Inovacije koje dišu s prirodom: Povratak života u najlepša vlažna staništa Srbije
Vlažna staništa duž Dunava i Save predstavljaju prave prirodne filtere – zadržavaju višak vode, ublažavaju posledice poplava i čuvaju biodiverzitet. Samo Obedska bara je tokom poplava 2014. godine primila više od 200 miliona metara kubnih vode, zadržavši preko 10.000 tona nanosa i time zaštitila okolna naselja od poplava. Ipak, svega 18 odsto površine ovog specijalnog rezervata prirode danas čine aktivne bare i vlažne livade.
Tokom poslednjih decenija, kombinacija ljudskog uticaja i klimatskih promena dovela je do smanjenog protoka vode i porasta sedimentacije u Obedskoj bari, što ugrožava ne samo stabilnost vlažnih staništa, već i bezbednost ljudi koji žive uz reke u njegovoj blizini.
„Stanje Obedske bare pokazuje negativni trend uticaja klimatskih promena. Vodene površine su sve pliće, invazivne strane vrste potiskuju biološki složenije zajednice, a prirodni procesi kao što su mrest riba i sezonsko plavljenje sve su otežaniji. Zato smo pokrenuli inicijativu za revitalizaciju koja vraća život našim ritskim draguljima“, ističe Ivana Vasić iz JP „Vojvodinašuma“, upravljača SRP „Obedska bara“, SRP „Gornje Podunavlje“, SRP „Deliblatska peščara“, SRP „Bagremara“ i SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“.
U okviru inicijative koja se sprovodi uz podršku Ambasade Švedske, u Krstonošća Oknu (SRP „Obedska bara“) i na Karlovačkom dunavcu u SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit” biće postavljena plutajuća ostrva od prirodnih materijala, koja deluju kao male oaze za ptice, barske kornjače, vodozemce i druge vrste. Prethodno je urađeno istraživanje koje je pomoglo da se odrede najbolje lokacije za njihovo postavljanje.
Radi zaštite obale od erozije u Karlovačkom dunavcu, biće izrađeni i postavljeni pleteri od vrbovih grana, svojevrsne „žive ograde“ koje prirodno prate obalu i štite je od spiranja i dalje erozije. Pleteri usporavaju vodu, smanjuju taloženje nanosa i stvaraju uslove da biljke koje stabilizuju obale ponovo puste korenje – baš onako kako je to priroda nekada činila sama. Pleteri od vrbovih grana će se uraditi prema preporukama lokalnog stanovništva iz Sremskih Karlovaca, čime ova inicijativa doprinosi očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa ovog područja.
„Plutajuća ostrva, refugijumi od izmuljenog sedimenta koja predstavljaju utočišta za biljne i životinjske vrste, gde mogu da se sakriju od opasnosti ili lošeg vremena kako bi prežveli, i pleteri od vrbovih grana nisu samo projektne inovacije − to su primeri kako lokalno znanje i prirodni materijali mogu postati deo rešenja zasnovanih na prirodi, koja su primenjiva i na drugim mestima. Time pokazujemo da je moguće obnoviti ekosisteme, a istovremeno uključiti zajednicu i očuvati tradiciju“, dodaje Vasić.
Uz aktivne mere očuvanja vlažnih staništa unutar SRP „Obedska bara“ i SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, JP „Vojvodinašume“ sprovodi i obnovu vlažnih staništa unutar SRP „Gornje Podunavlje“, u kojem se planira uklanjanje invazivnih stranih vrsta i obraštajne vegetacije na jednom delu Harščaškog rukavca. Osim toga, razvijaju se i digitalni alati pomoću kojih će pratiti vitalnost vegetacije i promene u vodnom režimu, kako bi se na vreme mogle primeniti mere za prilagođavanje ovih ekosistema klimatskim izazovima.
„Kada voda ponovo poteče rukavcima, vraća se život. Ribe se mreste, ptice sleću i gnezde se, a vegetacija buja. Naš cilj je da uspostavimo prirodnu cirkulaciju vode i omogućimo ekosistemima da se sami obnavljaju“, objašnjava Vasić.
Priča o očuvanju ovih prostora podseća nas da priroda, ako joj se pruži prilika, ima neverovatnu moć da se oporavi i da su inovacije koje poštuju njene zakone ključ opstanka ekosistema vlažnih staništa.
Mere za obnovu vlažnih staništa unutar SRP „Obedska bara, SRP „Gornje Podunavlje“ i SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, JP „Vojvodinašume“ sprovode uz finansijsku podršku Švedske u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
