WhatsApp dodaje AI funkciju za beta testere koja može da generiše unikatne stikere po želji korisnika jednostavnim unošenjem teksta.

Nije jasno koji generativni AI model koristi ova nova funkcija, ali s obzirom na njenu jednostavnost, najverovatnije se radi o Dall-E ili nečemu sličnom.

Sve nalepnice se generišu na Meta serverima, i ako iz nekog razloga mislite da je nalepnica štetna ili nekog ugrožava, uvek možete to prijaviti kompaniji. Android Polis kaže da će ove nalepnice biti „lako prepoznatljive“ i da će osoba sa druge strane razgovora moći da proceni da li je nalepnica generisana veštačkom inteligencijom ili ne.

Još uvek se zna se da li će to biti u vidu vizuelnog markera ili obaveštenje bilo koje vrste, tako da ćemo morati da sačekamo dok ova funkcija bude dostupna svima da bismo bili sigurni.

Opcija je trenutno dostupna samo određenom broju testera na poslednjem beta ažuriranju.

The post Na WhatsApp stiže veštačka inteligencija: Šta će novo doneti? appeared first on Social Emotion.

Dostupan kao open source zajedno sa SeamlessAlign, novim setom podataka za prevođenje, Meta tvrdi da SeamlessM4T predstavlja “značajan proboj” kada je reč o prevođenju govora u tekst i između različitih jezika.

“Naš univerzalni model omogućava instant prevođenje koje pomaže osobama koje govore različite jezike da komuniciraju efikasnije”, piše Meta u blog postu koji je podeljen sa TechCrunch. „SeamlessM4T implicitno prepoznaje izvorne jezike bez potrebe za posebnim modelom za identifikaciju jezika.“

SeamlessM4T je duhovni naslednik Meta projekata kao što su No Language Left Behind, model za prevođenje teksta u tekst, i Universal Speech Translator, jedan od retkih sistema za direktno prevođenje govora u govor koji podržava Hokkien jezik.

Ovaj model nije jedini ambiciozan pokušaj kombinacije prevođenja i transkripcije u jedinstveni sistem. Pored komercijalnih usluga i open source modela dostupnih od strane Amazona, Microsofta, OpenAI-ja i mnogih startapa, Google pravi ono što naziva Universal Speech Model, deo većeg napora kompanije da izgradi model koji može razumeti 1.000 najčešće korišćenih jezika na svetu.

Međutim, SeamlessM4T ima i svoje slabosti. U belom papiru koji je objavljen zajedno sa blog postom, Meta otkriva da model “preterano generalizuje prema muškim oblicima kada prevodi iz neutralnih termina” i bolje se snalazi pri prevođenju u muškom rodu.

Osim toga, iako Meta tvrdi da SeamlessM4T ne dodaje veliku količinu “toksičnog” teksta u svojim prevodima, ni ovaj model nije savršen. U nekim jezicima, kao što su bengalski i kirgiski, SeamlessM4T pravi “toksičnije prevode”.

Iako predstavlja napredak u univerzalnom prevođenju, ovaj model i dalje ima svoje izazove, a njegova primena u praksi će zahtevati dalje prilagođavanje i razvoj.

The post Meta predstavlja AI model za prepoznavanje i prevođenje skoro sto jezika appeared first on Social Emotion.

Smanjenje radnih mesta u Springeru, domu novinskih brendova kao što su Bild i Die Welt, izaziva strahove da će veštačka inteligencija baciti celu medijsku industriju u haos. Chatbotovi poput ChatGPT-a mogu se koristiti za pisanje vesti, čime bi se ljudi-novinari učinili nepotrebnim. 

AI je provalio u ljudskost 

“Prvi put, sam uređaj stvara jezik”, rekao je Ranga Jogeshvar, jedan od vodećih nezavisnih naučnih novinara u Nemačkoj. Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, Jogeshvar je diskutovao o tome kako generativna veštačka inteligencija transformiše kreiranje sadržaja. “Mašina je provalila u našu kulturu, našu civilizaciju”, rekao je. 

Digitalni izveštaj Reuters Instituta za digitalne vesti proglasio je 2023. godinu “probojnom godinom za veštačku inteligenciju i njenu primenu u novinarstvu”. Navodi se da su alati za transkripciju pomoću veštačke inteligencije već uobičajeni u redakcijama, a mnoge ih koriste i za odabir priča koje preporučuju korisnicima, stvaranje naslova i pretvaranje teksta u govor. 

Neke medijske kompanije eksperimentišu sa virtuelnim voditeljima vesti. A aplikacije poput “Artifact” već pružaju AI-generisane rezimee vesti čitaocima. 

AI osnažuje novinare 

Ali neki medijski analitičari veruju da će veštačka inteligencija, preuzimajući rutinske zadatke, osloboditi novinare da se fokusiraju na istraživačko novinarstvo i dubinsku analizu. “Mislim da ćemo videti sve više i više medijskih organizacija koje mogu iznenađujuće da se izdignu”, rekao je Nilš Kristofer, dopisnik za Južnu Aziju za “Rest of World”, online publikaciju koja prati uticaj tehnologije. 

Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, naveo je istraživački kolektiv otvorenog koda “Watchdog Sri Lanka” kao primer. “Nisu velika organizacija, imaju pet do šest urednika. Međutim, uspeli su da svoje izveštaje prenesu u sisteme mašinskog učenja otvorenog koda. I sada imaju interfejs za chat preko kojeg možete pitati: šta se dogodilo u Šri Lanki otkako se bivši predsednik Radžapaksa vratio u zemlju? I to je budućnost koju bih voleo da vidim.” 

Naglasio je da samo novinari mogu pružiti kontekst vestima. Ljudi ne mogu biti nadmašeni od strane veštačke inteligencije kada je u pitanju kreativnost, kritičko razmišljanje ili etičko prosuđivanje. “Novinari će ostati u centru. Ne možemo biti zamenjeni”, rekao je Kristofer.
 

AI proizvodi lažne vesti 

“Imamo novi alat koji može ubrzati određene procese”, saglasan je naučni novinar Ranga Jogeshvar. “Sa AI-om, imamo katalizator koji će proizvesti mnogo više sadržaja nego što to mogu ljudi.” 

Međutim, ovaj sadržaj može biti obmanjujući ili lažan. “Od sada ne možemo verovati sadržaju. I ovo se ne odnosi samo na aktuelne činjenice, već i na prošle činjenice. Doslovno možete menjati istoriju. i ko će moći proveriti činjenice?” Jogeshvar tvrdi da bi političari trebali regulisati veštačku inteligenciju pre nego što može uzdrmati temelje društva. 

Mnogi novinari se nadaju da će potražnja za jedinstvenim pričama istraženim i ispričanim od strane ljudi rasti kada ljudi budu imali dovoljno AI-generisanih vesti. Ali čak i ako se to ispostavi kao istina, hiljade urednika, poput onih u nemačkom tabloidu Bild, već bi mogli izgubiti svoje poslove. 

The post Chatbotovi zamenjuju novinare appeared first on Social Emotion.

U utorak je kompanija objavila da će proširiti pristup Microsoft 365 Copilot pregledu i uvesti nove funkcije. Takođe su objavili nove podatke i uvide iz svog izveštaja “Work Trend Index za 2023. godinu”: “Da li će veštačka inteligencija popraviti način rada?”

Podaci pokazuju da se tempo rada ubrzao toliko da ljudi ne mogu da drže korak sa tim, što utiče na inovacije. Naredna generacija veštačke inteligencije će olakšati teret rada. Organizacije koje prve usvoje veštačku inteligenciju će prekinuti taj ciklus i povećati kreativnost i produktivnost.

‘Ova nova generacija AI će ukloniti monotoniju posla i osloboditi kreativnost’, rekao je Satya Nadella, predsednik i CEO kompanije Microsoft. ‘Postoji ogromna prilika za alate koje pokreće veštačka inteligencija da pomognu u smanjenju digitalnog duga, razviju sposobnost korišćenja AI i osnaže zaposlene.’

Izveštaj deli tri ključna saznanja za poslovne lidere dok traže da razumeju i odgovorno usvoje AI za svoju organizaciju:

1. Digitalni dug nas košta inovacija: Svi mi nosimo digitalni dug: obim podataka, e-pošte i razgovora prevazilazi našu sposobnost da ih sve procesuiramo. Postoji mogućnost da se naše postojeće komunikacije učinimo produktivnijim. Svaki minut proveden upravljajući ovim digitalnim dugom je minut koji nije proveden u kreativnom radu. 64% zaposlenih nema dovoljno vremena i energije da obavi svoj posao, a ovi zaposleni su 3,5 puta više skloni da kažu da imaju problema sa inovativnošću ili strateškim razmišljanjem. Od vremena provedenog u Microsoft 365, prosečna osoba provodi 57% u komunikaciji, a samo 43% u stvaranju.
2. Postoji nova alijansa između zaposlenih i veštačke inteligencije: Za zaposlene, obećanje olakšanja prevazilazi strah od gubitka posla, a menadžeri pokušavaju da osnaže zaposlene pomoću veštačke inteligencije, a ne da ih zamene. Četrdeset devet procenata ljudi kaže da brinu da će veštačka inteligencija zameniti njihova radna mesta, ali još više – 70% – bi prepustilo što više posla veštačkoj inteligenciji kako bi smanjili svoje obaveze. U stvari, lideri su dva puta više skloni da kažu da bi veštačka inteligencija bila najvrednija na njihovom radnom mestu kroz povećanje produktivnosti, umesto smanjenja broja zaposlenih.”

3. Svaki zaposleni mora posedovati znanja o veštačkoj inteligenciji: Svaki zaposleni, a ne samo stručnjaci za veštačku inteligenciju, moraće imati nove ključne kompetencije poput brze inženjerske obrade u svakodnevnom radu. Osmadeset i dva odsto lidera očekuje da će zaposleni u eri veštačke inteligencije morati da usvoje nova znanja i veštine, a do marta 2023. godine, broj poslova na LinkedIn-u u SAD-u koji pominju GPT povećao se za 79% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj novi, traženi i centriran na veštačkoj inteligenciji, skup veština imaće efekte u svemu, od radnih biografija do oglasa za posao.

Tempo i obim posla su se eksponencijalno povećali i premašuju ljudsku sposobnost da ih prate”, izjavio je Jared Spataro, CVP za Moderni rad i poslovne aplikacije. “U svetu gde je kreativnost nova produktivnost, digitalni dug je više od neprijatnosti – predstavlja pretnju inovacijama. Naredna generacija veštačke inteligencije će olakšati teret rada i osloboditi nas kako bismo mogli fokusiramo na rad koji je bitan.”

Da bi omogućio poslovanje u eri veštačke inteligencije, Microsoft uvodi Microsoft 365 Copilot Early Access Program sa početnih 600 korporativnih klijenata širom sveta u programu pretprodaje. Pored toga, sledeće nove mogućnosti će biti dodate u Microsoft 365 Copilot i Microsoft Viva:

• Copilot u Whiteboard-u će učiniti Microsoft Teams sastanke i brainstorminge kreativnijim i efikasnijim. Upotrebom prirodnog jezika, možete zatražiti od Copilota da generiše ideje, organizuje ih u teme, kreira dizajne koji oživljavaju ideje i sažme sadržaj Whiteboarda.
• Integracijom DALL-E, OpenAI generatora slika, u Copilot u PowerPoint-u, korisnici će moći da traže od Copilota da kreira prilagođene slike koje podržavaju njihov sadržaj.
• Copilot u Outlooku će nuditi savete i predloge za pisanje efikasnijih mejlova i samouvereniju komunikaciju, uključujući savete o jasnoći, tonu i sentimentu.
• Copilot u OneNote-u će koristiti upute za planiranje, generisanje ideja, kreiranje listi i organizaciju informacija kako bi kupci lako pronašli ono što im je potrebno.
• Copilot u Viva Learning-u će koristiti prirodni jezik i razgovorni interfejs da bi pomogao korisnicima da kreiraju personalizovanu putanju učenja, uključujući dizajniranje putanja za unapređenje veština, otkrivanje relevantnih resursa za učenje i zakazivanje vremena za dodeljene treninge.

Da bi pomogao svakom kupcu da se pripremi za AI, Microsoft takođe uvodi Semantički indeks za Copilot (Semantic Index for Copilot), novu sposobnost koju počinjemo da uvodimo za sve kupce Microsoft 365 E3 i E5.

The post Predstavljanje Microsoft 365 Copilot Early Access programa i Work Trend Indexa za 2023. godinu. appeared first on Social Emotion.

Ovaj veliki projekat je proistekao iz razvojnog centra Univerziteta u Eseksu, a implementiran je u aplikaciju pod nazivom EOptomizer. Aplikacija će biti demonstrirana specijalizovanim istraživačima, inženjerima i dizajnerima, kao i većim proizvođačima.

Sugeriše se da bi EOptomizer aplikacija mogla da se iskoristi u industriji, kako bi se smanjilo emitovanje ugljenika i kako bi se produžio životni vek potrošačkih proizvoda.

Ovo će se postići korišćenjem softvera kako bi se značajno poboljšala efikasnost i produžila upotreba baterija u telefonima, tabletima, automobilima, pametnim kućnim aparatima i laptopovima, čime će se odložiti potreba da potrošači kupuju zamenske proizvode sa baterijama zasnovanim na ugljeniku.

“Ushićeni smo što možemo da pokažemo ono na čemu smo radili sa nekim od najvećih kompanija na svetu. Nadamo se da će ova aplikacija pomoći svima da poboljšaju život, da im uštedi novac i pomogne u očuvanju životne sredine. Ovo će biti prvi korak na putu, tokom kojeg se nadamo da će naša aplikacija biti u rukama potrošača širom sveta. Uzimajući u obzir to da će približno 50 milijardi uređaja postojati do 2025. godine i mnogo više nakon toga, EOptomizer ima veliki potencijal da pomogne u postizanju cilja nulte neto emisije u Velikoj Britaniji i celom svetu“, ističe doktor Amit Sing iz Eseks škole za kompjutersku nauku i elektronski inženjering.

The post Nova aplikacija koju kontroliše AI mogla bi da poboljša radni vek baterije appeared first on Social Emotion.

Detalji projekta

Wikimedia Foundation, neprofitna organizacija koja je posvećena nadgledanju sadržaja na sajtu Wikipedia, konstantno istražuje nove metode koje bi mogle pomoći prilikom verifikacije podataka na ovoj onlajn enciklopediji. Najnoviji način koji istražuju jeste upotreba veštačke inteligencije u saradnji sa kompanijom Meta.

Naime, AI tim unutar Meta otpočeo je istraživački projekat koji za cilj ima unapređivanje citata i izvora za informacije koji se nalaze na onlajn enciklopediji Wikipedia. Reference se koriste kako bi se verifikovale informacije prisutne u člancima u ovoj enciklopediji. Problem je što su te reference često ili nepostojeće, ili netačne, ili nepotpune.

Zbog čega je to tako? Volonteri koji uređuju sav sadržaj na sajtu Wikipedia imaju zadatak da “ručno” pregledaju reference i izvore informacija za više od 17.000 članaka koji pristižu na mesečnom nivou. Zbog ogromnog obima posla na dobrovoljnoj bazi, propusti se dešavaju, a takva situacija predstavlja idealnu priliku za implementaciju mašinskog učenja.

Upravo tu se pojavila kompanija Meta sa svojom veštačkom inteligencijom koja je sposobna da proveri tačnost nekoliko hiljada izvora i referenci u jednom trenutku.

Kako će AI poboljšati tačnost podataka?

Baza podataka unutar koje će ova veštačka inteligencija proveravati tačnost podataka sastoji se od više od 134 miliona javnih internet stranica i zove se “Sphere”, odnosno na srpskom – Sfera. Prema rečima kompanije Meta, to je najveći korpus podataka do sada upotrebljavan u slične svrhe.

Kako bi se osposobio za proveravanje tačnosti podataka, AI je treniran na uzorku od oko 4 miliona referenci i izvora prisutnih na stranicama sajta Wikipedia. Ovim pristupom AI je uspevao da pronađe pojedinačne izvore koji potvrđuju priložene sadržaje na razne teme unutar enciklopedije Wikipedia.

Ukoliko se izvor potvrdi kao nerelevantan, sistem će preporučiti bolji izvor uz primer pasusa koji potvrđuje tvrdnju koju je pronašla veštačka inteligencija. Nakon toga, ljudski urednik može da pregleda i ili odobri ili odbije predlog.

Budućnost

Plan je stvaranje platforme na kojoj urednici mogu da olakšano rešavaju probleme sa pogrešnim izvorima i referencama. Međutim, ostaje jedno pitanje, a to je ko određuje koji izvori su pouzdani i koje informacije su relevantne.

The post Wikipedia i Meta udružili snage u borbi protiv lažnih informacija appeared first on Social Emotion.

Prevelika potrošnja, ali i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta stvaraju velike gubitke, pa je precizna prognoza potražnje za električnom energijom od ključnog značaja za EPS, kako bi se proizvodnja, snabdevanje, distribucija i trgovina električnom energijom u Srbiji odvijali na što efikasniji način, uz optimalne troškove.

U želji da svoj rad učine efikasnijim i unaprede proces prognoziranja potrošnje i potražnje za električnom energijom, u kompaniju su se odlučili za korišćenje Microsoft rešenja za mašinsko učenje. Rezultat ovakvog pristupa je pojednostavljen unos i vizualizacija podataka i mogućnost predikcije tražnje za električnom energijom u dužem vremenskom periodu, dok su vreme potrebno za predikciju i mogućnost grešaka smanjeni van svih očekivanja kompanije.

Pre uvođenja novog rešenja, kako bi predvideli trendove u snabdevanju, inženjeri u Sektoru za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom su velike količine podataka o potrošnji u prethodnom periodu, kao i meteorološke podatke unosili ručno – što je  proces podložan nepreciznostima, koje su uticale na prihode kompanije.

Prema rečima izvršnog direktora ovog preduzeća, Dragana Vlaisavljevića, budući da EPS učestvuje na balansnom tržištu na satnom nivou, svaka devijacija donosi dodatne troškove. Nakon uvođenja novog rešenja margina greške, koja je varirala između 5% i 15%, smanjena je na  1.7%.

“Smanjena greška odstupanja znači da smo smanjili troškove kojim bismo morali da je pokrijemo. Uštedimo i do 600.000 evra godišnje samo na balansnom tržištu“, kaže glavni inženjer Danilo Komatina i predviđa da će zbog efikasnijeg procesa trgovine, EPS imati i dodatnih 300.000 evra profita godišnje. „Ne moramo da pokrećemo i zaustavljamo generatore toliko često, pa je manje kvarova, što smanjuje troškove popravke i trajanje održavanja. Proizvodimo i prodajemo više električne energije,  a kupujemo manje“, podvlači glavni inženjer EPS-a.

Podaci prikupljeni u poslednjih dvadeset godina uneti su u rešenje zasnovano na Azure tehnologiji koje koristi mašinsko učenje, što EPS-u obezbeđuje dovoljnu brzinu da se prilagodi svim fluktuacijama. Zahvaljujući analizi podataka u realnom vremenu i automatizaciji, za prognozu potrošnje sada je potrebno samo 15 minuta umesto dva sata, a ušteđeno vreme koristi se za poboljšanje plana trgovine. Istovremeno, Power Bi vizualizacija, umesto ručno pripremljenih izveštaja poboljšava donošenje odluka u realnom vremenu.

Projekat je uspešno implementiran u saradnji sa Microsoftom i njihovim lokalnim partnerom Informatikom A.D., koji su kao optimalno rešenje za EPS predložili Microsoft Azure Machine Learning sa Power Apps i Power BI.

“Blisko smo sarađivali sa Microsoftom, kako bismo podatke, godine iskustva i naš proces razmišljanja pretočili u kod. Sada je na nama samo da obezbedimo aktuelne podatke i sistem obavi sve ostalo“, zaključuje Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor Elektroprivrede Srbije i najavljuje da kompanija trenutno istražuje kako da se uz pomoć Azure tehnologije nosi sa izazovima kao što su predviđanje cena, prikupljanje podataka o trgovini i integracija sa postojećim procesima.

The post Kada veštačka inteligencija pomaže u prognozi potrošnje električne energije appeared first on Social Emotion.

Da bi naučio više o ovim izazovima, Microsoft je sproveo veliki međunarodni istraživački projekat usredsređen na AI i veštine potrebne u savremenom poslovanju. Najznačajniji zaključak do kojeg je istraživanje došlo otkriva da su najuspešnije kompanije i organizacije podjednako usredsređene na razvijanje veština svojih zaposlenih, koliko i na primenu novih AI tehnologija. Iako se poslovno okruženje značajno promenilo tokom poslednjih nekoliko meseci, uvidi koje nudi ovo istraživanje još uvek važe.

Ono što je takođe interesantno su i konkretne veštine koje poslodavci traže u vreme kada AI tehnologije postaju sve rasprostranjenije. Analiza i programiranje podataka su prioriteti, ali isto tako i komunikacija i veštine pregovoranja, liderstva i upravljanja.

Vodeće svetske kompanije shvataju da su algoritmi neverovatno korisni pri izvlačenju uvida iz ogromnih skupova podataka i pomažu u smanjenju zadataka koji se ponavljaju. Drugi element je maksimiziranje sposobnosti ljudi da ove stečene uvide koriste na kreativan način, za rešavanje izazova i pronalaženje novih mogućnosti. U suštini radi se o osnaživanju ljudi da efikasno koriste vreme koje je AI oslobodila, preuzimajući određene zadatke.

Međunarodno istraživanje otkriva da kompanije koje ostvaruju najviše vrednosti iz korišćenja AI tehnologija, ne generišu samo vrednost iz automatizacije i operativne efikasnosti – već se fokusiraju na korišćenje AI da bi povećali sposobnosti svojih zaposlenih i podstakli njihovu domišljatost. Istražujući oko 12.000 zaposlenih i njihovih menadžera, u većim preduzećima na 20 tržišta širom sveta, tokom marta meseca ove godine, studija se bavila ključnim saznanjima onih koji su rano usvojili i koji vide najveću poslovnu vrednost od AI tehnologija.

Istraživanje pokazuje da firme koje su već uveliko usvojile AI imaju, naravno, i najviše koristi od naprednih tehnologija – 84,4% starijih menadžera ovakvih biznisa kažu da već vide poslovnu vrednost koju im je uvođenje AI donelo, u poređenju sa 58,9% lidera u kompanijama koje su u početnim fazama upotrebe veštačke inteligencije.

Istraživanje je takođe pokazalo da su ’AI zrele’ kompanije više fokusirane na to da tehnologije dopunjuju talente njihovih zaposlenih. U stvari 84,7% viših rukovodilaca i 62,1% zaposlenih u takvim kompanijama sebe smatraju „ojačanim radnikom“ – tamo gde ih AI podržava u njihovom poslu, od pomaganja u upravljanju jednostavnim zadacima i procesima, do pružanja dubljih uvida i pomaganja u odlučivanju.

Većina vodećih AI firmi (80,6%) dobijaju na vrednosti upotrebom tehnologije za optimizaciju poslovanja. Na primer 56,7% zrelih AI preduzeća navode da im tehnologija pomaže da razviju nove proizvode i usluge, u odnosu na 40% kompanija koje manje koriste AI. Takođe, 44,9% zrelih AI kompanija primećuje poboljšano korisničko iskustvo korisnika, za razliku od svega 28,1% onih koji spadaju u manje zrele AI firme.

Azeem Azhar, stručnjak za AI industriju i osnivač  kompanije Exponential View, prokomentarisao je: „U trenutnom okruženju kompanijama će trebati ljudska domišljatost kako bi ponovo pokrenuli svoje poslovanje. U kontekstu novih pravila za saradnju sa kupcima i partnerima, inovativne i prilagodljive organizacije poslovaće bolje. Ovo istraživanje otkriva da su kompanije bazirane na AI tehnologijama bolje pozicionirane, jer više ulažu u širok spektar veština i više su usmerene na to kako nova tehnologija može osnažiti radnike. ”

Među vodećim firmama koje se oslanjaju na AI tehnologije u poslovanju, skoro sve (93,9%) kažu da aktivno grade veštine svojih zaposlenih ili imaju jasan plan kada i kako da sprovedu takvo usavršavanje. Ove kompanije takođe neguju veštine zaposlenih u svim kategorijama – od napredne analize podataka, do viših nivoa komunikacije i pregovora.

Za više detalja ovog istraživanja i pregled ključnih nalaza, posetite link.

The post AI tehnologije u poslovanju pomažu kreativnost zaposlenih i kompanija appeared first on Social Emotion.

U Engleskoj su infekcije otporne na anitbiotike porasle u poslednjih nekoliko godina. Između 2017. i 2018. je to za 9%, na skoro 61.000.

Ako se antibiotici uzimaju neprimereno, štetne bakterije koje žive unutar tela mogu postati otporne na njih, što znači da lekovi možda neće biti efikasni kada zaista budu bili potrebni. Svetska zravstvena organizacija (WHO) nazvala je ovaj fenomen „jednom od najvećih pretnji globalnoj sigurnosti i razvoju danas”.

Novo doba

„Ovo je zaista prvi put da se otkrivanje novih antibiotika desi na ovaj način”, rekla je Regina Barzilay, viša istraživačica projekta na Masačustes institutu za tehnologiju (MIT). Do otkrića se došlo korišćenjem algoritma inspirisanim arhitekturom ljudskog mozga. Naučnici su ga obučili da analizira strukturu 2500 lekova i drugih jedinjenja kako bi pronašli one sa najviše antibakterijskih kvaliteta koji bi mogli ubiti E. coli. Zatim su izabrali oko 100 kandidata za fizičko testiranje pre nego što su otkrili halicin.

„Mislim da je ovo jedan od najsnažnijih antibiotika koji je otkriven do danas“, rekao je James Collins, bioinžinjer iz tima na MIT-u. „Želeli smo da razvijemo platformu koja bi nam omogućila da upotrebimo snagu veštačke inteligencije kako bismo započeli novo doba u otkrivanju lekova”.

Dr Peter Bannister, predsedavajući panela za zdravstvenu zaštitu Instituta za inžinjerstvo i tehnologiju je rekao da je upotrebljena metoda već “dobro uspostavljena” u medicinskim istraživanjima.

„Isti je pristup stekao popularnost u razvoju novih terapija, kao što su  farmaceutski lekovi, i u slučaju ovog istraživanja antibiotiika, prepoznavanje uzoraka se vršilo pomoću dubokog učenja koje pomaže u razvrstavanju ogromnog broja molekula”, rekao je on za BBC.

„Ovaj rad nadilazi teoretsku simulaciju i predstavlja pretkliničke rezultate, koji čini celinu sa kasnijim kliničkim ispitivanjima da bi se jasno pokazala efikasnost i sigurnost novih lekova koje je otkrila veštačka inteligencija”.

Od 2014. godine, Velika Britanija je smanjila broj antibiotika koje koristi za više od 7%, ali se broj rezistentnih na lekove kod infekcija krvotoka povećao za 35% od 2013. do 2017. godine. Istraživači su dodali da bi upotreba mašine za ubrzavanje otkrivanja lekova mogla da smanji troškove stvaranja antibiotika u budućnosti.

Image by Chokniti Khongchum from Pixabay

Glavno otkriće

Samo nekoliko nedelja nakon što je veštačka inteligencija otkrila molekul leka, objavljeno je da će se koristiti u ispitivanjima na ljudima. Koristiće se za lečenje pacijenata sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OCD). Upotreba AI tehnologije u zdravstvu je još uvek u začetku, ali su veliki pomaci već evidentni. Nedavno je jedna studija utvrdila da je AI tačniji od lekara u uspostavljanju dijagnoze karcinoma dojke. Međunarodni tim, koje čine i istaživači iz Google Health and Imperial koledža u Londonu, dizajnirao je i obučio kompjuter uz pomoć snimaka 29000 žena. Algoritam je nadmašio šest radiologa u čitanju mamograma.

Izvor: BBC

The post Naučnici otkrili moćan antibiotik pomoću veštačke inteligencije appeared first on Social Emotion.

Veštačka inteligencija je jedna od glavnih tema i kod nas i u svetu u poslednjih nekoliko godina, ali malo ljudi zapravo zna koje mogućnosti donosi, a zbog čega je se ne treba plašiti, kao ni jedne druge napredne tehnologije koju stvaraju i kojom upravljaju odgovorni ljudi koji znaju svoj posao, rekla je Tatomirović i dodala: „Microsoft AI platforma pruža mogućnosti za razvoj rešenja koje mogu da unaprede ljudski rad i učine ga efikasnijim, a kompanija istovremeno teži da sopstvena rešenja učini dostupna svima. Danas, svesno ulazimo u neistražene teritorije, donosimo odluke koje nikada ranije nismo morali da donosimo, i shvatamo nivo odgovornosti koji one sa sobom nose. Naš cilj je da se razvoj AI tehnologija u potpunosti  uklopi sa opštom misijom naše kompanije – želimo da pomognemo svakoj osobi i organizaciji na planeti da postignu više.“

Foto: Vesna Lalić

Dotakavši temu „opasnosti“ i stavljanja čoveka u drugi plan u odnosu na veštačku inteligenciju, ona smatra da sistemi bazirani na AI još uvek nemaju sposobnost donošenja odluka nalik čoveku. „AI obradjuje podatke i rešava zadatke koje smo mu mi zadali. On je pomoć i asistent čoveku, kako bi lakše prevazišao prepreke, rešio probleme i brže završio posao. Ako to shvatimo kao pomoć i tako je koristimo, imaćemo mnogo više vremena za kontakte sa drugim ljudima, bilo prijateljske, bilo poslovne.“

U razgovoru je dotaknuta i tema kako kompanija Microsoft uvodi AI u proizvode i rešenja koja svakodnevno koristimo. Saznali smo da na primer Cortana, virtuelni asistent implementiran u Windows, može prepoznati naš glas, razumeti nas i odgovoriti na naša pitanja. Microsoft radi na  inovacijama kako bi ojačao i proširio ljudske sposobnosti u svakodnevnom životu – na primer, Windows Hello prepoznaje lice korisnika i omogućava logovanje u Windows bez šifre, OneNote razume rukom pisan tekst, a Skype prevodi razgovore u realnom vremenu. Sagovornica je i naglasila da se treba osvrnuti na to i kakvu pomoć veštačke inteligencije imamo sada kada pravimo Power Point prezentaciju. „Ubacimo tekst i fotografije, i naučena mašina u pozadini dizajnira našu prezentaciju umesto nas. Ipak, dozvoli nam da odaberemo rezultat koji nam se najviše dopada“, dodala je.

Ono što je publiku i kolege iz marketinga i komunikacija zanimalo jeste svakako i to kako veštačka inteligencija utiče na njihov posao.

„Ako AI razvijamo i shvatamo kao alat koji će nam olakšati poslovanje, otvoriti nove vidike i omogućiti da imamo više vremena, više stvaramo i budemo kreativni, onda nije pitanje da li je sinergija neophodna, jer ona postoji u svim oblastima poslovanja, posebno kada pričamo i radimo u komunikacijama. Pitanje je u kom pravcu će se razvijati i koje će naše funkcije preuzeti tehnologija, a koliko ćemo mi dobiti prostora da budemo kreativni i da komuniciramo u realnom vremenu, na bilo kom jeziku. Pogledajte kako smo to predstavili letos. Koristeći kombinaciju tehnologija za snimanje tela i glasa, Azure AI i HoloLens, stvorili smo gotovo fotorealistični hologram Džulije Vajt, potpredsednice kompanije Microsoft za cloud i Azure, a zatim je hologram isporučio deo njenog uvodnog govora na japanskom – jeziku koji Džulija u realnom životu uopšte ne govori.

To je ta sinergija između ljudi i tehnologije. Pažljivo, ali i uz odgovornost svih inovatora, stvaraćemo nova rešenja ne samo u komunikacijama, nego i u svim drugim oblastima života“, zaključila je Tatomirović za AdBooku.

Izvor: print publikacija Adbooka – Marketing mreža

The post Tanja Tatomirović: Veštačka inteligencija kao sinergija ljudi i tehnologije appeared first on Social Emotion.