TikTok ne pruža isti nivo bezbednosti dece u svim državama

Istraživanje koje ispituje podrazumevana podešavanja i uslove i odredbe koje maloletnicima pružaju giganti društvenih medija TikTok, WhatsApp i Instagram u 14 različitih zemalja otkrilo je da tri platforme ne nude isti nivo privatnosti i bezbednosti zaštite dece na svim tržištima na kojima posluju.

Nivo zaštite koju maloletnici dobijaju na mreži može zavisiti od toga gde u svetu žive, prema novom izveštaju – pod naslovom: Globalne platforme, delimična zaštita – koji je pronašao značajne varijacije u iskustvu dece u različitim zemljama na naizgled identične platforme.

Istraživanje je sproveo Fairplay, neprofitna organizacija koja se zalaže za prekid marketinga koji cilja na decu.

Utvrđeno je da je TikTok posebno problematičan u tom pogledu. I, pored objavljivanja Fairplay-ovog izveštaja, kompanija je istaknuta u zajedničkom pismu, koje je potpisalo skoro 40 grupa za bezbednost dece i digitalnih prava, pozivajući je da ponudi pristup “Safety By Design” i “Children’s Rights by Design” globalno — umesto da samo obezbede najviše standarde u regionima poput Evrope, gde su regulatori preduzeli rane mere da zaštite decu na mreži.

Pozivajući se na informacije u Fairplay-ovom izveštaju, 39 organizacija za zaštitu dece i zagovaranje digitalnih prava iz 11 zemalja potpisali su pismo izvršnom direktoru TikTok-a, Shou Zi Chew-u, pozivajući ga da se pozabavi ključnim diskriminacijama u dizajnu istaknutim u izveštaju.

Ovo uključuje neslaganja u tome gde TikTok nudi “prilagođeno uzrastu” dizajnersko iskustvo maloletnicima, kao što su podrazumevana podešavanja za privatan nalog (što je slučaj u Velikoj Britaniji i određenim tržištima EU) — dok je na drugim mestima pronađeno da korisnici od 17 godina koriste otključane (javne) naloge.

Izveštaj je takođe identifikovao mnoga (neevropska) tržišta na kojima TikTok ne pruža uslove usluge na maternjem jeziku mladih. Takođe je kritičan zbog nedostatka transparentnosti oko zahteva za minimalni uzrast — pronalaženje TikTok-a ponekad korisnicima pruža kontradiktorne informacije, što maloletnicima otežava da saznaju da li je usluga odgovarajuća za njih.

“Mnogi mladi korisnici TikTok-a nisu Evropljani; Najveća tržišta TikTok-a su u Sjedinjenim Državama, Indoneziji i Brazilu. Sva deca i mladi ljudi zaslužuju iskustvo primereno uzrastu, a ne samo oni iz Evrope“, tvrde autori izveštaja.

Metodologija Fairplay-ovog istraživanja uključivala je centralne istraživače, sa sedištem u Londonu i Sidneju, koji su analizirali politike privatnosti i uslove i uslove platforme, uz podršku globalne mreže lokalnih istraživačkih organizacija — što je uključivalo postavljanje eksperimentalnih naloga za istraživanje varijacija u podrazumevanim postavkama koje su ponuđene do uzrasta sedamnaestogodišnjaka na različitim tržištima.

Istraživači sugerišu da njihovi nalazi dovode u pitanje tvrdnje giganata društvenih medija da brinu o zaštiti dece – pošto oni očigledno ne pružaju iste standarde bezbednosti i privatnosti maloletnicima svuda.

Umesto toga, čini se da platforme društvenih medija iskorišćavaju praznine u globalnom spletu pravne zaštite maloletnika da bi dali prioritet komercijalnim ciljevima, kao što je povećanje angažovanja, na račun bezbednosti i privatnosti dece.

Posebno je utvrđeno da su deca na jugu i određenim drugim regionima više izložena manipulativnom dizajnu nego deca u Evropi — gde su zakonski okviri već doneti da bi se zaštitilo njihovo onlajn iskustvo, kao što je Britanski Kodeks dizajna koji odgovara uzrastu (na snazi od septembra 2020.); ili Opšta uredba o zaštiti podataka Evropske unije (GDPR), koja se primenjuje od maja 2018. – koja zahteva od obrađivača podataka da vode računa o zaštiti kada usluge obrađuju informacije maloletnika, uz rizik od velikih novčanih kazni za nepoštovanje ovih odredbi.

Zamoljena da sumira zaključke istraživanja, portparolka Fairplay-a je rekla za TechCrunch: „U smislu rezimea u jednoj liniji, propisi rade i tehnološke kompanije ne deluju bez toga”.

Takođe je sugerisala da nedostatak regulative ostavlja korisnike ranjivijim na hirove poslovnog modela platforme.

U izveštaju, autori direktno apeluju na zakonodavce da sprovode postavke i politike koje garantuju “najveću zaštitu za dobrobit i privatnost mladih”.

Nalazi izveštaja će verovatno doprineti tome da zakonodavci van Evrope pojačaju svoje napore da donesu zakone za zaštitu dece u digitalnoj eri.

Poslednjih meseci, zakonodavci u Kaliforniji su nastojali da donesu kodeks dizajna koji odgovara uzrastu u UK, dok je ranije ove godine veliki broj američkih senatora predložio Zakon o bezbednosti dece na internetu. Ipak, donošenje zakona o privatnosti na saveznom nivou bilo koje vrste u SAD i dalje predstavlja veliki izazov.

U pratećoj izjavi, Rys Farthing, autor izveštaja i istraživač u Fairplay-u, primetio je: “Zabrinjavajuće je pomisliti da ove kompanije biraju kojim mladim ljudima će pružiti najbolju bezbednost i zaštitu privatnosti. Razumno je očekivati da će, nakon što kompanija smisli kako da svoje proizvode učini malo boljim za decu, to uvesti univerzalno za sve mlade ljude. Ali još jednom, kompanije društvenih medija nas razočaravaju. Zakonodavci moraju da se uključe i donesu propise koji primoravaju dobavljače digitalnih usluga da dizajniraju svoje proizvode na način koji odgovara mladim ljudima.”

Upitana zašto Meta, koja je vlasnik Instagram-a i WhatsApp-a, nije dobila kritičko pismo od grupa za zastupanje, portparolka Fairplay-a je rekla da su njeni istraživači otkrili da je TikTok “ubedljivo najlošija platforma” – stoga su smatrali da je to prioritet. 

“TikTok ima preko milijardu aktivnih korisnika, a različite globalne procene sugerišu da je između trećine i četvrtine maloletnih. Odluke o bezbednosti i privatnosti koje vaša kompanija donosi imaju kapacitet da utiču na 250 miliona mladih ljudi širom sveta, a ove odluke treba da obezbede da se najbolji interesi dece i mladih ostvaruju podjednako”, navode grupe za zastupanje u pismu.

 “Svi mlađi korisnici TikTok-a zaslužuju najjaču zaštitu i najveću privatnost, a ne samo deca iz evropskih zemalja u kojima su regulatori preduzeli ranu akciju.”

Dok evropski zakonodavci možda imaju razloga da se osećaju zadovoljno u svetlu relativno višeg standarda zaštite koji su istraživači Fairplay-a otkrili, ključna reč je relativna: čak i u Evropi — regionu koji se defakto smatra globalnim liderom u standardima zaštite podataka — TikTok se poslednjih godina suočio sa nizom pritužbi na bezbednost i privatnost dece; uključujući tužbe u stilu grupnih tužbi i regulatorne istrage o tome kako postupa sa podacima o deci.

Kritike za bezbednost dece u vezi sa TikTok-om u regionu i dalje postoje — posebno u vezi sa njegovim opsežnim profilisanjem i ciljanjem korisnika — i mnoge od gore pomenutih pravnih radnji i istraga ostaju u toku i nerešene, čak i kada se pojave novi problemi.

Još 2021. godine, italijanska vlast je takođe intervenisala nakon zabrinutosti za bezbednost dece za koju je rekla da je povezana sa izazovom TikTok-a – naređujući kompaniji da blokira korisnike kojima nije mogla da utvrdi uzrast. TikTok je uklonio preko pola miliona naloga za koje je rekao da nije u stanju da potvrdi da li imaju više od 13 godina.