Copilot menja način na koji ljudi interaguju sa tehnologijom, i koji su ključni ciljevi Microsofta sa ovim proizvodom?

Čak i naziv Copilot ukazuje na naš opšti pristup veštačkoj inteligenciji. Uvodimo kopilota za sve što radimo, od jednostavnog Bing pretraživanja do savremenog rada do sajber bezbednosti. Govoreći o poslednjoj tački, zamislite da prvi put možemo imati sve prednosti generativne veštačke inteligencije i primeniti ih na odbranu od sajber napada, omogućavajući čak i onima sa manje obuke i iskustva da pruže značajnu sajber odbranu.

Copilot je dizajniran da bude naš svakodnevni AI saputnik koji nam pomaže u istraživanju, učenju, pisanju, dizajniranju, kodiranju! Može nas podržati automatizacijom dosadnih zadatka, smanjenjem administrativnih poslova, pružanjem vrednih uvida, poboljšanjem produktivnosti, saradnje i korisničkog iskustva. Naš glavni cilj usklađen je sa našom opštom vizijom da osnažimo svaku osobu i svaku organizaciju da postignu više. Otključavanje kreativnosti, unapređenje veština i smanjenje vremenski zahtevnih zadataka. Razmislite samo o vremenu koje trenutno lekari troše na administrativne zadatke. Lekar može potrošiti do 20 sati nedeljno na takve zadatke, zamislite uticaj vraćanja tog vremena pacijentima!

Na koji način Microsoft Copilot doprinosi efikasnosti i produktivnosti u poslovanju, i koje industrije najviše koriste njegove sposobnosti?

Prelazeći iz godine najava u godinu stvaranja stvarnosti, usvajanje veštačke inteligencije raste i potencijal za transformaciju rada postaje još značajniji. Prvi ključni rezultati su izuzetno obećavajući. Što se tiče povećanja produktivnosti, postoji 70% povećanje produktivnosti. 73% korisnika Copilota završava zadatke brže, dok je gotovo 70% prijavilo da je poboljšao kvalitet svog rada. Korisnici su završavali zadatke poput pretraživanja, pisanja i summarizacije gotovo 30% brže. Mogli su da nadoknade propuštene sastanke gotovo 4 puta brže.

Takođe bih napomenula da je gotovo 80% korisnika Copilota reklo da ga ne bi želeli napustiti nakon korišćenja. Svi ovi rezultati pokazuju da Copilot ne samo da povećava individualnu produktivnost, već postavlja novi osnov za celu organizaciju, osnažujući zaposlene sa različitim veštinama i pojačavajući ekspertizu. Pitate koje industrije mogu najviše imati koristi, i to me vraća pravoj snazi demokratizacije veštačke inteligencije. Radi se o tome da se veštačka inteligencija učini dostupnom svima.

Koje su ključne strategije koje Microsoft preporučuje kompanijama u procesu digitalne transformacije?

Moramo zapamtiti da je digitalna transformacija – čak bih rekla i transformacija veštačke inteligencije u budućnosti – to je jedno putovanje, ne odredište. Pozvala bih sve da se prilagode, uče i razvijaju se dok prolaze kroz ovo uzbudljivo vreme prilagođavanja. Biti među prvima koji prihvataju nove tehnologije, posebno veštačke inteligencije, ključno je.

Počnite da razumete kako veštačka inteligencija može poboljšati vaše poslovne procese, unaprediti iskustva korisnika i podstičite inovacije, sve prilagođeno ciljevima svakog preduzeća. Niko nema savršenu strategiju za veštačku inteligenciju od samog početka, eksperimentisanje je ključno! I to je jedna od lepota tehnologije, možemo eksperimentisati i testirati brzo na osnovu povratnih informacija i rezultata. Kroz eksperimentisanje – ponekad i kroz neuspeh – učimo brže. Ali, ono što je najvažnije jeste da možemo prilagoditi našu strategiju na osnovu stvarne implementacije u stvarnom svetu. Razvijanje mentaliteta rasta ključno je u ovom procesu, moramo ostati radoznali, prihvatiti promene kao konstantu, podsticati preuzimanje rizika i vrednovati napredak iznad savršenstva.

Veštačka inteligencija je tu, realna je, i ne možemo sebi priuštiti čekanje besprekorne strategije, to je kontraproduktivno i ostaviće nas iza. U digitalnoj eri, vreme je najvažnije. Pozvala bih sve da izbegavaju trošenje meseci na kreiranje složenih strategija i počnu sa izvršavanjem, čak i nesavršena akcija nadmašuje produženo planiranje. Razmotrite praktične scenarije, kako veštačka inteligencija može uticati na vaše poslovanje, interakciju sa korisnicima, vaš lanac snabdevanja ili razvoj proizvoda.

Koja je trenutna vizija Microsoft-a kada su u pitanju inovacije i kako planirate ostati na čelu tehnološkog razvoja?

Inovacija, dostupnost i saradnja. Rad u tehnologiji znači da uvek gledamo unapred, ali temelji za usvajanje inovacija u svom suštinskom obliku počeli su sa Satjom (izvršni direktor Microsoft-a Satya Nadella). Prošli smo kroz kolosalnu kulturnu transformaciju, jednu koja stavlja inovacije u prvi plan zajedno sa poverenjem. Da bi se inoviralo, morate se osećati sigurno. Postali smo kompanija fokusirana na veštačku inteligenciju, što je ogroman pomak, onaj koji postavlja temelje za ono što dolazi. Investirali smo značajna sredstva u veštačku inteligenciju jer smo optimistični u vezi sa onim što može učiniti kako bi pomogla ljudima, industriji i društvu, kao što sam već navela.

Nastavićemo sa investicijama u istraživanje i razvoj. Nastavićemo podržavati studente, startape i razvojne programere kao deo naših stalnih napora da doprinesemo inovativnim rešenjima. Nastavićemo saradnju sa partnerima i klijentima kako bismo rešavali ključne probleme u vezi sa budućnošću poslovanja, održivošću i bezbednošću. Nastavićemo sa demokratizacijom veštačke inteligencije. Potražnja ne opada, ali klijenti moraju mudro i efikasno investirati. U tu svrhu, jedno od naših najjačih oružja je posvećenost Model-as-a-Service, što ide izvan same tehnologije, jer se radi o osnaživanju organizacija da iskoriste potencijal veštačke inteligencije bez suvišne kompleksnosti.

Zamislite to kao platformu za modele. Različiti modeli dostupni klijentima, spremni za implementaciju i jednostavnu integraciju u postojeću infrastrukturu organizacije. Umesto da se modeli grade od nule – opcija koja takođe postoji – poslovanje može iskoristiti ove modele da pristupi moćnim mogućnostima veštačke inteligencije odgovorno, bez složenosti obuke, podešavanja i održavanja, ali sa svim standardima bezbednosti – privatnost podataka, enkripcija i usklađenost – ugrađenim u uslugu. Na taj način, preduzeća mogu brzo implementirati modele i fokusirati se na rešavanje problema. Govoreći o odgovornosti, verujemo da kada stvarate moćne tehnologije, morate se pobrinuti da se one razvijaju i koriste odgovorno.

Postavljali smo odgovornost kao prioritet od samog početka, jer smo u potpunosti posvećeni povezivanju tehnologije i ljudi kako bismo ostvarili obećanja veštačke inteligencije odgovorno, vođeni osnovnim skupom principa: pravičnost, pouzdanost, bezbednost, privatnost i sigurnost, inkluzivnost, transparentnost i odgovornost. Ove principe primenjujemo širom kompanije kako bismo razvijali i implementirali veštačku inteligenciju koja će imati pozitivan uticaj na društvo.

Kako Microsoft podržava i promoviše inkluziju žena u tehnološkom sektoru, i koje inicijative su se pokazale najefikasnijim?

Još jedno područje gde veštačka inteligencija može značajno pomoći je u ublažavanju pristrasnosti. Prema Boston Consulting Group, veštačka inteligencija ima potencijal da ublaži rodni jaz u vođenju tako što se bavi pristrasnostima u procesima zapošljavanja, procene i odluka o promociji. Dodatno, može doprineti poboljšanju zadržavanja zaposlenih žena, kao i unapređenju interakcija koje utiču na osećaj inkluzije zaposlenih. Izveštaj McKinsey dodatno ističe da bi žene mogle imati koristi od produktivnijeg i bolje plaćenog rada ako im se omogući da naprave neophodne tranzicije između profesija i sektora. Ovo su sva područja kojima pridajemo prioritet i u kojima smo aktivni. Ali hajde da počnemo od našeg doma i pažljivije pogledamo naš godišnji izveštaj o raznolikosti i inkluziji; samo u SAD-u žene zarađuju $1.006 ukupnog prihoda za svaki $1 zarađen od strane muškaraca sa istom radnom pozicijom i nivoom.

Kompanija konstantno ulaže napore u poboljšanje rodne raznolikosti u našoj globalnoj radnoj snazi. Naš vlastiti Izvršni Odbor je jedan od najraznovrsnijih među tehnološkim kompanijama. To odražava naš napor da stvorimo reprezentativan i inkluzivan tim lidera. Imamo brojne inicijative i programe usmerene na promociju rodne ravnopravnosti, raznolikosti i inkluzije. Ove napore uključuju regrutacione prakse koje imaju za cilj povećanje raznolikosti, pružanje jednaki mogućnosti za profesionalni razvoj i stvaranje inkluzivnog radnog okruženja. Takođe, kreirali smo Employee Resource Groups (ERG) koja povezuje, podržava i neguje raznolike zajednice zaposlenih, poput Žena u Microsoftu, i nudimo stipendije, mentorske programe i programe razvoja liderstva za žene i druge nedovoljno zastupljene grupe u tehnološkoj industriji. Microsoft Learn pruža prilike za sticanje sertifikata, pri čemu 86% žena na IT pozicijama ima najmanje jedan sertifikat, naglašavajući uticaj kontinuiranog učenja na profesionalni razvoj. Da bismo inspirisali sledeću generaciju,

Microsoft-ove žene volonterke aktivno učestvuju u programu DigiGirlz, predstavljajući mladim devojkama raznovrsne mogućnosti karijere u tehnologiji. Ponovno potvrđujući svoje opredeljenje, Naravno, važno je napomenuti da put ka rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu traje i zahteva zajednički napor cele industrije. Sa tim u vezi, stvaramo strateške partnerstva i sponzorstva širom sveta, stvarajući podržavajuće okruženje i pružajući resurse za sveukupan rast žena u tehnološkoj industriji. Naravno, važno je napomenuti da put ka rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu traje i zahteva zajednički napor cele industrije.

U Srbiji, imamo odličan primer kroz inicijativu Microsoft Development Center-a, Wonem Know IT, čiji je cilj motivisati devojke I žene da započnu i razvijaju karijeru u IT sektoru. U okviru inicijative, sprovedene su različite aktivnosti tokom 10 godina, od serije “Her journey” na MDCS Instagram i YouTube kanalima, gde devojke mogu saznati više o karijernim putanjama žena koje već rade u IT-u, do događaja i radionica koji su uključivali više od 1000 devojčica i žena. Brojke i inicijative poput ovih su dokaz kako radimo unutar lokalne zajednice.

Kako Microsoft pristupa izveštavanju o ESG (Ekološkim, Društvenim i Upravljačkim) pitanjima i kojim specifičnim održivim ciljevima kompanija aktivno teži, odražavajući svoje obaveze prema ekologiji, društvu i upravljanju?

Ponovo, naš rad počinje uređivanjem vlastite kuće. Postavili smo ambiciozne ciljeve u smanjenju našeg ugljeničnog otiska, očuvanju vode i eliminaciji otpada. Planiramo postati kompanija sa negativnim ugljeničnim bilansom, pozitivnim bilansom vode i nultim otpadom do 2030. Nismo samo u procesu smanjenja emisija ugljenika, već želimo ukloniti više ugljenika iz okoline nego što emitujemo.

Cilj za 2050. godinu je ukloniti sav ugljenik koji je kompanija emitovala od svog osnivanja 1975. godine. Ponovo, ovo je oblast u koju ulažemo značajna sredstva, jer uključuje višestrani pristup, od korišćenja obnovljive energije do tehnologija uklanjanja ugljenika, pa do iskorišćavanja uvida zasnovanih na podacima u svrhu održivosti i inovativnih partnerstava koja ubrzavaju razvoj inovativnih klimatskih rešenja. Imamo sopstveni AI for Good laboratoriju koja radi izuzetne stvari u tom smeru, fokusirajući se posebno na veštačku inteligenciju za Zemlju, među ostalim oblastima. Ovi napori su deo naše šire obaveze prema nultim emisijama i održivoj budućnosti za sve. Nastojimo biti lideri primerom i podsticati naše partnere i klijente da iskoriste naša rešenja putem kojih stvarno želimo pomoći preduzećima i organizacijama da postanu održiviji.

Posvećeni smo deljenju saznanja, ubrzanju tržišta, skaliranju rešenja i transparentnosti o napretku. Naš Microsoft Cloud for Sustainability je alat koji može pomoći boljem upravljanju i pripremi podataka, kao i praćenju i napredovanju ka ciljevima održivosti. Već imamo odlične primere u Jugoistočnoj Evropi kompanije koje su nas izabrale kao saveznika u njihovom putovanju održivosti, postižu izuzetne ciljeve poput povećanja energetske efikasnosti do 98% prelaskom na Cloud. Konkretno za Cloud for Sustainability, aktivno integrišemo mogućnosti veštačke inteligencije, kako bismo pomogli kompanijama da pređu od obaveze ka akciji.

Jedan od ključnih koraka u ovoj oblasti je i Copilot. On besprekorno radi sa Microsoft Sustainability Manager-om pružajući integrisani AI model za dublju analizu izračunatih podataka o emisijama, identifikujući mogućnosti smanjenja. Samo jedan od koraka koje preduzimamo kako bismo omogućili organizacijama ostvarivanje značajnog napretka na njihovom putu dostizanja ciljava u oblasti održivosti.

The post Intervju: Kristina Tikhonova General Manager za Jugoistočnu Evropu u kompaniji Microsoft appeared first on Social Emotion.

Meta (Fejsbuk), Tviter, Sisko, Lift – američki internet-divovi masovno režu troškove radne snage. Prema datoteci otkaza layoffs.fyi, američke IT-kompanije su samo u novembru otpustile oko 46.000 ljudi.

Nezgodna viza

Otkazi teže pogađaju strane državljane, od kojih većina ima vizu sa šifrom H-1B. Ona podrazumeva da se poslodavac može promeniti, ali se bez posla sme biti najduže 60 dana. Ako se novi ne nađe u tom roku, osoba mora da napusti SAD.

„Ovakav talas otkaza još nisam doživeo“, kaže Mahir Nasir, njujorški advokat koji se bavi radnim pravom. Kaže, poslednjih sedmica mu se javljaju brojni bivši zaposleni Mete, Tvitera ili Amazona. „Posebno mnogo njih potiče iz Indije ili drugih azijskih zemalja.“

U IT-sektoru ima toliko Azijata jer u SAD inače vlada manjak ovih stručnjaka. Uostalom, viza H-1B se i izdaje samo onda kada poslodavac dokaže da na domaćem tržištu rada nema nezaposlenih stručnjaka istog profila.

Sudžata Krišnasvami takođe je godinama mogla da se osloni na glad američkog IT-sektora za radnom snagom. Nakon više godina kod proizvođača računara Dela, i kratkog boravka u konsultantskoj firmi PwC, do Tvitera je došla u maju 2020. godine.

„Danonoćno sam radila da za korisnike razvijem važne funkcije zaštite podataka“, piše ona. Čak i trudna, dodaje, „telom i dušom se zalagala da Tviter ispuni obećanje o sigurnosti i zaštiti podataka“.

Otkaz početkom novembra je zatekao nespremnu i ostavio u šoku. „To što imam H-1B vizu samo pogoršava situaciju.“

Trka sa vremenom

U pravilu ljudi sa ovom vizom mogu do šest godina da rade u SAD. U tom periodu preko poslodavca konkurišu za Zelenu kartu. Ali, kada ostanu bez posla, ostaju i bez šansi za tu čuvenu Green Card, to jest dozvolu boravka.

Viza H-1B daje mogućnost da se u SAD kupi nekretnina. „Mnogi zaposleni sa ovom vizom borave u SAD godinama. Mnogi su već pustili korenje“, kaže Džulija Gelat, analitičarka Instituta za migracione politike.

Prijateljstva, ili čak školovanje dece koja su se odomaćila u SAD – sve to se dovodi u pitanje gubitkom posla. „Veoma opterećuje saznanje da se kroz 60 dana mora naći novi posao ili se mora napustiti zemlja“, kaže Gelat.

Doduše, pojedine firme pokušavaju da produže taj rok od 60 dana. Platforma za prevoz putnika Lyft drži ljude par sedmica duže na platnoj listi, iako ne rade. Amazon daje ljudima prvo 60 dana vremena da u okviru kompanije nađu drugo radno mesto, pre nego što zbilja budu otpušteni.

Druga mogućnost je da se traži viza za posetioce, koja daje najviše 180 dana. U tom periodu ne sme da se radi u SAD, ali može da se traži posao. No, posebno Indijci imaju slabe šanse da na brzinu dobiju takvu vizu.

Jer, ogromna je gužva u američkim konzulatima u Indiji. Recimo, ko hoće da u Nju Delhiju podnese zahtev za vizu da poseti SAD – mora da čeka 984 dana dok dobije termin u konzulatu. Ako se sada prijavi, doći će na red u avgustu 2025. godine.

U Indiji međutim mnogi s nadom gledaju na talas otkaza u Americi jer se nadaju povratku svojih stručnjaka u domaće firme. Kako piše Harš Jain, prvi čovek indijske softverske firme Dream Sports, povratnici mogu pomoći „da se iskoristi ogromni potencijal za rast Indije u deceniji pred nama“.

Izvor: DW

The post Cunami otkaza u IT sektoru – hiljade ljudi bez posla i viza appeared first on Social Emotion.

„Nephos je u godinu dana koliko je operativno prisutan u Srbiji, upoznao lokalno tržište, ostvario nekoliko ključnih poslovnih saradnji i projekata i prepoznao potencijal daljeg rasta. Nephos u Srbiju nije došao da bude konkurent lokalnoj IT zajednici nego da u saradnji sa njom gradi bolja digitalna rešenja za sve korisnike u Srbiji i šire“ rekao je Bojan Hadžisejdić, direktor kompanije Nephos.

Pored direktora kompanije, predavanje je održao i Tomislav Tipurić, CTO. On je kroz 2 sata prisutnima preneo znanje sakupljeno kroz više godina rada na terenu sa nekim od najvećih organizacija u regionu i svetu. Od migracije, kontejnera i kubernetesa preko DevOpsa pa do Azure Arca i Azure Synapsa –  svojim predavanjima približili su najnovije tehnologije.

Kompanija pomaže partnerima i korisnicima da usvoje digitalnu transformaciju kao podlogu za rast i povećanje konkurentnosti na tržištu. U radu se oslanja na Cloud platforme kao što su Microsoft Azure, Microsoft/Office 365, Google Cloud Platform i Amazon Web Services i sopstveni portfolio usluga za razvoj novih poslovnih modela i rešenja s visokom dodatnom vrednošću.

Nephosov pogled na cloud baziran je na stvarnom iskustvu stručnjaka koje su prikupili radeći na konkretnim projektima.

Više informacija o kompaniji, predavačima i samom događaju možete pronaći na zvaničnom sajtu nephos.eu.

The post Nephos – Moderan pogled na IT infrastrukturu u 6 slika appeared first on Social Emotion.

Dan programera je počeo da se obeležava 2009. godine u Rusiji, a inicijativu su pokrenuli zaposleni u kompaniji Parallel Technologies.

Za dan obeležavanja je simbolično izabran svaki 256. dan u godini, jer je to broj koji označava količinu različitih vrednosti koje se mogu predstaviti 8-bitnim bajtom – najmanjom jedinicom za predstavljanje podataka na računaru.

Dan programera je ustanovljen na predlog Valentina Balta, zaposlenog u kompaniji Parallel Technologies, koja se bavi veb-dizajnom. Od 2002. godine Balt je pokušavao da prikupi dovoljan broj potpisa za peticiju koja bi bila upućena vladi Rusije, sa zahtevom da 13. (ili 12. kada je prestupna godina) septembar bude zvanično priznat kao praznik programera.

Konačno, 24. jula 2009. godine rusko ministarstvo za masovne komunikacije je objavilo nacrt odluke o ustanovljavanju novog radnog praznika, Dana programera, a 11. septembra 2009. ruski predsednik Dimitrij Medvedev potpisao je ukaz o proglašenju novog praznika.

Kada je u pitanju broj programera u Evropi, on iznosi preko 5 miliona, a predviđa se porast za još milion do 2028. godine. Prema poslednjim istraživanjima, Srbija prati evropski trend velikog porasta potražnje za ovom profesijom, a u Srbiji je zaposleno oko 120.000 programera.

The post Danas se obeležava Međunarodni dan programera appeared first on Social Emotion.

Ovaj veliki projekat je proistekao iz razvojnog centra Univerziteta u Eseksu, a implementiran je u aplikaciju pod nazivom EOptomizer. Aplikacija će biti demonstrirana specijalizovanim istraživačima, inženjerima i dizajnerima, kao i većim proizvođačima.

Sugeriše se da bi EOptomizer aplikacija mogla da se iskoristi u industriji, kako bi se smanjilo emitovanje ugljenika i kako bi se produžio životni vek potrošačkih proizvoda.

Ovo će se postići korišćenjem softvera kako bi se značajno poboljšala efikasnost i produžila upotreba baterija u telefonima, tabletima, automobilima, pametnim kućnim aparatima i laptopovima, čime će se odložiti potreba da potrošači kupuju zamenske proizvode sa baterijama zasnovanim na ugljeniku.

“Ushićeni smo što možemo da pokažemo ono na čemu smo radili sa nekim od najvećih kompanija na svetu. Nadamo se da će ova aplikacija pomoći svima da poboljšaju život, da im uštedi novac i pomogne u očuvanju životne sredine. Ovo će biti prvi korak na putu, tokom kojeg se nadamo da će naša aplikacija biti u rukama potrošača širom sveta. Uzimajući u obzir to da će približno 50 milijardi uređaja postojati do 2025. godine i mnogo više nakon toga, EOptomizer ima veliki potencijal da pomogne u postizanju cilja nulte neto emisije u Velikoj Britaniji i celom svetu“, ističe doktor Amit Sing iz Eseks škole za kompjutersku nauku i elektronski inženjering.

The post Nova aplikacija koju kontroliše AI mogla bi da poboljša radni vek baterije appeared first on Social Emotion.

IT industrija, jedna od najbrže rastućih industrija, sve je zastupljenija među mlađim generacijama i ljudima koji žele da napreduju koristeći najsavremeniju tehnologiju.

Svi mladi ljudi željni znanja iz ove branše imaju priliku da se prijave za plaćenu studentsku praksu u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS), a apliciranje je otvoreno do 7. avgusta.

Kako izgleda praksa u razvojnom centru u Srbiji, šta je naučio tokom svog boravka u MDCS-u, kako je dobio posao i kako se danas snalazi u ulozi mentora, otkrio je softver inženjer, Miljan Zarubica.

Miljane, u Microsoft razvojnom centru počeo si kao praktikant, a sada si na poziciji softver inženjera. Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Miljan: Kako sam oduvek voleo matematiku, moj inicijalni plan je bio da posle završene srednje škole upišem matematički fakultet i da se time bavim u životu. Najveća prekretnica u mom životu jeste bila odlazak u istraživačku stanicu “Petnica” gde se u periodu upisivanja na fakultet održavao letnji seminar. U razgovoru sa ljudima tamo, odlučio sam da rizikujem i upišem SI smer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
U toku studija MDCS jeste bio vid prestiža i veliki broj studenata je želeo da radi praksu tamo, tako da sam i ja odlučio da se prijavim. Prijavio sam se posle završene druge godine i nisam prošao test. Nisam dozvolio da to negativno utiče na mene i prijavio sam se ponovo posle treće godine, i tada sam prošao test i intervjue i dobio praksu.
Nekoliko meseci nakon završetka prakse sam dobio poziv iz MDCS-a, ponudili su mi poziciju softver inženjera koju sam ja odmah prihvatio, uz dogovor da počnem sa radom kada završim fakultet.

Koliko je iskustvo koje si stekao tokom prakse uticalo na tvoje znanje i veštine?

Miljan: Iskustvo koje sam dobio na praksi mi je pomoglo da proširim vidike i razumem šta u stvari znači biti inženjer. Projekti sa kojima sam se susretao na fakultetu su se najčešće sastojali od toga da se rešenje problema piše od nule, što je takođe podrazumevalo i implementaciju svih struktura korišćenih u kodu.
Takav pristup je odličan za učenje jer se tako stiče znanje o prednostima i manama algoritama i struktura podataka koji se često koriste. Mana ovog pristupa je ta što se ne stiče veština korišćenja postojećeg koda, a upravo to je ono što je mene MDCS naučio.
Takođe, na praksi sam naučio da sve što može da se desi – desiće se i da na velikim projektima mora mnogo da se pazi da dodavanje novog koda ne naruši funkcionalnost već postojećeg koda.
To nije uvek lako, ali uvek postoji mehanizam koji služi za odbranu od toga, a to je testiranje. Još tada sam naučio koliko je važno imati dobre testove za svaku izmenu koja se pravi u kodu.

Počeo si kao praktikant, a trenutno si mentor onima koji su na svom početku u MDCS-u. Sada, kada možeš da se osvrneš na obe pozicije, šta ih sve razlikuje?

Miljan: Mentorima je zadatak da praktikantu pruže prilike za učenje i pokazivanje znanja. Cilj je da se uz rad sa praktikantom uvidi da li postoje neke stvari koje bi mogle da se poboljšaju i da se sa praktikantom na tome radi. Na kraju prakse odgovornost mentora je da kaže kako se praktikant pokazao.
Projekat nije jedino merilo uspešnosti prakse, već mnogo više utiče to koliko praktikanti koriste prilike za učenje i koliko pokazuju napretka u toku same prakse. Pozicija u kojoj se nalazi praktikant je suprotna. Kao praktikant pokušavaš da dokažeš da ti je stvarno mesto tu gde jesi, i usput da upijaš što više znanja možeš.
Projekat koji dobiješ je uglavnom zahtevan i znanje sa kojim si došao na praksu ti nije dovoljno da ga rešiš. Zato se trudiš da učiš što više i da probaš da kroz priču sa zaposlenima razumeš kako oni rešavaju probleme sa kojima se ti susrećeš i da koristiš to. Meni je praksa služila kao prozor u to kako izgleda kada si zaposlen, i sada kada radim u firmi vidim da sam tada stvarno video pravu sliku.

Kako je izgledao tvoj radni dan kao praktikanta, a kako izgleda sada? Na koji način su se promenila tvoja zaduženja?

Miljan: U početku prakse se moj ceo dan svodio na istraživanje mogućih pristupa u rešavanju problema, dok je ostatak prakse bio fokusiran na implementaciju svakog od tih pristupa. Ovo se razlikuje od sadašnjeg posla u tome što sada istovremeno radim na više projekata. Glavno zaduženje koje jedan praktikant zapravo ima je prezentacija svega urađenog u toku trajanja prakse.
Prezentacija se sastoji iz postavke samog problema, gde se vidi da je praktikant zapravo i razumeo problem koji se rešava, kao i iz predstavljanja svih isprobanih pristupa i evaluacija svakog od njih. Osnovna zaduženja koja se dobiju pri zaposlenju ostaju uglavnom nepromenjena – a to je da se razvija neki deo proizvoda i učestvovanje u dizajniranju rešenja zajedno sa ostatkom tima. Timovi u MDCS-u su napravljeni tako da svaki tim razvija neku određenu funkcionalnost, i s tim dolazi i održavanje te funkcionalnosti.
Neophodne su i diskusije sa drugim timovima o tome kako bi ta funkcionalnost mogla da utiče na njih. Još jedno od zaduženja koje sam sa zadovoljstvom izabrao je intervjuisanje praktikanata. MDCS dobija mnogo prijava za praksu i potreban je veliki broj ljudi koje intervjuiše, kako bi ceo proces bio što efikasniji. Drago mi je da upoznajem mlade i perspektivne ljude koji dolaze na intervjue i da učestvujem u njihovom priključivanju MDCS-u.    

Da li Miljan mentor ispunjava očekivanja Miljana praktikanta? Koliko ti pomaže to što si i sam bio na poziciji onih koje mentorišeš?

Miljan: S obzirom na to da sam imao sjajnog mentora na praksi, kao i trenutno na poslu, trudim se da takav odnos izgradim sa svojim praktikantom. Ono što je meni bilo najvažnije dok sam bio na praksi, jeste bio taj odnos sa mentorom. U toku prakse sam se susretao sa mnogim problemima i ono sto mi je najviše značilo jeste da moj mentor ima razumevanja za mene i da može da mi pomogne u rešavanju problema na koje naiđem.
Tako se i ja danas trudim da pomognem praktikantu kada primetim da se bori sa nekim težim problemom. Uvek mi je važno da praktikant razume problem koji rešava i trudim se da ga usmerim u pronalaženju tog rešenja. Smatram da uz dobru podršku i usmeravanje, svaki zadatak može da se reši.
Veoma važnu ulogu u praksi imalo je to što me je mentor upoznavao sa ljudima i pozivao sastanke, jer sam tako uspeo da razumem bolje stvari. Zbog toga se i ja trudim da radim isto sa svojim praktikantom.   

Šta je ono što te je najviše privuklo kod MDCS-a?

Miljan: U toku studija je već MDCS važio za jednu od najboljih kompanija u kojoj neko može da radi praksu. Studenti koji su završili praksu bili su veoma zadovoljni dobijenim iskustvom, tako da je to u meni probudilo želju da se priključim MDCS-u. Kultura koja se neguje unutar kompanije je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ostao tu. Ta kultura se neguje od samog osnivanja MDCS-a i godinama kasnije je i opstala.
Videvši sa kakvim entuzijazmom ljudi unutar mog tima rade posao, kakva atmosfera se pravi i osećaj odgovornosti koji imaju prema svemu što rade me je oduševio i odmah sam znao da je to mesto na kome ja želim da radim i da se razvijam.
Još jedna od stvari koja me je privukla je to što se radi na proizvodima koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Jednom kada vidite da vaš rad i trud zapravo utiču na veliku količinu ljudi, teško je da se odvojite od takvog zadovoljstva.
Veoma mi je važno što MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Osećaj da ja kao zaposleni mogu barem malo da utičem na društvo u Srbiji, i da se to vrednuje i očekuje od mene, konstantno me podseća da se nalazim na pravom mestu. 

Vođen sopstvenim iskustvom, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na praksu u MDCS-u?

Miljan: Prva stvar jeste da ne razmišljaju previše o tome da li treba da se prijave ili ne, mislim da je sam prolazak kroz proces, koji uključuje pisanje CV-a, test i intervju, korisno iskustvo, bez obzira na to koji je krajnji ishod prijave. Koraci od kojih se sastoji prijava za praksu u MDCS-u su standardna procedura u prijavi za posao i svaki od koraka u prijavi će značiti u bilo kom drugom apliciranju za posao ili praksu.
Drugi savet bi bio da u slučaju da ne prođu neki od koraka ne odustaju i da se ne obeshrabre, i da obavezno nastave da se prijavljuju za praksu. Mnogo studenta se prijavljuje i to što neko nije bio prihvaćen jednom, ne znači da je odbijen zauvek. Uvek uzmem sebe kao primer – ja nisam prošao test prvi put, ali sam zato sledeće leto dobio praksu i samo sam jedan od mnogobrojnih takvih primera.
Poslednja stvar je da konstantno rade na sebi i na usavršavanju svog znanja. Nije neophodno da se čeka praksa kako bi nešto počelo da se radi, postoji još načina za sticanje dodatnog iskustva – na primer hakaton ili samoinicijativni projekat, bilo da se radi u društvu ili samostalno. 

Svi zainteresovani kandidati za praksu u Microsoft razvojnom centru mogu da se prijave do 7. avgusta na njihovom zvaničnom sajtu.

The post Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Marija Lekić, glavni menadžer softverskog inženjeringa u Azure Data timu, otkrila je šta znači biti inženjerka, odnosno inženjer u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS).

Na osnovu njenog iskustva, kako je istakla, to kako rade žene ne razlikuje se mnogo od načina kako rade muške kolege u MDCS-u.

Prema njenim rečima, žene u IT industriji mogu da budu mentorke mlađim generacijama i pokažu da pol nije bitan faktor za uspešnu karijeru u IT industriji. Marija je priznala da je delimično promenila svoj karijerni put kada je postala menadžerka tima.

Kako je postala deo Microsoft tima?

Marija se prvi put pridružila Microsoft Development Centru Srbije (MDCS) 2011. godine kao letnji pripravnik u SQL timu, koji je radio na Parallel Data Warehouse-u.

Nekoliko meseci nakon odrađene prakse i tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu, dobila je priliku da se vrati u MDCS tim. Tu sjajnu priliku za stažiranje nije mogla da propusti, kaže. Do 2014. godine radila je kao softverski inženjer na PDW-u. Nakon toga je počela da radi na SQL Serveru. Zajedno sa svojim timom isporučila je jednu od tri najbolje funkcije u SQL Serveru 2016.

Kako izgleda rad u Microsoft razvojnom centru?

Biti deo centra, kako Lekićeva kaže, podrazumeva dolaženje u kontakt sa ljudima najrazličitijih interesovanja od hobija do toga kako želite da doprinesete društvu.

Dobijala je više odgovornosti kako unutar SQL tima, gde je bila tehnički vođa i menadžer stažista, tako i u MDCS-u. Tu je bila intervjuer i jedan od osnivača inicijative “Girls in ICT”, koja je pokrenuta 2014.

Ubrzo nakon toga objavljena je prva Azure usluga (Azure SQL Managed Instance) koju je od nule napravio SQL ili Azure Data tim u Beogradu.

Marija Lekić je bila deo tog podviga. Zbog toga je dobila priliku da pređe na poziciju inženjerskog menadžera i počne da vodi tim. Tokom poslednje četiri godine ona i njeni timovi su radili na omogućavanju poznatih i uvođenju inovativnih scenarija u Azure SQL Managed Instance.

Više o tome kako je ženama u IT industriji i njenim iskustvima možete pogledati u sledećem videu:

The post Žene u IT industriji: Marija Lekić iz Microsoft razvojnog centra u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Broj radnih mesta na IT tržištu rada porastao je u prošloj godini u odnosu na 2020. za 65 odsto, pokazuju podaci sajta HelloWorld.rs, ali se navodi da u toj oblasti postoji deficit kadrova.

Ponudu poslova na sajtu Helloworld.rs prati i povećan broj konkurisanja koji je u prethodnoj godini porastao za 25 odsto u odnosu na 2020. godinu, ali uprkos tom trendu i dalje postoji deficit IT kandidata na domaćem tržištu rada.

Poslodavci su najviše tražili IT stručnjake sa poznavanjem programskih jezika: JavaScript i povezani frameworkovi (React, Node, Angular), SQL, Java, Python, C#, .NET, PHP i povezani frameworkovi (Symfony, Laravel), C++, dodaje se u saopštenju.

Izvor: FoNet

The post Srbiji nedostaje IT kadrova appeared first on Social Emotion.

Studenti su imali priliku da se na jednom mestu upoznaju s velikim brojem kompanija iz tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih struka, saznaju više o poslovima i praksama u ponudi, kao i o tome koja znanja i veštine je potrebno da razvijaju kako bi se lakše zaposlili. Sajam zapošljavanja je ove godine kao generalni pokrovitelj podržao Microsoft razvojni centar u Srbiji, a o onome šta je ova kompanija predstavila mladima razgovarali smo sa PR i event menadžerkom Natašom Malinović.

Šta je ove godine MDCS predstavio na svom štandu?

– U ova dva dana studenti su mogli da se upoznaju sa Razvojnim centrom jedne velike IT kompanije, da saznaju više o timovima kao i koje su mogućnosti da kod nas urade praksu, odnosno zaposle se.

Kakve profesionalne kriterijume treba da zadovolji neko ko želi da radi praksu ili se zaposli u vašem timu?

– Studenti već nakon prvog semestra prve godine studija mogu da se prijave za praksu u MDCS-u. Nudimo mogućnost da kroz rad na izazovnim projektima studenti, posebno ako su već bili aktivni tokom srednje škole, takmičili se ili oni koji su starijih godina, radili na projektima pored fakulteta, unaprede svoja znanjai steknu značajna iskustva u industriji radeći sa vrhunskim stručnjacima

Kako teče proces zapošljavanja u vašoj kompaniji?

– Proces zapošljavanja je takav da zainteresovani prvo šalju prijave (CV i motivaciono pismo), a zatim ih pozivamo da urade test. Test se sastoji od rešavanja algoritamskih zadataka. Ukoliko polože test dolaze na tehničke intervjue sa inženjerima. Ovde osim znanja procenjujemo i komunikacione veštine, motivisanost kandidata i sa njima razgovaramo o njihova interesovanja.

Šta MDCS nudi mladim profesionalcima u odnosu na ostale programerske firme?

–Mogućnost da mogu da rade u svetskoj IT kompaniji u Srbiji, sa vrhunskim stručnjacima. Takođe, radimo projekte koji su izazovni, a koje ne mogu da rade ni u jednoj drugoj kompaniji, pogotovo u našoj zemlji. To je mladim ljudima veliki izazov i mogućnost da napreduju.

Da li kroz takmičenja koja organizuje MDCS mogu da se prepoznaju talentovani profesionalci sa kojima biste vi voleli da sarađujete?

– Ona su vrlo korisna, jer upravo kroz njih prepoznajemo tu strast prema programiranju i želju za stalnim napredovanjem i učenjem. U MDCS-u to je nešto što poštujemo i želimo da kroz inicijative kao što je Bubble Cup takmičenje maksimalno doprinesemo razvoju mladih i uspešnih programera.

U okviru sajma je održana i tribina o ženama u IT-u. Koliko je važno pričati o ovoj oblasti?

– Tema nam je važna i trudimo se da kroz sve događaje koje Micorsoft podržava i koje radimo, da pričamo o ženama u IT-u. Više žena u IT-u znači da kroz raznolikost industrija dobija mogućnost da ima bolje ideje, snažnije i kvalitetnije timove i da postiže još uspešnije rezultate.

M. M.

The post JOB FAIR 18: Koje IT osobine su neophodne da biste se lakše zaposlili­ appeared first on Social Emotion.

Endava Graduate program namenjem je studentima završne godine studija i skorašnjim diplomcima, kroz dva razvojna puta: Development i Testing Disciplines. Program se sastoji od većeg broja zadataka i tri meseca intenzivnog tehničkog i softskils treninga.

„Svake godine oko 30-40 studenata pohađa naš “Graduate program” u Beogradu, ali ta cifra ne predstavlja ograničenje jer svako ko želi da uči i da se razvija sa nama može dobiti priliku. Studentima nudimo obuku kako bi razvili svoje veštine, kao i odgovarajuću podršku, pre nego što ih uvedemo u zvanične projekte i rad sa klijentima. Naš cilj je da zadržimo sve polaznike programa, te skoro svi dobiju zaposlenje nakon programa”, rekla je Lavinija Voicu, direktorka Sektora ljudski resursi u kompanijiEndava u Beogradu.

Edukacija i poslovni zadaci osmišljeni su da pruže potpuno IT iskustvo unutar internacionalnih projekata kompanije. Endava veoma uspešno primenjuje ovaj program u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Mladima u Srbiji ovo može biti prvi korak ka razvoju IT karijere.

Endava je prepoznata kao jedan od najvećih poslodavaca u regionu zahvaljujući svojim IT habovima u Bukureštu, Klužu, Jašiju, Kišinjevu i Skoplju. Fokus kompanije je na pružanju sjajnih prilika za razvoj karijere kako iskusnim profesionalcima, tako i mladim IT stručanjacima, uz ulaganja u programe za razvoj kadrova deljenjem znanja i saradnjom između timova. Endava timovi rade na projektima za velike međunarodne kompanije u Velikoj Britaniji, SAD, Nemačkoj i Nordijskim zemljama.

Studenti četvrte godine Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka i drugih koji imaju IT smer, mogu se informisati putem linka na Endava stranici:

http://careers.endava.com/GraduateBelgrade

Svi kandidati koji ispunjavaju kriterijume biće pozvani na intervju sa tehničkim timom i timom ljudskih resursa. Selekcija podrazumeva i niz metoda za procenu grupne saradnje, tehničkih i mekih tehničkih i softverskih veština kao i znanje engleskog jezika.

Program u Beogradu počinje u julu 2016. i svi ambiciozni studenti se mogu prijaviti do 5. juna 2016. putem linka:

Za prijavu na program “Testing”:

https://endava.taleo.net/careersection/jobdetail.ftl?job=BGD00003&lang=en

Za prijavu na program “Software Development”:

https://endava.taleo.net/careersection/jobdetail.ftl?job=BGD00002&lang=en

Endava Graduate program je dugoročni projekat i link za prijavu, http://careers.endava.com/GraduateBelgrade je konstantno dostupan za sve studente završnih godina tehničkih fakulteta koji žele da rade u Endavi. Dodatna motivacija za zainteresovane studente je činjenica da Endava podstiče atmosferu u kojoj kolege sa više iskustva znanje prenose mlađim inženjerima kako bi nesmetano pratili projekte i nove trendove.

The post Sjajna prilika za mlade IT talente appeared first on Social Emotion.