Pitanje „da li će AI uzeti moj posao?“ zvuči logično, ali sve manje pomaže da razumemo ono što se stvarno događa na tržištu rada. Posao nije jedna aktivnost. Većina zanimanja sastoji se od desetina različitih zadataka, od rutinske obrade informacija do pregovaranja, procene, odgovornosti i rada sa ljudima.

Upravo zato istraživači sve češće posmatraju AI kroz zadatke, a ne samo kroz nazive radnih mesta. Stanfordov ekonomista Erik Brynjolfsson u aktuelnom razgovoru o budućnosti rada naglašava da gotovo nijedno zanimanje nije potpuno automatizabilno, dok gotovo svaki posao sadrži zadatke koje AI može da promeni.^[1]

Najpre se menja sadržaj posla

Kada nova tehnologija preuzme deo posla, radno mesto ne mora odmah da nestane. Mnogo češće se menja raspodela vremena. Zadatak koji je ranije trajao dva sata može da traje dvadeset minuta, dok zaposlenom ostaje više vremena za proveru, komunikaciju, donošenje odluke ili potpuno novu vrstu rada.

To je razlog zbog kojeg statistika zaposlenosti sama po sebi često kasni za stvarnom promenom. Naziv radnog mesta može ostati isti, dok se svakodnevni posao već značajno promenio.

Stanford ne vidi masovno nestajanje poslova, ali vidi upozorenje

Stanford Digital Economy Lab u radu revidiranom u avgustu 2026. analizira administrativne payroll podatke kompanije ADP koji obuhvataju milione zaposlenih u SAD do juna 2026. Autori navode da ne nalaze dokaz o široko rasprostranjenom istiskivanju zaposlenih na nivou cele ekonomije.^[2]

Ali isti podaci pokazuju mnogo izraženiji problem kod mlađih zaposlenih. Zaposlenost radnika starosti od 22 do 25 godina u zanimanjima sa visokom izloženošću AI bila je oko 19 odsto niža nego što bi bila da je pratila kretanje njihovih vršnjaka u manje izloženim zanimanjima.^[2]

To nije isto što i tvrdnja da je AI „ukinuo 19 odsto poslova“. Poređenje se odnosi na relativni put zaposlenosti dve grupe u američkim podacima i na procenu šta bi se dogodilo da su kretanja bila slična. Autori takođe navode da je razlika više povezana sa slabijim zapošljavanjem mladih nego sa masovnim otpuštanjem postojećih zaposlenih.^[2]

Zašto su početne pozicije posebno važne

Početnici tradicionalno dobijaju rutinske zadatke upravo zato da bi kroz njih naučili posao. Priprema prve verzije analize, jednostavno istraživanje, obrada podataka, sastavljanje standardnog dokumenta ili osnovna korisnička komunikacija često su bili ulaz u profesiju.

Ako AI upravo te zadatke može da uradi brzo i dovoljno dobro, kompanija može imati manju potrebu za novim juniorom, čak i kada joj i dalje trebaju iskusni stručnjaci. To stvara paradoks: organizaciji su potrebni seniori, ali dugoročno mora postojati način da se novi ljudi razviju do tog nivoa.

OECD takođe posmatra izloženost kroz sposobnosti

OECD je u maju 2026. objavio novu meru izloženosti zanimanja AI sistemima koja povezuje sposobnosti savremenog AI sa zahtevima konkretnih poslova. Analiza pokazuje da su današnji sistemi bliži zahtevima zanimanja koja uključuju rutinsku obradu informacija, administrativni rad i zadatke koji se mogu jasno kodifikovati.^[3]

Veći jaz i dalje postoji kod poslova koji zahtevaju kontekstualnu procenu, interpersonalno razumevanje, složeno odlučivanje i odgovornost.^[3] To ne znači da su takva zanimanja „bezbedna zauvek“, već da trenutna AI sposobnost nije ravnomerno raspoređena preko svih vrsta ljudskog rada.

Iskustvo može postati vrednije

Ako AI može da napravi prvu verziju dokumenta, rezimira materijal ili predloži nekoliko opcija, vrednost zaposlenog se pomera ka proceni kvaliteta. Potrebno je znati šta je relevantno, šta nedostaje, gde postoji rizik i kada rezultat izgleda uverljivo, ali nije dovoljno dobar.

Iskusan čovek obično ne zna samo kako se zadatak tehnički izvršava. On zna i koji izuzeci postoje, šta klijent zapravo pokušava da postigne i koje posledice može da ima pogrešna odluka. Upravo taj kontekst je teže pretvoriti u jednostavan prompt.

Ali kako onda nastaje iskustvo?

To je možda jedan od ozbiljnijih organizacionih problema koji dolazi sa AI automatizacijom. Ako kompanija ukloni veliki deo početnih zadataka, moraće namerno da dizajnira novi način učenja za mlađe zaposlene.

Junior možda više neće provesti tri godine ručno radeći iste rutinske korake, ali i dalje mora da nauči kako da proceni dobar rezultat. Mentorski rad, simulacije, rad uz iskusnije kolege i kontrolisano korišćenje AI mogu postati važniji nego klasičan model „uči kroz gomilu jednostavnih zadataka“.

Najvažnija veština možda neće biti promptovanje

Promptovanje jeste korisno, ali verovatno nije dovoljno stabilna karijerna prednost samo po sebi. Interfejsi se menjaju, modeli postaju bolji i veliki deo tehnike pisanja prompta može biti ugrađen u same proizvode.

Dugoročnije su važnije sposobnosti kao što su razumevanje problema, procena kvaliteta, komunikacija, rad sa podacima, donošenje odluka i odgovornost za rezultat. AI može proširiti ono što čovek može da uradi, ali time povećava i značaj procene šta uopšte treba raditi.

Kompanije treba da mere zadatke, ne samo broj zaposlenih

Kada organizacija procenjuje uticaj AI, nije dovoljno napraviti tabelu zanimanja koja će navodno nestati. Korisnije je rastaviti svaki proces na konkretne aktivnosti i pitati gde AI ubrzava posao, gde ga može automatizovati, gde samo pomaže i gde ljudska kontrola mora da ostane obavezna.

Takav pristup daje realniju sliku potreba za ljudima. Možda će isti tim moći da obradi više posla, ali će mu istovremeno biti potrebne nove veštine u kontroli kvaliteta, radu sa automatizacijom ili komunikaciji sa klijentima.

Promena je realna, ali nije jednostavna priča o nestanku rada

Najnoviji podaci ne opravdavaju ni jednu od dve krajnosti: ni tvrdnju da se na tržištu rada ništa važno ne događa, ni tvrdnju da je AI već masovno zamenio ljude. Efekti su neujednačeni i zavise od godina iskustva, zanimanja, vrste zadatka i načina na koji se tehnologija koristi.

Zato će za zaposlene i kompanije verovatno biti korisnije da prestanu da pitaju koji će poslovi nestati i počnu da pitaju koji se zadaci menjaju, koje nove odgovornosti nastaju i kako će ljudi steći iskustvo u svetu u kojem početni deo posla sve češće radi AI.

The post AI menja poslove pre nego što ih ukine: zašto su zadaci važniji od naziva radnog mesta appeared first on Social Emotion.

„Velika mi je čast što započinjem ovo novo poglavlje kao direktorka UNICEF-a u Srbiji. Naš fokus će biti na tome da svako dete ima pristup kvalitetnim zdravstvenim, obrazovnim i uslugama socijalne zaštite, kao i da javne politike i budžeti odgovaraju potrebama dece, a posebno dece koja su najranjivija“, izjavila je Kristina de Brojn, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „To podrazumeva saradnju sa Vladom, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, privatnim sektorom i drugim partnerima na jačanju nacionalnih sistema u oblastima ranog razvoja dece, obrazovanja i zaštite dece, kako bismo ostvarili trajne rezultate za decu i porodice i smanjili nejednakosti.“

Kristina de Brojn ima više od 27 godina iskustva u oblastima međunarodne razvojne saradnje, humanitarnog rada, prava deteta i strateških partnerstava. Od 2021. do 2026. godine bila je direktorka UNICEF-a u Bugarskoj.

Pre toga bila je zamenica direktora Kancelarije UNICEF-a za odnose sa institucijama Evropske unije u Briselu, gde je bila zadužena za razvoj inovativnih partnerstava i mobilizaciju resursa i predstavljala je UNICEF u saradnji sa partnerima iz Evropske unije na političkom nivou i u oblasti javnih politika.

Tokom rada u UNICEF-u bila je i zamenica direktora UNICEF-a u Obali Slonovače, a obavljala je i različite dužnosti u kancelarijama UNICEF-a u Senegalu, Šri Lanki i u sedištu organizacije u Njujorku. Pre nego što se pridružila UNICEF-u, radila je u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije kao savetnica za ljudska prava, izgradnju mira i humanitarnu pomoć.

Kristina de Brojn je državljanka Holandije. Udata je i ima dvoje dece. Master diplomu iz javnih politika i javne uprave stekla je na Univerzitetu u Lajdenu, završila je program stručnog usavršavanja u oblasti ranog razvoja dece na Harvard Kennedy School, a diplomirala je evropsko pravo sa fokusom na ljudska prava i političke nauke.

The post Kristina de Brojn nova direktorka UNICEF-a u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Prijave su otvorene za sve zainteresovane studentkinje i studente završnih godina i master studija, na državnim ili privatnim fakultetima u Republici Srbiji. Zainteresovani se mogu se prijaviti do 1. juna putem sajta.

Ovogodišnji program prakse trajaće od 10. jula do 21. avgusta, tokom koje će učesnici imati priliku da kroz rad u sektorima prodaje, marketinga, logistike, finansija, ljudskih resursa i korporativnih poslova steknu praktična znanja i uče kroz realne poslovne izazove. Pored stručnih znanja, polaznici razvijaju i veštine timskog rada, prezentovanja ideja, pregovaranja i prodajnih kompetencija, koje će im pomoći u sticanju samopouzdanja i budućem pozicioniranju na tržištu rada.

“Coke Summership je za mnoge učesnike često prvi susret sa poslovnim svetom i jasno je koliki uticaj na razumevanje biznisa ova praksa može da donese. Interesantno je da svake godine, na prijemu novih polaznika okupimo i veliki broj bivših ‘Sameršipovaca’ koji su danas naše kolege i godinama uspešno grade svoju karijeru unutar Coca-Cola sistema. Nove generacije polaznika donose sa sobom svežu perspektivu, nove ideje i autentičnost koja je inspirativna i motivišuća za celu organizaciju. Period njihovog boravka kod nas smo osmislili tako da im pružimo sadržajan i vredan početak, koji će na kraju prakse zaokružiti praktičnim projektnim zadatkom”, rekla je Sonja Grčić, menadžerka za brendiranje poslodavca (employer branding) u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Do sada je kroz program “Coke Summership”, koji se realizuje već 14. sezona, prošlo više od 350 mladih ljudi, dok je do danas njih 90 nakon prakse nastavilo karijeru u Coca-Cola sistemu.

„Za Coke Summership program saznala sam pre nekoliko godina tokom volontiranja u studentskoj organizaciji, a dodatnu motivaciju za prijavu dobila sam zahvaljujući preporuci drugarice koja je prethodno učestvovala u programu. Tokom prakse bila sam deo sektora nabavke, uz priliku da se upoznam i sa procesima u planiranju, kontroli kvaliteta, distribuciji i proizvodnji. Najlepše uspomene iz ovog perioda vezujem za divne ljude koje sam upoznala, kao i za brojne aktivnosti koje su nam omogućile da se još dodatno povežemo”, istakla je Marina Majstorović koja je nakon obavljene prakse prošle godine angažovana u sektoru nabavke.

„Coke Summership mi je pružio idealan start i podstrek kada je karijera u pitanju. Dinamično i motivišuće radno okruženje, kao i rad na konkretnom projektu su mi učvrstili želju da postanem deo takve ekipe. Na moje veliko zadovoljstvo, danas sam zaposlen u sektoru marketinga, što vidim kao važnu priliku i iskreno se radujem daljem razvoju svojih veština“, podelio je prošlogodišnji ’Sameršipovac’ Marko Božić.

Coke Summership i ovog leta stiže kao poziv svim mladima da zakorače u „Novi svet“, uz podršku, znanje i iskustvo koje im pruža jasan start i pravac na profesionalnom putu.

The post Coke Summership: Otvorene prijave za novu generaciju omiljene letnje prakse u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Nenad Dlačić iza sebe ima više od 15 godina iskustva u oblastima finansija, prodaje i komercijalnog menadžmenta, uz bogato međunarodno i regionalno iskustvo. Tokom skoro dve decenije u kompaniji Siemens, bio je deo realizacije velikih infrastrukturnih i projekata u inustriji, dok je sa svojim timovima kreirao razvoj lokalnog i regionalnog tržišta.

„Svakodnevno sledimo put energetske transformacije, a ABB ima znanje, tehnologiju i tim koji može dati konkretan doprinos tom procesu. Verujem da ćemo kroz partnerstva sa ključnim akterima na tržištu dodatno ubrzati implementaciju naprednih i održivih rešenja“, izjavio je Dlačić povodom imenovanja.

Kompanija ABB je već više od dve decenije prisutna na tržištu Srbije, gde kroz saradnju sa partnerima iz energetike, industrije i infrastrukture aktivno učestvuje u projektima modernizacije i unapređenja energetske efikasnosti.  Kompanija je nedavno objavila svoj globalni godišnji izveštaj za prethodnu godinu, u kojem se ističe smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (Scope 1 i 2) za 79% od 2019. godine, uz projekciju smanjenja od 86% do 2030. godine u odnosu na baznu 2019. godinu. Takođe, kroz životni vek proizvoda prodatih od 2022. godine do danas, izbegnuto je ukupno 285 megatona emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ovo imenovanje potvrđuje stratešku posvećenost kompanije ulaganju u razvoj lokalnog tržišta i podršci njegovoj transformaciji, u trenutku kada Srbija ubrzano napreduje u procesu energetske tranzicije i modernizacije infrastrukture u skladu sa globalnim trendovima.

The post ABB Srbija imenuje Nenada Dlačića za novog komercijalnog direktora appeared first on Social Emotion.

Tokom susreta, učesnici su imali priliku da čuju iskustva menadžera iz poslovnog sektora o načinima izgradnje poverenje, motivacije timova i razvoja kulture saradnje. Interaktivne sesije i primeri iz prakse omogućili su dijalog između obrazovanja i biznisa, sa fokusom na razvoj liderstva koje se temelji na znanju, empatiji i odgovornosti.

U skladu sa potrebama savremenog društva i tržišta rada, razvoj školskih lidera postaje neophodan za oblikovanje obrazovanja usmerenog ka budućnosti.

„Ovo je pionirska inicijativa koja povezuje svet biznisa i obrazovanja kroz razmenu znanja i iskustava u oblasti liderstva i menadžmenta. Direktori škola imaju ključnu ulogu u stvaranju podsticajne školske klime, a kroz ovakve programe oni dobijaju priliku da razviju veštine koje im pomažu da inspirišu svoje timove i unaprede kvalitet obrazovanja“, rekla je Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF-u.

Razvijanje liderstva u školama moguće je samo kroz zajednički angažman i međusobno učenje različitih sektora.

„Ponosni smo što je Nelt prva kompanija koja je zajedno sa UNICEF-om na ovakvom zadatku. Verujemo da ulaganje u obrazovanje znači ulaganje u zajednicu, a razvoj direktora i nastavnika predstavlja ulaganje u budućnost naše dece“, izjavila je Bojana Nikolić, senior ekspert za edukaciju i razvoj iz Nelt Grupe.

Učesnici radionice saglasni su da su im razmena iskustava i praktični saveti iz sveta biznisa doneli novu perspektivu u svakodnevnom radu.

„Kao direktor škole koji ovu funkciju obavljam već 10 godina, ovaj trening mi je mnogo značio, posebno u oblasti komunikacijskih veština koje su neophodne za svakog lidera. Primena stečenog znanja doprineće boljoj atmosferi među nastavnicima i svim zaposlenima u školi, a samim tim i među našim učenicima, i značajno će unaprediti kvalitet rada naše škole“, rekao je Darko Dimitrijević, direktor OŠ Olga Milošević iz Smederevske Palanke.

Obrazovanje postaje još efikasnije kada se poveže sa praksom iz drugih sektora. Direktori škola koji razvijaju liderske i menadžerske kompetencije postaju veštiji u vođenju timova i uvođenja promena koje doprinose kvalitetnijem učenju i boljem okruženju za svako dete.

Radionica je održana u sklopu trogodišnjeg strateškog partnerstva između UNICEF-a i Nelt Grupe u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Angoli, koje traje do kraja 2026. godine. U okviru ovog partnerstva obuhvaćeno je 15.000 učenika i 300 nastavnika, a podrška školama obuhvata STEM alate, digitalne resurse, grantove, mentorstvo, klubove za učenje i aktivnosti u oblasti digitalne bezbednosti.

The post UNICEF i Nelt Grupa jačaju liderske veštine direktora škola appeared first on Social Emotion.

Prema rečima Nataše Vasić, direktorke gimnazije The Merit School, ključ uspeha leži u razumevanju potrebnih veština dece u vremenu koje dolazi.

„Ne znamo čime će se naša deca baviti u budućnosti, ali znamo koje veštine će im biti sigurno potrebne. Upravo njima učimo naše đake, jer je važno da razvijaju kritičko i analitičko razmišljanje, steknu praktična znanja, a sve to kroz realne projekte. Učenici su sa puno uzbuđenja prolazili kroz prve korake preduzetništva i danas razumeju šta stoji iza velikih i malih biznis ideja, sami su izabrali svoje i posvetili im punu pažnju“, istakla je Vasić.

Učenici su istraživali tržišne trendove, razvijali proizvode i usluge, testirali ih i donosili odluke o ceni, distribuciji i promociji, čime su se upoznali sa svim aspektima poslovanja.

Prvi školski podcast i modni brend za mlade

Prema Global Media Landscape istraživanju, petina svetske populacije redovno sluša podcast, što ovaj format čini jednim od najbrže rastućih medija. Učenici The Merit School prepoznali su ovaj trend i kreirali prvi školski podcast u Srbiji – platformu za razmenu ideja, učenje o medijima i jačanje komunikacijskih veština.

Aleksandra Radujko, predavač i osnivač škole, naglasila je važnost praktičnog pristupa obrazovanju.

„Prva generacija đaka vredno je radila na razvoju svojih ideja. Bilo je veoma uzbudljivo lansiranje njihovih proizvoda u stvarnom svetu, ali i ceo proces učenja o biznis planovima, komunikaciji, upravljanju vremenom, pregovaranju i saradnji. Trudili smo se da povežemo njihovu nastavu koju pohađaju po nacionalnom programu sa procesom razvoja ključnih veština i kompetencija koje će im koristiti u profesionalnoj i ličnoj karijeri i to se pokazalo veoma uspešnim“, kaže Radujko.

Savremene metode nastave za buduće lidere

The Merit School, gimnazija opšteg smera sa nacionalnim programom koji propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koristi najsavremenije metode nastave. Kvalifikovani nastavnici sa bogatim iskustvom pružaju temelj za nastavak akademskog obrazovanja i lični razvoj učenika. Pored predmeta preduzetništvo, gimnazija obuhvata i predmete javnog nastupa, veštine prezentovanja, kao i kreativnog i kritičkog razmišljanja, pripremajući đake za dinamičan i promenljiv poslovni svet.

Sveobuhvatan pristup obrazovanju čini The Merit School primerom kako školska nastava može postati platforma za razvoj budućih inovatora i lidera – spremnih da prepoznaju i iskoriste prilike, ali i oblikuju budućnost. Za više informacija i upis za školsku godinu 2025/2026, posetite sajt škole.

The post Prva gimnazija u Srbiji koja finansira ideje učenika: Svaka generacija dobija grant za realizaciju projekata appeared first on Social Emotion.

Događaj je otvorila Nj.E. Anne Lugon-Moulin, ambasadorka Švajcarske u Srbiji koja je istakla važnost partnerstva i zajedničkog rada institucija, lokalnih samouprava i međunarodnih partnera u stvaranju efikasnog sistema koji doprinosi zapošljavanju mladih i razvoju njihovih veština.

„Svaka mlada osoba zaslužuje šansu da oblikuje svoju budućnost — uz pravu podršku, znanje i veštine. Zato Švajcarska ostaje posvećen partner Srbiji u izgradnji snažnog i inkluzivnog sistema karijernog savetovanja. Kao najinovativnija zemlja sveta već 14 godina zaredom, i dom jednog od najstarijih sistema karijernog vođenja, Švajcarska s ponosom deli svoje iskustvo sa Srbijom — ne kroz kopiranje modela, već kroz zajedničko kreiranje lokalno prilagođenih rešenja koja odgovaraju stvarnim potrebama ljudi. Od 2016. godine, kroz inicijativu Znanjem do posla, uložili smo preko 30 miliona evra u modernizaciju karijernog savetovanja. Više od 38.000 ljudi već je imalo koristi od ove podrške — to su konkretne, merljive promene koje donose nadu i priliku“, izjavila je ambasadorka.

Naglasak je bio i na inovativnim alatima projekta „Znanjem do posla“ (E2E), koji uz podršku Ambasade Švajcarske i Vlade Republike Srbije doprinosi razvoju održivih rešenja, prilagođenih korisnicima širom zemlje.

Pomoćnik ministra za za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Martinović istakao je važnost saradnje u razvoju politika zapošljavanja, uz naglasak da partnerstvo sa projektom „Znanjem do posla“ predstavlja značajan oslonac u sprovođenju reformskih procesa, od unapređenja zakonodavnog okvira i modernizacije institucija, do uvođenja inovativnih pristupa u radu sa korisnicima.

,,Saradnja sa projektom ’’Znanjem do posla’’ i integrisana podrška ambasade Švajcarske posebno se ističe jer počiva na poverenju, kontinuiranoj komunikaciji i zajedničkoj posvećenosti modernizaciji sistema zapošljavanja u Republici Srbiji. Podrška koju projekat E2E pruža prevazilazi okvire tehničke pomoći – ona se ogleda u primeni konkretnih i održivih rešenja koja doprinose efikasnijoj implementaciji politika na terenu i obezbeđuju vidljive  koristi za krajnje korisnike, pre svega za građane kojima su ove usluge namenjene’’, istakao je Martinović.

Karijerno vođenje postaje interaktivno, dostupno i osnažujuće, pomažući pojedincima da bolje upoznaju sebe i donesu informisane odluke o svojoj budućnosti, a poseban fokus događaja bio je i na Job Info centrima, koji su od početka inicijative postali ključne tačke podrške za mlade u brojnim lokalnim zajednicama.

„Uz podršku vlada Švajcarske i Srbije, i u partnerstvu sa nacionalnim i lokalnim akterima – institucijama, organizacijama civilnog društva i lokalnim samoupravama – radimo na nečemu što prevazilazi projekat: gradimo sistem. Prekretnica je bilo otvaranje 11 Job Info centara širom Srbije koji su dokaz da kada su karijerne usluge savremene, dostupne i zasnovane na podacima,  pojedinci donose bolje odluke, koje odražavaju ko su i gde žele da idu’’, rekao je Oliver Streit, rukovodilac projekta „Znanjem do posla“.

Razmenom iskustava i konkretnih inovativnih rešenja, događaj je pružio priliku da se definišu naredni koraci za unapređenje zapošljivosti i razvoj održivih politika i usluga u oblasti karijernog savetovanja i podrške zapošljavanju za sve ciljne grupe.

The post Novi trendovi u oblasti karijernog vođenja: Inovativni alati pomažu građanima Srbije da odaberu svoj karijerni put appeared first on Social Emotion.