Šta Srbija čita danas: knjige o ličnom razvoju, emocijama i klasici na vrhu liste
Iako se često čuje da se danas čita manje nego ranije, podaci pokazuju drugačiji trend, interesovanje za knjige poslednjih godina ponovo raste, posebno među mlađim generacijama koje sve češće pronalaze vreme za čitanje kao oblik odmora i brige o sebi. Danas, 23. aprila, kada se obeležava Svetski dan knjige, dodatno se ističe značaj čitanja u savremenom društvu, a istraživanja pokazuju da interesovanje za knjige poslednjih godina ne opada.
Možda je upravo zato danas lakše nego ikada da se vratimo čitanju. Knjige više nisu nešto što planiramo unapred, one su tu, na dohvat ruke, spremne za trenutak kada odlučimo da zastanemo. Dovoljno je da pomislimo na naslov koji nam se već neko vreme vrti po glavi i da ga sebi priuštimo, bez posebnog plana, bez izlaska, bez žurbe.
To potvrđuju i podaci sa Wolta, koji otkrivaju šta korisnici u Srbiji zaista naručuju kada biraju knjige. Na samom vrhu su naslovi iz oblasti ličnog razvoja i mentalnog zdravlja, što jasno govori o potrebi da se napravi distanca od svakodnevice i uspostavi bolji odnos sa sobom. Knjige poput „Sebi duguješ sve“ ili „Atomske navike“ nisu tu slučajno, one odgovaraju na pitanje kako živeti sporije, svesnije i sa više kontrole nad sopstvenim vremenom.
Odmah uz njih dolazi i snažan talas savremene beletristike, naslovi koji se čitaju zbog emocije, prepoznavanja i onog osećaja da nismo sami u onome što proživljavamo. „Sve što znam o ljubavi“, „Normalni ljudi“ ili „Sedam muževa Evelin Hjugo“ nisu samo popularni, već i bliski, pitki i dovoljno snažni da ostanu sa nama i nakon poslednje stranice .
Zanimljivo je da, uprkos novim trendovima, klasici i domaći autori i dalje imaju stabilno mesto među najčitanijima. Knjige poput „Na Drini ćuprija“ ili „Majstor i Margarita“, kao i „Semper idem“, kao najporučivanije delo na Woltu, pokazuju da potreba za dubljim, sporijim čitanjem ne nestaje, naprotiv, ona se samo drugačije uklapa u savremeni ritam. Na istoj listi pojavljuju se i knjige za decu, što pokazuje da se navika čitanja često gradi i u porodičnom okruženju, kroz naslove koji se poklanjaju, dele i čitaju zajedno.
Još jedan zanimljiv uvid iz Wolt podataka jeste da se među najtraženijim naslovima nalaze i domaći i regionalni autori, ali i velika međunarodna imena, što govori o prirodnom spoju lokalne književnosti i globalnih bestselera.
Bez obzira na žanr, zajedničko svim ovim izborima jeste to što čitanje sve više postaje oblik lične brige. Nekoliko stranica dnevno često je dovoljno da se uspori ritam, razbistri misao i vrati osećaj mira koji nam u svakodnevici lako izmakne. Možda je zato pravi trenutak da se setimo naslova koji nas već neko vreme čeka i počnemo prvo poglavlje.
A danas, više nego ikada, sve to može da bude jednostavno, jer najčitaniji naslovi mogu da stignu pravo na kućnu adresu putem Wolta, zajedno sa svim što taj trenutak čini potpunim, bez potrebe da izlazimo i prekidamo trenutak koji je rezervisan samo za nas.
