U svetu PR-a i marketinga, inovacije i praćenje novih trendova ključni su za postizanje konkurentnosti, zato ne iznenađuje što je veštačka inteligencija postala pravi partner zaposlenima u ovim sektorima. AI pomaže da ostanu u vodećoj poziciji i brzo se prilagode, razvijaju strategije i osmišljavaju ideje. Ona može automatizovati svakodnevne monotone zadatke, kreirati uvide zasnovane na podacima kojima raspolaže i personalizovati način komunikacije, što vodi efikasnijim i uticajnijim PR i marketinškim kampanjama.

U ovom intervjuu, Polimnija Soulioti, CMO Microsoft-a za Jugoistočnu Evropu i Irena Merkaš, menadžerka za komunikacije u Microsoftu za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, govore o transformativnom uticaju AI alata na njihov svakodnevni rad. One dijele svoja saznanja o tome kako je AI reorganizovala svakodnevne zadatke, podstakla kreativnost i promenila njihove uloge u sektorima marketinga i komunikacija. I Soulioti i Merkaš su podijelile značajne uvide o prednostima i izazovima usvajanja veštačke inteligencije i ohrabrile svoje kolege da je prihvate kao alat koji zaista može unaprijediti njihov rad i donijeti bolje rezultate.

MM: AI alati već utiču na rad marketinških i komunikacijskih stručnjaka. Kako su oni uticali na vašu svakodnevnu rutinu?

Irena Merkaš: Zahvaljujući tome što radim u Microsoft-u imala sam privilegiju da izbliza pratim napredak i razvoj veštačke inteligencije. Zanimljivo je učiti od kolega koji su među prvima usvojili nove tehnologije, ali i eksperimentisati veštačkom inteligencijom i koristiti je na načine na koje moje kolege iz drugih industrija još nisu još imali priliku. Trenutak kada su generativni AI alati poput ChatGPT-a postali popularni, bio je ključan (čak i moja mama od 60 godina danas koristi Gen AI aplikacije za savete o baštovanstvu i kuvanju).

Irena Merkaš

U mom poslu, alati poput Microsoft Copilota postali su nam neophodni, a već su integrisani u Word, PowerPoint, Outlook i druge aplikacije koje koristim na dnevnom nivou. Copilot ne samo da brzo sumira mejlove, on kombinuje interne dokumente i chatove da bi pružio personalizovane odgovore, naravno uz čuvanje privatnosti i sigurnosti. AI je postao moj alat za osmišljavanje ideja, analizu medijskih izveštaja i pisanje različitih sadržaja. Ono što je nekada trajalo satima, sada traje svega nekoliko minuta, i ostavlja mi više vremena za strateški važne zadatke.

Polumnia Soulioti

Polimnija Soulioti: Marketing je jedna od disciplina koja je značajno „profitirala“ od AI alata. AI može pomoći u kreiranju sadržaja, ne u smislu generisanja boljih ideja, već u pružanju inspiracije ljudima. Mogli bismo reći da će AI i ljudi postati partneri u pisanju. Još jedno područje koje će AI dodatno unaprediti jeste osnova marketinga, a to je analiza podataka i uvida. Nema marketinga bez podataka, a AI će učiniti analizu podataka informativnijom, preciznijom i efikasnijom. A koji je krajnji cilj marketinga? Dopreti do prave publike uz što više personalizacije. AI će unaprediti personalizaciju i učiniti korisničko iskustvo još naprednijim. Iz perspektive marketinškog stručnjaka, AI mi, kao “strateški partner”, omogućava da se fokusiram na donošenje odluka zasnovanih na podacima, nove ideje i kreiranje koncepata, a ne na analizu podataka, mejlove, pojašnjenja brifinga, itd.

MM: Znamo da odgovori AI alata zavise od naše sposobnosti da napišemo dobar upit, odnosno prompt. Kako ste tokom vremena unapredili pisanje promptova? Možete li procijeniti koliko vremena vam AI alati uštede?

Polimnija Soulioti: Korišćenje AI je proces učenja, baš kao što ovi alati postaju sve precizniji dužom upotrebom,tako i mi postajemo njihovi bolji korisnici. Kreiranje dobrih promptova je ključno da bismo maksimalno iskoristili AI. Ja sam počela sa generičkim upitima koji su ostavljali mnogo prostora za nejasnoće. Biti konkretan i što jasniji je od presudnog značaja, kao i davanje konteksta našem pitanju. Takođe, razmišljanje o željenom ishodu našeg pitanja pomaže nam da ga formulišemo na najprikladniji način kako bismo postigli željeni rezultat. U svakom slučaju, ovo je proces „testiraj i uči“, gde postavljamo pitanja dok ne dobijemo željeni odgovor. Neki od nas se još uvek sećaju osećaja nelagode na početku korišćenja pretraživača, a sada je to postalo prirodno; ubrzo će AI alat, kao što je Copilot, biti prirodna stvar kao i odgovaranje na mejl. Rekla bih da već sada uštedim četiri sata nedeljno, a verujem da će se to povećati kako AI alati budu postajali “pametniji” i, naravno, kako ja postajem iskusniji korisnik.

Irena Merkaš: Tokom vremena sam naučila da postavljam efikasnija pitanja i integrišem AI alate u svoj radni proces. Što ih više koristim, oni postaju vredniji. Zadatke koji su nekada zahtevali mnogo vremena, kao što su sumiranje mejlova ili pronalaženje pravog tona obraćanja različitim publikama, sada završavam mnogo brže. U nekim slučajevima štedim preko sat vremena dnevno. Sećam se da sam počela sa jednostavnijim zadacima, poput sumiranja mejlova i odgovaranja na pristojan način. Sada koristim AI za složenije zadatke, poput pripreme govora za svoje pretpostavljene, generisanja toka razgovora ili kreiranja Q&A za medije. AI je posebno dragocen u multikulturalnom okruženju gde je sadržaj potrebno brzo prilagoditi.

MM: Koje biste još prednosti AI alata istakli?

Irena Merkaš: AI ne samo da ubrzava zadatke – on poboljšava naš rad. Za komunikacione stručnjake, AI obavlja rutinske zadatke, i tako nam omogućava da se fokusiramo na kreativnost i strategiju. Može brzo da analizira novinske članke, društvene mreže i dobije feedback kako bi nam u realnom vremenu pružio uvide o tome kako su naše poruke javnosti primljene. Ovo nam pomaže da ih što pre prilagodimo u zavisnosti od reakcija publike ili akcija konkurencije.
U Microsoftu smo proveli istraživanje o korišćenju AI na radnom mestu. Pitali smo 1.300 ljudi, koji su među prvima prihvatili korišćenje ovih alata, koliko im vremena AI štedi svakog dana. Rezultati su fascinantni: više od 60% ranih korisnika AI u sektorima sajber bezbednosti, razvoju proizvoda i prodaji uočilo je uštede vremena do sat vremena dnevno. A istraživanja su pokazala da čak i ušteda od samo 11 minuta dnevno čini da AI postane neophodan alat za većinu korisnika.

Polimnija Soulioti: AI alati su pouzdani savetnici u svim disciplinama, a ovo posebno važi za zanimanja koja se baziraju na zajedničkoj saradnji više lica – brojni sastanci i razmena mejlova su u njihovoj srži. Poboljšana efikasnost i produktivnost, kao i smanjen broj svakodnevnih zadataka, već su vidljivi kod korisnika, ali AI takođe pruža veliku podršku bržoj analizi podataka, unapređivanju efikasnosti digitalnih asistenata i smanjenju ljudskih grešaka. Posebno u sektorima poput zdravstva i finansija, AI će potpuno promeniti način njihovog rada u postavljanju dijagnoza i analizi obrazaca.

MM: A kada je u pitanju AI i gubitak poslova? Postoji globalna diskusija o tome da li će nas AI zameniti i ugasiti naša radna mesta. Šta vi mislite o tome, da li ste zabrinute?

Polimnija Soulioti: Razumljivo je da se neki ljudi plaše AI, ili tačnije, da su skeptični prema njoj. Pre svega, veštačka inteligencija je dugi niz godina bila nešto što bismo gledali u naučno-fantastičnim filmovima, potpuno nerelevantno za našu stvarnost i svakodnevicu, često povezano s distopijskom budućnošću. Drugo, strah od promene je nešto uobičajeno u svakoj tehnološkoj revoluciji. AI je tu da nam olakša život, da nam pomogne da se fokusiramo na kreativnost i nove ideje, a ne da trošimo previše vremena i energije na monotone i operativne zadatke. Kao i svaka tehnološka revolucija, AI će doneti promene u radnom okruženju, učiniti neka zanimanja zastarelim, ali i stvoriti nova.

Irena Merkaš: Prirodno je da su ljudi skeptični prema AI, ali ja je vidim kao snažnog “kopilota”, a ne autopilota. AI je dizajnirana da unapredi, a ne zameni ljudske sposobnosti. U komunikacijama, veštine poput kreativnosti, emocionalne inteligencije i strateškog razmišljanja su nezamenjive. AI preuzima rutinske zadatke i upravlja procesima koji sadrže mnogo podataka, omogućavajući nam da se fokusiramo na strateške i kreativne aspekte našeg posla. Dok AI automatizuje rutinske zadatke, nikada ne može zameniti jedinstvene uvide i „ljudski dodir“ koji unosimo u posao. Tu je da dopuni naše veštine i učini nas efikasnijima. Prava vrednost AI leži u tome kako je koristimo da poboljšamo svoj rad i usmerimo energiju na ono što je zaista važno.

Dakle, da zaključimo, prihvatanjem ove tehnologije, PR i marketinški timovi mogu da steknu značajnu konkurentsku prednost. Mogu da rade produktivnije umjesto više, postižu veću efikasnost, jačaju reputaciju brenda i, na kraju, ostvare merljive uspehe. Obje su naglasile da je vreijdnost AI u njenoj ulozi strateškog partnera, onog koji pomaže u analizi podataka, kreiranju sadržaja i personalizaciji, i istakle da su AI alati značajno poboljšali efikasnost i produktivnost čovjeka, automatizujući rutinske zadatke i oslobađajući mu vrijeme za strateški rad i kreativnost. AI je omogućio čovjeku da se fokusira na inovativne strategije i sadržaj.

MM: Polimnija, s obzirom na iskustvo koje ste dosad stekli s AI alatima, da li biste ih preporučili svojim kolegama?

Polimnija Soulioti: Naravno! Veliki sam zagovornik Microsoft Copilota jer štedi vreme i pomaže nam da organizujemo svoj dan i projekte. Čak i za sastanke na kojima sam prisustvovala, koristim Copilot jer mi pripremi odličan rezime sastanka sa jasnim zadacima i zaduženjima.

MM: Irena, kako vidite da će AI oblikovati budućnost komunikacija? Zašto bi Vaše kolege trebalo da počnu da je koriste?

Irena Merkaš: Budućnost komunikacija će videti još veću ulogu AI, sa alatima koji postaju sve sofisticiraniji i sposobniji da obavljaju složene zadatke. Međutim, ljudski element – kreativnost, emocionalna inteligencija i strateško razmišljanje – ostaće ključni. AI može da poveća efikasnost i pruži dragocene uvide, ali ne može da zameni jedinstvene aspekte efektivne ljudske komunikacije. Ohrabrujem svoje kolege da počnu da koriste AI alate kao što je Copilot kako bi ostali konkurentni u našem veoma dinamičnom okruženju. Ključ je u stalnom učenju i eksperimentisanju sa ovim alatima, treba da ih koristimo kao dopunu svojim veštinama i za postizanje boljih rezultata.

Izvor: Intervju: Vještačka inteligencija u marketingu i PR-u – Kako profesionalci oblikuju komunikacije pomoću tehnologije (media-marketing.com)

Autor: Ekrem Dupanović

The post Intervju: Veštačka inteligencija u marketingu i PR-u – Kako profesionalci oblikuju komunikacije pomoću tehnologije appeared first on Social Emotion.

Kada je tokom 2000. godine Goran Grbin, otvorio svoj TV servis, nije očekivao, da će danas njegov posao gotovo spadati u stare zanate. U ovom intervjuu razgovarali smo upravo sa Goranom, vlasnikom “Tesla Elektronik” – TV servisa iz Pančeva, koji će sledeće godine obeležiti četvrt veka kako daje “drugi život” televizorima i ostalim uređajima koji poseduju elektroniku. Razgovarali smo o tome zašto je popravka televizora i dalje dobra opcija, kako štedi novac i čuva planetu, i da li zanati poput njegovog, popravke elektronskih uređaja imaju budućnost u našem vremenu brze potrošnje.

Za sam početak Gorane, kako ste uopšte ušli u preduzetništvo i to baš otvaranjem TV servisa, i po čemu je dobio ime?

Mogu slobodno da kažem da sam već nakon srednje škole, počeo da radim u jednom servisu koji se bavio popravkama elektronskih uređaja, najčešće su to tad takođe bili televizori. Imao sam sreće da sam bio okružen vrlo kvalitetnim ljudima pre svega, a pored toga i ljudima koji su bili puni znanja od kojih sam pažljivo učio. Entuzijazam i želja za usavršavanjem me je dovela do toga da u jednom momentu, sad već davne 2000. godine, poslednje u prošlog veku, kada sam odlučio da sam već dovoljno sazreo da pokrenem nešto “svoje”. Samo ime servis je dobio po naselju u kome živim i radim u Pančevu, Tesla. Danas, mi se ponosimo visokim nivoom profesionalizma, stručnosti i brige o klijentima. Svaki popravak radimo kao da popravljamo sopstveni uređaj. Takođe, pružamo garanciju na sve naše usluge, što daje dodatnu sigurnost našim klijentima. Naša posvećenost kvalitetu i zadovoljstvu klijenata je ono što nam je iznad svega najbitnije.

“Tesla Elektronik” se već dugo bavi servisiranjem televizora. Da li ste primetili promenu u ponašanju ljudi tokom tih godina? Imaju li ljudi danas manje strpljenja da poprave pokvarene televizore?

Nažalost, tačno je. Brzi život i hiperponuda novih uređaja svakako utiču na ponašanje ljudi. Često im je jednostavnije da odu u prodavnicu i kupe novi televizor nego da nam donesu stari na popravku. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da se popravka često isplati i finansijski i ekološki. Novi uređaji često dolaze sa visokim cenama, dok popravka može biti znatno povoljnija. Naš cilj je da produžimo vek trajanja uređaja naših klijenata i pružimo im kvalitetnu alternativu u odnosu na kupovinu novih. Svakako bih naglasio da su “stariji” uređaji bili kvalitetniji i dugotrajni od ovih današnjih, pa je zbog toga popravka isplatljiva jer često takva klasa uređaja više ne može da se nađe među novim proizvodima.

Osim televizora, šta klijenti još mogu popraviti kod vas u servisu?

Naša osnovna delatnost je popravka televizora, zatim kompjuterskih monitora, ali tokom godina proširili smo naše usluge, uključujući sve vrste uređaja koji poseduju elektroniku – belu tehniku, poput frižidera i mašina za pranje veša, kao i male kućne aparate, blenderedere, tostere… Takođe, servisiramo elektroniku gasnih kotlova i sistema grejanja, invertore, elektroniku u klima uređajima i rashladnim sistemima, kao i sve vrste risivera. Ukoliko ste u nedoumici da li se vaš aparat može popraviti, samo nam se javite. Naši tehničari su visoko obučeni i imaju iskustvo u radu sa različitim brendovima i modelima.

Kako proces popravke izgleda kod vas? Šta klijenti mogu očekivati kada donesu svoj uređaj, i koje su to najčešće greške na koje nailazite kod televizora?

Proces je vrlo jednostavan. Kada klijent donese uređaj, prvo radimo detaljnu dijagnostiku da bismo identifikovali problem. Nakon toga pružamo klijentu tačan opis kvara i predlog rešenja, zajedno sa procenom troškova. Ako klijent odluči da ide dalje sa popravkom, naši tehničari pristupaju radu koristeći najkvalitetnije delove i alate. Nakon popravke, uređaj prolazi kroz detaljno testiranje kako bismo bili sigurni da je u savršenom stanju pre nego što ga vratimo klijentu. A što se televizora tiče, najčešće popravljamo probleme sa slikom i zvukom. Takođe, česta je neispravnost struje i panela. Međutim, naši iskusni tehničari mogu da dijagnostikuju i reše razne vrste problema koji nastaju.

Pomenuli ste da popravka uređaja ima i ekološki pozitivan uticaj, na koji način popravka televizije čuva životnu sredinu?

Bacanjem starog televizora ubacujete u otpad ogromnu količinu elektroničkog otpada koji zagađuje životnu sredinu. Zato je popravka je ekološki prihvatljivija. Svaki uređaj koji se popravi, umesto da se baci, smanjuje elektronski otpad i štiti našu planetu.s druge strane, produžavate život već postojećem uređaju i smanjujete potrebu za proizvodnjom novih. Proizvodnja elektronskih uređaja opet troši resurse i stvara zagađenje, a vi svojim odlukom da popravite stari televizor doprinosite smanjenju tog uticaja.

Vi ste servis sa sedištem u Pančevu. Da li izlazite na teren kad su popravke u pitanju i da li je to samo na teritoriji Pančeva ili i šire?

Da, naravno da izlazimo na teren, nekada i tamo vršimo dijagnostikovanje problema, pa čak I sitne popravku ukoliko su iste u pitanju, ali najčeće je to radi preuzimanja uređaja, koji se kasnije servisira kod nas. Trudimo se da izađemo na susret našim mušterijama. Nije samo teritorija Pančeva, Beograd je blizu, tu je Kovačica, Opovo, negde u poluprečniku od 30 kilometara oko Pančeva. Svakako nam se uvek možete javiti na brojeve telefona 063/7-783-789 ili 063/0-784-789 ili putem naših društvenih mreža i proveriti da li možemo do vas stići.

Za sam kraj, šta biste poručili ljudima koji razmišljaju da li da poprave svoj TV ili neki drugi uređaj ili kupe novi?

Poručio bih im da uvek razmisle o prednostima popravke – uštedi novca, zaštiti okoline i očuvanju kvalitetnih uređaja. Svaki popravljen uređaj je korak ka odgovornijem i održivijem načinu života. Pozivam ih da nam se obrate i pruže šansu da im pokažemo koliko može biti korisno i isplativo popravljati, a ne bacati.

The post TV servis “Tesla Elektronik” – Zašto je popravka TV-a i dalje dobra opcija? appeared first on Social Emotion.

Kristina osvetljava ključne strategije koje Microsoft preporučuje kompanijama, trenutnu viziju Microsofta u pogledu inovacija i strategije za održavanje vodeće pozicije u tehnološkom razvoju. Takođe, razgovarali smo o tome kako Microsoft podržava inkluziju žena u tehnološkom sektoru, koje inicijative su se pokazale najefikasnijim, kao i o pristupu kompanije izveštavanju o ESG (Ekološkim, Društvenim i Upravljačkim) pitanjima i specifičnim održivim ciljevima koje kompanija aktivno teži.

Pratite nas u ovom ekskluzivnom intervjuu sa Kristinom Tikhonovom genralnom menadžerkom kompanije Microsoft za Jugoistočnu Evropu.

Kakvu ulogu vidite u veštačkoj inteligenciji u budućem razvoju tehnološkog sektora, i kako se Microsoft priprema za ove izazove?

Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, treba razumeti da to nije još jedan tehnički izraz. To je transformacija koja će oblikovati način razmišljanja, rada i života. Ne samo u tehnološkom sektoru, već svuda. Takođe treba razumeti da postoje problemi koje jednostavno ne možemo rešiti bez upotrebe veštačke inteligencije.

Tokom protekle godine bilo je puno buke o tome kako veštačka inteligencija može pisati naše mejlove ili pripremati prezentacije, možda je opšti pristup bio malo rigidniji, ali ako se dublje zagrebe, videćemo da veštačka inteligencija zaista može da se primeni svuda, od rešavanja kompleksnih poslovnih problema i organizacija bez obzira na veličinu i zrelost, do nekih od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, uključujući klimatske promene, prirodne katastrofe, zdravstvene probleme – zdravstvo i otkriće lekova – i tako dalje.

Za mene, najveća vrednost ove “avanture” je omogućavanje ljudima da se fokusiraju na ono što je važno, omogućavajući nam svima da stvaramo neku vrednost. I naravno, odigraće ključnu ulogu u budućem razvoju tehnološkog sektora, između ostalog. Transformisaće industriju na nekoliko načina, kroz povećanu efikasnost i automatizaciju, kroz donošenje odluka i uvide zasnovane na podacima, personalizaciju i korisničko iskustvo, autonomne sisteme i robotiku, obradu prirodnog jezika, sajber bezbednost i otkrivanje pretnji, pametne gradove i infrastrukturu. Lista se nastavlja, a scenariji su beskrajni.

Microsoft je bio na čelu trke u veštačkoj inteligenciji i u najmoćnijem položaju da ispuni obećanja veštačke inteligencije, ne samo na tehničkom frontu, već i na odgovornom, što smatram jednim od najvećih izazova u razvoju veštačke inteligencije. Mi smo od samog početka stavljali odgovornost na prvo mesto, jer smo u potpunosti posvećeni spajanju tehnologije i ljudi kako bismo ostvarili obećanja veštačke inteligencije odgovorno, vođeni osnovnim setom principa: pravičnost, pouzdanost, bezbednost, privatnost i sigurnost, inkluzivnost, transparentnost i odgovornost. Ove principe primenjujemo širom kompanije kako bismo razvijali i implementirali veštačku inteligenciju koja će imati pozitivan uticaj na društvo.

Kako Microsoft Copilot menja način na koji ljudi interaguju sa tehnologijom, i koji su ključni ciljevi Microsofta sa ovim proizvodom?

Čak i naziv Copilot ukazuje na naš opšti pristup veštačkoj inteligenciji. Uvodimo kopilota za sve što radimo, od jednostavnog Bing pretraživanja do savremenog rada do sajber bezbednosti. Govoreći o poslednjoj tački, zamislite da prvi put možemo imati sve prednosti generativne veštačke inteligencije i primeniti ih na odbranu od sajber napada, omogućavajući čak i onima sa manje obuke i iskustva da pruže značajnu sajber odbranu.

Copilot je dizajniran da bude naš svakodnevni AI saputnik koji nam pomaže u istraživanju, učenju, pisanju, dizajniranju, kodiranju! Može nas podržati automatizacijom dosadnih zadatka, smanjenjem administrativnih poslova, pružanjem vrednih uvida, poboljšanjem produktivnosti, saradnje i korisničkog iskustva. Naš glavni cilj usklađen je sa našom opštom vizijom da osnažimo svaku osobu i svaku organizaciju da postignu više. Otključavanje kreativnosti, unapređenje veština i smanjenje vremenski zahtevnih zadataka. Razmislite samo o vremenu koje trenutno lekari troše na administrativne zadatke. Lekar može potrošiti do 20 sati nedeljno na takve zadatke, zamislite uticaj vraćanja tog vremena pacijentima!

Na koji način Microsoft Copilot doprinosi efikasnosti i produktivnosti u poslovanju, i koje industrije najviše koriste njegove sposobnosti?

Prelazeći iz godine najava u godinu stvaranja stvarnosti, usvajanje veštačke inteligencije raste i potencijal za transformaciju rada postaje još značajniji. Prvi ključni rezultati su izuzetno obećavajući. Što se tiče povećanja produktivnosti, postoji 70% povećanje produktivnosti. 73% korisnika Copilota završava zadatke brže, dok je gotovo 70% prijavilo da je poboljšao kvalitet svog rada. Korisnici su završavali zadatke poput pretraživanja, pisanja i summarizacije gotovo 30% brže. Mogli su da nadoknade propuštene sastanke gotovo 4 puta brže.

Takođe bih napomenula da je gotovo 80% korisnika Copilota reklo da ga ne bi želeli napustiti nakon korišćenja. Svi ovi rezultati pokazuju da Copilot ne samo da povećava individualnu produktivnost, već postavlja novi osnov za celu organizaciju, osnažujući zaposlene sa različitim veštinama i pojačavajući ekspertizu. Pitate koje industrije mogu najviše imati koristi, i to me vraća pravoj snazi demokratizacije veštačke inteligencije. Radi se o tome da se veštačka inteligencija učini dostupnom svima.

Koje su ključne strategije koje Microsoft preporučuje kompanijama u procesu digitalne transformacije?

Moramo zapamtiti da je digitalna transformacija – čak bih rekla i transformacija veštačke inteligencije u budućnosti – to je jedno putovanje, ne odredište. Pozvala bih sve da se prilagode, uče i razvijaju se dok prolaze kroz ovo uzbudljivo vreme prilagođavanja. Biti među prvima koji prihvataju nove tehnologije, posebno veštačke inteligencije, ključno je.

Počnite da razumete kako veštačka inteligencija može poboljšati vaše poslovne procese, unaprediti iskustva korisnika i podstičite inovacije, sve prilagođeno ciljevima svakog preduzeća. Niko nema savršenu strategiju za veštačku inteligenciju od samog početka, eksperimentisanje je ključno! I to je jedna od lepota tehnologije, možemo eksperimentisati i testirati brzo na osnovu povratnih informacija i rezultata. Kroz eksperimentisanje – ponekad i kroz neuspeh – učimo brže. Ali, ono što je najvažnije jeste da možemo prilagoditi našu strategiju na osnovu stvarne implementacije u stvarnom svetu. Razvijanje mentaliteta rasta ključno je u ovom procesu, moramo ostati radoznali, prihvatiti promene kao konstantu, podsticati preuzimanje rizika i vrednovati napredak iznad savršenstva.

Veštačka inteligencija je tu, realna je, i ne možemo sebi priuštiti čekanje besprekorne strategije, to je kontraproduktivno i ostaviće nas iza. U digitalnoj eri, vreme je najvažnije. Pozvala bih sve da izbegavaju trošenje meseci na kreiranje složenih strategija i počnu sa izvršavanjem, čak i nesavršena akcija nadmašuje produženo planiranje. Razmotrite praktične scenarije, kako veštačka inteligencija može uticati na vaše poslovanje, interakciju sa korisnicima, vaš lanac snabdevanja ili razvoj proizvoda.

Koja je trenutna vizija Microsoft-a kada su u pitanju inovacije i kako planirate ostati na čelu tehnološkog razvoja?

Inovacija, dostupnost i saradnja. Rad u tehnologiji znači da uvek gledamo unapred, ali temelji za usvajanje inovacija u svom suštinskom obliku počeli su sa Satjom (izvršni direktor Microsoft-a Satya Nadella). Prošli smo kroz kolosalnu kulturnu transformaciju, jednu koja stavlja inovacije u prvi plan zajedno sa poverenjem. Da bi se inoviralo, morate se osećati sigurno. Postali smo kompanija fokusirana na veštačku inteligenciju, što je ogroman pomak, onaj koji postavlja temelje za ono što dolazi. Investirali smo značajna sredstva u veštačku inteligenciju jer smo optimistični u vezi sa onim što može učiniti kako bi pomogla ljudima, industriji i društvu, kao što sam već navela.

Nastavićemo sa investicijama u istraživanje i razvoj. Nastavićemo podržavati studente, startape i razvojne programere kao deo naših stalnih napora da doprinesemo inovativnim rešenjima. Nastavićemo saradnju sa partnerima i klijentima kako bismo rešavali ključne probleme u vezi sa budućnošću poslovanja, održivošću i bezbednošću. Nastavićemo sa demokratizacijom veštačke inteligencije. Potražnja ne opada, ali klijenti moraju mudro i efikasno investirati. U tu svrhu, jedno od naših najjačih oružja je posvećenost Model-as-a-Service, što ide izvan same tehnologije, jer se radi o osnaživanju organizacija da iskoriste potencijal veštačke inteligencije bez suvišne kompleksnosti.

Zamislite to kao platformu za modele. Različiti modeli dostupni klijentima, spremni za implementaciju i jednostavnu integraciju u postojeću infrastrukturu organizacije. Umesto da se modeli grade od nule – opcija koja takođe postoji – poslovanje može iskoristiti ove modele da pristupi moćnim mogućnostima veštačke inteligencije odgovorno, bez složenosti obuke, podešavanja i održavanja, ali sa svim standardima bezbednosti – privatnost podataka, enkripcija i usklađenost – ugrađenim u uslugu. Na taj način, preduzeća mogu brzo implementirati modele i fokusirati se na rešavanje problema. Govoreći o odgovornosti, verujemo da kada stvarate moćne tehnologije, morate se pobrinuti da se one razvijaju i koriste odgovorno.

Postavljali smo odgovornost kao prioritet od samog početka, jer smo u potpunosti posvećeni povezivanju tehnologije i ljudi kako bismo ostvarili obećanja veštačke inteligencije odgovorno, vođeni osnovnim skupom principa: pravičnost, pouzdanost, bezbednost, privatnost i sigurnost, inkluzivnost, transparentnost i odgovornost. Ove principe primenjujemo širom kompanije kako bismo razvijali i implementirali veštačku inteligenciju koja će imati pozitivan uticaj na društvo.

Kako Microsoft podržava i promoviše inkluziju žena u tehnološkom sektoru, i koje inicijative su se pokazale najefikasnijim?

Još jedno područje gde veštačka inteligencija može značajno pomoći je u ublažavanju pristrasnosti. Prema Boston Consulting Group, veštačka inteligencija ima potencijal da ublaži rodni jaz u vođenju tako što se bavi pristrasnostima u procesima zapošljavanja, procene i odluka o promociji. Dodatno, može doprineti poboljšanju zadržavanja zaposlenih žena, kao i unapređenju interakcija koje utiču na osećaj inkluzije zaposlenih. Izveštaj McKinsey dodatno ističe da bi žene mogle imati koristi od produktivnijeg i bolje plaćenog rada ako im se omogući da naprave neophodne tranzicije između profesija i sektora. Ovo su sva područja kojima pridajemo prioritet i u kojima smo aktivni. Ali hajde da počnemo od našeg doma i pažljivije pogledamo naš godišnji izveštaj o raznolikosti i inkluziji; samo u SAD-u žene zarađuju $1.006 ukupnog prihoda za svaki $1 zarađen od strane muškaraca sa istom radnom pozicijom i nivoom.

Kompanija konstantno ulaže napore u poboljšanje rodne raznolikosti u našoj globalnoj radnoj snazi. Naš vlastiti Izvršni Odbor je jedan od najraznovrsnijih među tehnološkim kompanijama. To odražava naš napor da stvorimo reprezentativan i inkluzivan tim lidera. Imamo brojne inicijative i programe usmerene na promociju rodne ravnopravnosti, raznolikosti i inkluzije. Ove napore uključuju regrutacione prakse koje imaju za cilj povećanje raznolikosti, pružanje jednaki mogućnosti za profesionalni razvoj i stvaranje inkluzivnog radnog okruženja. Takođe, kreirali smo Employee Resource Groups (ERG) koja povezuje, podržava i neguje raznolike zajednice zaposlenih, poput Žena u Microsoftu, i nudimo stipendije, mentorske programe i programe razvoja liderstva za žene i druge nedovoljno zastupljene grupe u tehnološkoj industriji. Microsoft Learn pruža prilike za sticanje sertifikata, pri čemu 86% žena na IT pozicijama ima najmanje jedan sertifikat, naglašavajući uticaj kontinuiranog učenja na profesionalni razvoj. Da bismo inspirisali sledeću generaciju,

Microsoft-ove žene volonterke aktivno učestvuju u programu DigiGirlz, predstavljajući mladim devojkama raznovrsne mogućnosti karijere u tehnologiji. Ponovno potvrđujući svoje opredeljenje, Naravno, važno je napomenuti da put ka rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu traje i zahteva zajednički napor cele industrije. Sa tim u vezi, stvaramo strateške partnerstva i sponzorstva širom sveta, stvarajući podržavajuće okruženje i pružajući resurse za sveukupan rast žena u tehnološkoj industriji. Naravno, važno je napomenuti da put ka rodnoj ravnopravnosti na radnom mestu traje i zahteva zajednički napor cele industrije.

U Srbiji, imamo odličan primer kroz inicijativu Microsoft Development Center-a, Wonem Know IT, čiji je cilj motivisati devojke I žene da započnu i razvijaju karijeru u IT sektoru. U okviru inicijative, sprovedene su različite aktivnosti tokom 10 godina, od serije “Her journey” na MDCS Instagram i YouTube kanalima, gde devojke mogu saznati više o karijernim putanjama žena koje već rade u IT-u, do događaja i radionica koji su uključivali više od 1000 devojčica i žena. Brojke i inicijative poput ovih su dokaz kako radimo unutar lokalne zajednice.

Kako Microsoft pristupa izveštavanju o ESG (Ekološkim, Društvenim i Upravljačkim) pitanjima i kojim specifičnim održivim ciljevima kompanija aktivno teži, odražavajući svoje obaveze prema ekologiji, društvu i upravljanju?

Ponovo, naš rad počinje uređivanjem vlastite kuće. Postavili smo ambiciozne ciljeve u smanjenju našeg ugljeničnog otiska, očuvanju vode i eliminaciji otpada. Planiramo postati kompanija sa negativnim ugljeničnim bilansom, pozitivnim bilansom vode i nultim otpadom do 2030. Nismo samo u procesu smanjenja emisija ugljenika, već želimo ukloniti više ugljenika iz okoline nego što emitujemo.

Cilj za 2050. godinu je ukloniti sav ugljenik koji je kompanija emitovala od svog osnivanja 1975. godine. Ponovo, ovo je oblast u koju ulažemo značajna sredstva, jer uključuje višestrani pristup, od korišćenja obnovljive energije do tehnologija uklanjanja ugljenika, pa do iskorišćavanja uvida zasnovanih na podacima u svrhu održivosti i inovativnih partnerstava koja ubrzavaju razvoj inovativnih klimatskih rešenja. Imamo sopstveni AI for Good laboratoriju koja radi izuzetne stvari u tom smeru, fokusirajući se posebno na veštačku inteligenciju za Zemlju, među ostalim oblastima. Ovi napori su deo naše šire obaveze prema nultim emisijama i održivoj budućnosti za sve. Nastojimo biti lideri primerom i podsticati naše partnere i klijente da iskoriste naša rešenja putem kojih stvarno želimo pomoći preduzećima i organizacijama da postanu održiviji.

Posvećeni smo deljenju saznanja, ubrzanju tržišta, skaliranju rešenja i transparentnosti o napretku. Naš Microsoft Cloud for Sustainability je alat koji može pomoći boljem upravljanju i pripremi podataka, kao i praćenju i napredovanju ka ciljevima održivosti. Već imamo odlične primere u Jugoistočnoj Evropi kompanije koje su nas izabrale kao saveznika u njihovom putovanju održivosti, postižu izuzetne ciljeve poput povećanja energetske efikasnosti do 98% prelaskom na Cloud. Konkretno za Cloud for Sustainability, aktivno integrišemo mogućnosti veštačke inteligencije, kako bismo pomogli kompanijama da pređu od obaveze ka akciji.

Jedan od ključnih koraka u ovoj oblasti je i Copilot. On besprekorno radi sa Microsoft Sustainability Manager-om pružajući integrisani AI model za dublju analizu izračunatih podataka o emisijama, identifikujući mogućnosti smanjenja. Samo jedan od koraka koje preduzimamo kako bismo omogućili organizacijama ostvarivanje značajnog napretka na njihovom putu dostizanja ciljava u oblasti održivosti.

The post Intervju: Kristina Tikhonova General Manager za Jugoistočnu Evropu u kompaniji Microsoft appeared first on Social Emotion.

Domen Copič iz Daktele objašnjava da oni nude sistem koji pruža pregled svih informacija o klijentima. Dakle, kada vas klijent kontaktira (glas, e-pošta, ćaskanje itd.), zahtev će ići direktno do vaše najadekvatnije ili za određenu oblast najstručnije osobe, kako bi najkvalitetnije odgovorila na pitanja i zahteve. Sve ovo podržava naša moderna i sigurna cloud infrastruktura. Važno je istaći da pružamo i tehničku podršku na srpskom jeziku – kaže Domen i dodaje da je Daktela osnovana u Češkoj 2005. godine  od kada pomaže i podržava poslovanje više od 1.000 kompanija iz celog sveta, (uključujući i češku vladu) kako bi poboljšali svoje kanale komunikacije.
Domen je u razgovoru za naš portal opširnije pričao o uslugama koje nudi kompanija Daktela.

Kako zapravo funkcionišu CRM baze?

Tipična klasifikacija CRM (Customer Relationship Management) sistema zasniva se na njegovoj funkciji. CRM može biti analitičko, operativno i saradničko sredstvo. Neki od trenutnih CRM sistema fokusiraju se uglavnom na automatizaciju prodaje i marketinga. Danas kompanije uglavnom traže kompleksno rešenje koje je u mogućnosti da pokrije sve potrebe koje su vezane za njihov marketing, prodaju i brigu o kupcima. Daktela je prvenstveno cloud kontakt centar i komunikacioni softver koji uključuje osnovni, ali veoma pristupačan CRM modul. Pokriva najvažnije potrebe svakog malog, srednjeg i većeg preduzeća i kontakt centra. U slučaju većih kompanija, sa veoma složenim potrebama, obično je omni-kanalni deo komunikacije koji ne radi optimalno – i tu se uključuje Daktela. Naša prednost je to što možemo da se povežemo sa svim najpopularnijim CRM sistemima preko REST API-ja i poboljšamo njihov komunikacioni aspekt. Drugim rečima, Daktela je rešenje na jednom mestu za mala i srednja preduzeća i dodatak za poboljšanje komunikacije složenim CRM sistemima.

Koje su to ključne prednosti koje nudite u odnosu na konkurentske kompanije? Na koje načine komunicirate? Šta nudite? Postoje li posebni paketi?

Postoji mnogo prednosti koje možemo ponuditi, kako opšte tako i u poređenju sa konkurencijom. Ali da navedemo samo one najvažnije:

1. Omnichannel: Daktela ne ograničava svoje klijente samo na jedan kanal komunikacije – već nudi mogućnost korišćenja svih dostupnih (upravljanje pozivima, veb-čet, e-mail, FB Messenger, Viber, WhatsAp SMS…) u jednom rešenju. Daktela je platforma koja zaposlenima naših klijenata nudi organizovan i jednostavan pregled svih komunikacija – internih i sa njihovim klijentima – na jednom mestu. Nema više traženja izgubljene e-pošte ili nepotrebnih dodatnih razgovora.
2. Integracije i bezbednost: Daktela može jednostavno i nesmetano da se poveže sa najpopularnijim ERP, CRM i eCommerce platformama preko REST API-ja ili pripremljenih integracija. Daktela je rešenje zasnovano na oblaku (cloud). Bezbedan je, lak za implementaciju i pristupačan, jer nema dodatnih troškova za hardver i održavanje.
3. One stop shop: Daktela je telekom operater, što znači da brinemo o vašim telefonskim brojevima, kvalitetu poziva i bezbednosti vaših podataka – tako da ne morate da brinete o tome.
4. Poboljšanje je konstanta: Tim od preko 60 inženjera stalno dodaje nove funkcije u skladu sa trenutnim trendovima i potrebama klijenata. Fleksibilni smo i sposobni da se prilagodimo potrebama i procesima klijenta, ako je potrebno. Takođe, Daktela je nedavno kupila većinski udeo u češkom startupu Covorkers.ai, koji je lider na ovom tržištu za inteligentne robote za ćaskanje i za glasovne robote. Dakle, ovaj korak otvara dalje mogućnosti da se kompanijama omogući prelazak na sledeći nivo brige o korisnicima.
5. Fokus na krajnjeg korisnika i fleksibilnost: Nudimo podršku na vašem jeziku. Brinući o vama, našim klijentima, posredno brinemo i o vašim klijentima – to je naša osnovna vrednost. Razgovaramo sa kupcima, slušamo pažljivo o njihovim problemima i savetujemo najoptimalnije rešenje, ne forsirajući sveobuhvatan pristup. Daktela je fleksibilna i modularna. Možete odabrati koji modul ili kanal ćete koristiti, a druge module možete dodati kasnije, kada budete spremni.

Naši kupci veoma cene fleksibilnost koju posedujemo i pružamo. Naplaćujemo korišćenje sistema na osnovu licence zasnovane na korisniku. Svaki klijent može biti drugačiji, a mi pokušavamo da prilagodimo i specifičnosti u cenama. Nudimo paket ili pakete, u zavisnosti od modula koji se koriste i broja korisnika, što znači da plaćate onoliko koliko koristite. Ako je vaše poslovanje sezonsko – možete da dodajete i uklanjate korisnike na mesečnom nivou i plaćate manje u niskoj sezoni, a više tokom špica. Otvoreni smo i fleksibilni da se prilagodimo vašim realnim potrebama, a samim tim je i ponuda prilagođena vama.

Na kojim tržištima poslujete?

Trenutno opslužujemo više od 1.000 korporativnih klijenata svih veličina širom sveta. Daktela ima svoje filijale u Ujedinjenom Kraljevstvu, Dubaiju, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji, Rumuniji, Filipinima… Na mnogim evropskim tržištima, a i u inostranstvu uopšte, poslujemo preko partnera, pa je asortiman naših proizvoda i usluga priličn širok i značajan.

Koje domaće kompanije treba da implementiraju vaš program?

Svaka kompanija koja ima potrebu da komunicira sa svojim klijentima i nastoji da poboljša korisničko iskustvo je naš potencijalni klijent. Nijedan kupac nije prevelik ili premali za ovo rešenje, jer je sistem fleksibilan i “raste” sa vašim poslovanjem. Globalno pružamo naše usluge velikim igračima u oblasti e-trgovine, trgovcima na malo, IT kompanijama, logističkim kompanijama, državnim sistemima i mnogim drugima.

Srbija je sa naše tačke gledišta tržište koje se dinamično razvija, sa velikim potencijalom. Kompanije iz različitih industrija počinju da se fokusiraju na razvoj odličnog korisničkog iskustva. Oni traže automatizovana rešenja kako bi bolje upravljali svojim procesima i procedurama brige o korisnicima i kupcima, a sve to dovodi do boljih poslovnih rezultata i povećanja prodaje. I mi nastojimo da stvorimo autentične veze sa kupcima. Ne postoji regionalni provajder CSaaS rešenja, a globalni provajderi možda neće uvek biti u mogućnosti da pruže dovoljno dobru podršku svojim klijentima na njihovom lokalnom jeziku. Zbog svega navedenog Daktelina konkurentska prednost nije zasnovana samo na proizvodu koji smo razvili i na koji smo veoma ponosni, već i na odličnoj brizi i podršci na lokalnom jeziku, što bi moglo biti još važnije, posebno za kompanije iz Srbije.

Da li danas već postoje ratovi oko podataka? Kakva su vaša predviđanja za budućnost? Kako će se kompanije zaštititi od sajber napada i kako se njihovi podaci mogu zaštititi?

Ne znam da li bismo to mogli da nazovemo ratovima, ali je pretnja realna. Sigurno postoje slučajevi u kojima se podacima trguje, prodaju ih radi profita: počevši od slučajeva u kojima ih nezadovoljni zaposleni preuzme i proda, do slučajeva profesionalnih hakera koji prodaju nelegalno stečene podatke. Sajber-bezbednost svakim danom postaje sve važnija tema. Kako se kriminal sve više preusmerava i u virtuelni prostor, ulaganje u snažnu bezbednost u internet prostoru postaće glavni zadatak skoro svake kompanije. Tema bezbednosti je veoma složena i zahteva mnogo znanja i iskustva. Kompetentnost stručnjaka je cenjena i veoma skupa, ali su i interne procedure bitne. Pre svega, neophodno je primeniti odgovarajuća interna pravila kompanije i, najvažnije, poverenje zaposlenih. Drugo, moraćete da primenite tehnološke mere za poboljšanje sveukupnog obezbeđenja podataka, kao što su zaštite aplikacija, odgovarajući ACL-ovi, SSO itd. Treće, trebalo bi da redovno testirate ove mere.

Možete li nam dati primer kako to funkcioniše u praksi?

Obično angažujete stručnjaka za bezbednost i on/ona će vas posavetovati kako da postupite. Prvi korak je sprovođenje mera na nivou organizacije i ljudi. Izradićete dokumente i procedure, a osoblje će biti informisano i predano u ovoj oblasti. Sledeći korak je pokušaj pronalaženja ranjivosti u sistemima, od onih poznatih koji se mogu naći u onlajn bazama podataka, do izvođenja testiranja u praksi. Sve navedeno rezultira nalazima kojima se moraju baviti tehnološki timovi.

Važno je razumeti i da što je manja kompanija, to manje vremena i sredstava može sebi da priušti za ulaganja u sigurnost i razvoj sistema. Ovo je, možda, jedan od najbitnijih razloga zašto bi trebalo da koriste usluge profesionalnih firmi. Uz rešenja u claudu, kao što je Daktela, kompanija sve, uključujući i zaštite, kupuje kao deo mesečne naknade. Provajder ima obavezu da se fokusira na oblasti koje kompanija u ovom segmentu nema resursa da pokrije.

Da li imate dovoljan broj stručnjaka na svim tržištima na kojima poslujete?

Daktela tim podrazumeva angažovane stručnjake za sva tržišta na kojima poslujemo i tako mora biti jer nudimo i podršku na lokalnom jeziku tokom radnog vremena. Van tradicionalnog radnog vremena pružamo podršku na engleskom 24/7h.

 Da li ćete zaposliti stručnjake iz Srbije?

Već imamo angažovane ljude iz Srbije, a planiramo da proširimo svoj tim u budućnosti. Za kvalitetne kadrove je poziv uvek otvroren.

The post Daktela: Novi softver koji na najbolji način rešava sve probleme u komunikaciji appeared first on Social Emotion.

Bubble Cup, takmičenje namenjeno mladim IT studentima i srednjoškolcima, ima za cilj popularizaciju programiranja kod mlađih uzrasta, a ovogodišnje finale u Beogradu održano je za timove u okviru Premier League i Rising Stars divizija.

Iskoristili smo priliku da popričamo sa Aleksandrom Damjanovićem, koji je Technical Director Bubble Cup-a i Senior Software Engineer u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (MDCS) i saznamo nešto više o samom Bubble Cup takmičenju, počecima, izazovima, evoluciji, ali i planovima za budućnost.

Kako je izgledao početak Bubble Cup-a, a kako takmičenje izgleda danas nakon 15 godina? Koje su to promene koje su bile značajne?

Neverovatno je koliko se Bubble Cup promenio u poslednjih 15 godina. Od takmičenja za koje je u Srbiji znalo samo nekoliko stotina ljudi do međunarodnog takmičenja koje privlači najbolje svetske takmičarske programere. Međutim, čak i uz sve ove promene, cilj Bubble Cup-a uvek ostaje isti – popularizacija algoritamskog programiranja u Srbiji kroz prikazivanje važnosti rešavanja problema, komunikacije i timskog rada, ali i kontinuirano osnaživanje novih generacija IT talenata. Važno je pomenuti da je Bubble Cup uvek pratio format sličan najelitnijem fakultetskom takmičenju u programiranju – ACM ICPC (Association for Computing Machinery – International Collegiate Programming Contest), gde univerzitetski timovi od tri osobe pokušavaju da reše što više izazovnih algoritamskih problema za 5 sati. Međutim, više od 20 godina nikada nismo imali tim koji predstavlja našu državu na svetskom finalu ACM ICPC. To se promenilo 2020. godine kada se tim iz Srbije prvi put u istoriji plasirao u finale. Svake godine više od 16000 timova širom sveta to pokušava to da uradi. Još više je impresivna činjenica da je na samom finalu osvojio 24. mesto u ukupnom plasmanu od 100+ finalista.

Jedan od glavnih izazova bio je, osim rešavanja zadataka, i njihovo osmišljavanje. Koliko je bilo zahtevno pripremiti sadržaj i kako su se ovogodišnji timovi snašli i odgovorili na isti?

Smišljanje zadataka za finale je u isto vreme zanimljiv i izazovan posao. Zadatke treba napraviti tako da budu dovoljno teški takmičarima, da pokrivaju dosta različitih oblasti, ali takođe napraviti ih tako da im bude interesantno dok ih rešavaju. Trudimo se da zadaci ne budu veštački napravljeni već da su motivisani problemima realnog sveta sa kojima se susrećemo.

Ove godine su srednje škole i univerziteti radili identične zadatke. Ono što nam je bilo iznenađujuće ove godine je da su srednje škole pokazale bolje u samom rešavanju zadataka od univerziteta. Drago nam je da vidimo konstantan progres generacija i nadamo se da će nove generacije uskoro uspeti da obore trenutne domaće rekorde na ACM ICPC takmičenjima.

Šta je Bubble Cup Book i kako je ona nastala?

Ono što smo primetili u prošlosti je da su rešenja za kvalifikacione probleme za takmičenje ACM ICPC obično ili nedostajala ili ih je bilo izuzetno teško pronaći. Da bismo pomogli učesnicima da imaju najbolje iskustvo učenja, svake godine smo kreirali Bubble Cup Booklet koji sadrži rešenja iz finala Bubble Cup-a koja su detaljno objašnjena.
Ova inicijativa je kulminirala na takmičenju “Bubble Cup 10”, kada smo napravili našu prvu Bubble Cup knjigu – Bubble Cup Book. Bubble Cup Book je mnogo više od arhive Bubble Cup rešenja u poslednjih deset godina. To je priča o počecima Bubble Cup-a, o načinu na koji se takmičenje menjalo tokom godina. Takođe, tu su i priče ljudi koji su ga učinili ovakvim kakav je danas i osvrt na pobedničke timove.

Finale Bubble Cup-a je trenutak u kome se ogleda pun sjaj ovog takmičenja. Koliko je bilo zahtevno prilagoditi ga pandemiji? Da li su se sada stvari vratile “na staro”?

Finale Bubble Cup-a je događaj koji se održava uživo, ali nas je situacija sa pandemijom primorala da se prethodne dve godine prilagodimo onlajn formatu. Da bismo to brzo i efikasno uradili, iskoristili smo platformu Petlja, na kojoj je finale održano u potpuno onlajn formi, a takmičari iz celog sveta mogli su da predstave rešenja problema direktno iz svojih domova.
Kako su stvari postajale sve bolje sa pandemijom, želeli smo da finale Bubble Cup-a ponovo bude održano uživo, kako bi timovi na licu mesta iskoristili priliku i da se lično upoznaju. Ipak, zbog toga što su putovanja, covid smernice i isporuka još uvek prilično ograničeni u nekim zemljama, odlučili smo da ovogodišnje finale Bubble Cup-a bude u potpunosti lokalno takmičenje kao što je bilo kada je prvobitno počelo pre 15 godina.

Koliko je Bubble Cup značajan za Microsoft Razvojni Centar u Srbiji (MDCS)?

Bubble Cup ima zaista impresivnu i dugu istoriju. Koliko je on važan za MDCS najbolje govori činjenica da je počeo prve godine nakon osnivanja MDCS-a. Konstantan napredak i odlična organizacija Bubble Cup-a mogući su zahvaljujući snažnom angažovanju ljudi iz MDCS-a – i zaposlenih i praktikanata. Ono što je fascinantno je da su mnogi od njih prvobitno bili takmičari Bubble Cup-a. MDCS beleži značajan rast godinama unazad, a ono zbog čega sam takođe srećan je razvoj nove generacije MDCS ljudi koji su spremni da se pridruže, vode i transformišu Bubble Cup u godinama koje su pred nama.

Šta biste poručili mladima koji žele da se prijave na Bubble Cup, ali možda nemaju hrabrosti za to?

Ako volite programiranje, rešavanje zadataka i rad u timu Bubble Cup je pravo mesto za vas. Na samim kvalifikacijama na takmičenju imamo zadatke svih težina. Takmičarski deo je manje bitan u odnosu na znanje koje ćete steći, ne samo direktno rešavajući probleme već i u komunikaciji sa članovima tima. Razumećete sve prednosti rada i timu i smišljaćete kako je najbolje da se organizujete. Sve ovo iskustvo će vam biti jako značajno ne samo prilikom intervjua za posao već i kada krenete da radite.

The post Bubble Cup: Od dobre ideje do elitnog međunarodnog takmičenja appeared first on Social Emotion.

Tokom rada na razvoju video igara, premda mu to nije bio primarni zadatak, Strahinja je poželeo da razume kako ljudi doživljavaju igre i njihovu funkcionalnost na čijem je razvoju radio ― zato je svoju karijeru usmerio u pravcu Product Management-a u Microsoft Razvojnom centru.

Strahinja Rodić je od malih nogu pokazivao entuzijazam za video igre, ali nije mogao da sluti da će upravo one biti sastavni deo njegove karijere, dok je prve korake načinio na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Posvećenost i marljiv rad na ostvarenju svog cilja, doveli su ga do pozicije u Microsoft Razvojnom centru, a kako je taj put izgledao, šta podrazumeva Product Management i koja su sve njegova zaduženja, pročitajte u intervjuu sa Strahinjom.

Kako su izgledali tvoji prvi koraci u svetu tehnologije i tvoj razvojni put?

Strahinja: Prvi-prvi koraci definitivno uz prvi komp, Pentium 1, početkom 2000-ih. Tokom odrastanja proveo sam nebrojano sati igrajući video igre. U jednom trenutku sam čak i držao Counter-Strike 1.6 server. Dosta sam se bavio glumom i muzikom i verovao sam da ću studije nastaviti u tom pravcu, a uz pomoć računara interesovao sam se pomalo i za audio i video produkciju.

Međutim, kada je trebalo doneti odluku koji ću fakultet upisati, roditelji su insistirali da postoji neka rezervna opcija ukoliko ne budem primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Tako je Elektrotehnički fakultet u Beogradu postao “rezervna opcija” za fakultet. Prijemni za glumu nisam prošao, a takođe nisam položio ni prijemni na ETF-u, dok mi je na FON-u falio 1 bod za IT smer. Na nagovor svojih roditelja, i uz njihovu beskrajnu i nesebičnu podršku, upisao sam Računarski fakultet (RAF) u Beogradu, i to je jedna od (naj)boljih stvari koja mi se desila.

Prvi ozbiljniji koraci u svetu tehnologije su napravljeni na RAF-u, gde sam završio osnovne i master studije. U četvrtoj godini studija povereno mi je da budem saradnik u nastavi na predmetu Uvod u programiranje. Nedugo zatim, karijerni put sam nastavio u jednoj gejming kompaniji gde sam radio kao C++ programer na razvoju AAA video igara narednih godinu i po dana.

Zbog čega si odlučio da se prijaviš za poziciju Product Manager-a u Microsoft Razvojnom centru Srbija (MDCS)? 

Strahinja: Tokom rada na razvoju video igara, iako mi to nije bio primarni zadatak, dosta sam se interesovao da razumem kako ljudi doživljavaju igre i funkcionalnosti na čijem sam razvoju radio. Bilo mi je zanimljivo da vidim snimke ili pročitam komentare igrača u nadi da ću moći da doprinesem tadašnjem timu da unapredimo igru.

Tada sam počeo da osvešćujem koliko me pored tehničkog dela, interesuje kako proizvod na kojem radim utiče na druge ljude i svet, kao i biznis aspekt i (funkcionalni) dizajn projekata na kojima radim.

U paraleli sa tim, slušao sam priče o PM poziciji od Vojina, mog prijatelja i kolege sa RAF-a koji je tada radio kao PM u MDCS-u. Tada sam povezao da je to zapravo nešto što bih voleo da radim. Znao sam od ranije da je MDCS jedan od najtraženijih poslodavaca u Srbiji, a čuo sam i dosta pozitivnih priča od ljudi koji su radili tamo.

U jednom trenutku Vojin mi je poslao oglas za otvorenu poziciju, i meni je bilo kristalno jasno da treba da se prijavim i probam. Prolazim proces selekcije, koji čine 3-4 intervjua, i od oktobra 2020. počinjem da radim kao Program/Product manager.

Kako izgleda tvoj radni dan, koja su tvoja zaduženja?

Strahinja: Radni dan Program/Product manager-a je interesantan i dinamičan. Svaki dan donese neko novo (sa)znanje i iskustvo. Najčešće počne tako što proverim kada imam sastanke tog dana, prođem kroz mejlove i poruke sa MS Teams-a, i napravim plan za taj dan. S obzirom na to da MDCS ima hibridno radno okruženje, ukoliko sam u kancelariji, često mi dan započne kafom i razgovorom sa kolegama.

U dogovoru sa timom ili u zavisnosti od konkretnih sastanaka koje imamo, nekada radim od kuće, a neretko radim i iz kancelarije. To mi daje dovoljno fleksibilnosti da mogu da koristim čari rada od kuće, a ujedno i da izgradim i održim dobre međuljudske odnose sa koleginicama i kolegama. Rad od kuće je super, ali druženje i saradnja uživo dosta pomažu u izgradnji dobrog timskog duha.

Još jedna fleksibilnost, i prednost rada u MDCS-u je fleksibilno radno vreme (ali zaista!). Ima dana kada radni dan počnem i u 7 ili 8 ujutru jer mi odgovara da neki dan završim ranije, ali ima i dana kad započnem nešto kasnije, npr. oko 11 ukoliko imam neke sastanke sa kolegama iz Amerike ili samo želim da malo duže spavam. To mi često pomaže da završim privatne obaveze i adekvatno isplaniram vreme za sebe.

Ključna stvar u poslu PM-a jeste da se postara da tim razvija proizvod u pravom smeru; tačnije da ceo tim bude siguran da razvija pravi proizvod. Naš zadatak je da osmislimo proizvod koji rešava neki problem i čini život lakšim ciljnoj grupi korisnika. To treba da se uradi tako da korisnici budu zadovoljni, dok smo ujedno i odgovorni za uspešnost proizvoda i biznisa rukovodiocima kompanije.

Posao PM-a je često da uradi istraživanje neke oblasti gde smatra da može biti korisno investirati vreme i unaprediti proizvod, i da na osnovu podataka dobijenih iz tog istraživanja predstavi ideju drugim zainteresovanim stranama i ubedi ih da je baš to smer u kom treba da se ide. U saradnji sa softverskim inženjerima i drugim kolegama koji rade na istom proizvodu, PM definiše plan i strategiju razvoja proizvoda, kako sa funkcionalne tako i sa biznis strane.

PM može da bude junior ili praktikant, ali i senior i tim menadžer. Stoga, PM-ovi moraju da zasluže autoritet i poštovanje kako bi došli u poziciju da mogu da donose bitne odluke.

Kako Product Manager uspeva sve ovo da uradi?

Strahinja: Razvijanje softverskih rešenja (proizvoda) je dosta više od samog pisanja koda. Programiranje je neophodno da bi proizvod funkcionisao i bez dobrog koda često nema ni dobrih proizvoda, ali da bi proizvod bio uspešan potrebno je dosta stvari da se uradi. PM-ovi su pre svega zaduženi da dobro razumeju tržište i potrebe. Istraživanje je jedna od ključnih veština svakog Program/Product manager-a.

Pre svakog osmišljavanja novih funkcionalnosti i proizvoda, potrebno je dobro istražiti tržište, pre svega jasno definisati i razumeti korisnike, kao i potrebe koje imaju. Treba utvrditi koje probleme ti korisnici imaju kako bi se osmislilo rešenje koje će da im reši te probleme i učini neku aktivnost lakšom.

Takođe, posao PM-a obuhvata i pisanje dokumentacije, kreiranje tutorijala kako se koristi softversko rešenje koje je tim razvio, kako bi edukovao korisnike i olakšao im korišćenje softvera. Dokumentacija se stalno unapređuje i često PM kombinuje ostale oblasti znanja kako bi se dodale nove funkcionalnosti i unapredio softver.

Da li nam možeš opisati sada kako su izgledali tvoji radni dani, iz ugla u radu sa mladima koji su na praksi? 

Strahinja: Ukoliko u nečemu želite da se razvijate, učite i napredujete, mislim da je najbitnije naći dobre mentore (formalne ili neformalne) iz oblasti koje vas zanimaju i raditi sa njima. U radu sa mentorima, dosta je bitno uraditi sopstveno istraživanje problema sa kojim se suočavate, pronaći što više potencijalnih rešenja i neka od njih probati ili testirati.

Nakon što imate toliko saznanja i informacija, znaćete koja konkretna pitanja treba da postavite mentorima i u kom delu pronalaska rešenja vam mogu najviše pomoći. Ovo je mnogo bitno, tako se najbolje uči.

U razgovoru sa ljudima koji žele da se prijave za praksu ili juniorsku PM poziciju, primetio sam da je često pitanje koliko je tehničkog znanja potrebno, da li je neophodno da znaju da programiraju i slično. Ne bih rekao da je nužno neophodno da znaju da programiraju, mada je veoma poželjno i prednost, jer je bitno da dobro razumeju koncepte razvijanja softverskih aplikacija, neku high-level arhitekturu softverskih sistema, koje tehnologije se mogu koristiti, kakva softverska rešenja i mogućnosti postoje i slično.

Konkretno u Azure Data timu, mislim da je neophodno da kandidat razume osnovne koncepte baza i skladišta podataka, da je nekada koristio/la SQL jezik i/ili neki programski jezik, i poželjno je da je upoznat sa cloud tehnologijom. Ne mora to da bude na nekom veoma ozbiljnom nivou, studenti koji su na višim godinama studija (od navršene treće godine studija) verujem da imaju dovoljan nivo tehničkog znanja za praksu.

Za juniorsku poziciju, koliko sam upućen, nije neophodno da neko studira/završava neki tehnološki fakultet, tako da se osnove računarskih nauka i osnovna znanja navedenih tehnologija i koncepata mogu steći i kroz praktičan rad na razvoju softverskih rešenja ili neki drugi vid obrazovanja.

Deo si Azure Data tima, na čemu sve radite?

Strahinja: Azure Data tim je verovatno najveći tim u MDCS-u, i čini ga nekoliko stotina ljudi. Mi smo fokusirani na razvoj nekih od najvećih baza podataka dostupnih na Azure platformi. Azure Data team je podeljen u dva tima koji rade na dva različita Microsoft-ova proizvoda: Azure SQL Managed Instance i Azure Synapse Analytics.

Ja sam deo tima koji radi na razvoju Azure Synapse Analytics proizvoda. Tim u Srbiji konkretno radi na razvoju serverless Synapse SQL servisa dostupnog u okviru Azurove Sinapse. Azure Synapse Analytics jeste cloud rešenje koje omogućava korisnicima brzo i jednostavno kreiranje analitičkih rešenja nad velikim podacima (eng. Big Data).

Sa pozicije Program Manager-a, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na PM praksu u MDCS-u?

Strahinja: Preporučio bih im da za početak pročitaju neku od knjiga poput Mamin test, The Lean Startup, ili Lean Customer Development kako bi bolje razumeli posao Program/Product manager-a, kako razgovarati sa korisnicima i da li je ovaj posao nešto što ih zaista interesuje. Često se desi da ljudi pomešaju posao Project manager-a (PM) sa poslom Program/Product manager-a (PM).

Razlika između ova dva tipa posla je dobro opisana u knjizi Cracking the PM interview, koja takođe može dosta dobro poslužiti u pripremi za proces selekcije. Tokom pripreme za intervju, ne bih savetovao kandidatima da imaju unapred spremljene odgovore na često postavljena pitanja navedena u knjizi, već više da o njima promisle i razmišljaju kako bi oni možda odgovorili na neko od njih dok budu čitali knjigu.

Cilj intervjua je da se vidi kako kandidati spontano razmišljaju, unapred pripremljeni odgovori se lako uoče, a knjiga će im pomoći da razumeju šta mogu da očekuju na intervjuu. Ono što svima toplo preporučujem jeste da u svoje slobodno vreme van studija pronađu nešto što ih zanima i da rade na tome.

Da li je to projekat u vezi sa video igrama, kozmetike i modne industrije ili sporta je manje bitno. Bitno je da imaju neke projekte na kojima mogu da rade sa svojim drugarima/kolegama ili samostalno, i da tako steknu neko znanje i iskustvo van studija.

Svima koji bi želeli da se prijave, ozbiljno savetujem da ne oklevaju već da se odmah prijave čim vide otvorene pozicije (nevezano za to koja pozicija je u pitanju). Razumem da proces selekcije možda može da izgleda malo strašno (prvo se dobija test, potom kandidat ima dva do tri intervjua), ali što se pre prijave pre će dobiti priliku da rade u MDCS-u.

Čak i da ne prođete iz prvog pokušaja, dobićete veoma vredno iskustvo na osnovu kojeg ćete moći da unapredite svoje meke i tehničke veštine, uradite neki dodatan projekat ili slično, i poboljšate sebi šanse za neku narednu otvorenu poziciju.

The post Nebrojani sati provedeni uz Counter-Strike za Strahinju su se isplatili ― Pripremili su ga za karijeru u Microsoft Razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

IT industrija, jedna od najbrže rastućih industrija, sve je zastupljenija među mlađim generacijama i ljudima koji žele da napreduju koristeći najsavremeniju tehnologiju.

Svi mladi ljudi željni znanja iz ove branše imaju priliku da se prijave za plaćenu studentsku praksu u Microsoft razvojnom centru u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS), a apliciranje je otvoreno do 7. avgusta.

Kako izgleda praksa u razvojnom centru u Srbiji, šta je naučio tokom svog boravka u MDCS-u, kako je dobio posao i kako se danas snalazi u ulozi mentora, otkrio je softver inženjer, Miljan Zarubica.

Miljane, u Microsoft razvojnom centru počeo si kao praktikant, a sada si na poziciji softver inženjera. Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Miljan: Kako sam oduvek voleo matematiku, moj inicijalni plan je bio da posle završene srednje škole upišem matematički fakultet i da se time bavim u životu. Najveća prekretnica u mom životu jeste bila odlazak u istraživačku stanicu “Petnica” gde se u periodu upisivanja na fakultet održavao letnji seminar. U razgovoru sa ljudima tamo, odlučio sam da rizikujem i upišem SI smer na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
U toku studija MDCS jeste bio vid prestiža i veliki broj studenata je želeo da radi praksu tamo, tako da sam i ja odlučio da se prijavim. Prijavio sam se posle završene druge godine i nisam prošao test. Nisam dozvolio da to negativno utiče na mene i prijavio sam se ponovo posle treće godine, i tada sam prošao test i intervjue i dobio praksu.
Nekoliko meseci nakon završetka prakse sam dobio poziv iz MDCS-a, ponudili su mi poziciju softver inženjera koju sam ja odmah prihvatio, uz dogovor da počnem sa radom kada završim fakultet.

Koliko je iskustvo koje si stekao tokom prakse uticalo na tvoje znanje i veštine?

Miljan: Iskustvo koje sam dobio na praksi mi je pomoglo da proširim vidike i razumem šta u stvari znači biti inženjer. Projekti sa kojima sam se susretao na fakultetu su se najčešće sastojali od toga da se rešenje problema piše od nule, što je takođe podrazumevalo i implementaciju svih struktura korišćenih u kodu.
Takav pristup je odličan za učenje jer se tako stiče znanje o prednostima i manama algoritama i struktura podataka koji se često koriste. Mana ovog pristupa je ta što se ne stiče veština korišćenja postojećeg koda, a upravo to je ono što je mene MDCS naučio.
Takođe, na praksi sam naučio da sve što može da se desi – desiće se i da na velikim projektima mora mnogo da se pazi da dodavanje novog koda ne naruši funkcionalnost već postojećeg koda.
To nije uvek lako, ali uvek postoji mehanizam koji služi za odbranu od toga, a to je testiranje. Još tada sam naučio koliko je važno imati dobre testove za svaku izmenu koja se pravi u kodu.

Počeo si kao praktikant, a trenutno si mentor onima koji su na svom početku u MDCS-u. Sada, kada možeš da se osvrneš na obe pozicije, šta ih sve razlikuje?

Miljan: Mentorima je zadatak da praktikantu pruže prilike za učenje i pokazivanje znanja. Cilj je da se uz rad sa praktikantom uvidi da li postoje neke stvari koje bi mogle da se poboljšaju i da se sa praktikantom na tome radi. Na kraju prakse odgovornost mentora je da kaže kako se praktikant pokazao.
Projekat nije jedino merilo uspešnosti prakse, već mnogo više utiče to koliko praktikanti koriste prilike za učenje i koliko pokazuju napretka u toku same prakse. Pozicija u kojoj se nalazi praktikant je suprotna. Kao praktikant pokušavaš da dokažeš da ti je stvarno mesto tu gde jesi, i usput da upijaš što više znanja možeš.
Projekat koji dobiješ je uglavnom zahtevan i znanje sa kojim si došao na praksu ti nije dovoljno da ga rešiš. Zato se trudiš da učiš što više i da probaš da kroz priču sa zaposlenima razumeš kako oni rešavaju probleme sa kojima se ti susrećeš i da koristiš to. Meni je praksa služila kao prozor u to kako izgleda kada si zaposlen, i sada kada radim u firmi vidim da sam tada stvarno video pravu sliku.

Kako je izgledao tvoj radni dan kao praktikanta, a kako izgleda sada? Na koji način su se promenila tvoja zaduženja?

Miljan: U početku prakse se moj ceo dan svodio na istraživanje mogućih pristupa u rešavanju problema, dok je ostatak prakse bio fokusiran na implementaciju svakog od tih pristupa. Ovo se razlikuje od sadašnjeg posla u tome što sada istovremeno radim na više projekata. Glavno zaduženje koje jedan praktikant zapravo ima je prezentacija svega urađenog u toku trajanja prakse.
Prezentacija se sastoji iz postavke samog problema, gde se vidi da je praktikant zapravo i razumeo problem koji se rešava, kao i iz predstavljanja svih isprobanih pristupa i evaluacija svakog od njih. Osnovna zaduženja koja se dobiju pri zaposlenju ostaju uglavnom nepromenjena – a to je da se razvija neki deo proizvoda i učestvovanje u dizajniranju rešenja zajedno sa ostatkom tima. Timovi u MDCS-u su napravljeni tako da svaki tim razvija neku određenu funkcionalnost, i s tim dolazi i održavanje te funkcionalnosti.
Neophodne su i diskusije sa drugim timovima o tome kako bi ta funkcionalnost mogla da utiče na njih. Još jedno od zaduženja koje sam sa zadovoljstvom izabrao je intervjuisanje praktikanata. MDCS dobija mnogo prijava za praksu i potreban je veliki broj ljudi koje intervjuiše, kako bi ceo proces bio što efikasniji. Drago mi je da upoznajem mlade i perspektivne ljude koji dolaze na intervjue i da učestvujem u njihovom priključivanju MDCS-u.    

Da li Miljan mentor ispunjava očekivanja Miljana praktikanta? Koliko ti pomaže to što si i sam bio na poziciji onih koje mentorišeš?

Miljan: S obzirom na to da sam imao sjajnog mentora na praksi, kao i trenutno na poslu, trudim se da takav odnos izgradim sa svojim praktikantom. Ono što je meni bilo najvažnije dok sam bio na praksi, jeste bio taj odnos sa mentorom. U toku prakse sam se susretao sa mnogim problemima i ono sto mi je najviše značilo jeste da moj mentor ima razumevanja za mene i da može da mi pomogne u rešavanju problema na koje naiđem.
Tako se i ja danas trudim da pomognem praktikantu kada primetim da se bori sa nekim težim problemom. Uvek mi je važno da praktikant razume problem koji rešava i trudim se da ga usmerim u pronalaženju tog rešenja. Smatram da uz dobru podršku i usmeravanje, svaki zadatak može da se reši.
Veoma važnu ulogu u praksi imalo je to što me je mentor upoznavao sa ljudima i pozivao sastanke, jer sam tako uspeo da razumem bolje stvari. Zbog toga se i ja trudim da radim isto sa svojim praktikantom.   

Šta je ono što te je najviše privuklo kod MDCS-a?

Miljan: U toku studija je već MDCS važio za jednu od najboljih kompanija u kojoj neko može da radi praksu. Studenti koji su završili praksu bili su veoma zadovoljni dobijenim iskustvom, tako da je to u meni probudilo želju da se priključim MDCS-u. Kultura koja se neguje unutar kompanije je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ostao tu. Ta kultura se neguje od samog osnivanja MDCS-a i godinama kasnije je i opstala.
Videvši sa kakvim entuzijazmom ljudi unutar mog tima rade posao, kakva atmosfera se pravi i osećaj odgovornosti koji imaju prema svemu što rade me je oduševio i odmah sam znao da je to mesto na kome ja želim da radim i da se razvijam.
Još jedna od stvari koja me je privukla je to što se radi na proizvodima koje koriste milioni korisnika i prilika raditi na takvim proizvodima je jedinstvena u Srbiji. Jednom kada vidite da vaš rad i trud zapravo utiču na veliku količinu ljudi, teško je da se odvojite od takvog zadovoljstva.
Veoma mi je važno što MDCS brine o mladima u zajednici i trudi se da kroz određene programe olakša pristup znanju. Osećaj da ja kao zaposleni mogu barem malo da utičem na društvo u Srbiji, i da se to vrednuje i očekuje od mene, konstantno me podseća da se nalazim na pravom mestu. 

Vođen sopstvenim iskustvom, koji bi savet dao mladim ljudima koji imaju u planu da se prijave na praksu u MDCS-u?

Miljan: Prva stvar jeste da ne razmišljaju previše o tome da li treba da se prijave ili ne, mislim da je sam prolazak kroz proces, koji uključuje pisanje CV-a, test i intervju, korisno iskustvo, bez obzira na to koji je krajnji ishod prijave. Koraci od kojih se sastoji prijava za praksu u MDCS-u su standardna procedura u prijavi za posao i svaki od koraka u prijavi će značiti u bilo kom drugom apliciranju za posao ili praksu.
Drugi savet bi bio da u slučaju da ne prođu neki od koraka ne odustaju i da se ne obeshrabre, i da obavezno nastave da se prijavljuju za praksu. Mnogo studenta se prijavljuje i to što neko nije bio prihvaćen jednom, ne znači da je odbijen zauvek. Uvek uzmem sebe kao primer – ja nisam prošao test prvi put, ali sam zato sledeće leto dobio praksu i samo sam jedan od mnogobrojnih takvih primera.
Poslednja stvar je da konstantno rade na sebi i na usavršavanju svog znanja. Nije neophodno da se čeka praksa kako bi nešto počelo da se radi, postoji još načina za sticanje dodatnog iskustva – na primer hakaton ili samoinicijativni projekat, bilo da se radi u društvu ili samostalno. 

Svi zainteresovani kandidati za praksu u Microsoft razvojnom centru mogu da se prijave do 7. avgusta na njihovom zvaničnom sajtu.

The post Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru appeared first on Social Emotion.

Instagram – društvena mreža na kojoj se sve provlači kroz filter, ipak ima i one korisnike koji ne “šminkaju” realnost već, naprotiv, kreiraju sadržaj koji ostavlja gorak ukus za sobom, ali je neophodno suočiti se sa njim. Nikolina, devojka koja stoji iza Instagram profila @kriticki, piše o temama koje se tiču svih nas, a o kojima malo ko želi javno da govori. Na krirtički način, u intervjuu za Social Emotion Online, ona se osvrnula na popularnu platformu na kojoj  je započela svoju revoluciju.  

Zbog čega si izabrala Instagram kao platformu na kojoj ćeš razmenjivati mišljenja i iskustva o temama o kojima se uglavnom ćuti? 

U tom trenutku, prije godinu i po dana, Instagram je bio najbolja opcija. Sad možda i nije – ‘reach’ kreatorima znatno opada, a svako novo ažuriranje Instagrama kao da tjera ljude dalje od ove platforme. Mada ja i dalje volim što ova platforma nudi i čini mi se da je dobar izbor za predstavljanje tema na zanimljiv, a edukativan način. 

Tvoj Instagram profil postao je relevantan izvor informacija, mesto na kome desetine hiljada ljudi deli svoja iskustva i konačno progovara o problemima koji se tiču svih nas. Koliko je bilo teško to postići i kako je bilo na samom početku? 

Hvala! Na početku mi ništa nije bilo teško, jer sam bila zapela iz svih stopa – naročito jer sam krenula ovu priču nakon mnogo odbijanja i neodgovorenih mejlova, a osjećala sam kao da nešto gori u meni, i da prosto moram da izbacim iz sebe, onako kako najviše volim – kroz riječi i malo boja.
Tako sam uz rast Instagram stranice učila kako da napravim objavu, kako da je dizajniram, istraživala o temama, pisala, prikupljala podatke. I sve to i dalje učim, ima tu još mnogo prostora za napredak. 

Kada se pokrene neka tabu tema, to zasigurno izazove i lavinu negativnih komentara. Kako izlaziš na kraj sa tim? 

Zbog određenog osjećaja odgovornosti koji imam, stavila sam opciju da mogu komentarisati samo ljudi koji prate profil. Na početku sam bila mišljenja – ,,Pa dobro, neka svi kažu šta misle, ovo je slobodan prostor’’. I kako to obično biva, sloboda govora prelazi u govor mržnje, ne samo prema meni, već i prema ljudima koji prate profil i sami pišu komentare.
To nisu samo negativni komentari, to su prijetnje, psovke, i najgore stvari koje možete zamisliti napisane anonimno – kao da ta anonimnost na bilo koji način smanjuje grozotu ili udaljava onog ko piše od napisanog.
I shvatila sam da to što je platforma ‘slobodan prostor’ znači da ljudi tu treba da se osjećaju sigurno. A ako čitate prijetnje smrću, za to je mnogo manja šansa.
Međutim, i dalje ima poruka koje dobijam slične sadržine, ali to već nije  javno, pa je ‘lakše’. 

Po tvom mišljenju, koje sve pozitivne efekte imaju tvoje objave? 

Mogu reći koje pozitivne efekte imaju na mene – i sama mnogo naučim dok istražujem. I to jako vrednujem, znači mi ponekad da se vratim na stare objave i ‘prelistam’ šta sam pisala, pdosjetim se zanimljivih stvari (iako dobijem transfer blama jer čim pročitam malo stariju objavu, ne dopada mi se način na koji je napisana, pa se lomim da li je da je arhiviram ili ne).
A nadam se da ljudima mogu dati relevantne informacije koje im na bilo koji način mogu pomoći, ali prvenstveno da osjećaju moć zajednice i da nisu sami u svojim iskustvima i pričama. 

Šta je potrebno da bismo mislili kritički? Da li svako to može? 

Vjerovali ili ne, mislim da je prva i nezamjenjiva vrijednost koja treba svima nama za bilo koju vrstu kritičkog razmišljanja – empatija. Možda je ustaljeno da su potrebni neki drugi racionalni atributi i veliko znanje, ali pamet bez emocionalne inteligencije se nikad nije dobro pokazala – makar ne za ugrožene, manjine, itd.
A sto se tiče znanja, ako možemo da se stavimo u cipele drugih, lako ćemo naučiti zašto i kako. 

Napiši 5 preporuka za Instagram profile koje i sama pratiš i koji te inspirišu. 

@zombijana (humorističke, a često i aktivističke ilustracije), @valaljeposava (aktivizam kroz duhovite meme-ove), @grofdarkula (edukacija i pregršt važnih vijesti), @maplethings (ilustracije sa kojima se svi možemo poistovijetiti), @lanushhh (elokventna novinarka i prosto inspirativna osoba). 

 Ima ih još mnogo, ovi mi prvi padaju na pamet. I da, ovo su sve domaći/regionalni profili!  

The post Instagram na kritički način appeared first on Social Emotion.

Osnivač i urednik književnog sajta Bukmarkić, Marko Kovačević, već 4 godine na svom Instagram profilu sa pratiocima deli utiske o knjigama, daje preporuke i pruža kvalitetan sadržaj za sve ljubitelje književne umetnosti. Marko voli da čita i da piše o onome što pročita, a kako je došlo do toga da te dve ljubavi spoji u jednu i kako je izgledao njegov početak, otkrio je u intervjuu za Social Emotion Online.

Kako je izgledao tvoj početak na Instagramu?

Pre svega sam imao svoj sajt na kome su mogle da se pročitaju recenzije pročitanih knjiga, ali sam tek par godina nakon toga odlučio da napravim i Instagram. Po mom mišljenju Instagram je ličniji, stoga sam odlučio da u sadržaj uključim i svoje fotografije. Ljudima je bitno da vežu Instagram nalog sa stvarnom osobom, a to je ono od čega sam bežao. Međutim, krenulo je odlično, sajt je dobio mnogo više poseta, a knjiška zajednica zavolela moj profil.

Danas, kada se čini da malo toga ljudima drži pažnju, zbog čega si odlučio da glavna tema tvog profila budu knjige?

To je ono u čemu ja uživam i ono što ja volim. Ja sam i blog i Instagram profil napravio prvenstveno zbog sebe jer je to sve bilo zamišljeno da bude moj čitalački dnevnik. Nisam nikad imao želju da pišem o bilo čemu drugom.

Ono što privlači pažnju na tvom profilu je estetika. Koliko vremena ti je potrebno za estetsko uređivanje profila i kako izgleda proces stvaranja fotografija?

Ranije sam dosta vremena posvećivao tome i trudio se da to dobro izgleda, ali sam kasnije shvatio da fotografije mogu lepo da izgledaju i bez planiranja pozadine i scenografije. Sve zavisi i od same knjige. Neke knjige me više inspirišu za fotografiju, zamislim kadar u toku čitanja i imam sadržaj za Instagram.

O ukusima ne treba raspravljati, ali uvek ima onih za koje to pravilo ne važi. Kako se nosiš sa negativnim komentarima, a koliko ti prijaju pozitivni?

Ima i pozitivnih i negativnih komentara, mada moram priznati veoma malo negativnih koji dolaze uglavnom od ljudi čije se mišljenje ne slaže sa mojim i to je potpuno u redu. Ko hoće, prati, ko neće optrati i to meni baš odgovara. Bilo je momenata kada sam dobijao negativne kritike zbog toga što sam bio pro LGBT književnost, ali ljudima kojima to smeta nije mesto na mom profilu. Nisam nikad imao neke baš negativne komentare, bar ne one koji su meni lično upućeni.

Kada su u pitanju pratioci, koja je tvoja ciljna grupa i da li postoji nešto što je zajedničko svima njima?

Nemam ciljnu grupu, moja grupa su ljudi koji vole knjige – oni koji čitaju i oni koji ne čitaju, a možda bi voleli pa im je super što preko mog profila mogu da saznaju nešto novo o knjigama.

 Tvoje preporuke za sledeće knjige:

• Knjiga iz koje se mogu izvući najbolji Instagram opisi
  • Mislim da su to knjige poezije, preporučujem Đorđa Simića i Vitomirku Trebovac
• Knjiga koju bi svako trebalo da pročita bar jednom u životu
  • Stajnbekova ’’O miševima i ljudima’’. Kratka, a jako efektna.
• Knjiga zbog koje ćemo zaplakati
  • Gore pomenuta knjiga, mada neće ista knjiga rasplakati svakoga. Mene uvek može da rasplače ’’A Little Life’’ koja je bazirana na depresiji i osećanju tuge, ali isto tako i tinejdžerska ’’Krive su zvezde’’.
• Knjiga zbog koje ćemo roniti suze od smeha
  • I ovo je jako individualno, zavisi ko šta voli. Mene uvek nasmeju knjige komičarki Amy Poehler i Tine Fey, i isto tako Adam Kay ’’Ovo će malo da boli’’.
• Tvoja omiljena knjiga
  • Osim serijala Harija Potera, tu su knjige ’’Ne daj mi nikada da odem’’ Kazua Išigura, Stajnbekova ’’Istočno od raja’’ i ’’A Little Life’’ koja nema svoj prevod na srpski.

The post Instagram kao čitalački dnevnik appeared first on Social Emotion.

U poslednjih par godina, TikTok beleži sve veću popularnost, i to ne samo među mlađom populacijom. Na ovoj platformi svako može pronaći sadržaj za sebe, bilo da traži zabavu, edukaciju ili korisne savete. Mnogi TikTok influenseri snimaju raznovrstan sadržaj, a jedna od njih je i Sofija (@kvazibrka). Kao praktikant u IT industriji, odlučila je da za hobi odabere baš ovu društvenu mrežu. 

 Kako si počela da se baviš društvenim mrežama i šta je ono što te je privuklo kod TikTok-a?  

Još uvek ne mislim da se bavim društvenim mrežama, to je za mene zabava i hobi pre svega. TikTok me je privukao zbog  brzog humora i kratkih klipova koji se uglavnom nalaze na toj aplikaciji i to je ono što meni odgovara. U svega par sekundi neko možda uspe da te nasmeje, možeš da nađeš preporuke za knjige, filmove, serije, recepte, šta god! Ta aplikacija ima toliko različitih strana da je to teško i zamisliti dok se ne nađete na “toj strani TikTok-a” 

Počela sam da kačim klipove na TikTok-u pre par godina, a pre nekoliko meseci je sve to postalo suludo i viđeno od mnogo ljudi zahvaljujući nekim od internih fora u našem društvu. Sedeli smo kod drugara i tražili na Netflix-u šta da gledamo, i krenuli smo redom da loše prevodimo nazive serija i filmova i da dodajemo “aj hev/aj hevnt” na kraju, i onda smo to snimili kao TikTok bez ikakvog razmišljanja ili očekivanja. Velika grupa ljudi se poistovetila sa mojim smislom za humor i to je sada moja ciljna grupa. Za njih snimam i kačim sadržaj i bude mi veoma drago ako na kraju dana uspem nekog da nasmejem.  

TikTok je, čini se, platforma koju mahom posećuju tinejdžeri. Na koji način si se ti kao kreatorka sadržaja prilagodila tome?  

Što se tiče profila ljudi koji koriste TikTok, mahom je koriste tinejdžeri, ali po svom profilu vidim da ga posećuju i stariji ljudi, upravo zbog šarenolikog sadržaja koji pruža.  Ako govorimo o sadržaju koji ja kačim na TikTok, on nije mnogo prilagođen ciljnim grupama.  Moj sadržaj na TikTok-u je  moj smisao za humor, koji naravno ne odgovara svima i neće ga svi razumeti, što je sasvim očekivano. Zato se ne trudim preterano da prilagodim svoj humor za određenu publiku, jer idem logikom da ako je meni to smešno, biće smešno i ljudima koji su slični meni.  

 Gde pronalaziš inspiraciju za svoj sadržaj? Kako izgleda proces objavljivanja videa? 

Ne znam kako drugi ljudi koji kače klipove na TikTok-u dobijaju inspiraciju, ali kod mene se to uglavnom desi u kasnim jutarnjim časovima, kada moj mozak radi najbrže. Inspiraciju nalazim svuda, u filmovima, serijama, poznatim ličnostima, pa i u mom svakodnevnom životu. Dešavalo se usred razgovora sa drugarima da kažem neku glupost koja je meni toliko presmešna, pa onda i to završi na TikTok-u.  Većina tih videa koji su privukli pažnju na mom profilu su klipovi gde nađem neki nasumični filter i ti klipovi se snime za minut i ta inspiracija iza njih je momentalna. Vidim neku reč – podseti me na neku drugu – to je to. Igra rečima.  

 Šta je po tvom mišljenju prednost „instant humora“ kojim ova društvena mreža zapravo privlači ogroman broj korisnika? 

Taj instant humor ima dosta prednosti, ali meni najbitnije je da ne zahteva mnogo razmišljanja ili vremena da se postavi neka priča u pozadini da bi se razmeo sam “punchline”, kao što uglavnom mora da postoji u komičnim serijama, filmovima, pa i u samoj standup komediji. Dovoljno je da određena fora dođe do određene publike, i biće shvaćena. Mogu samo da zamislim kakvi videi na TikTok-u izlaze drugim ljudima, i verujem da ih ja možda ne bih ni razumela, ali ta aplikacija je odlično napravila algoritam koji dostavlja pravi sadržaj svakom od korisnika. Potrebno je samo vreme da odgovarajući sadržaj dođe do pravog korisnika, zato možda mnogi ljudi na prvu loptu odustanu od nje, jer algoritmu ne daju dovoljno vremena da im dostavi pravi sadržaj.  

Veliki broj pratilaca donosi i veliki broj različitih mišljenja. Kako se nosiš sa negativnim komentarima? 

Verujem da bi me doticali takvi komentari da sam u tinejdž godinama, u kojima jeste i većina TikTok influensera na našem području. Takvi komentari mogu da me zasmeju ili da mi daju vetar u leđa, dodatnu inspiraciju za neki novi video. Ponekad se osetim tužnom, ali samo jer vidim da iza tih komentara neretko stoje i deca koja pišu svakojake gadosti ljudima po internetu. Odgovornost roditelja je da prate šta njihova deca gledaju i pišu na internetu i da i sa te strane deca budu digitalno vaspitana. 

Naravno da i meni izlazi sadržaj koji nije smešan, prikladan ili mi se jednostavno ne dopada ali i za to postoji rešenje. Uvek možete samo produžiti dalje, čak manje napora je samo pomeriti prst i preći na drugi klip, umesto kucanja celog komentara. A ako baš želite da diskutujete koliko vam se nešto nije svidelo, to uvek možete raditi privatno sa prijateljima, što radim i ja. Nikad mi nije bila jasna ta potreba nekoga vređati po internetu, ili još gore – pretiti nekome, ali što bi se reklo “ima nas raznih”. 

Jedan od tvojih TikTok videa je dospeo u viral u Americi. Kako se to dogodilo i kako si se osećala povodom toga? 

Sasvim slučajno. Naišla sam na neki video i na tu temu sam snimila kratak klip. Međutim, kada sam pisala tekst koji ide preko klipa, prevod na srpskom nije zvučao kako treba, pa sam odlučila da ga napišem na engleskom. Zvučalo je lepše. Kada sam videla da pregledi odjednom eksponencijalno rastu bila sam krajnje zbunjena, pogotovo kad sam videla da je taj klip više gledan u Americi, Kanadi i drugim zemljama nego na Balkanu. Malo je čudno zamisliti da su ljudi na drugom kraju sveta videli moje lice, iako ja viđam njihova lica po ceo dan na TikTok-u. Shvatila sam da je sve moguće uz dobar klip, odgovarajući ton i tajming, obraćanje pravoj publici i validan hashtag. Čak i viralan sound može da doprinese velikom broju pregleda sa različitih strana sveta. To što je moj video otišao u viral me je ohrabrilo, nakon čega sam dobila još više elana i energije koju ulažem u osmišljavanje sadržaja, u nadi da će možda još neki moj klip zasmejati ceo svet. 

The post Kako doći do globalno viralnog videa na TikTok-u? appeared first on Social Emotion.