Web vesti

Zavisnost od pametnog telefona: simptomi, posledice i lečenje

Pametni telefoni su sve više deo naših života: sada već daleko od funkcionalnosti starih mobilnih telefona koji su služili samo za pozivanje i slanje poruka, ovi uređaji nam omogućavaju da slušamo muziku, orijentišemo se pomoću mapa, pravimo fotografije koje potom delimo na društvenim mrežama, ili kupujemo u našim omiljenim prodavnicama. Pametni telefon je postao predmet koji nosimo svuda i proveravamo da li ga uvek imamo kod sebe, a često, ukoliko je baterija prazna, čak ulazimo u krizu.

Smartphone addiction

U nekim slučajevima, nažalost, reč je o pravoj zavisnosti od pametnih telefona, ali i o nomofobiji ili strahu da osoba nema telefon kod sebe. U ovom članku ćemo se detaljnije upoznati s ovom temom, da bismo saznali nešto više o ovom stanju i razumeli kako se može postupiti u tom slučaju.

Zavisnost od pametnog telefona i nomofobija: o čemu je reč?

Termin “nomofobija” je izraz koji se proširio u anglosaksonskom svetu. Potiče od engleskog “nomophobia” i skraćenica je od izraza “no-mobile-phone phobia” i to je strah od toga da osoba ne ostane bez mobilnog telefona. Takođe se naziva “sindrom prekidanja veze / diskonektovanja” i ukazuje na skup psiholoških simptoma koji se često ispoljavaju kod osoba koje razviju pravu zavisnost od pametnog telefona.

Ako govorimo o emocionalnoj zavisnosti, treba podsetiti da se patološke zavisnosti ne odnose samo na unos psihoaktivnih supstanci, već se javljaju i onda kada osoba izgubi kontrolu nad određenom navikom. Ovo takođe može da se desi sa tehnološkim uređajima: gubitak ili zaboravljanje pametnog telefona kod kuće su sigurno neprijatne situacije za svaku osobu, međutim, za neke to postaje izvor uznemirenosti i teskobe. Osobe koje pate od ovog poremećaja, u stvari, plaše se da nemaju pristup telefonu ili internet vezi koja im omogućava korišćenje telefona, a i sama pomisao na tako nešto izaziva veoma jaku nelagodnost.

Kako je navedeno u studiji objavljenoj u časopisu o porodičnoj medicini i primarnoj zdravstvenoj zaštiti (Journal of Family Medicine and Primary Care), termin nomofobija je skovan u Ujedinjenom Kraljevstvu 2008. godine, nakon istraživanja koje je ispitivalo prisustvo anksioznih poremećaja povezanih sa upotrebom mobilnih telefona. Tom prilikom se pokazalo da je čak 53% ispitanika priznalo da je zabrinuto kada izgubi mobilni telefon, kada se istroši baterija ili ostane bez kredita ili kada nema pristup intenetu. Osim toga, 55% učesnika je reklo da je glavni uzrok nelagodnosti osećaj nemogućnosti da se bude u kontaktu sa dragim osobama, ukoliko mobilni telefon ili intenet veza nisu dostupni. Nivo stresa i uznemirenosti je bio sličan onima koje mnogi ljudi doživljavaju na dan venčanja.

Da li su zavisnost i nomofobija ista stvar?

Zavisnost od pametnog telefona i nomofobija su međusobno povezane, iako ne predstavljaju potpuno istu stvar. Nomofobija nije uključena u DSM 5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje) i stoga nije medicinski priznati poremećaj, iako govorimo o fobiji za specifičnu pojavu koja se razvija, dakle, u korelaciji sa određenim faktorom (u ovom slučaju, idejom da osoba nije uvek povezana sa drugima).

Prekomerna upotreba tehnoloških uređaja i pametnih telefona povezana je sa različitim psihološkim faktorima i mentalnim poremećajima, na primer s niskim samopoštovanjem, anksioznošću ili socijalnom fobijom. Stoga nije teško zamisliti da zavisnost ovog tipa može da se  javi u sprezi sa nomofobijom, iako nije jasno koja se od njih javlja prva. Već postojeći poremećaj zavisnosti, u stvari, može da se ispolji kroz nomofobične simptome; slično tome, nomofobija može da se razvije nakon javljanja zavisnosti od mobilnog telefona i zbog ovog poremećaja.

Potreba da se provede mnogo vremena u korišćenju elektronskog uređaja, međutim, može da bude povezana i sa nečim drugim: mnogi ljudi ga, na primer, koriste za onlajn kockanje (kockanje / klađenje na internetu). U ovom slučaju, problem, dakle, nije vezan za strah od nemogućnosti povezivanja sa prijateljima, već za zavisnost od kockanja.

Koji su simptomi kojima se ispoljavaju zavisnost od pametnog telefona i nomofobija?

Nije lako razlikovati osobe zavisne od pametnih telefona i osobe koje imaju nomofobiju jer se, kao što je već napomenuto, ova dva problema preklapaju i u većini slučajeva nije jasno koje se od ta dva stanja javlja prvo. Međutim, može se reći da postoje određeni “alarmi za uzbunu” koji ukazuju na to da li neka osoba već ispoljava simptome ili može da razvije zavisnost od pametnog telefona:

  • nosi sa sobom više telefona i punjača, tako da može stalno da ih koristi;
  • kontinuirano proverava stanje baterije i kredita;
  • koristi tablet ili telefon i u krevetu, neposredno pre spavanja;
  • drži uređaj uključen ceo dan;
  • koristi ga čak i na mestima i u situacijama gde to ne bi bilo prikladno;
  • često proverava pozive, poruke i elektronsku poštu kako bi bila sigurna da ništa neće propustiti.

Pored ovih vrsta ponašanja, koja takođe mogu da se prepoznaju u smanjenom obimu kod osoba koje nemaju nikakvu zavisnost od ovog tipa uređaja, mogu da se jave stanja anksioznosti, sa promenama u disanju i otkucajima srca, drhtanjem i znojenjem.

Slično ovome, pacijenti sa nomofobijom pokazuju preteranu privrženost pametnom telefonu: pored svih drugih znakova koje smo upravo naveli, javljaju se anksioznost, otežano disanje, pojačano znojenje i osećaj dezorijentacije.

Nomofobija i zavisnost od pametnih telefona: kako se leče?

Kao i svaka zavisnost, i zavisnost od pametnog telefona predstavlja veoma složen problem, koji može da ugrozi kvalitet života, ne samo osoba koje od nje pate, već i njihovih bližnjih. Isto važi i za nomofobiju, koja se često pojavljuje zajedno za zavisnošću od mobilnog telefona. Strah od nemogućnosti da osoba bude u stalnom kontaktu sa drugima hrani zavisnost i, obrnuto, zavisnost se ispoljava kroz nomofobiju, u začaranom krugu iz kojeg je teško izaći bez pomoći stručnjaka.

To su, dakle, dva komplementarna aspekta, koja takođe mogu da koegzistiraju sa drugim anksioznim poremećajima i čiji su simptomi takođe zajednički za druga stanja.

Da bi se odredila terapija koja može da pomogne pacijentu da izađe iz ove spirale zavisnosti, važno je pre svega doći do dijagnoze, identifikovanjem zavisnosti i eventualnih drugih simptoma koji mogu da se pripišu nomofobiji. Pacijenti koji ispoljavaju zavisno ponašanje moraju postepeno da povrate sposobnost da koriste pametne telefone na zdrav način, kroz plan koji predlaže terapeut ad hoc.

I kada je u pitanju nomofobija, prvi korak je postavljanje dijagnoze. Neophodno je utvrditi uzroke anksioznih tegoba, eliminišući ne samo druge moguće psihološke uzroke, već i, eventualno, fizička patološka stanja. Trenutno ne postoje pravi protokoli za lečenje, pošto nomofobija nije zvanično priznata kao poremećaj, ali su pristupi obično isti oni kojima se leče druge fobije:

  • bihejvioralne terapije koje omogućavaju da se vremenom prevaziđe strah od toga da osoba nema telefon kod sebe;
  • desenzibilizacija, koja pacijenta približava i izlaže stvari/situaciji kojih se plaši;
  • hipnoterapija.

Takođe može da bude korisno prisustvovati sastancima grupa za podršku, kako bi se osoba suočila sa svojim strahovima i uznemirenošću i tako bila u mogućnosti da se vrati u normalan život spokojnija.

Važno je zapamtiti da bi svi trebalo da pratimo svoje navike i pokušamo da shvatimo da li rizikujemo da razvijemo zavisnost: pametni telefoni i nove komunikacione tehnologije su deo našeg života, ali ne bi trebalo da zauzimaju većinu vremena koje imamo na raspolaganju. Tražiti pomoć ili savet od svog lekara, ukoliko shvatimo da imamo problema, je svakako odlična ideja. Slično tome, ako bi se prijatelj ili član porodice, posebno veoma mlad, ponašao sumnjivo, bilo bi preporučljivo da se uputi na nekoga sa kim može otvoreno da se pozabavi tim pitanjem.

Izvor
DDOR Osiguranje
Back to top button
Verified by MonsterInsights