Za program prakse se mogu prijaviti i studenti već nakon prvog semestra na osnovnim studijama. Iskustvo koje sa sobom nosi praksa u poslovnom okruženju kao što je Microsoft razvojni centar u  Srbiji mladim ljudima omogućava da prošire svoje vidike i shvate šta zapravo znači biti inženjer. Kultura koja se neguje unutar kompanije, entuzijazam i odgovornost mentora predstavljaju ključ stvaranja zdrave radne atmosfere koja studente podstiče ka ličnom razvoju i posvećenosti zadatku na kome rade.

MDCS učestvuje u razvoju najvažnijih i najkonkurentnijih Microsoft proizvoda koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Takođe, osim što omogućava da svoje veštine razvijaju uz revolucionarnu tehnologiju, MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Tokom tri meseca prakse praktikanti će imati prilike da nauče kako se ideje pretvaraju u stvarnost, radeći na razvoju najsavremenijih digitalnih rešenja.

The post Microsoft razvojni centar u Srbiji – Poziv za plaćenu studentsku praksu još uvek traje appeared first on Social Emotion.

Uz poruku da je digitalizacija nezaobilazan faktor na putu jačanja globalne i lokalnih ekonomija, učesnici su izrazili uverenje da će do Sinergije 23 još veći broj organizacija prigrliti digitalno poslovanje koje jedino garantuje dugoročan rast i razvoj.

Dan je otvoren izlaganjem Milana Gospića, direktora Microsofta u Srbiji i Dejana Cvetkovića, Chief Technology Officer-a u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji.

Svečanom otvaranju Biznis dana prisustvovali su NJ.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji, Branko Ružić, ministar prosvete i prof. dr Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.

„Modernizacija obrazovnog sistema je imperativ, a tom procesu dodatno doprinose digitalizacija, upotreba savremenih alata u procesu nastave, kao i sistem e-usluga u obrazovanju koji je na zavidnom nivou. Važno je da shvatimo digitalizaciju ne samo kao tehničko-tehnološki proces, već kao jedan društveni proces koji nam olakšava sve ono što nam je potrebno u svim sferama društva“, poručio je ministar prosvete Branko Ružić, dodavši da država radi na tome da sve škole do kraja ove godine budu povezane na širokpojasni internet.

Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, rekao je da rezultati procesa digitalizacije premašuju očekivanja i najvećih optimista. „IKT sektor u Srbiji više nego ikada dominira i čini jednu od glavnih poluga razvoja i prosperiteta. Postao je najveća neto izvozna grana Srbije. U poslednjih 10 godina je izvoz našeg IKT sektora, dakle izvoz naših ideja, kreativnosti i pameti, povećan gotovo sedam puta. Ove godine očekujemo da će izvoz IKT usluga biti preko 2.6 milijardi evra, što je rast za oko 40 posto u odnosu na proteklu godinu, dok će suficit biti preko 1.5 milijardi evra. Time je IKT sektor u Srbiji postao sektor sa ubedljivo najvećim suficitom  u izvozu. Očekujemo, ambiciozno, da će do 2030. godine izvoz dostići 10 milijardi evra“, poručio je Jovanović.

O globalnoj ekonomiji čiji je danas pokretač tehnologija govorio Evangelos Hrisafidis, direktor za javni sektor Microsoft CEE, kazavši da ta kompanija nastoji da u svim zemljama u kojima posluje prenese iskustva, trendove i praksu sa drugih tržišta i time potpomogne digitalni napredak u lokalnim zajednicama. Podrška digitalizaciji državne uprave, obrazovanja, zdravstva i kulture, kao i startap zajednice u Srbiji deo su doprinosa koji Microsoft nastoji da pruži sveopštem razvoju države.

Biznis dan Sinergije predstavljao je dobru priliku za predstavljanje uspešnih primera velikih kompanija koje su prošle i još uvek prolaze proces kontinualne transformacije koja im pomaže da unaprede svoje poslovne procese, uz manji utrošak vremena, niže troškove, jednostavnija rešenja, sa više inovacija, agilnosti i otpornosti.

„Današnji panel Vizija velikih dao nam je jedinstvenu priliku uvida u transformacije različitih industrija i njihovih predstavnika poput Coca Cola HBC, Schneider Electric-a, Nelt Group-a, BlackRock-a, koji koriste Microsoft Cloud tehnologiju. Nastojali smo da kroz iskustva ovih kompanija pružimo korisne informacije malim i srednjim preduzećima koja tek treba da krenu putem digitalizacije. Neophodno je da svi subjekti prigrle digitalne tehnologije, od javnog sektora do domaćeg biznisa, jer nam kao društvu, jedino taj put donosi dugoročan rast i razvoj. Bilo je zadovoljstvo i ove godine biti deo Sinergije na kojoj smo najavili i obeležavanje kompanijskog jubileja tokom naredne godine, proslavljamo dve decenije rada u Srbiji“, istakao je Milan Gospić, direktor kompanije Microsoft za Srbiju.

Dejan Cvetković, Chief Technology Officer u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji istakao je da je Srbija svoje mesto na svetskoj IT mapi zauzela pre skoro 18 godina kada je uspostavljen Microsoft Development Center Serbia (MDCS). „Usluge koje gradimo zasnovane su na revolucionarnoj tehnologiji, a dostupne su na globalnom tržištu milionima aktivnih korisnika. Na početku 5, a danas, skoro 700 ljudi radi kod nas, zapošljavamo softverske inženjere, najviše iz naše zemlje, ali i sa istoka i zapada. Promoviše se ta diversifikacija, kosmopolitski duh softverskih inženjera, koji dolaze ovde maltene iz celog sveta, koji su kreatori inovacija. Naš tim radi na svim aspektima dizajna, razvoja i isporuke analitike i mašinskog učenja kako bismo kreirali primenjiva rešenja i rezultate“ dodao je.

Jedan od primera uspešnih digitalizacija predstavljen na Biznis danu je projekat popisa stanovništva 2022. koji je sproveo Republički zavod za statistiku. Digitalizacija popisa značajno je unapredila i ubrzala čitav proces i dobar je pokazatelj da Srbija napreduje u digitalizaciji javne uprave, što je nedavno pokazao i godišnji izveštaj UN-a, koji prati razvoj elektronske uprave u članicama svetske organizacije.

Na panelu posvećenom retail industriji govorilo se o tome koliko su globalne prilike tokom prethodne dve godine iznedrile nove potrošačke potrebe, što je zahtevalo brzo prilagođavanje retail kompanija i uvođenje modernih rešenja, poput e-commerce prodavnica, cloud infrastrukture, naprednih analitičkih alata i takozvane omnichannel prodaje. Učesnici su se složili da će se trend sve većeg broja onlajn transakcija nastaviti i da je na čitavoj industriji da kroz nove modele poslovanja postane značajan pokretač razvoja domaće privrede.

The post Sinergija 22 završena Biznis danom – Imamo potencijal da postanemo digitalno središte ovog dela Evrope appeared first on Social Emotion.

„Zadovoljstvo nam je kada imamo priliku da podržimo mlade ljude na njihovom obrazovnom putu. Microsoft razvojni centar u Srbiji ima veoma dobru saradnju sa akademskom zajednicom, sa fakultetima, obrazovnim institucijama i organizacijama koje se bave edukacijom. Naši stručnjaci su uvek radi da svoje znanje koje su stekli kroz godine iskustva podele sa talentovanim i ambicioznim mladim ljudima.“, rekao je Gavrilo Andrić, Data Scientist u Microsoft razvojnom centru u Srbiji.

Prijave se odnose na celokupni godišnji program, koji se sastoji iz ciklusa kampova (uživo kampovi i online radionice) na kojima se teme obrađuju kroz predavanja, laboratorijske vežbe, radionice i naučno-inženjerske projekte iz oblasti kojima se PFE bavi. Kampovi se održavaju uz pomoć Naučno-obrazovnog kulturnog centra „Vuk Karadžić” i svi kampovi biće realizovani u smeštajnom kompleksu NOKC-a, u Tršiću.

“Ukoliko si srednjoškolka ili srednjoškolac i želiš da radiš na sebi, stekneš jedno novo, lepo iskustvo i upoznaš vršnjake sličnih interesovanja, ovo je sjajna prilika da se prijaviš. Na kampovima ćeš naučiti da od ideje dođeš do konkretnog projekta; kako da napraviš robota; upoznaš se sa mašinskim učenjem i veštačkom inteligencijom, i brojnim drugim interesantnim oblastima kojima se bavimo. Predznanje iz oblasti elektrotehnike, matematike, fizike ili programiranja nije preduslov za učešće na kampovima. Bitno je da u sebi nosiš radoznalost, a za sve ostalo naši saradnici će se potruditi da ti omoguće da pomeriš lična dostignuća, za jednu lestvicu više. Verujemo da znanje treba da bude pristupačno svima, i motivisani time obezbedili smo da učestvovanje na našim programima, kao i obroci i smeštaj budu potpuno besplatni, zahvaljujući partnerskim organizacijama i kompanijama koje nam pružaju podršku” poručuju iz udruženja PFE.

Više o PFE programu i oblastima kojima se ova organizacija bavi može se pronaći na sajtu https://pfe.rs/.

The post Prijave za besplatne naučno obrazovne kampove u Tršiću za srednjoškolce appeared first on Social Emotion.

Microsoft razvojni centar u Srbiji (MDCS) organizovao je jubilarno 15. po redu Bubble Cup takmičenje u programiranju za studente i srednjoškolce. Ove godine mogućnost da se takmiče na jednom od najprestižnijih takmičenja među mladim IT-jevcima, koje za cilj ima popularizaciju programiranja, imali su učesnici iz Srbije. Finale “Bubble Cup 15“ održano je za timove u okviru Premier League i Rising Stars divizije u Beogradu ovog vikenda.

Sedamnaest timova (10 Rising Stars i 6 Premier League) odmerilo je svoj talenat i poznavanje veština kodiranja tokom veoma uzbudljivog takmičarskog dana. Timovi su se sastojali od najviše tri člana, odnosno tri studenta ili srednjoškolca.

Ekipa “RAF Penguins”, odnela je pobedu u kategoriji Premier League. “Već par godina smo učesnici finala, ovog puta je usledila i nagrada. Veoma smo zahvalni na podršci Microsoft razvojnog centra, koja se ne ogleda samo kroz znanja koja dobijamo učešćem u ovom takmičenju, već i kroz podršku i osnaživanje, koju su nam pružili da završimo i na nekim internacionalnim takmičenjima na koja bez njihove pomoći nikako ne bismo otišli”, naveo je Aleksa Plavšić iz pobedničke ekipe.

Rising Stars divizija je ove godine dobila pobednike, ekipu “hgsafdshsdf”, tom prilikom njihov predstavnik Mateja Vukelić, se zahvalio organizatorima, kao i ostalim učesnicima. “Imali smo priliku da učimo nove stvari od mentora, da razmenjujemo znanje sa našim vršnjacima, da ih upoznamo i steknemo neke konekcije koje će nam mnogo značiti za naše buduće karijere”.

Bubble Cup ove godine obeležava 15 godina postojanja. Od ideje koju je prvobitno pokrenulo svega nekoliko entuzijasta iz Majkrosoft razvojnog centra Srbija, kroz godine uz podršku organizacije Petlja, takmičenje je postalo značajno, ne samo za Srbiju već i za region.

„Bubble Cup godinama unazad predstavlja mesto okupljanja mladih programera koji postižu neverovatne uspehe na brojnim međunarodnim takmičenjima. Ove godine su priliku da nadograde svoje znanje iz programiranja imali talentovani budući stručnjaci iz naše zemlje i zadovoljstvo nam je što su tu mogućnost dobili na takmičenju koje organizuje Microsoft razvojni centar u Srbiji. Veliki broj kvalitetnih učesnika ovog takmičenja potvrđuje potencijal za dalji razvoj informacionih tehnologija koji postoji među mladima u Srbiji, kao i interesovanje za građenje karijera u industriji“, istakao je Aleksandar Damjanović, Technical Director u Bubble Cup-a i Software Engineer 2 u MDCS-u.

Bubble Cup je timsko takmičenje u programiranju i rešavanju algoritamskih zadataka koje se organizuje još od 2008. godine. Za cilj ima povećanje popularnosti programiranja među učenicima i studentima, promovisanje timskog rada, kao i da okupi talentovane mlade programere iz cele zemlje.  Do sada je veliki broj finalista takmičenja Bubble Cup svoju karijeru nastavio upravo u Majkrosoft razvojnom centru.

Kako bi učesnici mogli da imaju najbolje iskustvo učenja, svake godine organizatori kreiraju Bubble Cup Booklet, koji sadrži rešenja iz finala Bubble Cup-a koja su detaljno objašnjena.

Više o samim pravilima i prethodnim takmičenjima možete saznati na zvaničnom sajtu www.bubblecup.org ili putem FB stranice.

The post Održano takmičenje u programiranju za srednjoškolce i studente – Bubble Cup 15 appeared first on Social Emotion.

Tokom rada na razvoju video igara, premda mu to nije bio primarni zadatak, Strahinja je poželeo da razume kako ljudi doživljavaju igre i njihovu funkcionalnost na čijem je razvoju radio ― zato je svoju karijeru usmerio u pravcu Product Management-a u Microsoft Razvojnom centru.

Strahinja Rodić je od malih nogu pokazivao entuzijazam za video igre, ali nije mogao da sluti da će upravo one biti sastavni deo njegove karijere, dok je prve korake načinio na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Posvećenost i marljiv rad na ostvarenju svog cilja, doveli su ga do pozicije u Microsoft Razvojnom centru, a kako je taj put izgledao, šta podrazumeva Product Management i koja su sve njegova zaduženja, pročitajte u intervjuu sa Strahinjom.

Kako su izgledali tvoji prvi koraci u svetu tehnologije i tvoj razvojni put?

Strahinja: Prvi-prvi koraci definitivno uz prvi komp, Pentium 1, početkom 2000-ih. Tokom odrastanja proveo sam nebrojano sati igrajući video igre. U jednom trenutku sam čak i držao Counter-Strike 1.6 server. Dosta sam se bavio glumom i muzikom i verovao sam da ću studije nastaviti u tom pravcu, a uz pomoć računara interesovao sam se pomalo i za audio i video produkciju.

Međutim, kada je trebalo doneti odluku koji ću fakultet upisati, roditelji su insistirali da postoji neka rezervna opcija ukoliko ne budem primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Tako je Elektrotehnički fakultet u Beogradu postao “rezervna opcija” za fakultet. Prijemni za glumu nisam prošao, a takođe nisam položio ni prijemni na ETF-u, dok mi je na FON-u falio 1 bod za IT smer. Na nagovor svojih roditelja, i uz njihovu beskrajnu i nesebičnu podršku, upisao sam Računarski fakultet (RAF) u Beogradu, i to je jedna od (naj)boljih stvari koja mi se desila.

Prvi ozbiljniji koraci u svetu tehnologije su napravljeni na RAF-u, gde sam završio osnovne i master studije. U četvrtoj godini studija povereno mi je da budem saradnik u nastavi na predmetu Uvod u programiranje. Nedugo zatim, karijerni put sam nastavio u jednoj gejming kompaniji gde sam radio kao C++ programer na razvoju AAA video igara narednih godinu i po dana.

Zbog čega si odlučio da se prijaviš za poziciju Product Manager-a u Microsoft Razvojnom centru Srbija (MDCS)? 

Strahinja: Tokom rada na razvoju video igara, iako mi to nije bio primarni zadatak, dosta sam se interesovao da razumem kako ljudi doživljavaju igre i funkcionalnosti na čijem sam razvoju radio. Bilo mi je zanimljivo da vidim snimke ili pročitam komentare igrača u nadi da ću moći da doprinesem tadašnjem timu da unapredimo igru.

Tada sam počeo da osvešćujem koliko me pored tehničkog dela, interesuje kako proizvod na kojem radim utiče na druge ljude i svet, kao i biznis aspekt i (funkcionalni) dizajn projekata na kojima radim.

U paraleli sa tim, slušao sam priče o PM poziciji od Vojina, mog prijatelja i kolege sa RAF-a koji je tada radio kao PM u MDCS-u. Tada sam povezao da je to zapravo nešto što bih voleo da radim. Znao sam od ranije da je MDCS jedan od najtraženijih poslodavaca u Srbiji, a čuo sam i dosta pozitivnih priča od ljudi koji su radili tamo.

U jednom trenutku Vojin mi je poslao oglas za otvorenu poziciju, i meni je bilo kristalno jasno da treba da se prijavim i probam. Prolazim proces selekcije, koji čine 3-4 intervjua, i od oktobra 2020. počinjem da radim kao Program/Product manager.

Kako izgleda tvoj radni dan, koja su tvoja zaduženja?

Strahinja: Radni dan Program/Product manager-a je interesantan i dinamičan. Svaki dan donese neko novo (sa)znanje i iskustvo. Najčešće počne tako što proverim kada imam sastanke tog dana, prođem kroz mejlove i poruke sa MS Teams-a, i napravim plan za taj dan. S obzirom na to da MDCS ima hibridno radno okruženje, ukoliko sam u kancelariji, često mi dan započne kafom i razgovorom sa kolegama.

U dogovoru sa timom ili u zavisnosti od konkretnih sastanaka koje imamo, nekada radim od kuće, a neretko radim i iz kancelarije. To mi daje dovoljno fleksibilnosti da mogu da koristim čari rada od kuće, a ujedno i da izgradim i održim dobre međuljudske odnose sa koleginicama i kolegama. Rad od kuće je super, ali druženje i saradnja uživo dosta pomažu u izgradnji dobrog timskog duha.

Još jedna fleksibilnost, i prednost rada u MDCS-u je fleksibilno radno vreme (ali zaista!). Ima dana kada radni dan počnem i u 7 ili 8 ujutru jer mi odgovara da neki dan završim ranije, ali ima i dana kad započnem nešto kasnije, npr. oko 11 ukoliko imam neke sastanke sa kolegama iz Amerike ili samo želim da malo duže spavam. To mi često pomaže da završim privatne obaveze i adekvatno isplaniram vreme za sebe.

Ključna stvar u poslu PM-a jeste da se postara da tim razvija proizvod u pravom smeru; tačnije da ceo tim bude siguran da razvija pravi proizvod. Naš zadatak je da osmislimo proizvod koji rešava neki problem i čini život lakšim ciljnoj grupi korisnika. To treba da se uradi tako da korisnici budu zadovoljni, dok smo ujedno i odgovorni za uspešnost proizvoda i biznisa rukovodiocima kompanije.

Posao PM-a je često da uradi istraživanje neke oblasti gde smatra da može biti korisno investirati vreme i unaprediti proizvod, i da na osnovu podataka dobijenih iz tog istraživanja predstavi ideju drugim zainteresovanim stranama i ubedi ih da je baš to smer u kom treba da se ide. U saradnji sa softverskim inženjerima i drugim kolegama koji rade na istom proizvodu, PM definiše plan i strategiju razvoja proizvoda, kako sa funkcionalne tako i sa biznis strane.

PM može da bude junior ili praktikant, ali i senior i tim menadžer. Stoga, PM-ovi moraju da zasluže autoritet i poštovanje kako bi došli u poziciju da mogu da donose bitne odluke.

Kako Product Manager uspeva sve ovo da uradi?

Strahinja: Razvijanje softverskih rešenja (proizvoda) je dosta više od samog pisanja koda. Programiranje je neophodno da bi proizvod funkcionisao i bez dobrog koda često nema ni dobrih proizvoda, ali da bi proizvod bio uspešan potrebno je dosta stvari da se uradi. PM-ovi su pre svega zaduženi da dobro razumeju tržište i potrebe. Istraživanje je jedna od ključnih veština svakog Program/Product manager-a.

Pre svakog osmišljavanja novih funkcionalnosti i proizvoda, potrebno je dobro istražiti tržište, pre svega jasno definisati i razumeti korisnike, kao i potrebe koje imaju. Treba utvrditi koje probleme ti korisnici imaju kako bi se osmislilo rešenje koje će da im reši te probleme i učini neku aktivnost lakšom.

Takođe, posao PM-a obuhvata i pisanje dokumentacije, kreiranje tutorijala kako se koristi softversko rešenje koje je tim razvio, kako bi edukovao korisnike i olakšao im korišćenje softvera. Dokumentacija se stalno unapređuje i često PM kombinuje ostale oblasti znanja kako bi se dodale nove funkcionalnosti i unapredio softver.

Da li nam možeš opisati sada kako su izgledali tvoji radni dani, iz ugla u radu sa mladima koji su na praksi? 

Strahinja: Ukoliko u nečemu želite da se razvijate, učite i napredujete, mislim da je najbitnije naći dobre mentore (formalne ili neformalne) iz oblasti koje vas zanimaju i raditi sa njima. U radu sa mentorima, dosta je bitno uraditi sopstveno istraživanje problema sa kojim se suočavate, pronaći što više potencijalnih rešenja i neka od njih probati ili testirati.

Nakon što imate toliko saznanja i informacija, znaćete koja konkretna pitanja treba da postavite mentorima i u kom delu pronalaska rešenja vam mogu najviše pomoći. Ovo je mnogo bitno, tako se najbolje uči.

U razgovoru sa ljudima koji žele da se prijave za praksu ili juniorsku PM poziciju, primetio sam da je često pitanje koliko je tehničkog znanja potrebno, da li je neophodno da znaju da programiraju i slično. Ne bih rekao da je nužno neophodno da znaju da programiraju, mada je veoma poželjno i prednost, jer je bitno da dobro razumeju koncepte razvijanja softverskih aplikacija, neku high-level arhitekturu softverskih sistema, koje tehnologije se mogu koristiti, kakva softverska rešenja i mogućnosti postoje i slično.

Konkretno u Azure Data timu, mislim da je neophodno da kandidat razume osnovne koncepte baza i skladišta podataka, da je nekada koristio/la SQL jezik i/ili neki programski jezik, i poželjno je da je upoznat sa cloud tehnologijom. Ne mora to da bude na nekom veoma ozbiljnom nivou, studenti koji su na višim godinama studija (od navršene treće godine studija) verujem da imaju dovoljan nivo tehničkog znanja za praksu.

Za juniorsku poziciju, koliko sam upućen, nije neophodno da neko studira/završava neki tehnološki fakultet, tako da se osnove računarskih nauka i osnovna znanja navedenih tehnologija i koncepata mogu steći i kroz praktičan rad na razvoju softverskih rešenja ili neki drugi vid obrazovanja.

Deo si Azure Data tima, na čemu sve radite?

Strahinja: Azure Data tim je verovatno najveći tim u MDCS-u, i čini ga nekoliko stotina ljudi. Mi smo fokusirani na razvoj nekih od najvećih baza podataka dostupnih na Azure platformi. Azure Data team je podeljen u dva tima koji rade na dva različita Microsoft-ova proizvoda: Azure SQL Managed Instance i Azure Synapse Analytics.

Ja sam deo tima koji radi na razvoju Azure Synapse Analytics proizvoda. Tim u Srbiji konkretno radi na razvoju serverless Synapse SQL servisa dostupnog u okviru Azurove Sinapse. Azure Synapse Analytics jeste cloud rešenje koje omogućava korisnicima brzo i jednostavno kreiranje analitičkih rešenja nad velikim podacima (eng. Big Data).

Sa pozicije Program Manager-a, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na PM praksu u MDCS-u?

Strahinja: Preporučio bih im da za početak pročitaju neku od knjiga poput Mamin test, The Lean Startup, ili Lean Customer Development kako bi bolje razumeli posao Program/Product manager-a, kako razgovarati sa korisnicima i da li je ovaj posao nešto što ih zaista interesuje. Često se desi da ljudi pomešaju posao Project manager-a (PM) sa poslom Program/Product manager-a (PM).

Razlika između ova dva tipa posla je dobro opisana u knjizi Cracking the PM interview, koja takođe može dosta dobro poslužiti u pripremi za proces selekcije. Tokom pripreme za intervju, ne bih savetovao kandidatima da imaju unapred spremljene odgovore na često postavljena pitanja navedena u knjizi, već više da o njima promisle i razmišljaju kako bi oni možda odgovorili na neko od njih dok budu čitali knjigu.

Cilj intervjua je da se vidi kako kandidati spontano razmišljaju, unapred pripremljeni odgovori se lako uoče, a knjiga će im pomoći da razumeju šta mogu da očekuju na intervjuu. Ono što svima toplo preporučujem jeste da u svoje slobodno vreme van studija pronađu nešto što ih zanima i da rade na tome.

Da li je to projekat u vezi sa video igrama, kozmetike i modne industrije ili sporta je manje bitno. Bitno je da imaju neke projekte na kojima mogu da rade sa svojim drugarima/kolegama ili samostalno, i da tako steknu neko znanje i iskustvo van studija.

Svima koji bi želeli da se prijave, ozbiljno savetujem da ne oklevaju već da se odmah prijave čim vide otvorene pozicije (nevezano za to koja pozicija je u pitanju). Razumem da proces selekcije možda može da izgleda malo strašno (prvo se dobija test, potom kandidat ima dva do tri intervjua), ali što se pre prijave pre će dobiti priliku da rade u MDCS-u.

Čak i da ne prođete iz prvog pokušaja, dobićete veoma vredno iskustvo na osnovu kojeg ćete moći da unapredite svoje meke i tehničke veštine, uradite neki dodatan projekat ili slično, i poboljšate sebi šanse za neku narednu otvorenu poziciju.

The post Nebrojani sati provedeni uz Counter-Strike za Strahinju su se isplatili ― Pripremili su ga za karijeru u Microsoft Razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

IT industrija, jedna od najbrže rastućih industrija, sve je zastupljenija među mlađim generacijama i ljudima koji žele da napreduju koristeći najsavremeniju tehnologiju.

Svi mladi ljudi željni znanja iz ove branše imaju priliku da se prijave za plaćenu studentsku praksu u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS), a apliciranje je otvoreno do 7. avgusta.

Kako izgleda praksa u razvojnom centru u Srbiji, šta je naučio tokom svog boravka u MDCS-u, kako je dobio posao i kako se danas snalazi u ulozi mentora, otkrio je softver inženjer, Miljan Zarubica.

Miljane, u Microsoft razvojnom centru počeo si kao praktikant, a sada si na poziciji softver inženjera. Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Miljan: Kako sam oduvek voleo matematiku, moj inicijalni plan je bio da posle završene srednje škole upišem matematički fakultet i da se time bavim u životu. Najveća prekretnica u mom životu jeste bila odlazak u istraživačku stanicu “Petnica” gde se u periodu upisivanja na fakultet održavao letnji seminar. U razgovoru sa ljudima tamo, odlučio sam da rizikujem i upišem SI smer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
U toku studija MDCS jeste bio vid prestiža i veliki broj studenata je želeo da radi praksu tamo, tako da sam i ja odlučio da se prijavim. Prijavio sam se posle završene druge godine i nisam prošao test. Nisam dozvolio da to negativno utiče na mene i prijavio sam se ponovo posle treće godine, i tada sam prošao test i intervjue i dobio praksu.
Nekoliko meseci nakon završetka prakse sam dobio poziv iz MDCS-a, ponudili su mi poziciju softver inženjera koju sam ja odmah prihvatio, uz dogovor da počnem sa radom kada završim fakultet.

Koliko je iskustvo koje si stekao tokom prakse uticalo na tvoje znanje i veštine?

Miljan: Iskustvo koje sam dobio na praksi mi je pomoglo da proširim vidike i razumem šta u stvari znači biti inženjer. Projekti sa kojima sam se susretao na fakultetu su se najčešće sastojali od toga da se rešenje problema piše od nule, što je takođe podrazumevalo i implementaciju svih struktura korišćenih u kodu.
Takav pristup je odličan za učenje jer se tako stiče znanje o prednostima i manama algoritama i struktura podataka koji se često koriste. Mana ovog pristupa je ta što se ne stiče veština korišćenja postojećeg koda, a upravo to je ono što je mene MDCS naučio.
Takođe, na praksi sam naučio da sve što može da se desi – desiće se i da na velikim projektima mora mnogo da se pazi da dodavanje novog koda ne naruši funkcionalnost već postojećeg koda.
To nije uvek lako, ali uvek postoji mehanizam koji služi za odbranu od toga, a to je testiranje. Još tada sam naučio koliko je važno imati dobre testove za svaku izmenu koja se pravi u kodu.

Počeo si kao praktikant, a trenutno si mentor onima koji su na svom početku u MDCS-u. Sada, kada možeš da se osvrneš na obe pozicije, šta ih sve razlikuje?

Miljan: Mentorima je zadatak da praktikantu pruže prilike za učenje i pokazivanje znanja. Cilj je da se uz rad sa praktikantom uvidi da li postoje neke stvari koje bi mogle da se poboljšaju i da se sa praktikantom na tome radi. Na kraju prakse odgovornost mentora je da kaže kako se praktikant pokazao.
Projekat nije jedino merilo uspešnosti prakse, već mnogo više utiče to koliko praktikanti koriste prilike za učenje i koliko pokazuju napretka u toku same prakse. Pozicija u kojoj se nalazi praktikant je suprotna. Kao praktikant pokušavaš da dokažeš da ti je stvarno mesto tu gde jesi, i usput da upijaš što više znanja možeš.
Projekat koji dobiješ je uglavnom zahtevan i znanje sa kojim si došao na praksu ti nije dovoljno da ga rešiš. Zato se trudiš da učiš što više i da probaš da kroz priču sa zaposlenima razumeš kako oni rešavaju probleme sa kojima se ti susrećeš i da koristiš to. Meni je praksa služila kao prozor u to kako izgleda kada si zaposlen, i sada kada radim u firmi vidim da sam tada stvarno video pravu sliku.

Kako je izgledao tvoj radni dan kao praktikanta, a kako izgleda sada? Na koji način su se promenila tvoja zaduženja?

Miljan: U početku prakse se moj ceo dan svodio na istraživanje mogućih pristupa u rešavanju problema, dok je ostatak prakse bio fokusiran na implementaciju svakog od tih pristupa. Ovo se razlikuje od sadašnjeg posla u tome što sada istovremeno radim na više projekata. Glavno zaduženje koje jedan praktikant zapravo ima je prezentacija svega urađenog u toku trajanja prakse.
Prezentacija se sastoji iz postavke samog problema, gde se vidi da je praktikant zapravo i razumeo problem koji se rešava, kao i iz predstavljanja svih isprobanih pristupa i evaluacija svakog od njih. Osnovna zaduženja koja se dobiju pri zaposlenju ostaju uglavnom nepromenjena – a to je da se razvija neki deo proizvoda i učestvovanje u dizajniranju rešenja zajedno sa ostatkom tima. Timovi u MDCS-u su napravljeni tako da svaki tim razvija neku određenu funkcionalnost, i s tim dolazi i održavanje te funkcionalnosti.
Neophodne su i diskusije sa drugim timovima o tome kako bi ta funkcionalnost mogla da utiče na njih. Još jedno od zaduženja koje sam sa zadovoljstvom izabrao je intervjuisanje praktikanata. MDCS dobija mnogo prijava za praksu i potreban je veliki broj ljudi koje intervjuiše, kako bi ceo proces bio što efikasniji. Drago mi je da upoznajem mlade i perspektivne ljude koji dolaze na intervjue i da učestvujem u njihovom priključivanju MDCS-u.    

Da li Miljan mentor ispunjava očekivanja Miljana praktikanta? Koliko ti pomaže to što si i sam bio na poziciji onih koje mentorišeš?

Miljan: S obzirom na to da sam imao sjajnog mentora na praksi, kao i trenutno na poslu, trudim se da takav odnos izgradim sa svojim praktikantom. Ono što je meni bilo najvažnije dok sam bio na praksi, jeste bio taj odnos sa mentorom. U toku prakse sam se susretao sa mnogim problemima i ono sto mi je najviše značilo jeste da moj mentor ima razumevanja za mene i da može da mi pomogne u rešavanju problema na koje naiđem.
Tako se i ja danas trudim da pomognem praktikantu kada primetim da se bori sa nekim težim problemom. Uvek mi je važno da praktikant razume problem koji rešava i trudim se da ga usmerim u pronalaženju tog rešenja. Smatram da uz dobru podršku i usmeravanje, svaki zadatak može da se reši.
Veoma važnu ulogu u praksi imalo je to što me je mentor upoznavao sa ljudima i pozivao sastanke, jer sam tako uspeo da razumem bolje stvari. Zbog toga se i ja trudim da radim isto sa svojim praktikantom.   

Šta je ono što te je najviše privuklo kod MDCS-a?

Miljan: U toku studija je već MDCS važio za jednu od najboljih kompanija u kojoj neko može da radi praksu. Studenti koji su završili praksu bili su veoma zadovoljni dobijenim iskustvom, tako da je to u meni probudilo želju da se priključim MDCS-u. Kultura koja se neguje unutar kompanije je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ostao tu. Ta kultura se neguje od samog osnivanja MDCS-a i godinama kasnije je i opstala.
Videvši sa kakvim entuzijazmom ljudi unutar mog tima rade posao, kakva atmosfera se pravi i osećaj odgovornosti koji imaju prema svemu što rade me je oduševio i odmah sam znao da je to mesto na kome ja želim da radim i da se razvijam.
Još jedna od stvari koja me je privukla je to što se radi na proizvodima koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Jednom kada vidite da vaš rad i trud zapravo utiču na veliku količinu ljudi, teško je da se odvojite od takvog zadovoljstva.
Veoma mi je važno što MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Osećaj da ja kao zaposleni mogu barem malo da utičem na društvo u Srbiji, i da se to vrednuje i očekuje od mene, konstantno me podseća da se nalazim na pravom mestu. 

Vođen sopstvenim iskustvom, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na praksu u MDCS-u?

Miljan: Prva stvar jeste da ne razmišljaju previše o tome da li treba da se prijave ili ne, mislim da je sam prolazak kroz proces, koji uključuje pisanje CV-a, test i intervju, korisno iskustvo, bez obzira na to koji je krajnji ishod prijave. Koraci od kojih se sastoji prijava za praksu u MDCS-u su standardna procedura u prijavi za posao i svaki od koraka u prijavi će značiti u bilo kom drugom apliciranju za posao ili praksu.
Drugi savet bi bio da u slučaju da ne prođu neki od koraka ne odustaju i da se ne obeshrabre, i da obavezno nastave da se prijavljuju za praksu. Mnogo studenta se prijavljuje i to što neko nije bio prihvaćen jednom, ne znači da je odbijen zauvek. Uvek uzmem sebe kao primer – ja nisam prošao test prvi put, ali sam zato sledeće leto dobio praksu i samo sam jedan od mnogobrojnih takvih primera.
Poslednja stvar je da konstantno rade na sebi i na usavršavanju svog znanja. Nije neophodno da se čeka praksa kako bi nešto počelo da se radi, postoji još načina za sticanje dodatnog iskustva – na primer hakaton ili samoinicijativni projekat, bilo da se radi u društvu ili samostalno. 

Svi zainteresovani kandidati za praksu u Microsoft razvojnom centru mogu da se prijave do 7. avgusta na njihovom zvaničnom sajtu.

The post Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Marija Lekić, glavni menadžer softverskog inženjeringa u Azure Data timu, otkrila je šta znači biti inženjerka, odnosno inženjer u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS).

Na osnovu njenog iskustva, kako je istakla, to kako rade žene ne razlikuje se mnogo od načina kako rade muške kolege u MDCS-u.

Prema njenim rečima, žene u IT industriji mogu da budu mentorke mlađim generacijama i pokažu da pol nije bitan faktor za uspešnu karijeru u IT industriji. Marija je priznala da je delimično promenila svoj karijerni put kada je postala menadžerka tima.

Kako je postala deo Microsoft tima?

Marija se prvi put pridružila Microsoft Development Centru Srbije (MDCS) 2011. godine kao letnji pripravnik u SQL timu, koji je radio na Parallel Data Warehouse-u.

Nekoliko meseci nakon odrađene prakse i tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu, dobila je priliku da se vrati u MDCS tim. Tu sjajnu priliku za stažiranje nije mogla da propusti, kaže. Do 2014. godine radila je kao softverski inženjer na PDW-u. Nakon toga je počela da radi na SQL Serveru. Zajedno sa svojim timom isporučila je jednu od tri najbolje funkcije u SQL Serveru 2016.

Kako izgleda rad u Microsoft razvojnom centru?

Biti deo centra, kako Lekićeva kaže, podrazumeva dolaženje u kontakt sa ljudima najrazličitijih interesovanja od hobija do toga kako želite da doprinesete društvu.

Dobijala je više odgovornosti kako unutar SQL tima, gde je bila tehnički vođa i menadžer stažista, tako i u MDCS-u. Tu je bila intervjuer i jedan od osnivača inicijative “Girls in ICT”, koja je pokrenuta 2014.

Ubrzo nakon toga objavljena je prva Azure usluga (Azure SQL Managed Instance) koju je od nule napravio SQL ili Azure Data tim u Beogradu.

Marija Lekić je bila deo tog podviga. Zbog toga je dobila priliku da pređe na poziciju inženjerskog menadžera i počne da vodi tim. Tokom poslednje četiri godine ona i njeni timovi su radili na omogućavanju poznatih i uvođenju inovativnih scenarija u Azure SQL Managed Instance.

Više o tome kako je ženama u IT industriji i njenim iskustvima možete pogledati u sledećem videu:

The post Žene u IT industriji: Marija Lekić iz Microsoft razvojnog centra u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Čak iz Havane na Kubi, Arnaldo Perez, softverski inženjer, zaposlio se u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS). Arnaldo je u intervjuu otkrio kako, zašto u kom timu i šta danas radi, kako se privikao na novo okruženje i šta je naučio radeći u MDCS-u.

Microsoft razvojni centar u Beogradu je jedini Microsoft-ov razvojni centar u regionu, a zapošljava stručnjake iz celog sveta, poput Arnalda.

Njegova volja i želja da se preseli preko okeana, i to samo zbog kako bi radio Microsoft razvojnom centru, su zaista fascinantni. Verujemo da će njegova priča biti zanimljiva inženjerima koji su mnogo bliže Srbiji i da je ovo dobra prilika da saznaju zašto čak i inženjeri sa drugog kraja sveta biraju Microsoft za svoje radno mesto.

Iz daleke Havane na Kubi… do Beograda?

Arnaldo se zaposlio u Microsoft razvojnom centru u Beogradu (MDCS) pre 4 godine. Preseliti se u potpuno novi grad (novi kontinent!) nije mala stvar i zbog toga nas je zanimalo zašto Microsoft, i zašto baš ovaj centar.

On kaže da je oduvek osećao povezanost sa Microsoft tehnologijama, mnogo veću nego sa tehnologijama nekih drugih tehnoloških giganata.

“To je bila moja omiljena tehnološka kompanija dok sam odrastao. Sa Microsoft-om ste imali sve, bilo da je to bio Microsoft Windows, Office, Visual Studio, Xbox, Halo franšiza… Bio sam oduševljen kada sam dobio priliku da radim za kompaniju kojoj sam se divio. Povrh toga, znao sam da ću raditi za Microsoft Azure, doprinoseći izgradnji najsavremenijih distribuiranih sistema, šta sam više mogao da poželim? Činjenica da je ovaj posao došao s lepom lokacijom kao što je Beograd, bila je zaista neverovatan plus koji sam otkrio vremenom“, rekao je Arnaldo. 

Proces preseljenja u Beograd olakšao mu je Microsoft, tako da je izbegao sve moguće glavobolje oko dobijanja boravišne i radne dozvole, istakao je.

“Tim za ljudske resurse je uvek tu za vas tokom ovog procesa i spreman je da odgovori na pitanja i da pomogne u slučaju da naiđete na neku prepreku. Što se tiče ‘novog’ života i uslova, vrlo brzo sam se navikao i tu nije bilo iznenađenja. Ljudi su veoma druželjubivi i opušteni, grad je pun restorana, kafića, barova i od početka sam osetio snažan uticaj latino-hispanske kulture u Beogradu. Ovaj uticaj nije vidljiv samo kroz mnogobrojna mesta u gradu gde možete naići na salsu, rumbu i baćatu, već i kroz muziku koju čujete na otvorenom, i zaista mi se sviđa! Pejzaži u blizini Dunava i Kalemegdanske tvrđave dostojni su filmskih scena“, objašnjava on. 

Radni dan na Azure Data odeljenju

U MDCS-u, Arnaldo radi na Azure Data odeljenju, gde se fokusiraju na sinapse i analitiku Microsoft Azure proizvoda. On konkretno kao član Delta Lake tima radi na SQL Serverless-u.

Njegov radni dan ne razlikuje se puno od onoga sa čime se inače susreću inženjeri. Menadžer im dodeljuje zadatke, imaju nedeljne sastanke na kojima se dogovaraju oko organizacije posla, komentarišu nove ideje, raspravljaju o problemima, analiziraju stanje stvari i slično.

Arnaldo kaže da se ovde svačije mišljenje uvažava i da svi dele svoje ideje i zapažanja.

“U MDCS-u se sve zasniva na saradnji i međusobnoj pomoći, tako da nastojim da uvek pomognem svojim saigračima i dobijam istu pažnju od njih kada mi je potrebno. Što se tiče prirode posla, delim iste odgovornosti sa svojim kolegama, a to su – razvijati sjajan kod, održavati i osigurati da naša usluga funkcioniše i da su kupci zadovoljni proizvodom, kao i stalni rad na poboljšanjima. Ukratko, nikada vam neće biti dosadno, to vam mogu garantovati, i to mislim u pozitivnom smislu“, kaže Arnaldo.

Nakon četiri godine provedene u Beogradu, Arnaldo je zavoleo…

…balkansku kuhinju, šetnje gradom, arhitekturu u centru u austrougarskom stilu, bogat kulturno-umetnički život, odlazak na obalu Dunava – da li zbog uživanja s porodicom i prijateljima, roštiljanja, ili sporta. Arnaldo s entuzijazmom priča o svojim iskustvima u otkrivanju Beograda, a ne propušta ni da podeli najveće promene koje su mu se dogodile od njegovog dolaska.

“Što se tiče događaja koji su mi promenili život, došao sam sam, a sada nas je troje. Tako da bih naveo tri stvari – venčanje, rođenje deteta i zvanično učlanjenje u Microsoft“, rekao je.

Osim što veoma uživa u samom gradu, Arnaldo dodaje kako je ipak temelj zadovoljstva radno mesto na kojem uvek ima zanimljivih izazova i ljudi od kojih može nešto da nauči.

“Ukoliko dođete u Microsoft, imaćete priliku da zaronite u funkcionisanje distribuiranih sistema, u dubinu C++ jezika, telemetriju, potrebe korisnika, analizu koda i mnoge druge dimenzije u sferi programiranja. Štaviše, Microsoft nastoji da svoje ljude učini što boljim stručnjacima, tako da ćete s vremena na vreme moći da pohađate razne kurseve. Neki su korisniji od drugih, u zavisnosti od vaše trenutne baze znanja, ali je važno znati da ih možete dobiti.  Takođe, lično sam mnogo naučio od ljudi oko sebe, svaki dan ćete imati priliku da naučite nešto novo u MDCS-u, to je kontinuirana ali svakodnevna ‘pasivna’ škola“, objasnio je Arnaldo. 

Koji inženjerski timovi postoje u Microsoft razvojnom centru u Srbiji?

Osim Azure Data tima u kome Arnaldo radi, postoji još i SQL tim, koji je takođe deo Azure-a unutar MCDS-a. U njegovom Delta timu trenutno radi oko 10 ljudi, dok sam SQL tim ima mnogo više zaposlenih.

Što se tiče ostalih Microsoft organizacija koje su zastupljene u Beogradu, postoje još dva tima koji rade na Office-u i Office Media Group-u, tim koji radi na Mixed Reality-u (Hololens), zatim tim matematičara, tim koji radi na mapama i tim koji radi na Havoc-u (video igrama).

Svaki taj tim unutar MDCS-a kontinuirano raste u broju zaposlenih softverskih inženjera. Gotovo uvek su otvorene neke od pozicija u timovima. Što se tiče tehnologija, naravno, one se razlikuju u zavisnosti od tima i pozicije, ali poznavanje Microsoft-ovih tehnologija nije neophodan uslov za većinu njih.

“Poznavanje Microsoft tehnologija će budućim kandidatima pomoći da se brže uhodaju dalje u radu, ali to nije uslov zbog koga će biti ili neće biti razmatrani kao kandidati, niti će biti u lošijoj poziciji u odnosu na druge kandidate ako nemaju to predznanje, naravno – osim kad pozicija to eksplicitno traži, ali je to ultra mali broj pozicija“, navodi Arnaldo. 

MDCS napominje da se očekuje fundamentalno inženjersko znanje u oblastima algoritama, struktura podataka, arhitekture, dizajna sistema i softvera. Kažu, inženjeri koji koriste bilo koji jezik i alate su dobrodošli!

Za kraj, Arnaldo je rekao šta bi preporučio budućim kolegama koje bi želele da se zaposle u MDCS-u.

“Prva preporuka je da se pridružite timu. Nemate šta da izgubite, a mnogo dobijate, ne samo kada je iskustvo u pitanju, već i radeći na najinovativnijoj tehnologiji za jednu od najuspešnijih i najpoznatijih kompanija na svetu. Nivo iskustva i stručnosti koje ćete steći radeći za MDCS biće vrhunski na globalnom nivou. Štaviše, pridružićete se velikoj zajednici talentovanih ljudi koji rade kao jedan i gde niko nije isključen, naprotiv, svi su dobrodošli i uključeni. Imaćete sve što vam treba u Beogradu, kao kosmopolitskom gradu punom zabavnih aktivnosti, usluga i pristupačnih ljudi“, zaključio je Arnaldo. 

The post Kako je softverski inženjer sa Kube našao svoju oazu u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Tamara Letić, HR Business Partner u Microsoft Srbija, otkrila je šta za nju znači biti žena u IT industriji. Ona nije softverska inženjerka, te je njena perspektiva možda malo drugačija, rekla je na početku.

,,Suštinski nije drugačija. Ono što je neka konstanta rada u Microsoftu jeste da radite na takvim poslovima gde stalno imate priliku da usavršavate sebe. Da budite bolji i izvan svoje komfor zone. To me čini vrlo srećnom, da dođem na posao, gde god da sam. Da li bila kod kuće ili u kancelariji”, rekla je ona.

Svoj posao je opisala kao predivan, a njegova suština je rad sa ljudima.

Kako je biti žena i raditi u Microsoftu, oni već punih 9 godina daju odgovor na to pitanje. Tamara je kao primer navela njihove inicijative ,,Girls in ICT” i “Women know IT”. U pitanju su događaji koji imaju cilj da demistifikuju posao u IT-u i uopšte razbiju predrasude da je to muška industrija. Niti je muška, niti je ženska, smatra Tamara Letić.

Kada se Tamara Letić pridružila Microsoft centru u Srbiji?

Tamara je svoje bogato iskustvo stekla u srpskom inženjering timu. Razvojnom centru se pridružila 2011. godine, kada je bilo 60 ljudi. Tamara je kao Employee Experience Manager izgradila tim fokusiran na angažovanju zaposlenih i radnom iskustvu. Letićeva je pomogla u postavljanju procesa potrebnih za podršku brzom rastu.

U partnerstvu sa svojim liderima usađuje koučing kulturu pomoću programa ,,Empower the Leaders”. Takođe, bila je ključna u uspostavljanju inicijative za žene u softverskom inženjerstvu. Uvela je konferenciju za STEM studentkinje. Tamara je HR Business Partner u kompaniji Microsoft Srbija poslednjih 10 meseci. Sarađuje sa liderima u oblastima razvoja talenata, upravljanja i zadržavanja i ubrzavanja kulture različitosti i inkluzije.

The post Žene u IT industriji: Tamara Letić iz Microsoft razvojnog centra u Srbiji appeared first on Social Emotion.

Aleksa Janković, softver inženjer 2 iz Azure Data tima u Microsoft razvojnom centru u Beogradu, je kroz jedan prijatan i opušten razgovor objasnio čime se to bavi on i njegov tim. Šta je to što može da očekuje neko ko je iskusan, ili se tek upušta u ovu industriju, a želeo bi da postane Aleksin kolega, ali i kako se to postaje. Predstavio je „iz prve ruke“ ono što se možda ne vidi, a ovu profesiju čini tako posebnom i interesantnom.

Za početak Aleksa, kako izgleda tvoj dan, jednog iskusnog softver inženjera u Microsoft razvojnom centru u Beogradu (MDCS-u)?

Projekti na kojima radimo su veliki i dugogodišnji što otvara mogućnosti za veću raznolikost po pitanju aktivnosti koje softver inženjeri obavljaju. S obzirom na stečeno iskustvo, zadužen sam za osmišljavanje i dizajniranje rada proizvoda, implementiranje rešenja, predlaganje poboljšanja, vođenje praksi, mentorstvo i pomaganje ostalim članovima tima. Osim toga, ponekad je potrebno raditi i na poboljšanju postojećih procesa i alata kao i analizu rada sistema i proveru da sve funkcioniše kako treba.

A ponekad je zapravo planiranje ručka najveći izazov u toku dana. Kada smo u kancelariji, najčešće odemo do nekog restorana u blizini na glavno jelo, a za desert, nazad u kancelariju na jagode ili sladoled. Nije neuobičajeno u tom trenutku zateći kolege iz raznih timova kako igraju šah, stoni fudbal ili Xbox. To je dobra prilika da sa njima proćaskate na bilo koju temu. Naravno, ništa od toga ne bih mogao bez mojih kolega sa kojima je saradnja uvek sjajna.

Koje su to inovacije na kojima radi vaš tim?

Proizvod koji razvijamo je nešto potpuno novo i revolucionarno na kome malo ljudi u svetu radi, a predstavlja budućnost u obradi podataka. Naš proizvod pomaže ljudima u situacijama kada raspolažu ogromnim količinama podataka, a želeli bi da izvrše neku analizu i donesu zaključke. Poverenje su nam ukazale kako velike korporacije tako i mali biznisi iz svih sfera života. Medicina, prodaja, zabava i sport su samo neke od oblasti iz kojih dolaze naši korisnici. Naš zadatak je da kompletnu Cloud infrastrukturu i njeno održavanje učinimo transparentnim i jednostavnim za korišćenje. Korisnik može odmah da počne da koristi usluge koje nudimo bez bojazni o nestanku struje, otkazivanju hardware-a, zemljotresa, uragana, poplava i slično.

Šta je to specifično što čini da vaš tim tako dobro funkcioniše?

U našoj kompaniji je takva kultura da se svačije mišljenje vrednuje jednako, nezavisno od senioriteta ili osobe. Osim što umeju da saslušaju, ljudi su solidarni i uvek spremni da uskoče u pomoć kako mlađim tako i starijim kolegama. U Microsoft-u se radi na toliko puno stvari da je jednostavno nemoguće da jedna osoba bude ekspert za sve. Zapravo je česta pojava da mlađi inženjeri bolje poznaju deo sistema na kojima rade nego stariji, koji se neko vreme time nisu bavili. Ukoliko nešto ne znate ili niste sigurni koga da pitate, uvek se možete obratiti svom menadžeru koji će vam pomoći da dođete do prave osobe. Dobra organizacija posla i pravilna raspodela odgovornosti omogućavaju da atmosfera bude prijatna i da ljudi dostignu svoj pun potencijal.

Znamo da su kod vas gotovo uvek otvoreni konkursi za neke od pozicija, koja je vaša poruka i savet kolegama i koleginicama koji žele da se prijave?

Nemojte da čekate. Najčešće se susrećem sa ljudima koji čekaju „pravi trenutak“ da se prijave. Tajna uspeha je da ne postoji jedan pravi trenutak. Nije „bauk“ spremiti se za intervju i poslati prijavu.

Ne morate držati celu zbirku zadataka i arhitekture sistema u malom prstu kako biste se dobro pokazali. Ono što na razgovoru za posao treba da pokažete je način na koji razmišljate. Racionalan tok misli, postavljanje pravih pitanja i snalažljivost pri rešavanju problema. U Microsoft-u se očekuje da učite i dobićete pomoć pri sticanju potrebnih veština. Nemojte se zamarati misleći da morate da napamet znate razne biblioteke. Nemate šta da izgubite. Verujte u sebe i prijavite se što pre.

The post Jedan dan softver inženjera iz Microsoft razvojnog centra iz Beograda appeared first on Social Emotion.