Nučnici su podelili uzorak od 154 osobe uzrasta od 18 do 72 godine u dve grupe, od kojih je jednoj omogućen pristup društvenim mrežama, a drugoj ne. Ispitanici su pre istraživanja u proseku koristili društvene mreže osam sati nedeljno.

Koristeći tri priznata testa, naučnici su procenili nivo njihove anksioznosti i depresije, kao i dobrog raspoloženja. Od njih je zatraženo da rangiraju svoje slaganje sa izjavama poput “osećam se optimistično po pitanju budućnosti”.

Merenje depresije i anksioznosti

Kako bi izmerili depresiju, učesnicima istraživanja postavljali su pitanja poput “koliko često ste tokom poslednje dve nedelje bili uznemireni zbog nezainteresovanosti ili nezadovoljstva pri obavljanju stvari”.

Anksioznost je praćena pomoću skale opšteg anksioznog poremećaja, koja utvrđuje koliko često osobu muči osećaj nervoze ili je “na ivici” i ne može da prestane da brine.

Kod onih koji su uzeli jednonedeljnu pauzu od društvenih mreža videlo se da se njihovo dobro raspoloženje sa proseka od 46, na 55, 93 na Warwick-Edinburgh skali mentalnog blagostanja.

Nivo depresije je u ovoj grupi pa sa 7,46 na 4,84 na Upitniku o zdravlju pacijenata, dok je anksioznost na skali pala sa 6,92 na 5,94.

Glavni doktor ovog istraživanja, dr Džef Lambert, rekao je da ti rezultati ukazuju na umereno poboljšanje depresije i blagostanja i skromno poboljšanje stanja anksioznosti.

I mala pauza čini razliku

“Mnogi naši ispitanici su prijavili pozitivne efekte isključenosti iz društvenih medija kroz bolje raspoloženje i manje anksioznosti Ovo sugeriše da čak i samo mala pauza može imati uticaja“, rekao je dr Lambert. 

The post Nedelju dana odmora od društvenih mreža smanjuje depresiju i anksioznost appeared first on Social Emotion.

Instagram, TikTok i ostale platforme plasiraju raznorazni sadržaj koji doprinosi sumnji i lošoj predstavi o sebi. Međutim, distanca od društvenih mreža nije laka, te se ne preporučuje nagli prekid korišćenja telefona.

Dženifer Kelman objašnjava kako online život nije realističan i zbog čega je bitan detoks od društvenih mreža.

Zbog čega je bitan detoks od društvenih mreža?

Kako Dženifer Kelman objašnjava, društvene mreže ne mogu zameniti stvaran život. Previše provedenog vremena na društvenim mrežama može loše uticati na raspoloženje. Zahvaljujući telefonu loša i negativna osećanja mogu biti nametnuta, jer upijamo sav negativan i neprikladan sadržaj koji je plasiran na društvenim mrežama. Međutim, distanca od tehničkih uredjaja oslobadja od svih negativnih osećanja.

Društvene mreže nisu stvaran život

Ljudi na društvenim mrežama imaju priliku da se prikažu u najboljem svetlu, te samim tim njihove nesavršenosti i mane ostavljaju u senci. Kako bi se što bolje prikazali ljudi su skloni raznim malim lažima, koje mogu uticati na tuđe raspoloženje i međusobno upoređivanje.

„Skinite se sa aplikacija i nađite se sa prijateljima i dragim osobama, jer su tu bogata i povezana osećanja, i to je ono što nas podiže i pozitivno utiče na raspoloženje. Spustite uređaje, zatvorite naloge društvenih mreža i gledajte kako vam se raspoloženje menja. Niko nema savršen život koji je prikazan na društvenim mrežama, zato prestanite da dozvoljavate da ovo utiče negativno na vaše mentalno zdravlje”, rekla je Dženifer Kelman.

Kako se distancirati od telefona?

„Ukoliko ste odlučili da se distancirate od društvenih mreža, jedini savet jeste da postavite sebi prioritete i da budete istrajni u tome. Jednostavno odlučite da manje koristite uređaje i držite se toga. Jednom kada počnete da se osećate slobodnije, uređaji vam neće biti neophodni. Odvojite vreme da se ponovo fokusirate na svoje prioritete na ono što je zaista važno i tada se nećete loše osećati, jer ćete raditi samo stvari koje zaista želite da radite i povezivati se sa svojim bližnjima”, dodala je Dženifer Kelman.

Previše provedenog vremena na društvenim mrežama može izazvati anksioznost i depresiju, a udaljivanje od mobilnog telefona doprineće pozitivnoj promeni koja može smanjiti ili u potpunosti iskoreniti ova negativna osećanja.

The post Došlo je vreme za detoks: Kako da se odmoriš od telefona i društvenih mreža appeared first on Social Emotion.

Jedan od načina na koji je Instagram pokušavao da obuzda poređenja i  zaštiti mlade od pritiska da sadržaj koji kače mora biti popularan i prihvaćen, bio je suzbijanje lajkova. Ipak, istraživači se pitaju da li se ovi napori bore protiv problema ili samo trenutno ublažavaju situaciju.

“To je mali korak u pravom smeru“, kaže doktorka Žaklin Sperling, psihološkinja u bolnici Meklin koja radi sa mladima koji imaju anksiozne poremećaje. Ova bolnica zajedno sa Harvardom radi na istraživanju uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje.

“Čak i ako u potpunosti uklonite lajkove, i dalje postoje mogućnosti poređenja i dobijate povratne informacije. Ljudi i dalje mogu da se porede sa drugima, a i to ne sprečava druge da pišu ili ne pišu komentare“, dodala je ona. 

The post Društvene mreže izazivaju anksioznost appeared first on Social Emotion.