Chatbotovi zamenjuju novinare
Nemački tabloid Bild, najprodavaniji list u Evropi, saopštio je stotinama urednika da će biti zamenjeni veštačkom inteligencijom. Da li će chatbotovi zazvoniti posmrtnim zvonom za medijski sadržaj stvoren od strane ljudi?
Axel Springer SE, najveća izdavačka kuća u Evropi, objavila je da će zameniti niz uredničkih poslova veštačkom inteligencijom (AI). U emailu poslatom zaposlenima u ponedeljak (19. juna), Springer je naveo da će “nažalost se morati rastati sa kolegama čije će zadatke preuzeti AI i/ili digitalni procesi. Funkcije uredničkih direktora, urednika stranica, lektora, sekretara i urednika fotografija više neće postojati onako kako postoje danas.”
Smanjenje radnih mesta u Springeru, domu novinskih brendova kao što su Bild i Die Welt, izaziva strahove da će veštačka inteligencija baciti celu medijsku industriju u haos. Chatbotovi poput ChatGPT-a mogu se koristiti za pisanje vesti, čime bi se ljudi-novinari učinili nepotrebnim.
AI je provalio u ljudskost
“Prvi put, sam uređaj stvara jezik”, rekao je Ranga Jogeshvar, jedan od vodećih nezavisnih naučnih novinara u Nemačkoj. Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, Jogeshvar je diskutovao o tome kako generativna veštačka inteligencija transformiše kreiranje sadržaja. “Mašina je provalila u našu kulturu, našu civilizaciju”, rekao je.
Digitalni izveštaj Reuters Instituta za digitalne vesti proglasio je 2023. godinu “probojnom godinom za veštačku inteligenciju i njenu primenu u novinarstvu”. Navodi se da su alati za transkripciju pomoću veštačke inteligencije već uobičajeni u redakcijama, a mnoge ih koriste i za odabir priča koje preporučuju korisnicima, stvaranje naslova i pretvaranje teksta u govor.
Neke medijske kompanije eksperimentišu sa virtuelnim voditeljima vesti. A aplikacije poput “Artifact” već pružaju AI-generisane rezimee vesti čitaocima.
AI osnažuje novinare
Ali neki medijski analitičari veruju da će veštačka inteligencija, preuzimajući rutinske zadatke, osloboditi novinare da se fokusiraju na istraživačko novinarstvo i dubinsku analizu. “Mislim da ćemo videti sve više i više medijskih organizacija koje mogu iznenađujuće da se izdignu”, rekao je Nilš Kristofer, dopisnik za Južnu Aziju za “Rest of World”, online publikaciju koja prati uticaj tehnologije.
Na Globalnom medijskom forumu DW-a u Bonu, naveo je istraživački kolektiv otvorenog koda “Watchdog Sri Lanka” kao primer. “Nisu velika organizacija, imaju pet do šest urednika. Međutim, uspeli su da svoje izveštaje prenesu u sisteme mašinskog učenja otvorenog koda. I sada imaju interfejs za chat preko kojeg možete pitati: šta se dogodilo u Šri Lanki otkako se bivši predsednik Radžapaksa vratio u zemlju? I to je budućnost koju bih voleo da vidim.”
Naglasio je da samo novinari mogu pružiti kontekst vestima. Ljudi ne mogu biti nadmašeni od strane veštačke inteligencije kada je u pitanju kreativnost, kritičko razmišljanje ili etičko prosuđivanje. “Novinari će ostati u centru. Ne možemo biti zamenjeni”, rekao je Kristofer.
AI proizvodi lažne vesti
“Imamo novi alat koji može ubrzati određene procese”, saglasan je naučni novinar Ranga Jogeshvar. “Sa AI-om, imamo katalizator koji će proizvesti mnogo više sadržaja nego što to mogu ljudi.”
Međutim, ovaj sadržaj može biti obmanjujući ili lažan. “Od sada ne možemo verovati sadržaju. I ovo se ne odnosi samo na aktuelne činjenice, već i na prošle činjenice. Doslovno možete menjati istoriju. i ko će moći proveriti činjenice?” Jogeshvar tvrdi da bi političari trebali regulisati veštačku inteligenciju pre nego što može uzdrmati temelje društva.
Mnogi novinari se nadaju da će potražnja za jedinstvenim pričama istraženim i ispričanim od strane ljudi rasti kada ljudi budu imali dovoljno AI-generisanih vesti. Ali čak i ako se to ispostavi kao istina, hiljade urednika, poput onih u nemačkom tabloidu Bild, već bi mogli izgubiti svoje poslove.
