Sa ciljem da devojčicama pruži priliku da budu inspirisane i bolje razumeju kako svet veštačke inteligencije (AI) menja naš svet, savremena verzija “Alise” bi bila smeštena u prvom redu Microsoftovog jedinstvenog AI kampa.

Po prvi put u ovom delu sveta, sa temom “Alisa zamišlja budućnost – kako veštačka inteligencija utiče na način na koji posmatramo svet” Microsoft je organizovao četvorodnevni seminar koji se održao u Grčkoj od 27. do 30. avgusta 2018. Osnovni cilj kampa je da bio inspiriše više od 160 učenica od 15 do 17 godina da se posvete svom interesovanju za nauku i tehnologiju, rušeći mitove koji okružuju karijere u STEM-u (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) i motivišući ih da preuzmu kontrolu nad svojim budućim karijerama i ostvare svoje snove.

Među svojim vršnjakinjama iz Evrope, našlo se i pet devojčica iz Srbije, koje su tokom četiri dana bile u prilici da čuju inspirativne priče žena koje su izgradile karijeru u STEM-u, da nauče kako se programira i sklapa robot, i najvažnije, da uvide da ne postoje prepreke da grade svoju budućnost u čemu god žele i da ispune svoje snove.

„Microsoft čvrsto veruje da su inovacije i napredak mogući samo ukoliko je svakom pojedincu omogućeno da postigne više za sebe i zajednicu u kojoj živi. Aktivna podrška devojčicama i mladim ženama da se uključe u STEM nauke ključan je korak upravo u kreiranju održive budućnosti i napretka koje savremena tehnološka rešenja pružaju svima.  To je deo naše misije, kako globalno, tako i u Srbiji i drago nam je da, kroz brojne programe i inicijative koje sprovodimo zajedno sa profesorima, učenicima i obrazovnim institucijama, uspevamo u toj misiji“ – rekla je Jelena Ružičić koja je u Microsoftu u Srbiji zadužena za programe edukacije.

Prema nedavnim istraživanjima koje je sproveo Microsoft, uprkos činjenici da se tehnologija razvija i stvara izuzetne mogućnosti za profesionalni razvoj, samo 42% devojčica je reklo da bi u svojoj budućnosti razmotrile karijeru vezanu za STEM. Brojna su objašnjenja za ovu nenaklonjenost karijerama u STEM oblastima, uključujući i percepciju 60% ispitanika da se muškarci i žene nejednako tretiraju u profesijama vezanim za STEM.

Još jedan ključni faktor u tome da li će devojčice pokazati interesovanje za STEM predmete, kako sada tako i u kasnijom životu, jeste prisustvo uzora. Istraživanje Microsofta objavljeno 2018. godine pokazalo je da se broj devojčica zainteresovanih za STEM skoro udvostručuje kada imaju uzor (26% devojčica bez uzora prijavljuje interesovanje za STEM predmete, u poređenju sa 41% onih koje imaju uzor). Ovaj uticaj nije vezan samo za školu, budući da isto istraživanje otkriva da 51% devojčica koje imaju uzor koji mogu da zamisle buduću karijeru u STEM oblastima.

Inspiracija za ovaj događaj jeste da se devojčicama omogući razumevanje inovativnih tehnologija poput veštačke inteligencije, te osigura da steknu veštine koje su im potrebne da izgrade svoju budućnost.

Ovo je tek prvi korak koji Microsoft preduzima u okviru šire, dugoročne, inicijative u regionu Centralne i Istočne Evrope na temu uticaja veštačke inteligencije na sadašnjost i pripreme sledeće generacije za bolju digitalnu budućnost. Microsoft investira u to da osigura da mladi stvaraoci – od osnovaca do postdiplomaca – imaju pristup najnovijim tehnologijama i razvijaju viziju za bolje sutra. U tom pogledu, Microsoft želi da bude partner ministarstava obrazovanja širom Centralne i Istočne Evrope i tako osigura da su učenici osnaženi da grade veštine koje odgovaraju njihovoj budućnosti.

The post “Alisa zamišlja budućnost: Devojčice u STEM AI kampu” appeared first on Social Emotion.

Samo 42 posto učenica spremno je da nastavi karijeru u STEM oblastima, dok čak 59 posto priznaje da bi se osećale sigurnije u izboru STEM karijere kada bi znale da su muškarci i žene zaposleni pod jednakim uslovima i tretirani jednako u ovim oblastima.

Najnovije istraživanje kompanije Microsoft pokazuje da većina devojčica postaje zainteresovana za predmete iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike u uzrastu oko 11,5 godina, ali da već oko 15. godine njihovo interesovanje za ove tzv. „STEM“ discipline drastično opada. Rezultati su pokazali da, u proseku, postoji jasan vremenski okvir od četiri godine za podsticanje strasti prema ovim oblastima, kako bi devojčice i mlade žene nastavile aktivno da ih izučavaju i razmatraju u planiranju svoje karijere.

Istraživanjem je obuhvaćeno 11.500 devojčica i mladih žena, uzrasta između 11 i 30 godina, i sprovedeno je u 12 zemalja širom Evrope (Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Irska, Holandija, Poljska, Rusija, Slovačka i Velika Britanija).

Do sada opšteprihvaćena pretpostavka da ulaskom u period adolescencije devojčice počinju da budu manje zainteresovane za nauku i tehnologiju – ovom studijom dobija preciznije odrednice, kako u pogledu uzrasta u kome se to dešava, tako i u kontekstu razloga zbog kojih dolazi do gubitka interesovanja. Istraživanje je otkrilo ohrabrujući konsenzus među mladim ženama – većina ispitanica veruje da su njihove generacije prve koje će videti jednakost između muškaraca i žena u svim društvenim sferama. No, uprkos tome, čak 59% njih priznaje da bi osećale veće samopouzdanje u potrazi za karijerom u oblastima nauke i tehnologije, kada bi znale da su žene i muškarci već podjednako zastupljeni na tim radnim mestima.

Rezultati studije pomogli su da se, prvi put, prepoznaju i jasno definišu koraci koji mogu da spreče ovaj pad interesovanja i samopouzdanja u izučavanju predmeta iz nauke i tehnologije:

• isticanje boljih uzora, sa posebnim fokusom na one iz naučnih oblasti;
• sticanje praktičnog iskustva na predmetima iz nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike;
• podrška roditelja i nastavnika da se bave materijom iz ovih oblasti;
• znanje o primeni materije o kojoj uče, u svetu koji ih okružuje;
• uverenje da je odnos prema ženama i muškarcima koji rade u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike jednak.

S obzirom na činjenicu da je tokom prethodnih trideset godina zaposlenost u sferi tehnologije u Evropi rasla tri puta brže u odnosu na opštu zaposlenost, jasno je da će podsticanje interesovanja kod devojčica za izbor karijere u ovoj oblasti stvoriti veću sigurnost zaposlenja i bolje ekonomske uslove za buduće generacije.

Istraživanje je takođe pokazalo da stavovi devojaka prema STEM predmetima jako variraju od zemlje do zemlje. U nekim zemljama je glavna prepreka poverenje, dok je u drugima to odobravanje vršnjaka ili nedostatak uzora. Zbog toga je jasno da ne postoji univerzalan pristup rešavanju ovog problema već da rešenja moraju da se usmere na savladavanje lokalnih barijera.

“Rezultati studije otkrivaju da ne možemo da čekamo do trenutka kada devojke počinju da razmišljaju o univerzitetskim studijama, da bismo ih podstakli da pokažu veće interesovanje za nauku i tehnologiju. Kako bismo kod devojčica i mladih žena zaustavili odustajanje od ovih predmeta, aktivno sarađujemo sa vladama, nastavnicima i neprofitnim organizacijama, sa ciljem da modernizujemo nastavne programe i obezbedimo bolji pristup mentorima“, izjavila je tim povodom Shelley McKinley iz Microsofta.

„Takođe, želimo da pokažemo devojčicama da izučavanje tehnologija može biti kreativna, karijera koja ispunjava, gde se kroz naše programe poput DigiGirlz uklanjaju stereotipi koji prate IT industriju. Konačno, ohrabrivanjem devojčica i mladih žena da se bave ovim disciplinama, duplira se potencijal za rešavanje problema“, zaključila je McKinley.

The post Zašto više devojčica i mladih žena u Evropi ne izučava predmete iz nauke i tehnologije? appeared first on Social Emotion.