Kako podržati decu da odrastaju u svetu koji se menja brže nego ikada? Na koji način obrazovanje, porodica i zajednica mogu zajedno da razvijaju otpornost, radoznalost i emocionalnu sigurnost kod dece? Upravo su ova pitanja bila u središtu dvodnevnog samita „Nova vizija detinjstva“, koji je u organizaciji Kompas – centra u prirodi održan 6. i 7. jula u Beogradu.

Tokom dva dana programa više od 60 stručnjaka iz oblasti ranog razvoja, obrazovanja i mentalnog zdravlja, zajedno sa vaspitačima, učiteljima, psiholozima, pedagozima, direktorima predškolskih ustanova i roditeljima, razmenjivalo je iskustva i primere dobre prakse, sa zajedničkom idejom da se otvori novi dijalog o tome kako danas izgleda kvalitetno detinjstvo i kako ga možemo unaprediti.

Kroz predavanja, panel diskusije i interaktivne radionice učesnici su razgovarali o ulozi porodice kao prvog razvojnog okruženja, značaju prirode, igre i iskustvenog učenja, emocionalnom zdravlju dece, razvoju otpornosti i stvaranju zajednica koje podstiču zdrav razvoj svakog deteta. Poseban akcenat stavljen je na potrebu da se obrazovni sistem prilagodi savremenim izazovima, ali bez gubitka onih vrednosti koje čine osnovu zdravog odrastanja – bliskosti, igre, istraživanja i boravka u prirodi.

Posebnu pažnju učesnika privuklo je predavanje i stručni trening Patricie Darby, direktorke vrtića u prirodi pri Schlitz Audubon Nature Center iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je predstavila iskustva jednog od najrazvijenijih sistema obrazovanja u prirodi.

„Bz obzira na to u kojoj zemlji živimo, potrebe dece su iznenađujuće slične. Potrebni su im vreme, poverenje, sloboda da istražuju i odrasli koji će ih pažljivo slušati. Priroda nije luksuz niti dodatna aktivnost – ona je jedno od najvažnijih razvojnih okruženja koje detetu pomaže da razvije samostalnost, kreativnost, otpornost i osećaj pripadnosti svetu oko sebe. Zato verujem da budućnost obrazovanja nije u tome da decu udaljavamo od prirode, već da je vratimo u svakodnevno učenje“, izjavila je Patricia Darby.

Organizatori ističu da je cilj samita bio mnogo više od razmene stručnih znanja.

„’Nova vizija detinjstva’ nastala je iz potrebe da otvorimo prostor za razgovor između svih koji imaju odgovornost prema deci, od roditelja i vaspitača do stručnjaka i donosilaca odluka. Veliko interesovanje i energija koju su učesnici doneli pokazali su da postoji snažna želja da zajedno gradimo drugačiji pristup detinjstvu, onaj koji će biti usmeren na potrebe dece, a ne isključivo na zahteve sistema. Ovo je tek početak zajednice koja želi da menja način na koji razmišljamo o odrastanju“, rekla je Dijana Kocić, osnivačica organizacije KOMPAS – Centar u prirodi.

Na samitu su učestvovali i brojni domaći stručnjaci, među kojima su Bojana Mikarić, Marija Bubanja, Darinka Marković, Tijana Bogavac, Zoran Raković, Dušica Čolaković, Ivana Muškinja i Svetlana Nićiforović, koji su kroz različite perspektive govorili o izazovima savremenog detinjstva i konkretnim načinima da se unapredi kvalitet obrazovanja i podrške porodici.

Jedan od najvažnijih rezultata samita jeste pokretanje rada na Manifestu nove vizije detinjstva, dokumentu koji će objediniti zaključke, principe i preporuke nastale tokom dvodnevnog dijaloga, sa ciljem da posluži kao smernica za buduće inicijative u oblasti ranog razvoja i obrazovanja dece.

The post Više od 60 stručnjaka na samitu „Nova vizija detinjstva“ u Beogradu otvorilo dijalog o budućnosti odrastanja appeared first on Social Emotion.

Da li Vam se čini da su deca danas drugačiji čitaoci nego nekada?

Nažalost, jesu. Mi to ne govorimo napamet, već na osnovu istraživanja koja godinama realizujemo i pratimo. Deca danas odrastaju u potpuno drugačijem okruženju, okružena ekranima i sadržajima koji traže trenutnu pažnju. Posledica toga je da sve manje čitaju, a sa tim dolazi i pad funkcionalne pismenosti. Ono što nas posebno zabrinjava jeste činjenica da prvi put imamo generacije osnovaca i srednjoškolaca koje pokazuju niži nivo opšte kulture i informisanosti od svojih roditelja. To nije samo problem izdavaštva, već društva u celini.

Da li upravo zbog toga osećate dodatnu odgovornost kao izdavač?

Apsolutno. Bookland postoji već 35 godina i iza nas je više od 1.200 objavljenih naslova za decu. To nije samo broj. To je odgovornost. Verujemo da knjiga i dalje može da oblikuje karakter, razvije maštu i nauči dete da razmišlja. Naš posao nije samo da štampamo knjige, već da ih učinimo dostupnim onima kojima su najpotrebnije. Zato smo i pokrenuli ovu inicijativu, da kvalitetna književnost stigne do što većeg broja škola u Srbiji.

Kako je nastala ideja za ovaj projekat?

Obilazili smo škole i razgovarali sa bibliotekarima. Gotovo svuda smo nailazili na isti problem – fondovi su skromni, mnoge knjige su dotrajale, a novih izdanja nema dovoljno. Istovremeno smo analizirali čitalačke navike dece i pokušali da razumemo šta ih danas privlači. Znamo, recimo, da postoji otpor prema previše obimnim knjigama i da različiti uzrasti imaju različita interesovanja. Zato smo pažljivo osmislili kolekciju od 50 naslova koji su kulturno, obrazovno i estetski vredni, ali istovremeno dovoljno privlačni da deca zaista požele da ih uzmu sa police. Svi naslovi urađeni su u tvrdom povezu kako bi mogli godinama da budu deo školskih biblioteka.

Koliko je teško realizovati ovakvu akciju?

Bez partnera gotovo nemoguće. Ovakvi projekti prevazilaze mogućnosti jedne izdavačke kuće. Zato smo se obratili kompanijama koje razumeju da ulaganje u obrazovanje nije trošak, već investicija. Posebno nas raduje što je kompanija DIOPTA prepoznala značaj ove ideje i postala generalni pokrovitelj projekta tokom 2026. godine. Kada kompanija koja brine o zdravlju vida odluči da podrži i razvijanje kulture čitanja, onda ta saradnja dobija dodatnu simboliku. Čitanje i dobar vid prirodno idu zajedno.

Šta je, po vašem mišljenju, najveća vrednost ove saradnje sa kompanijom DIOPTA?

Najveća vrednost je što iza cele priče stoji iskrena želja da se deci pomogne. Danas nije teško podržati projekat jednom objavom na društvenim mrežama. Mnogo je teže uložiti konkretna sredstva da knjige zaista stignu do škola. Zahvaljujući DIOPTI uspeli smo da organizujemo dva velika ciklusa donacija i da školskim bibliotekama obezbedimo značajan broj novih knjiga. To znači da će stotine učenika imati priliku da posegnu za kvalitetnim naslovima koje možda inače nikada ne bi imali priliku da pročitaju.

Kome su knjige namenjene?

Prvi ciklus donacija bio je usmeren ka školama na Kosovu i Metohiji, gde je 12 osnovnih škola dobilo komplete od po 50 pažljivo odabranih knjiga. Istovremeno, tri paketa uručena su osnovnim školama na opštini Čukarica, dok je u drugom ciklusu još devet škola sa iste opštine obogaćeno novim bibliotečkim fondom. Kompanija DIOPTA je tako donirala ukupno 24 kompleta knjiga prilagođenih učenicima svih uzrasta.

Kakve su bile reakcije škola?

Iskreno, dirljive. Gotovo sve škole poslale su pisma i mejlove zahvalnosti, potvrđujući da je ova donacija stigla tamo gde je bila najpotrebnija. Kada bibliotekar napiše da su deca već prvog dana počela da pozajmljuju knjige ili kada učitelji kažu da su učenici oduševljeni novim naslovima, tada shvatite da je uložena energija imala smisla. To su poruke koje nas podsećaju zašto radimo ovaj posao.

Šta biste poručili kompaniji DIOPTA?

Pre svega – veliko hvala. U vremenu kada se često govori o društveno odgovornom poslovanju, DIOPTA je pokazala kako ono izgleda u praksi. Njihova podrška nije ostala samo na lepim rečima, već je pretvorena u konkretne police pune knjiga i u decu koja će zahvaljujući tome više čitati. Verujem da ćemo zajedno nastaviti da širimo ovu ideju, jer svaka nova knjiga koja pronađe svog čitaoca predstavlja malu pobedu za celo društvo.

Može li jedna knjiga zaista promeniti nečiji život?

Uveren sam da može. Možda neće promeniti svet preko noći, ali može promeniti jedno dete. A kada promenite jedno dete, promenili ste jednu budućnost. Upravo zato verujem da je svaka knjiga poklon koji traje mnogo duže od trenutka kada se pročita. Ona ostaje u čoveku, oblikuje ga i prati kroz ceo život. Zato ćemo nastaviti da ulažemo u knjige i čitanje, verujući da svako dete zaslužuje priliku da u njima pronađe inspiraciju, znanje i nove svetove.

The post Knjiga je najvrednija investicija u budućnost jednog deteta appeared first on Social Emotion.

Možda je upravo zato danas lakše nego ikada da se vratimo čitanju. Knjige više nisu nešto što planiramo unapred, one su tu, na dohvat ruke, spremne za trenutak kada odlučimo da zastanemo. Dovoljno je da pomislimo na naslov koji nam se već neko vreme vrti po glavi i da ga sebi priuštimo, bez posebnog plana, bez izlaska, bez žurbe.

To potvrđuju i podaci sa Wolta, koji otkrivaju šta korisnici u Srbiji zaista naručuju kada biraju knjige. Na samom vrhu su naslovi iz oblasti ličnog razvoja i mentalnog zdravlja, što jasno govori o potrebi da se napravi distanca od svakodnevice i uspostavi bolji odnos sa sobom. Knjige poput „Sebi duguješ sve“ ili „Atomske navike“ nisu tu slučajno, one odgovaraju na pitanje kako živeti sporije, svesnije i sa više kontrole nad sopstvenim vremenom.

Odmah uz njih dolazi i snažan talas savremene beletristike, naslovi koji se čitaju zbog emocije, prepoznavanja i onog osećaja da nismo sami u onome što proživljavamo. „Sve što znam o ljubavi“, „Normalni ljudi“ ili „Sedam muževa Evelin Hjugo“ nisu samo popularni, već i bliski, pitki i dovoljno snažni da ostanu sa nama i nakon poslednje stranice .

Zanimljivo je da, uprkos novim trendovima, klasici i domaći autori i dalje imaju stabilno mesto među najčitanijima. Knjige poput „Na Drini ćuprija“ ili „Majstor i Margarita“, kao i „Semper idem“, kao najporučivanije delo na Woltu, pokazuju da potreba za dubljim, sporijim čitanjem ne nestaje, naprotiv, ona se samo drugačije uklapa u savremeni ritam. Na istoj listi pojavljuju se i knjige za decu, što pokazuje da se navika čitanja često gradi i u porodičnom okruženju, kroz naslove koji se poklanjaju, dele i čitaju zajedno.

Još jedan zanimljiv uvid iz Wolt podataka jeste da se među najtraženijim naslovima nalaze i domaći i regionalni autori, ali i velika međunarodna imena, što govori o prirodnom spoju lokalne književnosti i globalnih bestselera.

Bez obzira na žanr, zajedničko svim ovim izborima jeste to što čitanje sve više postaje oblik lične brige. Nekoliko stranica dnevno često je dovoljno da se uspori ritam, razbistri misao i vrati osećaj mira koji nam u svakodnevici lako izmakne. Možda je zato pravi trenutak da se setimo naslova koji nas već neko vreme čeka i počnemo prvo poglavlje.

A danas, više nego ikada, sve to može da bude jednostavno, jer najčitaniji naslovi mogu da stignu pravo na kućnu adresu putem Wolta, zajedno sa svim što taj trenutak čini potpunim, bez potrebe da izlazimo i prekidamo trenutak koji je rezervisan samo za nas.

The post Šta Srbija čita danas: knjige o ličnom razvoju, emocijama i klasici na vrhu liste appeared first on Social Emotion.

Na događaju su predstavljeni radovi učenika i iskustva škola koje aktivno rade na unapređenju digitalne bezbednosti. Učenici su kroz svoje inicijative pokazali da mogu da prepoznaju rizike i doprinesu bezbednijem digitalnom okruženju u svojim školama.

Tokom dvogodišnjeg projekta, učenici iz 30 osnovnih škola razvijali su znanja i veštine za bezbedno i odgovorno korišćenje interneta kroz vršnjačko učenje i kreiranje praktičnih digitalnih alata. Istovremeno, nastavnici i roditelji su dodatno osnaženi kroz vodiče za digitalnu pismenost kako bi pružili podršku deci u digitalnom okruženju. Projektom je obuhvaćeno više od 5.700 dece, preko 120 nastavnika i oko 950 roditelja.

Bezbedno digitalno okruženje omogućava deci da uče, razvijaju se i budu zaštićena. Zato je važno ulagati u digitalnu pismenost i bezbednost dece, kao i u smanjenje digitalnih nejednakosti kroz bolju povezanost škola i pristup digitalnim resursima.

„Digitalne veštine danas su osnov za učenje, bezbednost i ravnopravno učešće dece u društvu. Zajedno sa Ministarstvom prosvete i kompanijom Yettel, podržavamo škole, nastavnike i porodice da deci obezbede znanja i podršku koja su im potrebna da bezbedno i odgovorno koriste internet. Posebno je važno što su sami učenici pokazali da mogu da prepoznaju rizike i da aktivno doprinose stvaranju sigurnijeg digitalnog okruženja za sve“, izjavila je Karol Vinjo, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji.

Dugoročna partnerstva sa privatnim sektorom ključna su za širenje pristupa digitalnim veštinama i bezbednom internetu za svako dete.

„Yettel i UNICEF su partneri na temi digitalne pismenosti i bezbednog ponašanja na internetu već 14 godina, od 2012, a samo na ovom projektu u protekle dve godine, ostvarili smo izvanredne rezultate. Posebno smo ponosni na učenike, čiji su radovi pokazali ne samo da su usvojili nova znanja, već da su ih i preneli svojim vršnjacima. Inspirisali su druge da se zainteresuju i aktivno doprinesu stvaranju bezbednijeg onlajn okruženja“, kaže Milica Begenišić, ESG menadžer u Yettelu.

UNICEF u Srbiji i kompanija Yettel nastavljaju dugogodišnju saradnju kroz jačanje povezanosti škola na internet i unapređenje digitalne pismenosti i bezbednosti učenika, nastavnika i roditelja.

The post Učenici pokazali kako internet može da bude bezbedno mesto za sve appeared first on Social Emotion.

A kada planovi postanu ozbiljni, sve više ljudi bira – online. Intimni proizvodi se danas naručuju brže i jednostavnije nego ikad pre, a razlozi su vrlo jasni. Jer, kad je dostava brza i diskretna, a nema prodavca koji će podići obrvu, ljudi su hrabriji i slobodniji. On-demand model kupovine uklanja neprijatnost, skraćuje razmišljanje i pretvara impuls u klik. A Dan zaljubljenih je savršena prilika za takve odluke.

Prema analizi objedninjenih podataka o porudžbinama iz online prodavnica za odrasle koje je sproveo Wolt, ono što se zaista nalazi u korpama verovatno će iznenaditi i najveće romantike.

Prvo predigra, pa igra

Suprotno stereotipima, veče retko počinje najluđim komadima iz asortimana. Ono što se najčešće nalazi u korpama jesu proizvodi koji garantuju sigurnost, udobnost i samopouzdanje. Lubrikanti su među apsolutnim favoritima, u različitim varijantama i pakovanjima – od klasičnih na bazi vode, do specijalizovanih opcija za one koji žele da istraže nove dimenzije intimnosti.

Kondomi su i dalje standard koji ne izlazi iz mode, ali izbor govori o tome koliko se pažnje posvećuje detaljima – tanji, osetljiviji, veći, sa dodatnim efektima. U korpama se sve češće nalaze i proizvodi koji podižu samopouzdanje i produžavaju užitak, diskretni saveznici koji večeri daju dodatnu sigurnost.

A onda dolazi realnost: baterije. Malo šta brže pokvari atmosferu od trenutka kada zabava ostane bez energije. Zato se u istim porudžbinama često nađu i tehnički detalji koji osiguravaju da ništa ne prekine tok večeri. Poruka je jasna: pre igre dolazi priprema. I upravo u tome leži zrelost savremene kupovine.

Intimnost ima više oblika

Kada su osnove pokrivene, prostor za igru postaje mnogo širi. Asortiman koji se poručuje pokazuje da intimnost danas ima bezbroj lica. Proizvodi za parove, artikli namenjeni solo uživanju, dodaci za bolji performans, estetski elementi poput donjeg veša, maski i kostima, kao i oprema za one koji vole malo više dinamike – sve to čini šaroliku sliku savremenih navika.

Posebno je zanimljivo to što ogroman deo asortimana čine proizvodi koji su kupljeni svega jednom ili tek nekoliko puta. To govori da korisnici ne igraju uvek na sigurno. Diskretna dostava očigledno podstiče eksperimentisanje – ljudi su spremniji da probaju nešto novo kada znaju da će paket stići bez znatiželjnih pogleda i suvišnih pitanja.

On-demand kupovina otkriva jednu važnu istinu: kada nema društvenog pritiska, radoznalost dobija prostor. Bilo da je reč o malom začinu koji menja dinamiku večeri ili o potpuno novom iskustvu, online model daje slobodu da se istražuje bez zadrške.

Baterije, kondomi, lubrikanti i diskretni modni dodaci kada se nađu jedni pored drugih prilično jasno nagoveštavaju da je plan za veče ozbiljan. Ako naručujete preko Wolt aplikacije, ambalaža je diskretna, bez radoznalih pogleda i suvišnih osmeha. Jedini koji zna šta ste planirali jeste onaj ko će u tome učestvovati. Ili – samo vi.

The post U susret Danu zaljubljenih: Koliko smo zapravo inovativni kad se svetla ugase? appeared first on Social Emotion.

Širom sveta, deca se u onlajn prostoru suočavaju sa nasiljem i uznemiravanjem, seksualnom eksploatacijom i zloupotrebom, manipulativnim marketinškim praksama, zloupotrebom ličnih podataka, kao i izlaganjem nasilnom i neprimerenom sadržaju. Ovi rizici se sve češće ne odnose samo na društvene mreže, već i na digitalne sisteme koje deca koriste za učenje, uključujući one zasnovane na veštačkoj inteligenciji, čiji se razvoj odvija brže nego što zakonski okviri i postojeći mehanizmi zaštite mogu da se prilagode.

UNICEF-ova analiza obrazovnih sistema koji koriste veštačku inteligenciju u Evropi i Centralnoj Aziji pokazuje da zaštitni mehanizmi za decu često ne prate brzinu tehnoloških promena. Gotovo četiri od deset analiziranih sistema nemaju javno dostupne informacije o praksama zaštite podataka, što otežava procenu načina na koji se podaci o deci prikupljaju, koriste i čuvaju, i ukazuje na nedostatke u transparentnosti i odgovornosti. Slični izazovi prisutni su i u širem onlajn okruženju koje deca koriste.

Onlajn platforme imaju centralnu ulogu u digitalnim životima dece, ali postojeća pravila često ne pružaju dovoljnu zaštitu od rizika. Nejasno definisane odgovornosti platformi, ograničena transparentnost i slaba primena propisa i dalje umanjuju efikasnost zaštite. Jačanje bezbednosti dece na internetu zahteva jasnija pravila, veću odgovornost i efikasne mehanizme nadzora, kako bi se prava dece u praksi dosledno poštovala. UNICEF odgovara na ove izazove kroz unapređenje javnih politika i pružanje podrške porodicama, uključujući i kroz podršku unapređenju regulisanja onlajn platformi u skladu sa međunarodnim standardima i Konvencijom UN o pravima deteta.

U skladu sa ovim pristupom, UNICEF u Srbiji sarađuje sa partnerima na unapređenju bezbednosti dece na internetu. U partnerstvu sa kompanijom Yettel razvijen je Digitalni kompas za roditelje, set praktičnih brošura namenjenih roditeljima, starateljima i nastavnicima, koje pomažu odraslima da vode otvorene, informisane i podržavajuće razgovore sa decom o njihovim onlajn iskustvima, uključujući i ona povezana sa učenjem.

Stvaranje bezbednog onlajn okruženju za decu zahteva zajedničku odgovornost i koordinisano, odgovorno delovanje institucija, privatnog sektora, roditelja i samih digitalnih platformi, kako bi digitalni prostor postao okruženje koje podržava bezbedan razvoj, učenje i dobrobit svakog deteta.

The post Dan bezbednog interneta: Zaštita dece u onlajn okruženju appeared first on Social Emotion.

Tokom 2025. godine Wolt je postao više od servisa za dostavu hrane, što pokazuju navike korisnika i raznovrsnost porudžbina. Podaci sa platforme otkrivaju svakodnevne rituale građana Srbije: šta jedu kada nemaju snage da kuvaju, šta kupuju kada shvate da su ostali bez banana ili jogurta, i šta poručuju uveče – kada se dan završava, a želje počinju. Od klasika kakvi su burgeri i pomfrit, preko namirnica iz Wolt Marketa, do kategorija koje se retko spominju javno, ali se sve češće nalaze u korpama – od proizvoda za negu lica, preko hrane za kućne ljubimce, do intimnih artikala.

Retail segment činio je značajan deo ukupnih Wolt porudžbina, gotovo trećinu, što je iznad globalnog proseka, dok je Wolt Market ostvario gotovo polovinu ukupnog retail volumena, i to uprkos tome što nije dostupan u svim gradovima. Drugim rečima – tamo gde postoji, ljudi ga koriste svakodnevno. Ovi podaci jasno ukazuju na jednu stvar: korisnici su Wolt počeli da koriste ne povremeno, već rutinski.

U skladu sa promenama navika potrošača i tržišnim trendovima, Wolt platforma kontinuirano unapređuje i aplikaciju. Đorđe Davidović, Wolt direktor za Srbiju i Severnu Makedoniju, posebno ističe fleksibilnost aplikacije, koja danas mora da prati život, a ne samo jelovnike.

„Kako je Wolt prerastao okvire dostave hrane i proširio se na druge svakodnevne kategorije, tako smo preispitali i način na koji pomažemo korisnicima da otkriju sve što možemo da im isporučimo. Ljudi danas ulaze u aplikaciju sa vrlo konkretnim mislima: ‘treba mi punjač’, ‘fali mi nešto slatko’, ‘zaboravio sam hranu za psa’. Redizajnirana aplikacija zasnovana je na bržem i intuitivnijem pronalaženju sadržaja”, kaže Davidović.

Hrana i dalje dominantna kategorija – ali sa jasnim obrascima

U segmentu dostave hrane dominiraju klasici. Kada je glad u pitanju, Srbija ne eksperimentiše. Burgeri su najtraženija kategorija, a najviše se poručuju čizburgeri i dupli burgeri. Najjednostavnije kombinacije – meso, sir, lepinja – i dalje pobeđuju sve „specijalitete“. Tokom prošle sezone posebno su popularni bili i burgeri sa spicy začinima, što pokazuje da korisnici žele malo jači ukus – ali bez prevelikog rizika.

Uz burgere su se najčešće poručivali sosovi na bazi majoneza, luka ili ljuti sosovi, dok je pomfrit daleko ispred svih ostalih priloga i jedan od najčešće poručivanih pojedinačnih proizvoda na platformi uopšte. Pomfrit se naručuje čak i bez glavnog jela – kao mali guilty pleasure.

U Srbiji su pice i dalje izuzetno popularne. Najčešće su to Margherita, Capricciosa i Pepperoni, klasici koji zajedno čine većinu svih naručenih pica, dok „kreativne“ kombinacije ostaju u manjini. Pica se najčešće poručuje za deljenje – kao hrana za društvo, film ili porodično veče. Piletina je takođe bila među favoritima, naročito kroz kombo obroke – burger ili piletina sa pomfritom, sosom i pićem.

Korisnici su tokom prethodne godine favorizovali poznate i priznate restorane. Nisu jurili novo po svaku cenu – birali su ono što znaju da će „raditi posao“.

Wolt Market: mala korpa, velika navika

Wolt Market se tokom 2025. godine profilisao kao servis za svakodnevnu dopunu, a ne kao zamena za veliki nedeljni šoping. Korisnici su formirali male, ali česte korpe, ravnomerno raspoređene tokom cele nedelje – često sa samo nekoliko proizvoda, ali uz visoku učestalost.

Najčešći izbor sa Wolt Marketa bili su sveže voće i povrće – banane, jabuke i paradajz, zatim voda, gazirana pića i jogurt. Reč je o „tihoj kupovini“ – onoj koja se ne planira, već se dešava kad nešto ponestane.

Posebno interesantan podatak jeste snažan rast interesovanja za lokalne proizvode. Najčešće su se naručivali različiti ajvari, kao i domaći, ručno pravljeni proizvodi. Korisnici su birali konkretne ukuse – blagi ili ljuti ajvar, male proizvođače, proizvode koji podsećaju na kuću.

Wolt Market se tokom prošle godine koristio i za večernje i vikend narudžbine. Tada se u korpama pojavljuju sajderi, energetska pića, čokoladice, sladoledi i deserti – mali hedonizam za kraj dana.

Poverenje koje otvara vrata „privatnim“ kategorijama

Jedan od najsnažnijih signala poverenja u Wolt platformu dolazi iz retail segmenta. Vlasnici kućnih ljubimaca spadaju među najlojalnije korisnike, sa učestalim i ponovljenim narudžbinama hrane i potrepština za ljubimce. Najčešće se poručuju granule, poslastice i osnovna oprema – bez lutanja, iznova isti proizvodi.

Proizvodi iz kategorije lepote i lične nege takođe beleže stabilan rast – posebno proizvodi za negu kose i lica. Šamponi, maske za kosu, kreme i proizvodi za svakodnevnu rutinu sve češće stižu na kućni prag.

Paralelno sa tim, zabeležen je i skok interesovanja za elektroniku i kućne aparate. Najčešće se poručuju punjači, kablovi, slušalice i mali uređaji – onda kada se shvati da je baterija na 1% i nema vremena za čekanje.

Korisnici pokazuju i visok nivo poverenja u privatnost i diskreciju koje Wolt platforma pruža. To se vidi kroz rast porudžbina intimnih proizvoda i suplemenata za potenciju. Ove porudžbine se najčešće dešavaju uveče, diskretno i bez potrebe za objašnjenjem – ali upravo zato mnogo govore o poverenju.

Svaki grad ima svoj ritam

Beograd je, očekivano, vodeći grad po obimu naručivanja i širini kategorija. U glavnom gradu se na Wolt-u podjednako naručuju burgeri, banane, punjači i kreme za lice.

Novosađani pokazuju drugačiji obrazac ponašanja. Oni češće planiraju kupovinu i formiraju Wolt Market korpu postepeno. U Novom Sadu su posebno popularne piljarnice i proizvodi za kućne ljubimce.

Na jugu zemlje, u Nišu, korisnici su izrazito okrenuti naručivanju hrane, posebno tradicionalnih grill specijaliteta. U manjim gradovima poput Kragujevca i Subotice primećuje se visok stepen lojalnosti lokalnim brendovima, uz najmanje eksperimentisanja.

U 2025. godini Wolt se u Srbiji transformisao iz servisa za dostavu hrane u servis za svakodnevni život. Burgeri, pice i pomfrit ostali su nezamenjivi, ali su korisnici sve češće poručivali i namirnice, hranu za ljubimce, proizvode za negu, elektroniku i druge potrepštine – uključujući i one o kojima se ne govori naglas.

Bez obzira na razlike među gradovima, poruka je jasna: u 2025. Wolt nije bio samo praktičan izbor – postao je saputnik svakodnevice.

The post Šta je Srbija poručivala tokom 2025. godine appeared first on Social Emotion.

„Otvorena komunikacija, jasna objašnjenja i odgovorno korišćenje tehnologije su ključni kako bi korisnici, partneri i preduzeća razumeli kako algoritmi funkcionišu i na koji način se njihovi podaci štite. Takav pristup obezbeđuje bolje iskustvo za sve učesnike na platformi i samo na taj način u mogućnosti smo da gradimo poverenje i zajednicu koja razume tehnologiju iza svakodnevnih odluka“, ističe Đorđe Davidović, Wolt direktor za Srbiju i Severnu Makedoniju.

Kako algoritam personalizuje ponude za svakog korisnika

Kada korisnik otvori aplikaciju, dočeka ga personalizovana početna strana sastavljena pomoću skupa sadržaja kreiranog uz AI podršku. Na osnovu prethodnih porudžbina, datih ocena i pretraga, sistem prikazuje restorane i proizvode koji najviše odgovaraju ukusu korisnika, vremenu i lokaciji. Ipak, ponuda se redovno osvežava kako bi podstakla otkrivanje novih ponuđača i ukusa.

Tokom 2024. godine Wolt je uveo napredni model mašinskog učenja zasnovan na kolaborativnom filtriranju, što je dodatno unapredilo personalizaciju. Sistem analizira navike korisnika sličnih interesovanja kako bi davao preciznije i korisnije preporuke.

Podrška lokalnim preduzećima

Iza restorana, pekara i prodavnica koje korisnici vide u aplikaciji zapravo su lokalna preduzeća koja tako stižu do novih kupaca i šire poslovanje. Većina Wolt partnera upravo su mala lokalna preduzeća. Čak 88% partnera ima prodavnicu na samo jednoj ili do tek tri lokacije u gradu. Ipak, i pored toga, tokom prošle godine ovi Wolt partneri ostvarili su više od pet milijardi evra prometa na svim Wolt tržištima.

The post Kako algoritmi oblikuju i najobičnije, svakodnevne stvari appeared first on Social Emotion.

O tome da Gradac ostane takav, već decenijama brine Ognjen Krnetić, čuvar prirode u zaštićenom području „Klisura reke Gradac“ i član Ekološkog društva „Gradac“. Odrastao je u porodici koja je prirodu čuvala i pre nego što je to postalo zanimanje. Deda mu je bio upravnik lovišta, baka poznavalac lekovitog bilja, a kroz nekoliko generacija svi su živeli od šume, lova, ribolova i rada na zemlji. Porodična tradicija odgovornog korišćenja prirode i brige o šumi i vodi, odvela je Ognjena u posao kojim se danas bavi – da bude čovek koji se stara da Gradac ostane čista reka i za njegovu decu.

„Ljudi dođu leti i kažu: ‘Kako je tebi divno, samo šetaš ovde po lepoti’. I jesam srećan što radim u ovakvom prostoru, slažem se, ali isto tako, u februaru zna da bude minus dvadeset po petnaest dana, u novembru dvadeset dana pada kiša bez prestanka. Tada se najviše krade šuma, tada se lovi krivolovom, i tada moraš biti napolju“, priča Krnetić.

Iako Gradac uživa status zaštićenog prirodnog dobra površine oko 1.260 hektara – jednog od najvrednijih prostora u zapadnoj Srbiji – status na papiru nije dovoljan. Gore, na Divčibarama i valjevskim planinama, besomučno se gradi, a kanalizacija ne prati taj rast, pa septičke jame neretko završavaju u potocima koji teku ka Gradcu− reci iz koje se vodom snabdeva Valjevo. Kada se tome dodaju pritisci kamenoloma, planirani rudnici, divlja vožnja kvadova po šumama i rečnim terasama, jasno je da staništa teško mogu da procvetaju koliko bi mogla.

Uz pritiske na prirodu idu i vrlo praktični izazovi za organizacije civilnog društva koje upravljaju zaštićenim područjima. Ekološko društvo „Gradac“, koje brine o ovom području, oslanja se na sredstva države i lokalne samouprave, a ona su skromna.

Poslednjih godina Gradac je postao i „žrtva sopstvene popularnosti“. Od pandemije, kada su ljudi masovno počeli da traže prirodu blizu gradova, klisura se suočila sa pravom invazijom na zaštićene površine: neregulisano kampovanje, loženje vatre gde ne bi smelo i gužve na kupalištima.

„Zakonske mere zaštite postoje već više od dvadeset godina, ali ih nismo strogo sprovodili jer se do sada nije pojavila potreba. Danas su kampovanja ograničena samo na jasno određena mesta, jasno su naznačene zone gde se vatra sme, a gde ne sme ložiti; grupne posete i kampovanja moraju unapred da se najave i evidentiraju, plaćaju se takse, a nadzor je redovniji. Sve to deluje strogo, ali je uvedeno upravo da Gradac ne bi izgubio ono zbog čega ljudi dolaze – čistinu i mir’’, navodi Krnetić.

Uprkos svemu, zajednica ne odustaje od vizije da Gradac ostane čist i živ. Projekat „Prirodne mere za ekološki Gradac“ deo je pokušaja da se raznim oblicima pritiska na reku zajednica suprotstavi kroz primenu pametnih i prirodi bliskih rešenja. U okviru ovog projekta, iz korita Gradca je na nekoliko kritičnih mesta iznet deo nanesenog sedimenta, produbljeni su plićaci i obnovljeni delovi korita kako bi reka ponovo izgledala kako je stariji Valjevci pamte. To je urađeno na relativno kratkoj deonici, dok sama klisura ima više od 20 kilometara toka.

„Pošumljavanje, postavljanje pletera (prirodnih barijera od granja koje zaustavljaju eroziju), sanacija obala – sve su to dobri i potrebni koraci. Ali klima se menja: zime su bez snega, godine su sušne, izvori su kaptirani, a vode jednostavno ima manje nego ranije. Zbog toga današnji rezultati izgledaju lepo, ali je neophodan kontinuitet ‘‘, objašnjava Krnetić.

Poseban kvalitet ovog projekta je saradnja sa lokalnom zajednicom. Sediment izvađen iz korita privremeno je deponovan na zemljištu lokalnih domaćina, odakle se dalje odvozi i koristi na odgovarajući način. U posao su uključene lokalne firme i meštani, jer i njima mnogo znači da reka bude čista. Neki žive od turizma, neki od poljoprivrede koja zavisi od vode, a svima Gradac znači kvalitet života. Projekti poput ovog pomažu da ljudi konkretnije vide vezu između svojih dvorišta, potoka pored kuće i velike slike rečnog sliva.

Uprkos izazovima, postoji jasna vizija kako Gradac može da se čuva i unapređuje i u godinama koje dolaze. Planirano proširenje zaštićenog područja Klisure reke Gradac obuhvatiće više nego dvostruko veću površinu, uz viši stepen zaštite, stroža pravila gradnje i bolje uslove za očuvanje staništa. U toj budućnosti predviđeno je i mesto za savremenija istraživanja, poput monitoringa vidre – vrste koja se smatra jednim od najpouzdanijih pokazatelja čistoće rečnih ekosistema. Planira se i uređenje manjih vodenih površina kao barijera protiv požara na kamp-mestima, kao i jačanje protiverozivnih mera na najosetljivijim delovima sliva. Sve ove mere zajedno postavljaju temelje da Gradac ostane onakav kakav ga poznajemo – čist, živ i spreman da ga i buduće generacije naslede.

Za Krnetića i meštane koji žive uz Gradac, svaka od ovih mera je više od obične zaštite prirode – to je način da sačuvaju deo svog identiteta i porodične tradicije. To je prilika da deca koja danas trčkaraju obalama Gradca, sutra povedu svoju decu na istu reku, pod iste vrbe, i sa ponosom kažu: „Ovdе još uvek možeš da piješ vodu pravo iz reke.“

Projekat „Prirodne mere za ekološki Gradac“ sprovodi  JVP „Srbijavode“, u saradnji sa partnerima: ED Gradac, PD „Erozija“ AD Valjevo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i GDi Solutions DOO. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Švedske u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

The post Čista voda, čista savest: Priča o Gradcu i ljudima koji ga štite appeared first on Social Emotion.

Upravo ta večita svežina njegovog stvaralaštva oživljava i kroz spektakl Michael®, nagrađivani koncertni šou iz londonskog West Enda koji stiže u Beograd 6. novembra u Sava Centru. Uz živ orkestar, zapanjujuće kostime, dinamične plesne pokrete i autentični glas Bena Boumana, najuspešnijeg britanskog izvođača koji oživljava lik i delo kralja popa, publika će moći da ponovo čuje hitove koji su oblikovali čitave generacije.

Pesme koje spajaju svet

„Man in the Mirror“ i „Heal the World“ nisu samo balade — one su manifesti. Prva poziva na ličnu odgovornost i unutrašnju promenu: „Ako želiš da promeniš svet, počni od čoveka u ogledalu.“ Druga, jednostavna i iskrena, širi poruku ljubavi i brige za druge. U vreme kada su društvene mreže prepune površnih sadržaja, ovi stihovi ponovo dobijaju snagu – ne kao nostalgija, već kao podsetnik da su empatija i solidarnost i dalje revolucionarne ideje.

Za današnju generaciju TikToka, koja remiksuje, citira i pleše na njegove numere, Michael Jackson nije samo legenda prošlosti, već ikona univerzalne poruke: da ritam, pokret i emocija mogu promeniti svet. Njegove pesme postaju viralne u novom kontekstu – dok stariji u njima čuju sećanje, mlađi u njima otkrivaju istinu.

Svetlo koje i dalje sija

Ben Bowman, koji u scenskom spektaklu Michael® donosi tu magiju, kaže: „Obožavam Michaela Jacksona otkad znam za sebe. Svaki dan sam provodio s njim – učio njegove pesme, vežbao pokrete, slušao njegov glas. Sve dugujem čoveku koji me je inspirisao da sanjam veće snove.“

Ta izjava odražava ono što mnogi fanovi osećaju – Michael Jackson nije bio samo izvođač, već inspiracija. Njegova umetnost bila je most između različitih kultura i rasa, njegova scena – prostor gde se verovalo da muzika može izlečiti svet.

Pesme koje su postale večne

Kada publika u Beogradu 6. novembra u Sava Centru čuje prve taktove Billie Jean ili Man in the Mirror, to neće biti samo povratak u prošlost, već kolektivno iskustvo koje potvrđuje da prava umetnost ne stari. Ona se menja zajedno sa nama, nalazi nove oblike i nove publike, ali uvek nosi istu poruku – ljubav, razumevanje i veru u promenu.

Zato se i danas, bez obzira na godine, svaki put kada zasvira Heal the World, mnogi instinktivno nasmeše, zaplaču ili zaplešu. Michael Jackson nije bio samo kralj popa – bio je, i ostao, glas onog dela čovečanstva koji veruje da muzika zaista može učiniti svet boljim mestom.

The post Pesme koje ne stare: Michael Jackson između sećanja i TikToka appeared first on Social Emotion.