IntervjuWeb vesti

Oksford prepoznao talenat, samo novac nedostaje

Jelka Stojanov je studentkinja četvrte godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nedavno je dobila dve ponude za master i doktorske studije iz oblasti eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Oksfordu. Selekcioni komitet je odlučio da njenu prijavu za master studije podigne i u rang doktorskih čime je otvoren prostor za trogodišnju saradnju sa Univerzitetom u Beogradu kroz njen istraživački projekat. Problem je što još uvek nije uspela da prikupi potrebna sredstva…

Trenutno završavate četvrtu godinu psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde u saradnji sa kolegama i profesorima sprovodite nekoliko istraživanja, o u oblasti socijalne psihologije?

  • Jedno od tih istraživanja sprovodi se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta političkih nauka u Sarajevu i teži da u virtuelnom svetu, kao novom kontekstu, testira kontakt hipotezu, prema kojoj međugrupni kontakt može dovesti do smanjenja predrasuda. Istraživanje koje planiram da sprovedem na Oksfordu je takođe inspirisano literaturom o kontakt hipotezi, kao i istraživanjem koje sprovodimo u saradnji sa Sarajevom. Uz pomoć tog istraživanja težim da odgovorim na pitanje kako predrasude mogu uticati na našu percepciju drugih ljudi, prvenstveno njihovih emocija, i da li se pristrasnost u percepciji emocija može uočiti na bazičnijem nivou očnih pokreta i telesnih (autonomnih) reakcija. Pored toga, ovo istraživanje predstavlja još jedan test kontakt hipoteze budući da želim da ispitam da li međugrupni kontakt pod specifičnim okolnostima može uticati ne samo na stavove, već i na pristrasnosti u bazičnim psihičkim procesima poput percepcije tuđih emocija. Značaj ovog istraživanja je zaista veliki i u teorijskom i u praktičnom smislu budući da na javljanje i održavanje konflikata ne utiču samo politički i ekonomski faktori, već i psihološki. Drugim rečima, konflikt može oblikovati psihološke procese koji onda povratno utiču na konfliktna ponašanja i doprinose održavanju konflikta ili postkonfliktnih tenzija. Pored toga, ovo istraživanje može pružiti dodatne informacije od značaja za razvoj strategija prevencije i suzbijanja tenzija koje mogu prerasti u otvoreni konflikt ako se na vreme ne odreaguje (npr. u postkonfliktnim regionima gde je prisutna segregacija).

Veliki je uspeh kada inostrani univerzitet prepozna nečiji talent i vrednost dosadašnjeg rada. Vi ste nedavno dobili ponudu Univerziteta u Oksfordu da nastavite studije tamo. Recite nam kakav program je u pitanju i koliko je zapravo teško doći do toga?

  • Univerzitet u Oksfordu me je zapravo primio na tri studijska programa: dva mastera i doktorske studije za koje nisam ni aplicirala. Selekcioni komitet je izrazio iskrenu želju da poveća verovatnoću da dobijem stipendiju i priključim se odeljenju za eksperimentalnu psihologiju, pa su me nakon intervjua za master program pitali da li bih bila spremna da prihvatim i ponudu za doktorske studije budući da se doktorandi znatno češće finansiraju, te je verovatnoća mog priključivanja odeljenju eksperimentalne psihologije ujedno i veća. Selekcija za sve ove studijske programe je izrazito kompetitivna s obzirom na to da se za njih prijavljuju veoma kvalitetni studenti iz celog sveta, pa tako na primer od 100 prijavljenih za doktorske studije, što je prosek za prethodne tri godine, svega 10 kandidata bude primljeno na full-time program, a od tih 10 se svega nekoliko njih nominuje za Medical Sciences Division stipendiju, najveću stipendiju koju odeljenje nudi, za koju me je odeljenje za eksperimentalnu psihologiju nominovalo. Što se samih programa tiče, sva tri su veoma istraživački orijentisana i studenti pohađajući ih dobijaju priliku da steknu širok spektar veoma naprednih znanja iz oblasti statistike, metodologije, programskih jezika bitnih za kreiranje istraživanja i analizu podataka, neurokognitivnih tehnika (npr. funkcionalne magnetne rezonance) i steknu istraživačko iskustvo kroz sprovođenje samostalnog istraživačkog projekta uz superviziju profesora i velikih stručnjaka sa odeljenja.

Šta je eksperimentalna psihologija i da li u našoj zemlji postoje takvi programi?

  • Eksperimentalna psihologija je grana psihologije koja je definisana istraživačkim metodom koji se primenjuje eksperimentom. Eksperiment se najčešće sprovodi u kontrolisanim laboratorijskim uslovima kako bi se testirale različite pretpostavke o ljudskom ponašanju i psihičkom funkcionisanju. Eksperimentalna psihologija nije definisana svojim sadržajem pa tako ona obuhvata različite oblasti: psihologiju opažanja, kliničku psihologiju, socijalnu psihologiju i tako dalje. U našoj zemlji ne postoji studijski program koji se strogo fokusira na eksperimentalnu psihologiju, te ni eksperimentalnu socijalnu psihologiju, ali svakako pri Filozofskom fakultetu u Beogradu i Novom Sadu postoje Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, gde su oblasti istraživanja u najvećoj meri percepcija, psiholingvistika i kognitivna psihologija. Mogla bih slobodno da kažem da je moje angažovanje u ovoj laboratoriji u Beogradu predstavljalo neprocenjivo iskustvo koje je u velikoj meri oblikovalo moje kritičko razmišljanje kada je reč o naučnim istraživanjima i metodama, definisalo moju istraživačku poziciju i pretpostavke po pitanju fenomena koje je moguće ispitivati u eksperimentalnim uslovima i podstaklo me da se ovakvim tipom istraživanja bavim i u budućnosti, samo u oblasti eksperimentalne socijalne psihologije.

Koliko bi vam doškolavanje na ovom prestižnom univerzitetu značilo za dalji rad i napredovanje?

  • Odeljenje za eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetu u Oksfordu obuhvata više od 20 istraživačkih grupa i pokriva širok spektar istraživačkih oblasti među kojima se nalaze i socijalna psihologija i socijalne neuronauke, odnosno oblasti koje mene primarno interesuju, u kojima bih volela da se usavršavam u budućnosti i ujedno izgradim istraživačku karijeru. Jedan od glavnih razloga zbog kojih bi obrazovanje na ovom univerzitetu za mene bilo od velikog značaja jeste činjenica da bih na taj način imala priliku da neposredno radim sa istraživačima, čije sam radove entuzijastično čitala prethodnih godina i koji su upravo kroz svoj naučni rad oblikovali moja interesovanja. Kada sam tragala za programima u okviru kojih bih volela da nastavim svoje školovanje, zapravo sam tražila informacije o tome gde rade istraživači koji vrše istraživanja u oblasti međugrupnog konflikta, socijalne kategorizacije i kontakt hipoteze, i ispostavilo se da Univerzitet u Oksfordu ima jedan od najvećih centara koji se fokusira na ovu oblast (Oxford Centre for the Study of Intergroup Conflict), te da veliki broj istraživača koji su me inspirisali i čije sam radove čitala rade upravo u oksfordskim laboratorijama. Imajući u vidu da je odeljenje za eksperimentalnu psihologiju u Oksfordu jedan od najaktivnih i najbolje povezanih centara za psihološka istraživanja koji obuhvata veoma jake istraživačke grupe u oblasti kojima želim da se bavim, sigurna sam da bih uz odličnu superviziju koju mi odeljenje nudi uspela da napravim svoje prve značajnije istraživačke korake u oblasti koja me zanima i doprinesem već postojećem korpusu znanja i njegovoj praktičnoj primeni.

Kroz vaš istraživački rad bi se ostvarila i naučna saradnja između Univerziteta u Beogradu i Oksfordu. U kojoj meri bi to značilo za naš Univerzitet?

  • Zapravo želim da doprinesem saradnji između Filozofoskog fakulteta i Odeljenja za eksperimentalnu psihologiju na dva nivoa: „istraživačkom“ i „studentskom“, da ih tako nazovemo. Što se „istraživačkog“ nivoa tiče, sam istraživački projekat osmislila sam tako da se deo podataka prikuplja u Srbiji, budući da ona pripada širem postkonfliktnom regionu koji je, kao takav, idealan za ovu vrstu istraživanja. Na ovaj način bi se kreirale prilike za razmenu iskustava, podataka i metoda između istraživača, kao i za testiranje nekih istraživačkih pretpostavki i formiranih teorija u jednom novom kontekstu, a ujedno bi se i povećala verovatnoća dobijanja barem jednog od brojnih grant-ova koji podržavaju internacionalnu saradnju. Naravno, internacionalna saradnja je nešto što se vremenom gradi i pored saradnje na konkretnom istraživanju, potrudila bih se da ujedno konferencije koje se održavaju u Srbiji (npr. Empirijska istraživanja u psihologiji) približim, učinim poznatijim i privlačnijim naučnicima sa Oksforda. Takođe, volela bih da omogućim razmene ili prakse za studente iz Srbije, čime prelazimo na „studentski“ nivo saradnje. Na Oksfordu i na drugim univerzitetima nije neobično da studenti iz drugih zemalja posećuju laboratorije i u njima rade, najčešće sa doktorandima, u toku leta. Ovo je jedna win-win situacija, doktorandi i same laboratorije dobijaju pomoć mladih, motivisanih istraživača, dok se i mladim istraživačima nudi prilika da budu deo velikih, značajnih istraživanja i koriste opremu i tehnike sa kojima se možda do tada nisu susreli, da uspostave kontakte koji će im možda značiti u budućnosti za razvoj karijere i da steknu jedno vredno iskustvo, pri čemu bi im sama praksa bila plaćena. S obzirom na pravilo koje vlada u Velikoj Britaniji, koje se tiče toga da same studentske prakse moraju biti plaćene, ako uspem da prikupim sredstva za svoje studije i zaista odem da studiram na Oksfordu, planiram da u narednom periodu kontaktiram relevantne institucije i fondacije kako bi razmotrili ideju da se ovaj projekat uključi u budžet za narednu godinu.

S obzirom na to da ne postoji mogućnost stipendiranja za studente iz Srbije, pretpostavljam da se sve svodi na sopstvene izvore. Da li imate sredstva za nastavak školovanja?

  • Nažalost, ne i pored ogromne dobre volje Univerziteta da me nominuje za sve stipendije za koje može, surova istina je da je broj stipendija na Univerzitetu u Oksfordu za koje ja, kao studentkinja iz Srbije, mogu da se prijavim zanemarljiv u poređenju sa studentima zemalja Evropske Unije. Takođe, za ovaj veoma ograničeni broj stipendija se obično prijavljuju kandidati iz celog sveta koji se bave različitim oblastima, ne samo psihologijom, pri čemu su mnoge od tih oblasti favorizovane prilikom dodele sredstava. Budući da zbog ovih ograničenja nisam uspela da obezbedim sredstva od strane samog Univerziteta, preostaje mi jedino opcija da se samostalno finansiram, ali ja trenutno nemam dovoljno sredstava da pokrijem troškove školarine (22600£) i života (12000£) ni za period od godinu dana.

Na koje sve načine pokušavate da obezbedite sredstva i koliko vam još nedostaje?

  • Osim apliciranja za postojeće stipendije, već skoro godinu dana radim u različitim firmama i na različitim pozicijama sa istim, jednim jedinim ciljem: da svojim radom doprinesem prikupljanju sredstava za školovanje. U periodu od maja do oktobra prošle godine radila sam u Majkrosoft razvojnom centru, a paralelno sa tim i nakon toga sam se bavila frilensingom, dok sam u februaru ove godine počela da obavljam plaćenu praksu u konsultantskoj agenciji „Alathea R&S”. Pored toga sam pre nekoliko nedelja pokrenula i crowdfunding kampanju preko koje pokušavam da prikupim bar deo sredstava (https://www.justgiving.com/crowdfunding/help-jelka-get-to-oxford) i aktivno kontaktiram sve fondacije i kompanije koje poznajem, a koje bi možda bile voljne i u mogućnosti da mi pomognu. Čvrsto sam rešila da ne odustanem, jer znam da bi mi bilo veoma žao kasnije u životu da znam da sada nisam dala sve od sebe da se izborim za nešto što iskreno želim godinama i na čemu sam vredno radila mesecima!

Intervju uradila: Mirjana Marić

Tagovi
Prikaži više

Preporučeni tekstovi

Close